Iskustvo iz Reto centra kraj Splita

[nadin]

...nijedna komuna bila vjerska ili ne...ne može pružiti garanciju 100%-g izlječenja...džaba sve vjerske nauke ovog svijeta...ako mi u glavi ne razjasnimo da želimo biti izlječeni...sve je to do nas i u našoj glavi...

[nadin]

komuna je odskočna daska u izgradnji nas samih,ako to želimo...

[Kejto]

Kao prvo zdravo svima,a kao drugo i ja sam boravio u RETU-Split i veoma je zalosno da se takve stvari pishu o jednom mestu koji ti pruza(na prvom mestu)besplatno lecenje,po LICNOM izboru...(na drugom mestu)ne postoje takve i slicne torture,jer bi onda takav jedan centar,ili komuna bili nishta manje bolja od najgorih zatvora.Proveo sam u Splitu vishe od dve godine u periodu od 2004 do 2006 i zaista ne mogu da se setim niti jednog primera da se neko izivljavao na takav nacin.Sve shto su ti momci,u svakom trenutku hteli da mi pruze jeste,potpuna podrshka tokom mojih i fizickih i psihickih borbi.Ne zelim ovom prilikom nikoga da napadam,samo verujem da nije u redu da se takve stvari govore,jer(kao shto kaze Sasha-ex)mo0ze za nekoga ko se,recimo odluci za tu komunu,takve izjave totalno dati pogreshnu sliku,a shto je najgore,moze ga koshtati zivota,jer svi znamo da za nekoga ko se drogira svaki minut,svaka sekunda bitna....Kada sam ishao u Split,nije mi bilo bitno gde idem...jedino shto sam zeleo jeste bekstvo od onakvog nacina zivota i to shto pre.Josh jednom se izvinjavam ako je moja poruka bilo koga uvredila...to mi nije bila namera...jedino shto sam zeleo jeste da ohrabrim svakoga ko se odluci za RETO,jer nece pogreshiti.

[Modesty]

hvala na lijepoj PP...da ,žalosno je što veliki broj ovisnika ima tako krivu sliku o komunama uopće,to sam pisala već masu puta......njihova šteta,naša milost od Boga da smo imali tu sreću da se u njima tamo nađemo......komunu u kojoj sam ja bila (cenacolo)vodi jedna časna iz Italije,sestra Elvira,i uvijek nam je govorila....nemoj te žalit što ste bilo ovisnici jer drugačije možda nikad Isusa ne bi upoznali i u srcu duboko osjetili...i tačno je tako.Čudni su putevi Božji.

[termit84]

ajmo ča,ljudi, stat na balun i vidit jel možemo kako pomoć jedni drugima da izađemo iz frke u koju smo upali. vidi,ja sam 10 godina van droge, to što sam kršćanin moja je osobna stvar, ne namećem to nikom niti to smijem. ali, ako netko želi u reto, mogu mu pomoći i to je to

[sanela]

Obzirom da je ovo tema o RETO Centru, a ne o ispravnosti i poželjnosti pojedinih vjerskih ubjeđenja obrisala sam sve postove u kojima se diskutuje o religijskim uvjerenjima.

Molim vas da vodite računa o nazivu teme i da iznosite svoje mišljenje u skladu s temom. Ako vam se diskutuje o religiji imate Opće diskusije, pokrenite temu i pišite.

[termit84]

ovo je bilo mudro,sanela...nadam se da će ljudi shvatiti jedno,a to je ...nikome se ne nameće ništa, da,Reto je kršćanski centar, u potpunosti besplatan, poluotvorenog tipa...i tesko je biti u centru...ali samo zato jer na sljudi tamo pokušavaju naučiti nečem novom...normalno,kroz ono šta je njima pomoglo...kako drukčije...ali svi baš svi su slobodni da odluče šta i kako žele dalje u životu...
nadam se da će ljudi,pogotovo ovisnici koji shvaćaju da im je potrebna pomoć, smoći snage i hrabrosti da nazovu i pokrenu se.

[vela]

Čitao sam uvodni post , nevjerojatno da postoje ljudi koji još uvijek razmišljaju na taj naćin , no i zato sigurno postoji objašnjenje ...

Bio sam u Reto - Centu i to jedno vrijem baš u Splitu i ako bi htio pričati o nepravilnostima , negativnostima i svemu onome što mi se nije sviđalo mogao bi napisati i puno veći post ... najjače su mi te spike kad slušam o negativnostima komuna ili terapijskih centara ali me podosta zabrinu kad dolaze od osoba koji nisu ovisnici ... savršenog svijeta nema , savršenog života nema pa tako niti savršene komune ...

