Retro

[Baba Naca]

Sad ODOH definitivno, autobus za Osijek, nece da me ceka...

[MANS0N]

Nije pametan je.Sve sto je dobro-to kosta.

[vudd]

hoceli neko iz BL u Osijek?

[MANS0N]

Eh da jos malo pisem o svom iskustvu.Znaci tako je vrijeme islo,nisam bio los,ali ni nesto fantasticno dobar.Borio sam se sa problemima,dosli su i prvi poslovi radio bih tu i tamo i najtezi dio,osim posla ,bi mi bio taj kontakt sa drugim ljudima.Ni dan danas ne volim i ne postujem ljude nesto posebno,ali tada sam bio pravi marsovac.Naravno ,kako je vrijeme islo ja sam izgradjivao svoje samopouzdanje i radeci one stvari sto sam ih vec rekao ,sastanke i meditaciju,ja sam stvarno napredovao.U jednom momentu sam se zaposlio na jednom urbanom radiju,ovdje u Sa.I to je bilo bas iskustvo.Ono,ti likovi su bilo opusteni ,mladi i svasta su znali ,a ja sam bio ko iz kamenog doba.Nisam znao raditi na kompjuteru,Beograd sam pisao Beo Grad i bio sam pravi kloc.A ja da govorim pred vise od 5 ljudi odjednom,pa to je bilo...kad se samo sjetim kako sam se tresao i navala adrenalina,jebo rat!Ali...ja sam uporan decko i uspio sam to sve.To iskustvo mi se nije uopste materijalno isplatilo,ali sto se tice prikljucivanjem na ovaj svijet,bilo je to nesto genijalno.Jednostavno morao sam sve to da skontam.I onda sam kupio komp.I pogodite sta sam medju prvim stvarima ukucao na pretrazivac. Tako sam i vas nasao,male slatke drogere,koji ste se bili sklonili tu i nesto filozofirali i supljirali.Ja sam bio uzasnut i osupnut tolerancijom prema afirmativnoj prici o drogi i reagovao sam onako kako sam reagovao.Jebiga mene je droga opekla i smatrao sam da je pogresno da se na ovako jakom mediju ne govori samo istina o njoj i da je se skroz ne demistificira.Ako nista ,zbog onih jadnih roditelja koji veze ,ionako sludjeni ,ni sa cim nemaju i imaju informacje samo one koje im njihovi drogirani ,manipulativni potomci prosljedjuju.Jebiga.Ovamo s druge strane zivot je isao i ja sam se igradjivao.A onda je naisao Interferon.Uf!

[MANS0N]

Dakle,negdje prije Interferona,ja sebi uvodim prohibiciju,morao sam zbog jetre i to.Ali i upoznajem jednu mladu amerikanku,koja je bila poslom ovdje u Bosni.Posto sam ja tada vec pomalo govorio engleski,poceli smo pricati i ona je bila alkoholicarka u oporavku i zeljela je da ima sastanke i da mi priblizi sve to jos vise.Sasatanke i prostoriju joj bio omogucio Samir,a ja sam poceo da dolazim na te "english speaking meetings " ,i Boga mi,svasta naucio.Prije svega,tu su osim mene dolazli i drugi stranci i nekako su oni bili mnogo ozbiljniji nego ovi nasi i bili su mnogo iskreniji.Meni je to jako pomoglo,kada sam vidio neke ljude na koje sam mogao da se ugledam kako priznaju svoju nemoc pred alkoholom,drogom,osjecajima,da su ranjivi i da mogu sve ali da se sa ovisnoscu ne zajebavaju,to je dalo novu kvalitetu mojoj apstinenciji.A onda je dosao Osijek.To je bila prva konvencija na koju sam ja isao i isao sam sa ovom curom.Ono ,konvencija to vam je kao jedan veliki sastanak ljudi iz cijelog regiona,a tada i iz svijeta.I bilo je savrseno.To skustvo i snaga,tesko se moze i sa cim mjeriti.Mislim,ko nije bio treba da ode.Prvo sto sam upoznao mnogo razlicitih ,cistih ljudi,koji su svi djelovali impresivno i vidio i cuo toliko prica i ono to je bas jako skustvo.A i brate ,ismijo sam se i bilo je bas dobro.Poslije toga sam isao i tamo i vamo,ali ovo prvo mi je nesto ostalo u najljepsem sjecanju.Tu sam upoznao i sponzora,momka iz Londona sa kojim sam poceo raditi korake.

