...ti ces od sada biti odgovoran za njen muzicki odgoj ...pa kako izgleda bebara?...
bad luck ili bedak?
Moderator: sanela
-
Zona Sumraka
- Posts: 1552
- Joined: Fri Apr 15, 2005 10:50 pm
- Location: SA/USA
Bebica... meni je to predivno stvorenjce sa kosicom (iako njegova majka, tj moja sestra kaže da je ružnjikavo), za koje lobiram da se zove Katarina (jeste, zbog EKV, a i njima je zbog toga to jedno od solucija).
Muzički odgoj? Ide dete u muzičku, ako se ja pitam, a ne pitam se
, mada ovi moji slušaju lepu muziku.
Muzički odgoj? Ide dete u muzičku, ako se ja pitam, a ne pitam se
, mada ovi moji slušaju lepu muziku.To sam ja:
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
-
Zona Sumraka
- Posts: 1552
- Joined: Fri Apr 15, 2005 10:50 pm
- Location: SA/USA
Uh, jedva čekam!
Noćas sam posle kafane nastavio kući da cirkam sam sa sobom, te se sada osećam kao da mi je mečka Božana banula na gajbu, nalupala par šamara i zaigrala čoček i lambadu.
Imam još kajsije u frizu, valjda će to oterati Božanu iz moje glave.
Kucamo se.
Noćas sam posle kafane nastavio kući da cirkam sam sa sobom, te se sada osećam kao da mi je mečka Božana banula na gajbu, nalupala par šamara i zaigrala čoček i lambadu.
Imam još kajsije u frizu, valjda će to oterati Božanu iz moje glave.
Kucamo se.
To sam ja:
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
Danas raskoraku ističe uplaćeno vreme na netu, a novo nema pojma kada će uplatiti, s obzirom na to da sam pre nekoliko dana saznao za mogućnost preseljenja.
No, to nije povod za moje javljanje. Ne, on je sasvim drugačiji. Video sam svoju sestričinu pre nekoliko dana. To dete je anđeo! Koliko sam samo bio ponosan kada sam je uzeo u naručje... Ne mogu da zamislim kakav će tek biti osećaj kada sopstveno dete budem držao u rukama...
Sve je bilo na svom mestu zadnjih dana. Čak i ova moja blesava glava je stajala na ramenima, a malo je falilo da promeni adresu.
Stari diler je ponovo počeo da mi šalje poruke. U prvoj mi je uputio čestitke i rekao kako više ne radi. U drugoj je pisao kako se predomislio i namerava da radi još neko vreme, a ja bih, eto, mogao da mu nabacim neke mušterije. Spomenuo je i kako je roba 50% jača u odnosu na prošlu godinu (ako se sećam?!). Potiskivao sam, ali sam se i setio. Svega. O fitilju u mojoj glavi, koji je sve brže dogorevao, nema potrebe da pišem. Špageti koje sam toga dana jeo, jedva su se probijali kroz moje stisnuto grlo.
Mislim da sam poželeo implant u sekundi. Na prvi pogled deluje apsurdno, a na drugi je logično da se pravdaju i teše jedino duše koje nisu najmrtvije, što mi donekle uliva nadu.
Upoznao sam jednu devojku pre nekoliko dana. Pili smo vinjak kod nje kući. Prvo sam ja bio optimist, a zatim je osporavao sa pesimističkog stanovišta, što znači da smo oboje bili pijani. Valjali smo besmislice preko zadebljanih jezika.
Činilo se da će to trajati bar do svanuća, ali smo mnogo ranije oboje naglo ućutali. U glavi mi se stalno vraćaju slike od te večeri. Evo, i sada je vidim kako leži u krevetu i usnama utrnulim od alkohola ljubi nečije ruinirano telo. Ujutru me je ponovo pitala kako se zovem, verovatno da bi me uljudno, oslovljavajući me pravim imenom, izbacila iz stana.
Televizor u mojoj sobi je uključen, ali niko ne gleda program.
Telefon je ispravan, ali i dalje ne zvoni.
Ja? Blejim u nebo, odnosno u svoj plafon, i nehajno čekam da mi isti padne na glavu.
Pozdravljam vas
No, to nije povod za moje javljanje. Ne, on je sasvim drugačiji. Video sam svoju sestričinu pre nekoliko dana. To dete je anđeo! Koliko sam samo bio ponosan kada sam je uzeo u naručje... Ne mogu da zamislim kakav će tek biti osećaj kada sopstveno dete budem držao u rukama...
Sve je bilo na svom mestu zadnjih dana. Čak i ova moja blesava glava je stajala na ramenima, a malo je falilo da promeni adresu.
Stari diler je ponovo počeo da mi šalje poruke. U prvoj mi je uputio čestitke i rekao kako više ne radi. U drugoj je pisao kako se predomislio i namerava da radi još neko vreme, a ja bih, eto, mogao da mu nabacim neke mušterije. Spomenuo je i kako je roba 50% jača u odnosu na prošlu godinu (ako se sećam?!). Potiskivao sam, ali sam se i setio. Svega. O fitilju u mojoj glavi, koji je sve brže dogorevao, nema potrebe da pišem. Špageti koje sam toga dana jeo, jedva su se probijali kroz moje stisnuto grlo.
Mislim da sam poželeo implant u sekundi. Na prvi pogled deluje apsurdno, a na drugi je logično da se pravdaju i teše jedino duše koje nisu najmrtvije, što mi donekle uliva nadu.
Upoznao sam jednu devojku pre nekoliko dana. Pili smo vinjak kod nje kući. Prvo sam ja bio optimist, a zatim je osporavao sa pesimističkog stanovišta, što znači da smo oboje bili pijani. Valjali smo besmislice preko zadebljanih jezika.
Činilo se da će to trajati bar do svanuća, ali smo mnogo ranije oboje naglo ućutali. U glavi mi se stalno vraćaju slike od te večeri. Evo, i sada je vidim kako leži u krevetu i usnama utrnulim od alkohola ljubi nečije ruinirano telo. Ujutru me je ponovo pitala kako se zovem, verovatno da bi me uljudno, oslovljavajući me pravim imenom, izbacila iz stana.
Televizor u mojoj sobi je uključen, ali niko ne gleda program.
Telefon je ispravan, ali i dalje ne zvoni.
Ja? Blejim u nebo, odnosno u svoj plafon, i nehajno čekam da mi isti padne na glavu.
Pozdravljam vas
To sam ja:
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
Čudo, ali ne i čudovište
Svetlost, ali ne i Sunce
Mrak, ali ne i tama
Radost, ali ne i sreća...
