Uzavrela masa ljudi tiskala se na ulazu u halu. Večeras je finalna borba. Ja se borim. Po ko zna koji put nadaju se da ću izgubiti. Daju zadnju paru kladioničarima zadriglih vratova, sa pljugom u uglu stisnutih usana. Imaju sitne oči cinično nasmejane, ugašenih zenica. Večeras odlaze u javnu kuću nabreklih pederuša...zaradjeno na meni. Da li je sve zbog novca? Da li moja pseća koža toliko vredi?
Ko će me proklinjati, a ko blagosiljati ovog puta? Ja se samo borim za goli život. Da još jednom oližem rane, dobijem sočan, krvavi biftek, naslonim glavu na svoje šape i uživam dremajući na popodnevnom suncu.
U publici nastaje komešanje, pravi se prolaz suprotnoj strani. Uvode protivnika. Mašu prljavom krpom ispred njegove njuške. Viču. Glupi ljudi, to nije potrebno.
Dahćem glasno, osećam svaki mišić, diže se prašina oko mog kaveza, borba može da počne.
Fokusiram protivnika kroz zavesu satkanu od dima i čestica podignutih sa zemlje, nazirem talase uzbudjenih lica, podignute ruke koje me bodre. Kandže upadaju u meku trinu, adrenalin skače u iščekivanju da me prvi napadne i razjari me. Stojim mirno dok se mojoj lobanji približavaju slinave desni naoštrenih očnjaka. Nema ožiljaka na telu, novajlija. Neće ih ni imati...
Osećam bol, ujed, opet i opet, ne, nemoj! Ubiću i tebe.
Snažnim čeljustima hvatam naivno biće i dižem poput pera, jezik prepoznaje ukus straha i krvi probijenih vena, u magnovenju vidim njegov zbunjeni pogled tren pred samrtni ropac. Pada pokidanog vrata i poslednji trzaj je tu. Još jedan...opet sam pobednik. Udišem miris smrti a nikada se življe nisam osećao.
Tapše me vlasnik po ledjima i nerazumljivo mumla. Ništa ga ne razumem. Nije ni važno. Čeka me biftek i jedan dan odmora i dremeža. Rane k’o rane, zarastu brzo. Moji oziljci garancija su opstanka. Čekaj! Da povučem recku u mom kavezu, da ne zaboravim koliko sam ih poslao na put bez povratka.
A ljudi? Izlaze iz arene razmišljajući gde da utole žedj i otvore diskusiju o tome kako sam nepobediv i nemam dostojnog rivala. Nestrpljivo očekuju moju narednu borbu s nadom da priča menja tok i ime. Pobeda gubi smisao i postaje dosadna ako se stalno ponavlja.
Onda kreće nova opklada, novi ulog, tudji kavez.
I neka druga, lancima vezana životinja.
[youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=DwI_qlq5vHs[/youtube]
