zamlja cuda...

[alissa]

mozda je bila sudbina...nezna...
Isli smo u isti vrtic,skolu,fakultet(cak su nam i indeksi bili broj do broja),roditelji su nam bili prijatelji,godinama izlazili i kretali se na istim mestima..Nismo se videli ni prepoznali 10 godina sigurno.
Pre 2 godine se napokon "upoznamo"..Ljubav na prvi pogled,nakon 2 meseca se verimo i pocnemo da zivima zajedno..Raj-ljubav, planovi,bebe,ma sve.Super se slazemo,ne mozemo jedno bez drugog.I sad ne verujem sta se desilo.
Nisam bila toliko radoznala,tako da sam kroz neku pricu onako povrsno i doznala da je pre mozda 2 gd pre nas koristio dop.To mi je naravno bilo "bilo-proslo" i nisam pridavala neki znacaj.Kako sam se zeznula,kako nisam shvatila?Ne znam ni kad je sve pocelo..Poceo je da menja poslove, ja jedina zaradjujem,jedva sastavljam kraj sa krajem,zatim pocinjem kao da gubim pare,postaje posesivan,ljubomoran,agresivam...ma totalni ludak!Ne,ne mislite da je tako bilo uvek,desavalo se povremeno,ostalo vreme je bio miran i fin.plasila sam se da vidim,plasila sam se da ce se prica ponoviti(drugarica mi je overila 3 godine pre,imala je 16).Sama sebe sam lagala da nije tacno, da prosto mi nismo jedno za drugo.
Nocima je plakao,ljubio me,molio,kleo me da ga ne ostavim...Nije umeo da prizna,nije smeo...E,a onda je "dosao noz do koske".Moja majke saznaje,njgovi koji su vec bili u totlnom ludilu(ja ih nisam vidjala,uvek je nesto kombinovao), vode ga u vikendicu na nedelju dana,vracaju se...sve puca.Ja u totlnom ludilu,histericna,depresivna....i trudna.SVE PRIZNAJE...Dolaze po mene,pakuju stvari i vracam "kuci"(mrzela sam i plasila se toga uvek)
Place,vristi,hoce da se leci,voli me,mislio je da moze da prekine ali sad zna da nemoze..Pritisak,ludilo,abortus...i zatisje.2 meseca nije izasao iz kuce,opet je postao onaj "moj decko"..Miran,tih,depresivan..Spremao se za Marijanovac.
Kako sam ga samo volela,volim ga i sad i znam da on voli mene.."Ovo radim zbog nas,mi smo sudbina,moramo ovo da prezivimo"
Otisao je pre mesec dana,dobila sam dozvolu da smem da zovem i pitam za njega.Kazu "dobro je"..Sva sam izgubljena,nedostaje mi uzasno,pada mi svasta na pamet (na pr.sta ako me on zaboravi,sta ako se tamo zaljubi,zar je sve bilo uzalud).Ne nisam sebicna,podrzavacu ga naravno ali taj strah od ponovnog razocaranje je prevelik i znam da panicim pre vremena i bez osnove,ali sta cu...Ovakve moje misli delima sa vama,sa njime necu nikad-nisam toliki skot da ga preko pisama za tako nesto napadam.
Mozda sam vas smorila ovom pricom,ali ja stvarno nemam kome da olaksam dusu(moji ne razgovaraju samnom,"ukaljala sam obraz uglednoj porodici",a sve ostale ljude izbegavam-neznam zasto,iz stida valjda,neznam).
PDT_Love_05

[netko]

Nemoj se bojati da se zaljubi u neku drugu boji se da se ne zaljubi u dop najgoru ljubavnicu koja postoji. Mnogo si izgubila pa cak i jedan nevini zivot je otisao u beskraj radi pritiska, pronadji nekoga s kime ces djeliti svoje osjecaje ali bas nekoga tko ce te pratiti pa makar bio i nevidiljiv/a . Cuvaj se. najgore su slike u nama koje se razbiju u tisuce komadica i koje sastavimo ali to zrcalo nam onda pokazuje samo odraze nase patnje i ludila..

[alissa]

da dodam nesto.kad sam pisala prvi put bila sam sva slomljena pa nisam pomenula sta je on sve cinio za mene.Ne,daleko od toga da sam ja imala problem sa drogom!bilo je tu mnogo teskih stvari,problema i situacija od kojih bi svako bezao a on je uvek bio tu da me spasava.Spasio me je,pomogao mi-uvek bio tu za mene.Da ne objasnjavam-moja drugarica bi verovatno pricu pocela sa `teska je ko crna zemlja`...
Moj decko je dobro, tj. kako oni operateri kazu "super je,hvala Bogu".Pricam sa njima skoro svakog dana-nedostajem mu,non-stop ih davi pricama o meni, inace se super uklapa i na njega super pozitivno utice to sto zovem...Trebalo bi skoro i neko pismo da stigne. :smt038 Mogu reci da sam srecna sto je tamo,napokon iz srca znam da je to bila prava odluka i da ce izdrzati-vratice se moja dusica normalna i zdrava,zivot je pred nama i sve ce se srediti! :smt008 :smt008 :smt008
Sa druge strane mi uzasno nedostaje,ali vec pocinjem da se navikavam...Sad imam jedan problem.treba uskoro da bude prva poseta(vanredna,zbog nekog praznika).Posto ima 2 ili 3 operatera,misljenje oko toga da li da dodjem sad ili po zavrsetku prve faze(decenbra) je podeljeno.Ne iz lose namere,samo se boji da ga to ne povuce nazad kuci,dok drugi a tkdj.i njegovi roditelji bas misle da ce to izazvati kontra efekat. Pitaju i mene za misljenje a ja bukvalno neznam sta da kazem.Naravno da bi htela da ga vidim sto pre,ali opet me je strah zbog njega i reakcije...STA DA RADIM?
PLEASE HEEEEELLLLPPPPPP!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[saša-ex]

Bolje je da ga vidis kasnije.

[STOP]

....

[alissa]

Prevazisla sam to, ne brni.To su ipak bili trenuci tog moje slabosti...sad je bolje!Pocinjem normalno da zivim! Nasla sam mesto gde se oslobadjam negativne energije-na poslu, celi dan se svadjam :smt021
Palim malo do grad..Pozdrav