Traganje za ekstazom

[maxlo]

Davno bese.Sam pocetak techno kulture kod nas,prvi rejvovi privukli su paznju mojoj ekipi.Tesko da je neki hepening u to vreme mogao da se preskoci.Malo je to delovalo zbunjujuce i naporno dok nisam probao prvi extazi.Marihuanu necu ni da spominjem na extaziju smo bili svaki vikend i alkoholu koliko su finansije dozvoljavale.Jos uvek srednjoskolac nisam imao dovoljno kinte za provod kakav sam hteo,moralo je nesto da se dela.U komsiluku,zgrada pored ziveo je matori motorciklista koji je dilovao drogu na veliko sto me je zgranulo kada sam saznao.Posto smo bili dobri i on me je mnogo gotivio davao mi je e-re i acid-e koliko sam hteo na dodjem ti navodno iskljucivo za prodaju jer bi mi verovatno nalupao samare kada bi me video izdrogiranog.Tu je pocelo moje bolje receno drogiranje a ne prodavanje na veliko.Da ne preterujem SKORO svaki dan nebitno da li ima neko desavanje,da li je radni dan ili vikend ja sam bio na necemu.Ubrzo sam provalio da sam megaloman,za razliku od ostale ekipe meni je uvek trebalo jos,jos i jos.Kada bi me neko na zurci pitao koliko si pojeo niko mi nebi verovao.To je bio fazon u petak posle casova pocinje zezanje pa do ponedeljka ujutru preterivanje u svemu i svacemu.Onda pred casove jos malo ex ili spida kako se kaze klin se klinom izbija.I tako cetiri,pet godina neprekidnog totalnog ludovanja po raznim zurkama i gradovima Srbije.Bilo je dobro dok je bilo ludo medjutim nikako nije valjalo sta god i koliko god da sam konzumirao vise nije radilo kako treba.Posto nikad nisam hteo da stanem uvek sam jurio za boljom i jacom extazom proklinjem dan kada sam ga probao.Nas par pametnih pocelo je da radi heroin.Ma jos samo danas standardna prica.Malo po malo a ja megaloman poceo sam da preterujem i sa ovim.Dve godine posto sam zavrsio srednju nasao sam finu sljaku.Prodavao sam tehniku u nekom lokalu na NBGD-u.Jasno vam je da na posao nije moglo da se ode a da se pre toga nesto ne iskombinuje.To je postalo pravo mucenje,a posto mi se posao stvarno svideo nisam hteo da ga izgubim pa sam poceo da prodajem i heroin.Vise nisam znao sta da lazem kolege zasto izlazim iz lokala svakih pola sata da se vidim sa musterijom,a tek sto sam imao slabu besiku satro pa non stop u wc na doradu.Imao sam averziju prema igli i nikad se nisam rokao.Zbog toga sam dnevno mnogo trosio dopa.Kupce u lokalu sam kratio kako sam znao i umeo pored ostalih kolega i kamera.Mesecna plata je bila sasvim solidna jos sam i valjao robu pa je opet nikad nije bilo dovoljno.Sve to je trajalo oko dve godine dok me totalno nisu izvalili i naravno usledio je otkaz.Nije proslo mnogo vremena kad vojni panduri dolaze na gajbu.Ajde Maxlo u armiju.Mislio sam da ce mi vojska dobro doci da se otarasim ovog djavola posto sam bas zaglibio.Bacise me u Prokuplje bogu iza tregera.Imao sam dopa za prvih nedelju dana,a onda se budis jedno jutro u pet a njega nema....Umorih se kuckajuci.Sve vas pozdravljam i nastavicu cim pre.

[cokapeace]

Dobrodošao!
Samo nastavi sa pisanjem.Pratim te.

[lizard]

Dobrodošao!
Sto sam se udomacio

[cokapeace]

Ako,ako...svi smo ovde domaći!

[maxlo]

