Veliki pozdrav svima.Moje ime je Igor i dolazim iz Beograda...kao i vecina drogu sam smatrao za pravo reshenje svih mojih problema...kakva laz.Mogu da kazem da sam imao veoma dobro detinjstvo (iako sam odrastao samo sa majkom,jer su se moji roditelji razveli kada sam imao 3 godine).Bili su veoma mladi,po osamnaest godina,shto kazu mlado,ludo...Posle razvoda moja majka,sa mnom odlazi kod svoje majke u stan,gde sam odrastao,a inace to je bilo u jednom(tada)veoma gadnom kraju koji smo zvali Saarajevska.Poshto imam tetku koja je starija od mene nekih pet godina,vec od tada(ona je bila osmi razred,a ja treci),slushao sam raznorazne price o njenim"ortacima iz kraja"o tome shta je "gudra".Sve je to u meni izazivalo neku znatizelju,jer sam po prirodi(nazalost)takav...radoznao.Tada je bilo u "fazonu"druziti se sa starijima i hvaliti se pred vrshnjacima kako imash"jaka ledja" i da ti niko ne moze nishta.Imao sam puno puta prilike da vidim neke od tih"ortaka"kako nisu u stanju da hodaju,niti da drze glavu podignutu,ako su negde sedeli.Naravno,ne znajuci shta bi moglo to da bude,prepisivao sam takva stanja alkoholu...ubrzo sam se uverio da greshim...moja znatizelja povodom takvih i slicnih"stanja"ubrzo je bila"zadovoljena".Negde otprilike krajem sedmog osnovne,kao"ravnopravnnom clanu ekipe",bilo mi je ponudjeno upoznavanje tamne strane ili kako su oni to nazivali-testom lojalnosti-.Naravno niko me fizicki nije na to terao,jer sam to i zeleo...zeleo sam da budem"faca".Pocelo je sa travom,ali se vec posle nekih pola godine proshirilo i na ostale grane necega shto sam ja voleo da zovem-potpuna zrelost i kontrolisanje svog zivota-.Kao i mnogi 's pocetka mi nije bio problem za pare,jer je moja shkola uvek organizovala neke izlete,a moja majka se nije trudila to da proverava...verovala je svom sinu i smatrala da razgovor dvoje"drugara"sve reshava.Poceo sam da brljavim u shkoli,dok je sve to bilo prepisano mom pubertetu i tome da mene niko ne razume.Nakon zavrshetka osnovne shkole nisam imao puno izbora(jer nisam hteo da polazem prijemni),moja majka nije imala puno izbora,osim da me upishe u jednu od najgorih shkola u Beogradu,a to je Brodarska.Mene je to naravno iznerviralo,iako sam tih dana se samo izlezavao ispred TV-a...kako je moguce da me MOJA MAJKA UPISHE U TAKVU SHKOLU,zar ja ne zasluzujem bolje?Ta shkola...uf,ta sshkola je za mene bila samo jedno mesto gde cu da dodjem,napijem se,nagutam raznoraznih"sharenih tabletica"i odem kuci shlogiran.Koliko da je zelela da me"razume",majka umalo nije dozivela shlog kada je cula da se njen dragi sin drogira.To u mom slucaju nije dolazilo u obzir,jer kako je to moguce,pa ja ne uzimam herojin...ccc...da sam mogao tada sebe da snimim kamerom,mislim da bih dobio oskara za najneviniji izraz lica koji postoji.Posle jedne rasprave sa njom,vidno iznerviran(a to je bilo '96-e),odlazim do jednog momka za koga sam znao da je dugogosdishnji zavisnik i zavrshavam heroin.To je bilo ono shto mi je trebalo...da se opustim,da ne razmishljam o problemima i o tome shta me ceka kada se vratim kuci.Poceo je da mi se svidja taj"fazon",cak sam i sa majkom mogao smirenije i stalozenije da pricam.Prvo"vikendashki",a zatim na svakih par dana,dok to nije postala moja svakodnevna ljubav...nacin zivljenja.E onda su pocele prve seanse kod psihijatara...tako ih