[MANS0N]

Interferon je za mene bio katastrofa.Nisu mi mogli nikad odrediti genotip,pa sam pucao cijelu godinu.Najgore je bilo to sto ja nisam kontao koliko on utice na mene.Ja sam cak ispocetka i trenirao i ono dojem da sparingujemo,poslije par minuta,jedva stojim na nogama.A poslije treninga bih povracao.I prije sam ja trenirao i znao sam da kada treniram da mi kondicija pada sama od sebe i da mogu samo do jedne granice(sve zbog HCV),ali ovo je bilo nesto potpuno novo.Imao sam sve nus pojave,nesanicu,koza mi je bila strasno suha,krvna slika katastrofa,malaksalost,ali njagore je bilo to sto nisam mogao da se kontrolise.Bio sam non stop u svadji,agresivan,cangrzav,ma joj...a jos nisam to kontao.Zato su svi oko mene kontali.Cura me ostavila jedno 100 puta,bio sam nepodnosljiv.Poslije negdje sest mjesci bilo mi je non stop lose,ali sam se bio i navkao.Ne znam kako da vam to objasnim,ali jednostavno se naviknes.A i znao sam zasto to radim i da ce proci.Imao sam jako puno para i to mi je sve to bilo olaksalo i radio sam brate na sebi,na duhovnom i psihickom polju.Kontao sam,kada sve ovo mogu da izguram poslije ce mi biti lako.I ta godina je prosla.I bio sam vec nakon tri mjeseca negativan i taj lijek stvarno djeluje.On mi je bio najveci udar na emocje i stabilnost odkako sam se skinuo.Poslije njega sve je bilo lako.Barem meni.Ja volim sport i poslije Interferona,naravno ne odmah,ali ubrzo poceo sam da treniram i to mi je davalo veliku satisfakciju.Napredovao sam i progres je ocit,a ne ko prije kada sam imao virus borba.Sada mi je ispao ovaj posao sa Irakom i uskoro idem,bio sam na razgovoru prije dva tri dana i sve sam prosao,tako da moji se snovi polako ispunjavaju.Naravno,ovo je tek pocetak puta,ali eto da napisem da se moze.Nemojte zaboraviti da sam ja jedan obicni narkoman ,kao i bilo koji drugi da dobro znam odakle sam i ko sam.Malo sam sve ovo skratio i vjerovatno ponegdje uljepsao,ali jebiga trudio sam se ,pa koliko sam mogao....

[joesspappa]

:smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038 :smt038

[MANS0N]

Sad bih malo da napisem sta se desava ovih dana.Ja sam dosta dugo cist,ali i dalje imam ponekad situacije gdje se nerviram.Tako danas krenem poslije treninga da kupim sebi kafu i naletim na jednog komsiju.Taj lik je vazda bio ono fin i neki normalan i odmjeren momak.Nikad nije pravio probleme,moji su mi vazda govorili da se ugledam na njega,pobjegao je uredno u ratu i vratio se u miru,iz imucne je obitelji,ozenio se ,dobio dijete,radi,ne pije i ne drogira se...ma prototip kako sve treba.I ja kad se sretnem sa njim,nekako se nerviram.Ono ,prije dok sam se drogirao ,ma i ne samo dok sam se drogirao vec i prije gnjavio sam ga i omalovazavao,ali sada zelim da budem normalan sa covjekom,jebiga ipak smo komsije.Ali ne znam kako.On je sav rezervisan, a ja stalno furam filmove kako me prezire.Mislim,moji su mi vazda govorili kako je on super decko i kako bih trebao biti kao on,ali jebiga ja nisam on.I kada zelim da se kao nesto druzim sa njim ,vazda se poslije osjecam glupo.Kao da pokusavam da glumim neku ulogu,covjek je jednostavno bezveze.Postoji tako jos par ljudi,imam jos jednog rodjaka u Beogradu ista stvar.Vidio sam ga prije nekih mjesec dana i ...ne znam,ne ide nam.Doduse,prije toga kada smo se vidjeli bio je u mom stanu i meni je upala policija i bukvalno su me bili iznjeli,ali ja tu ne mogu sada nista.Desilo se.On mi je prvi rodjak i vrsnjaci smo,ali smo totalno razliciti.Kada sam sa njima ti ljudi su pravo oprezni,barema ja imam taj utisak.A ja pokusavam da ih opustim,pricam gluposti,ali ne ide.I kako vec rekoh ,poslije se osjecam glupo.Ja imam kompleks nize vrijednosti,a oni strah.Mislim,mogu ja i bez njih,svakako ih vidim jednom u sto godina,ali eto da napisem ovo i da upamtim da budem normalan.Da ne postanem grub,ili da se ni ne sjebajem,vec da odustanem.

[saša-ex]

A sto bi se druzio sa njima? Nesto mi ne lice na neku gotivnu ekipu...Ja jos odavno imam u glavi podelu ljudi na strejtase i one koji to nisu, nevezano za to da li su uzimali drogu ili nisu. Ima ljudi koji su i bili narkomani ali sa kojima ne bih mogao da provedem duze od dva minuta u istoj prostoriji, koji su dosadni, naporni, nezanimljivi...To su strejt likovi. Ili recimo drugi primer. Sanela, koja drogu u zivotu nije probala (mislim ), je totalno zanimljiva i interesantna i meni uvek super sagovornik....Ne znam da li sam bas lepo objasnio, mislim da kapiras...

[MANS0N]

Kapiram,ali...ima nesto sto ja provlacim kroz pricu,ali nisam dovoljno naglasio.Vidis bas oni su neki ljudi iz moje mladosti koje su moji roditelji favorizovali.Meni licno su oni bezveze,ali su starci sto ,pa milona ,puta ponovili da bih trebao da budem kao oni.I onda kada stanem sa njima ja zelim da se druzim,da budem prihvacen.Ne zbog mene,vec zbog kompleksa.A vala to si u pravu za njih kao kul likove,nidje veze.