SAMO JEDAN ŽIVOT!!!

[*ICE*]

Na vratima Monda bleji divlja horda,
tu se valja neka roba, kažu bura mnogo dobra,
još od dečačkog doba sve mora da se proba,
roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda,
a šta ga boli kurac sve dok piči dobra zika,
tu mu je ekipa, i svi po pola tripa,
i još par džidža-bidža da upotpuni se priča,
ekstazi ili dop, samo nešto da se ima,
po šemu da se cima, makar bila dva tri dima,
ma jebeš brate sve, samo gudre da se ima,
promašena suština načina života,
zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota,
u modi su djankoze, dileri, debili,
šmekeri i mangupi su postali fosili,
isključivo se druži samo s' onim koji duva,
nema veze što je prs'o, nema veze što je nula,
ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi,
pod pritiskom se živi, mora nečim da se smiri,
omladina zeva kad bi trebalo da stvara,
preko cele noći bleji, preko celog dana stvara.

Imaš samo jedan život, pa ti vidi šta ćeš s' njime,
kada nadješ pravi put ti se kreći samo njime,
imaš samo jedan život, pa ti vidi šta ćeš s' njime,
zar da čekaš mrak da poželiš da ti sine?

Jesi sad shvatio šta je Everlast mislio kad je rekao: "I got mad little white kids whishing they could be me".

Mislio je na onog klinca što se dimi, jer se pali jer se loži,
znam kako znaju rime da te prime kad ih osetiš na koži,
ali neka ga i mi smo bili mali nekada, da da da,
a vidi gde smo sada mada, uvek novih rima gladan,
blažin glas je blažen kad ti kaže mali možda ti si nova nada ovog grada, pusti izgled ti si zgrada gde su važne sobe ne fasada,
zato ne staj kao klada, moraš pobeći iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio čari hlada, uspeti znači hteti postati i jači samo pitanje je kada, ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada,
ali ova priča ima mana, jer jedna strana liči kao druga strana,
od koje mi je srce puno rana kad napustiš koren jer grana nosi voće protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoće,
ali znaj ti ne smeš biti taj jer uz tebe biću opet ja,
zato što se loša vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.

Klince koje gotivim pokušavam da promenim,
vojnike bez mozga na ulici da odmeni,
s' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim,
poginem za njih da ih od gluposti odgovorim,
iz sranja da ih izvadim i oči da im otovorim,
iz košmara ih probudim i grehove im otkupim,
izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru,
srce kao vodilja, emocije rzadiru,
na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru,
odupireš se pravilu, završavaš u zatvoru,
fizičkom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku,
nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku,
ne želim da popujem, ne shvati me pogrešno,
ja ne bacam kamen jer isto sam grešio ,
došao sam do ovde i sada sam rešio,
da poštedim te onog što se meni desilo,
i još mnogo toga zloga koba usput što mi brdo znanja, zrnce sreće desiti je sprečilo.

Čini mi se sad da na putu sam dobrome,
stvari meni sada izgledaju jasnije,
a sećam se vremena kad svet delo'vo je strašnije,
svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije,
vreme je dragoceno, svaki dan je kratak,
problem za problemom, kao domaći zadatak,
s' onim što sad znam svet gledam tvojim očima,
ne dozvoli olujama da zbrišu te sa pločnika.

Jer želim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji,
zato kao stariji ja napašću prvi, neprijetelje naše odgurnuću što dalje,
da napravim prostor u kome ćeš svakim danom da jačaš,
dok ne stasaš i na svoje noge staneš pored mene,
rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!!!