je bilo lako obmaniti pricama o ne razumevanju,o tome da sam ustvari JA zrtva...par recepata i gomilu pilula za smirenje.Josh jedna"pobeda"'98 godine u decembru,po nekom ubrzanom procesu odlazim u vojsku,koja je od mene trebala da napravi coveka(hahahaha)ko u to josh veruje....Pravo vreme za odlazak...mart '99-e,pocetak bombardovanja,prekomanda u cast odbrane nashe drzave....bar su nam tako govorili.Nije trebalo mnogo vremena da se uverimo da nash boravak na Kosovu je znacio samo gubljenje vremena...i zivota uplashenih momaka...hteli smo kuci...heli smo...da se sve zavrshi,taj ruzan san."Spas" sam trazio u heroinu,nebili ostao normalan u takvim okolnostima,tako da,(nakon odsluzenja duznosti prema domovini)umesto dodjem zreliji,jaci...bio sam biljka.Zeljan provoda,zeljan SVEGA,pocinjem da odlazim na tehno zurke(mada je to pocelo josh mnogo pre vojske,samo sada josh ucestalije)i da se prepushtam"carima"hemije.Do tada ne zamenjiv heroin,postao je dosada,a hemija SVE.2001 godine zavrshavam na lecenju u Drajzerovoj,mesto za ispitivanje labaratorijskih zivotinja pod razlicitim sedativima...zamena jedne droge za drugu.Mesec dana su me drzali,shto je meni izgledalo kao"kul"stvar,jer,ipak ko je josh(osim par TESHKIH slucajeva)mogao da se"pohvali"sa tim.Moje bice bilo je unishteno,moj identitet nije postojao...shta dalje?Kuda sada?Odgovor na ta pitanja nisam pronalazio,dok je praznina bivala sve veca.Shta sam drugo mogao,osim jedine stvari koje sam znao,a to je heroin...jedini prijatelj koji je razumeo SVE moje probleme,SVE moje boli...SVE moje tajne.Po ko zna koji put,familija se zalaze za mene i zajednickim snagama krecemo u potragu za reshenjem mojih problema(bar sam se ja pravio da je tako,jer,iskreno,mislio sam da za mene nade nema).Trazilo se preko interneta,neka zajednica ili bolnica koja ce mi pomoci,medjutim gde god smo probali,vrata su se zatvarala,jer su trazene velike sume novca,shto moja familija nije imala,a i kak ce imati kada sam im sve uzeo?Mislio sam...to je to...upravu su kada kazu NARKOMAN OSTAJE NARKOMAN.Ali...jedan dan,negde pred kraj 2003-e,zove me tetka i govori da bi trebalo da svratim kod nje...da postoji reshenje.Naime moj teca,takodje(bivshi)dugogodishnji narkoman,je radio neke analize za hepatitis,na infektivnoj klinici i tamo upoznao Saleta-ex.Ispricao mu je za moj problem nakon cega je Sale insistirao da me upozna i prica sa mnom.Par dana kasnije odlazim na kliniku gde zaticem momka za koga bih rekao da je sve sem narkoman
Nakon nekih pola sata mog izlaganja,govori mi da reshenje postoji...da ima nade za mene.Tada je bilo potrebno da sredim pasosh,jer tamo gde je on boravio nije bilo mesta(Avala centar).Neverovatnom,ne verujocom brzinom sredjujem pashosh(za sedam dana)i dva dana posle Nove Godine sedam u autobus sa destinacijom Split...RETO-centar.Imao sam(ne mogu da kazem da nisam)predrasuda u vezi Splita,jer do skora je besneo rat na prostorima Hrvatske...ali sve moje sumnje,svi moji strahovi padaju u vodu posle ljubaznog doceka momaka iz centra...primili su me kao da sam deo njih od samog starta.Nije ih bilo briga shto sa Srbin,jedino im je bilo bitno da mi pomognu.Prvih 15 dana jedino shto sam radio,jesu bile duuuge shetnje,stalna tushiranja i nenormalno ispijanje caja od kamilice,koji je sluzio kao jedino sredstvo za"skidanje"s' krize.
