Na ovom forumu možete ispričati svoju ispovijest, od početka do kraja. Alkoholičari, ovisnici, suovisnici, svi ste dobrodošli. Samo ispovijesti, molimo Vas da ne pišete komentare i odgovore.
Hvala na pitanju Pero, kapitalizam melje, naravno da radim i sutra, a upravo sam stigao iz Subotice.
A sada imam dva pitanja, potpuno nevezana sa pričom a i međusobno, upravo mi je palo na pamet da bih mogao da ih postavim ovde. I izvinjavam se što koristim ovaj prostor za tako nešto
- Da li neko zna gde u Beogradu može da se nađe album grupe "Letu štuke"(mislim da se tako zovu), čuo sam samo jednu njihovu stvar i jako mi se dopala(spominju se kapitalizam i minimalizam, zato me je i Pera podsetio svojim pitanjem).
Drugo je nebitno, pa sam odustao, a previše me mrzi da sada ispravljam ono gore navedeno
Sve ovo citam zbog prijetelja koji je u slicnim problemima. Pokusavam da razumijem. Ne da se upoznam, sve mi je to poznato, nego da zaista razumijem. Nisam narkoman, zapravo rekla bih da nisam, volim da dunem, sto jestt jest, ali moje preferencije ne idu dalje od toga (+pivo i cigare). Jedan obican, normalan zivot.
Pitanje je sledece
I ovaj je bio u komuni pa od toga ne bi nista, tj. kada se vratio sve po starom. Ono sto ne kapiram kod tih komuna je sta zapravo mislite da ce se njima postici.Da li je cilj da se covjek zamlacuje dok se ne sredi koliko toliko psihicki, da eventualno postane sposoban za svakodnevni zivot. I zasto se uvjek javljaju neke religijske primjese (da li je to neka vrsta kompenzacije?)
Poslije se okrenuo metadonima, pa opet nista. Mislim u cemu je stos, nisam na heroinu, nego sam na metadonu?
Znam da univerzalnog rjesenja nema, ali ipak me zanim sta je barem statisticki dalo najbolje rezultate.
I svarno mi nije namjera da pristajem na muku, ljudi znam da vam je tesko i sve to, ali vjerujte iz nekih drugih iskustava na zivotnim poljima, uzasno je tanka linija izmedju ocaja i sjajnog zivota. Dajte malo hrabrosti i upornosti. Pa ako nista drugo, onako matematicki gledano, po zakonu vjerovatnoce, jednom mora upaliti, mora biti bolje.
Eto, ja ovo napisah na tvom forumu, a moze da mi odgovori bilo ko, naravno ako ima zivaca.
Inace drago mi je, ali bas drago, da si uspio.
Po nekim statistikama, ukupni procenat izlečenosti ali ne od svih narkomana, nego samo od onih koji krenu da se leče, iznosi 2-3 posto. To znači prestanak korišćenja psihoaktivnih supstanci(ne računaju se cigarete). Što se tiče komuna, zvanični izveštaji govore o 30% izlečenih.
A sada sve to baci u vodu, zato što je statistika, po meni, kada je narkomanija u pitanju, totalno nepouzdana. Ko to može tačno utvrditi? Najsmešnije mi je kada neko kaže - U našoj komuni izleči se 70% ljudi koje dođe...Aha
Mišljenja sam da komune ipak daju mnogo bolje rezultate, iako naravno nisu nikakva garancija da će neko da se izleči, ima i psihijatara koji imaju dobre rezultate, u suštini svi znamo šta je najbitnije, upravo osoba koja se leči.
Najveći broj komuna je religijskog karaktera, po meni, zato što samo Bog može dati potpuno obnovljenje i novi smisao života. Ali ja sam vernik, a ima puno ljudi koji to ne mogu da prihvate. I naravno, daleko od toga da je to jedini način da se neko skine, većina mojih prijatelja je prestalo da da veruje, neki nikada nisu ni hteli to da prihvate, pa su se ipak skinuli. Ali ova tema je preširoka, ima tu puno varijacija, pitanje načina života koji se živi posle skidanja, pitanje kako se osećaš, da li si se oslobodio svih onih stvari koje su te te odvele u drogu...
U mom slučaju Bog nije substitucija, da nije stvaran teško da bi nešto što je plod moje autosugestije(kako mnogi žele to da predstave) moglo da me drži duže od mesec dana, a kamoli ovako dugo. Ali opet ponavljam, to je moj slučaj, a ja nemam magični recept, niko ga nema.
Uostalom, na ovom forumu imaš ljude koji su se skinuli na sve moguće načine, svako može dati svoje viđenje.
Ne mogu da kažem da sam sa kevom ikada imao neki idealan odnos, znete ono tipa-mi smo drugari. A to mi je i malo glupa varijanta, ne želim da svojoj deci budem drug, nego roditelj, mislim da je to mnogo normalnije. A moja majka se nekako uvek trudila da izgradi neki blizak odnos sa mnom, verovatno je i bila svesna da će mi u odrastanju predstavljati problem to što odrastam bez oca. A u principu, koliko god da nisam svesno osećao, odrastanje bez jednog roditelja jeste problem.
Ne mogu opet ni reći da smo imali problema, ja sam jednostavno odbijao taj neki bliskiji odnos sa njom, imao sam svoj svet, svoj fazon. A ona je prema meni gajila onu vrstu posesivne ljubavi, one tako specifične za majke kada ostanu same sa decom, nikada se nije preudala, posvetila se potpuno meni. A to baš i nije pametno, niti je preporučljivo, iz takvih ljubavi se prave velike greške. Tako da je moja narkomanija bila pesnica u lice mojoj majci...I onda kreće u borbu i ne odustaje do kraja... i sve vreme mi je podrška dok sam bio u centru...ali i dalje smo na nekoj distanci, ne znam baš kako to lepo da opišem, često izbijaju varnice između nas...
I to se produžuje i po mom izlasku, kao da ne razumemo jedno drugog do kraja. Ona nastavlja sa svojom željom da se meša u moj život, više nego što je meni to prihvatljivo. I dalje se postavlja prema mani kao da imam 25 godina, kao da je propustila sve vreme mog boravka u centru(kao što i jeste). I zato mi je super što se danas u Retu radi sa roditeljima, mislim da je to vrlo bitan trenutak u lečenju narkomanije, učešće porodice u tome.
Danas živimo zajedno, u kući koja ima dva sprata, dole su keva i baba,gore sam ja, imam poseban ulaz, slažemo se manje više o.k. ali sam u fazonu da kada budem mogao uzmem stambeni kredit i nastavim da živim solo sa svojom porodicom. Mislim da je to najbolja ideja za sve nas...
moja se preudala,i ipak se htjela poswetiti meni ,ali ja sam od mog nekog tinejdzerskog ludila pobjegla od nje,i swih njih.isina,osjetio se nedostatak odrastanja bez oca-pogotovu za zensku djecu.uwijek sam trazila neku sigurnost,u ljudima,mushkarcima,ludom ziwotu-ali nishta to ne moze zamijeniti,dok sam ne odrastesh i sazrish..a onda ti nije bitno.bitno je da imash swoj ulaz,sprat,swoj posao...a ja josh uwjek treba da se borim,da zawrshim owo..pa tako trpim njeno mijeshanje u swe i swashta.waljda je to sad iz nekog straha?pozz te puno,odoh u shetnju prirodom (narawno sa kewom)hahha
