Da posle 8 godina street life style-a, uspela sam da nadjem stan i kredit koji sam
dobila do zadnje kinte potrosila na opremu stana.Za pohvalu nije coke, koji jos uvek bacim tu i tamo na lulu, recimo jednom mesecno, ali bez osecaja krivice, jer niko ne trpi... Znam da ce me neki napasti - ali kod mene ne vredi ono:''Sad prestajem -definitivno"" Pokusavala sam 100 puta i vec sutra bila na ulici. SA uzasnim osecajem krivice. Sad, kad se desi, desi se - nekako se ok osecam kad sama sebi priznam:"Ponekad, al da niko ne trpi""..I deluje!Vec godinu dana sam povremeni uzivaoc, nasla sam posao, bavim se sportom),, uzivam u nekim sitnicama koje zivot znace, uzivam u danima u svom stanu (da mi je neko rekao pre nekoliko godina da cu otici iz geto-a ne bih verovala. Dan posle koriscenja, osecam se ok, pomalo nestasno, ali moj deo duha koji je pun adrenalina je nahranjen...Kao dete koje je uradilo nesto sto nije smelo, ali nije uhvaceno..