[Sagitarius]

Zamoljena sam od strane jednog bivšeg člana ovog foruma da prenesem njegovo iskustvo i viđenje doživljenog za pet meseci provedenih u Reto centru kraj Splita. Momak je student, prešao je klasičan put od trave, preko spida do trodona i na kraju heroina. Jedino što se nije nikada fiksao, inače staž mu je bio relativno kratak ali zato je tempo bio žestok! Roditelji i brat su činili sve da mu pomognu da se skine, ali su brojni pokušaji propadali jedan za drugim ( od skidanja na suvo, Drajzerove, "Lorijena" ), te kada je u jednom od njih uspeo da ostane čist neko vreme, rešio je da se oproba i u nekoj od komuna! Sasvim slučajno ( možda i preko ovog foruma) došao je do broja telefona Reto centra u Beogradu, pozvao ih je i nakon "provere" motivacije u vidu tačnosti i upornosti, dobio je mesto u njihovoj komuni pored Splita, jer je u Beogradu bilo prebukirano!
Dve nedelje nakon prvog kontakta već je bio u Splitu. Muški deo komune je brojao oko 140 ljudi, smeštenih u četiri kuće. Upoznali su ga sa pravilima kojih je trebao da se pridržava, pretresli mu stvari, pasoš uzeli na čuvanje u njihovom sefu,a na samom početku ga je malo iznenadilo oduzimanje ikonice Svetog Nikole ( zaštitnika vozača) koja mu je stajala u vozačkoj dozvoli, ali je to sam sebi obrazložio time što je to internacionalna komuna, sa ljudima različitih veroispovesti, te je moglo doći do konflikta, ali objašnjenje nije dobio! Jedino su mu ostavili žvake protiv pušenja, jer su mislili da su obične, te je tako uspeo da savlada nikotinsku krizu. Ono što nije mogao da savlada ( zbog svoje komunikativne i radoznale prirode) je zabrana razgovora sa ostalim ukućanima, sem sa njih par "zaduženih " za njega sa podužim stažom u komuni! Sve vreme boravka mu je to najteže padalo, teže i od samice koja se daje kao kazna za prekršaje discipline, kao i od po neke ćuške! Iako pravoslavne vere, nikada nije bio verski fanatik i preterana posvećenost religiji i molitvama, takođe mu je brzo zasmetala, naročito kada je shvatio da se tu radi o verskoj sekti i kada su ga drugi kroz istorijat osnivanja i osnivača komune upoznali sa tim da su prve takve centre otvorili upravo misionari, pripadnici Jehovinih svedoka, inače jedne od najagresivnijih sekti u svetu! Ovo "najagresivnijih", mislim u načinu šrenja svojih uverenja i tvrdim stavom povodom toga! Psihička tortura je bila strašna, a ni fizički rad nije zaostajao u cilju slamanja volje. Kako je fizički bio spreman za rad, jer nije bio u krizi, već nakon tri-četiri dana, poveli su ga na posao! Bilo je i onih koji su dolazili u krizi, takvi su pošteđeni posla dve nedelje, a onda se i oni priključuju radnim ekipama. Kriza se prevazilazila uz čajeve ( biljne, naravno) iako bi po nekog i vodili u grad kod lekara, a one navučene na ogromne doze metadona vodili bi i na terapiju kojom su ih spuštali.
Poslova je bilo raznih, ali je većina radila na gradilištima najteže fizičke poslove. Nikada nije mogao da pomisli da će mu nekada u životu biti važno pet minuta sna. Loše su se hranili,a radili su i po deset sati dnevno na građevini, istovarujući kamione , iznoseći građevinski materijal koji su potom nosili i po deset spratova bez lifta, na leđima! Nosili su cement, građu, kutije sa parketom i keramičkim pločicama, a ako bi se neko i usudio da pokaže da je pokleko, da je iscrpljen, grupica bi se okupila oko njega, ubeđujući ga rečima:"Šta je devojčice? Ne možeš da radiš? Nemaš snage, narkomančino?! Pa, da! Ti si jedini bio narkoman, mi to nikada nismo radili, ali mi možemo,a ti ne?!" Onako mladom , udarali su na sujetu i ustajao bi samo da ne sluša takve pridike! Borba za bolje radno mesto, rivalstvo oko boljeg statusa i položaja u kući, činila je od ljudi licemere, "cinkaroše" i poltrone. Sve bi dali za mesto u kuhinji ili za najpovlašćenija radna mesta vozača, intedanta, onog koji radi u kancelariji i upravi.