Cao ljudi evo ja da nastavim.Juce sam hteo,konektovaosam se ali sam bio diskonektovan sa mozgom pa sam se vratio u krevet i nastavio da vozim biciklu.Danas se dosta bolje osecam,progutao sam tri diklofena bar malo da ublazim bol i naduvao se kao magarac.Znaci prvi dan u vojsci bez heroina,prvo budjenje.Ko da sam sa marsa pao.Jutarnja smotra,ne znam kako sam se obukao i sisao dole,stize me ludilo,sve boli,haluciniram.Samo mi je kroz glavu prolazilo kako da isfoliram doktora da me smesti u stacionar da odlezim bar tri,cetiri dana.Primila me neka gotivna doktorka.Cim me videla nije ni htela da me pregleda vec mi je odmah prepisala deset inekcija i smestila me u sobu sa ostalim vojacima,kao jak bronhitis.Pregura ja tako zestoku krizu i posle desetak dana se vratio u cetu.Tri meseca sam bio samo na pivu,osecao sam se kao nikad do sad.Stigose i novi gusteri u nas paviljon a sa njima i ortak iz jerkovica sa koji sam bio ok ortak.Provalim ja da je uradjen i iscimam ga za lajn.Tako uradjen odmah mi padose ideje i vec to vece smo se dogovorili da porucimo iz Beograda 100g. vutre i 10g. dopa.Provalio sam za ta tri meseca da u kasarni nema nicega a svi bi sve.Sutra uvece preskacemo zicu i dolazi nam lasta iz BG sa robom.Morali smo preko zice jer koliko god da je dobro ustekovana roba vojni panduri na ulazu bi je nasli.I tako ni vojska mi nije pomogla.Toliko dobro nam je isla prodaja vutre po kasarni da smo svakih nedelju dana slali pare za BG.Tacno se secam sta nam je matori sto je radio u vojnoj posti rekao, kaze neznam sta vas dvojica radite ali od dve hiljade vojnika jedino vi saljete pare dok svi ostali cekaju da im porodice posalju.Vojsku nisam ni osetio,uvek gudre,uvek kinte pravo da vam kazem nije mi se ni vracalo u civilstvo.Samo u vojsci za pet,sest dzointa ondasnje jeftine albanke si mogao da dobijes hiljadu dinara,sve vam je jasno kako nam je bilo.Proslo je i tih devet meseci i kuci sam se vratio mesec dana pred novu godinu.Bez posla,bez kinte morao sam do obnovim staru vezu i da nastavim sa dilovanjem.To je donekle funkcionisalo do pre tri meseca.Poceo sam da se zaduzujem kod dilera sto sam naj vise mrzeo.Heroin me na nos vise nije radio samo sam bio normalan,nisam hteo na gan to sam vam vec pisao zasto i sve mi se stvarno smucilo.Uzeo sam poslednju turu,maksimalno sam se ustekovao sa uzimanjem da bi mu vratio dug.Otisao sam do apoteke da kupim kutiju blokatora,nesto za bolove i neke smirele.Keva i sestra su sve znale,dao sam im mobilni,rekao da sakriju sve kljuceve i da za nikoga nisam tu.Vec pet dana iz sobe nisam izasao pravo da vam kazem da mi se ni ne izlazi.Jedva cekam petak da popijem prvi blokator,a i kevu sam zamolio posto treba da joj stigne neka kinta od tetke iz Francuske da mi da da ugradim implant na tri meseca.Eto to je moja prica u naj kracim mogucim crtama.U sobi imam tv mada vise gledam kroz njega i vas kao jedini kontakt sa spoljasnjim svetom.Nadam se da ce mo po malo da cavrljamo jer mi to mnogo znaci.Veliki poz. MAXLO

[maxlo]

Sada sam saznao od keve da sutra ujutru mora da ide sa sestrom do sela.Ne pada mi na pamet da ostajem ovde sam pa cu i ja sa njima.Tamo cu da pocnem sa blokadama,mozda je tako i bolje.Nece me biti par dana,sve vas pozdravljam i drzite se.

[dete svemira]

:smt006

[maxlo]

LJudi ako moze neko da mi kaze,ako si bas odlucio da se skines i pocnes sa blokatorima da li moze da se desi ono najgore.Iz vaseg iskustva.Da li ce doci dan kada ga necu uzeti i napraviti recidiv.Znam da zavisi od coveka ali....

[narko]

gle ja sam na ReVia, već skoro 2 godine, bez recidiva, što se dopa tiče... a mogao sam masu puta... pomaže blokator, kupuje ti vremena da razmisliš... a to je najbitnije, razgovor s terapeutom(dobrim) meni je isto pomogao... ostalo je na tebi brate...

nažalost recidiv je uvijek moguć, to ovisi jedino o tebi i kako si organiziraš život nakon svega... tu si jedino ti možeš pomoć... nema univerzalnog recepta... puno sreće i snage... n.

[dete svemira]

nisam sigurna na cega mislis pod NAJGORE?

Moras biti jak,nesmes da potones....

Ja sam rekla ovako:Obecavam sebi da heroin necu uzeti.Za ostalo ne garantujem,a nisam ni obecala za ostalo.
Koliko si jak u glavi,tako ce ti biti....
Ne razmisljaj preterano puno o tome.sto manje razmisljas,manje ce te boleti.
A kad vec razmisljas,onda lupi glavom o zid:PA DI SI POSO?

Nanosenje malog fizickog bola zna da pomogne.Otvaraj se ljudima koji te ne vide kao pacenika nego jaku osobu koja je uspela....
Nije optimizam,tako je....