[/b]

[*ICE*]

SVETIONIK TVOGA MOZGA POLAKO SE GASI SLAMAJU TE TALASI
BROD POČINJE DA TONE
ODLAZIŠ DUBOKO I DAVIŠ SE U MASI
ZA KOJOM DANAS HODAJU KOLONE
ZVONA ZVONE JOŠ JEDAN NOVI DAN SE BUDI
ODSUTAN LEŽIŠ ZA TOBOM PLAČU ZENE
BOLEST JE JAČA ONA SAMO ZLO NUDI
ONA SUDI TVOJA MLADA DUŠA SADA TIHO TONE
I NEMA CENE KOJU MISLIŠ DA PLATIŠ
NE ZNAŠ KOME NE ZNAŠ GDE
TI NE MOŽEŠ DA SE VRATIŠ
NEKI BOLJI SVET DUGO TE VEC ČEKA
NA ZEMLJI NEMA SPASA ZA TEBE NEMA LEKA
TAMNA FLEKA PADA TI NA OČI
POLAKO VEC PLOVIŠ KA PUTU ZA NEBO
JOS MALO I TVOJA NOGA TAMO CE DA KROČI
POČINJE ŽIVOT SA LJUDIMA U BELOM

POSTELJU OD SVILE PLETU ANĐELI I VILE
LETIM DO VRHA PADAM DO DNA
KAKO ISTINE I SUMNJE MENI NIKAD NISU BILE
ČUVAR OD ZLA DEO MOG SNA

PAD SA VELIKE VISINE
ZA TOBOM OSEĆAM GLAD
SVE VIŠE ME STEZE
PROŠLOST ZABITI DALJINE
ZVUK BESKRAJNE TIŠINE
SAMO USPOMENA BOLNA ZA TEBE ME VEŽE
KOLIKO PUTA SAMO TI I JA
TUNEL I PRAH
KOLIKO PUTA SAMO BOG ZNA
ODUZME TI DAH
BIO SI KRALJEV SIN
SLUGA ZEMLJE
OSTAJEŠ SAM
ČEKAM DOLE ANĐELE
DA VEČNOSTI DAM I JA
TAJ PRAH

KAZNA U MOMENTU NEVIDLJIVOSTI SCENE
NIJE MOGAO DA SAZNA
DA LI JE JAK POPUT STENE
DA KRENE STAZOM NOVOGA POČETKA
BEZ IJEDNOG IZUZETKA BEZ IMALO ISKUŠENJA
HTEO JE DA MENJA TAMNO SUNCE ŠTO GA GLEDA
SVOJE IZBUŠENE VENE
SVOJE OČI OD LEDA
NJEGOV KOMPAS ŽIVOTA VEC DUGO NEKUD LUTA
DALEKO OD KOPNA JOŠ DALJE OD PUTA
OČIMA KOLUTA DOK PONOVO HODA
MISLI ETO JE SLOBODA KOJOJ DUGO SE VEĆ NADA
USPOMENE NESTAJU NJIH ODNOSI VODA
U OČAJAN SVET GDE JAČI MOZAK VLADA
A NJEGOV PADA SA VELIKE VISINE
SNAGOM BELOGA PRAHA IZGUBIO JE MOĆ
NIKADA VIŠE NEĆE MOĆI DA SE VINE
SVETIONIK SE UGASIO
JA TI ŽELIM LAKU NOĆ!

[Luna]

extra... nastavi!!!

[*ICE*]