Jutro je piočinjalo molitvom, kao i svaki obrok. Okruživali su ih citati izlepljeni po celoj kući, parole kojih je bilo čak i u toaletu, jedina literatura je bilo Sveto pismo, a pratioci zaduženi za njega su ga stalno podsećali na to da treba da okaje svoje grehe, kroz molitve i posvećenost Bogu. Intimnije druženje u užem krugu, kao i šaputanje, bilo je najstrožje kažnjavano. Ovde drugarstvo nije bilo vrlina niti poželjno! Teolefonski razgovori sa roditeljima bili su mu prisluškivani, javno. Dok bi on razgovarao na jednom aparatu, pored njega, slušalicu drugog bi držao neki od starosedelaca. Isto je bilo i sa pismima. Uvek bi se našao neko da "slučajno" stoji iznad njega dok piše pismo, tako da nije bilo načina da svojima izrazi nezadovoljstvo, iako odlazak u principu niko nije zabranjivao, više ga je užasavala psihička tortura kojoj bi bi ga podvrgli ubeđivanjem da ostane.
Subotom su išli na sastanak sa devojkama i na zajedničke propovedi. Posedali bi u krug, izdvojila bi se grupa mladića i po neka devojka sa gitarama, koji bi započinjali neku religioznu muziku,koje bi prihvatali svi uz jednoličan ritam ( pljeskanje rukama). Svi zajedno bi pevali,a onda se iz gomile izdvajao nečiji glas, postajao sve glasniji, dok taj isti ne bi ustao i počeo da viče na sav glas zahvalnost Isusu, nabrajajući svoje grehe i šta ja znam šta još, padajući u trans! Klasično ispiranje mozga! Čak i u kolima ili kombiju kojim su voženi službeno, palio se kasetofon sa istim pesmama,a svaka misao i komentar u stilu:"Kako je dobar auto!" ili "Dobra r..!", najoštrije opominjani kao "ropstvo materijalnim bogatstvima koje te vodi kriminalu".
Sve ovo je budilo nezadovoljstvo u Š. ali je bio rešen da izdrži, zbog porodice, koja mu možda ne bi poverovala da je istina ono što govori, a zapao je i u neko stanje letargije, automatizma. Najvažnije mu je bilo da legne i spava, umoran od teškog posla. Da je bio malo stariji i istrošeniji, verovatno da bi bio i podložniji ispiranju mozga kakvom je bio podvrgnut, ali ovako...Već je počeo da razmišlja kako bi otišao, ali se baš tada ispostavilo da mu je nestao pasoš, a morali su da prijave njegov boravak. U svakodnevnom ulaženju u kancelarije tih dana, naleteo je na neke račune, tj. isplate za njihov rad.Izračunao je da svaki od njih zaradi preko 20 eura dnevno,a da se hrane i oblače od dobrovoljnih priloga građana, imućnijih roditelja i sopstvenom proizvodnjom i da sve ide na račun "Centrale" i najednom mu je postao jasan motiv "dobrotvora" koji su davno osnovali centar koji se proširio - u igri su zapravo velike pare!
Od tog trenutka bio je usresređen samo na bekstvo. Svakakve budalaštine su mu padale na pamet, ali mu je slučaj sa pasošem pomogao.Morali su ga prebaciti u Zagreb kako bi sredio dokumente i u našem konzulatu je zamolio konzula za pomoć, na šta je ovaj pristao. Ljudima iz centra bilo je zaprećeno visokom novčanom kaznom ako se Š. kreće bez dokumenata, te su ga odmah uputili u Beograd i to vozom. Sve mu je išlo na ruku! Izašao je jednu stanicu ranije dok su ga čekali stanari Centra sa Avale!
Ne drogira se i dalje!

Ovaj post je već ranije objavljen pod drugim nickom,a kako sam i sam bio u RETU Split,tvrdim da su sve ovo neiistine i iskrivljivanje činjenica!

[selma]

:smt100 Ova prica sa Retom ...se vazda u krug vrti...
Ko zeli pomoc...taj ce je i naci u Retu...ako ode tamo...a kad zagusti...ide se i u Burkinafaso