S' pocetka mi je bilo cudno,odakle im toliko strpljenja,odakle toliko ljubavi,cak sam mislio da sam ja(i josh par,skoro pristiglih momaka)bili narkomani...ko bi rekao da su ovi punacki,momci nekada bili rushevine...blede senke nekadashnjih normalnih ljudi....hmmm.shta li se krilo iza svega toga?Ubrzo sam i saznao(ja i moja radoznalost)
Posle tih 15 dana krize,sa momcima iz kuce odlazim na(kako su mi rekli)nekakav sastanak.Nisam imao pojma o cemu se radi,ali nisam mnogo ni pitao,plasheci se da ne cujem neshto shto mi ne bi odgovaralo.Ogromna sala,PUNO ljudi,stolice...u uglu sale stajale su gitare na svojim postoljima i neshto se cekalo...ubrzo sam video shta.Gitare su zasvirale,momci poceli da pljeshcu i da se pevaju pesme hvale Bogu.Auuuuuuuuu,gde sam ja doshao,bila je moja prva reakcija...pa onda molitva...e to je bilo previshe,hteo sam da pobegnem glavom bez obzira,ali onaj maleshni deo mog razuma(koji je ostao)mi je govorio da moj povratak ONAKAV,u Beograd,znacila bi moju sigurnu smrt.Shta sam drugo mogao osim da probam da ostaanem tu neko vreme i,ako je ikako moguce,vratim cist u BG.Momci su lagano poceli da mi pricaju o Bogu i o Isusu,koji je doshao na zemlju i dao svoj zivot,da bih ja mogao imati jedan.Kako je to moguce?Zar sve ono cemu sam bio ucen nije bilo bitno?Mnoga pitanja su se vrzmala po mojoj glavi,a jedino reshenje bilo je u Bibliji,koja je(kako su mi govorili)vodic prema istini.Shta sam drugo mogao,sve sam vec probao,pa nece da me koshta nishta da probam i ovo.Uf,bilo je teshko,odbaciti sve u shta sam verovao(mada nisam bio neki pobozni pravoslavac),sve te neke ideale do kojih sam tako cvrsto drzao,zarad nekoga koga nisam video,ko je ziveo pre 2000 godina i ziv je i danas.Vreme je prolazilo i poceo sam lagano da uvidjam da,mozda,sve ono shto mi govore ima nekog smisla.Oduvek sam verovao u stvari koje sam mogao videti svojim ocima,kako onda verovati u ono,odnosno onoga koga ne vidim.Jednom prilikom mi je jedan momak rekao"zar ti nije dovoljno da pogledash ljude oko sebe i da vidish veliko delo Bozije"?Zaista,bio je u pravu...svi su bili radosni,ispunjeni...jedino shto su zeleli da podele ono shto imaju,tu ljubav koju su imali prema meni,kada bih ja se pravio pametan,kada bih pokazivao znake nervoze i agresije...PA DA LI SU SVI POLUDELI???!!!!!Ustvari,hteo sam to shto imaju oni...jedino shto sam trebao da uradim,jeste da predam zivot onome ko je znao bolje od mene da upravlja njime.Stvari su pocele da se menjaju,osecao sam to...to niko nije mogao da mi da...sve shto mi je ZAISTA trebalo.To je bilo reshenje....Naravno,nije se sve promenilo u jednom danu,bilo je potrebno mnogo vremena,mnogo ucenja...josh uvek ucim,ali ZNAO sam da je to reshenje..ZNAM da bez Boga u mom zivotu sam isti onaj Igor,sa ogromnom prazninom u sebi.u Splitu sam proveo neshto vishe od dve godine i josh godinu i po dana na Avali(koji je u medju vremenu postao isto RETO)i danas sam osoba koja nema vishe apsolutno nikakvu zelju za drogom.Mnogo puta sam cuo razne price,te da je RETO sekta,te tamo ti peru mozak...............mogu da misle shta zele,ja ZNAM zbog koga sam danas ziv i kome teba da zahvalim.Boli me kada neki,koji su bili u RETU govore ruzno o tom centru,jer tamo se nikome nishta ne namece...sve je stvar licnog izbora,a onima koji su u problemu pruza mogucnost besplatnog lecenja......................................sami biramo shta zelimo i shta smatramo dobrim reshenjem za nas.Puno pozdrava od mene i........................................RESHENJE IPAK POSTOJI