Kada ugledam svet sto ga nose reci tvoje,
i sve one stvari samo tebi sto postoje,
tako razbacane svuda trag svega sto si bila,
bez reda i smisla tvoju gomilu debila,
sve one sto nude uvek rado igru novu,
sto prijatelji tvoji rado kazu da se zovu,
sto svaki tvoj pad sebi beleze ko uspon,
i svaki tvoj porok kao skor zar ne vidis to,
zivota nije boja prava, to na vrhu igle samo
sam djavo spava, ne budi ga pusti ga zaboravi,
al' reci uzalud su ti vraga nosis u glavi,
reci kako je tamo kada sve stane,
reci kako je tamo sa druge strane,
reci mi kad zakoracis preko,
da l' je lepo biti neko jedan um daleko.
Reci mi kad zakoracis preko,
da l' je lepo biti neko jedan um daleko.
Reci mi da l' je lepo biti neko, jedan um daleko...
Mislis pobeci sto dalje kuda pogled samo ide,
al' oci milosti nemaju i kad ih zatvoris sve vide,
zelis biti neko drugi bolje vrati se sebi,
i u gomili si sama nema nikog u tebi,
reci kakav je osecaj izgubiti sve i
kada proslost je sva ono par minuta pre,
kada predjes crtu iza ogledala,
u zemlju iza Alise gde milion je budala,
kada odes verna sebi da pronadjes stazu,
neku svoju samo svoju na dnu ambisa oazu,
hajde reci kako je ziveti u lazi,
reci koje su boje svi u magli pejzazi,
da li tamo bar postojis sa druge strane,
kako izgleda tamo kada sve stane,
hajde reci da l ' je lepo biti neko, jedan um daleko.
Reci mi kad zakoracis preko,
da l' je lepo biti neko jedan um daleko.
Reci mi da l' je lepo biti neko, jedan um daleko...
Znam zivota tvog je moto: "Sam do poslednjeg daha",
znam koliko je visoka i tvoja kula od praha,
znam i gde si kada zelis sebi svet neki bolji,
znam i mesto gde je uvek sve po tvojoj volji,
ali zivot nije zivot kad u njmeu sve je lako,
redak je to slucaj, stvari retko idu tako,
nema sporednog puta, nema nazad sve to znas,
znaj, nebo je nad glavom ne sto donosi ga grad,
zid je beo draga ispred tebe je zar ne,
sta ce biti na njemu sad na tebi je sve,
al' ti to ne vidis znam jedan um tamo preko,
sve sto zelis, a to je suvise daleko.
Pejzazi u magli, a to je suvise daleko...
Pejzazi u magli, a to je suvise daleko...
Reci mi kad zakoracis preko,
da l' je lepo biti neko jedan um daleko.
Reci mi da l' je lepo biti neko, jedan um daleko...

[uvekza]

ovo je vreme dobrih pesnika

[*ICE*]

Definitvno domaci HIP-HOP je zakon!


"Da li znas kako zivim svaki dan i jos uvek nasmejan kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!"

[*ICE*]

Bila je sa nama ona bila je tu
svaki dan se nje sjecam ja mislim na nju
i na taj dan kad je bila u gradu
negde sela je s drugaricom da ubiju dosadu
posle par minuta usli su neki dripci
počeli da pucaju samo culi su se krici
ona pala je na zemlju krv je svuda oko nje
njeno tielo se ne pomera puls udara sve jace i
nikog nije bilo da joj pomogne
svi su pobjegli one
ostale su same
ali uspjele su nekako da izadju na ulicu
i same se odvezu u najblizu bolnicu
tamo su dobile svu najvecu pomoc
ljekari su se borili za nju cijelu noc
ali njen puls je padao i bilo je jasno
i pored prevelike borbe za nju je bilo kasno
umrla je iste noci u najgorim mukama
umrla je mojoj sestri na rukama

Sada znam
nemam te
a ti bila si mi sve
mirno spavaj tu
jednu stvar znaj
zauvek ja cuvam te...

A jos odmalena ona bila je sama
ceo zivot njen bio je kao drama
i oca i majku je davno izgubila
za svaki svoj dinar ona krvavo se borila
da bi nesto zaradila u zivotu
sudbina je sve to prepustila idiotu
koji je prisao i pucao tek tako
uzeo njen zivot i izvukao se lako
ali ipak posle par dugih godina
i po njega je dosla crna sudbina
kad nije ni sanjao kad se najmanje nadao
momci prisli su iz mraka on je stradao
znam da si gore i da sve gledas
sada mozes mirno da spavas
i samo jednu stvar znaj
on ce u pakao
bebo
ti ces u RAJ...

[zvrky]

"Da li znas kako zivim svaki dan i jos uvek nasmejan kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!"

Slusam ovu pesmu jako cesto ...beogradski sindikat "pravo kroz vetar" i svaki put...dok je slusam suze mi niz lice krenu,slike se zavrte po mojoj glavi....