Zašto ste odabrali baš dop?
Moderator: sanela
Zašto ste odabrali baš dop?
Kao prvo pozdrav svima! Vec sam dosta dugo clan ovog foruma i manje više sam pročitala sve ispovjesti što ste napisali..i ako sam ikad imala želje probati dop sad definitivno više ne bi imala nakon svih ovih stvarnih i tužnih priča što sam pročitala!ja nisam ovisnik o dopu, ali sam zato o speedu i xct-u i onaj ko kaže da se na njega ne može navući jebeno je u krivom!nego zanima me prije dopa sigurno ste bili neko vrijeme na travi pa na ecstasyu speedu i nije mi jasno zašto ste sa takvih droga išli na još veće?ja sam nakon samo jedne crte speeda rekla to je to ovo je savršeno drugo mi ništa ne treba..zanima me jel netko od vas reagirao kao ja pa mu je to sa vremenom dojadilo?ili vam je ipak dop bio najprimamljiviji jer se smatra kao najopasniji?znam da svatko ima svoje razloge ali nekako mi je nevjerovatno da je tako malo ljudi kao ja totalno obuzeto speedom i xct-om tj. takva droga te dovodi do čistog savršenstva pa čemu ste onda išli dalje ako ste osjetili to savršenstvo..što i nije savršenstvo nego je pakao ali ubiti to znaš tek kad te sjebe? ili svi mi osjećamo drogu na različit način?
lost soul...
-
Moonlight Hermit
- Posts: 33
- Joined: Sat Aug 05, 2006 5:53 pm
- Location: House of Ptah..
Dobra tema.
Hemiju te vrste sam radio pre heroina i u onim kracjim vremenskim intervalima kad bih apstinirao npr dve nedelje..
I to nije da nisam radio.. Pucao sam se sa spidom u venu (ne pokushavati, loshe), proshli put kad sam jeo bombonice, pojeo sam 16 komada za veche, povukao oko gram ipo spida i popio mnoooooogo alkohola.. Jeste to lep osecaj, ali zbog toga imam rupe u mozgu. I sad imam dobro pamcenje, ali nekad sam imao fotografsko pamcenje i bas vidim koliko sam se zeznuo sa tom hemijom (gutao sam ja i acide, m-dotove, artane, trodone, biljchice i slichno uz to).
Jesi li videla nekad nekoga ko je navuchen na speed? E to je stvarno uzhasno za videti... Dodushe, lik ne silazi sa speed ridea vecj godinama, ali opet.. ono je stvarno odron.
Dop sam probao iz radoznalosti. Secjam se tog prvog puta.. Imao sam 15 godina. Prvo sam povukao kvoter na nos, a posle sat vremena sam zamolio ortaka da me pukne sa josh jednim kvoterom u venu. Nije mi bilo dobro. Otkinuo sam se. Povracjao sam na svakih 10 minuta i znojio sam se kao nenormalan. Onda mi se to povracjanje svidelo
On je tad ziveo u nekog zgradi sa 6 spratova i imala je stepenice u kruznom obliku.. Otprilike na svakom spratu bih zastao da povratim (uz kez, bilo mi je neverovatno kako opusteno povracjam).. Nisam mogao da verujem sta mi se dogadja... Milijardu iglica najveceg zadovoljstva i ekstaze su mi se penjali od peta ka glavi. Bilo mi je chudno shto mi se i boja glasa promenila, a kad sam se pogledao na ogledalo zgranuo sam se Najvishe mi se dopao onaj osecjaj u kome sam bio kao u vazduhu, u nekom gustom oblaku, ushushkan. Zatvorio bih ochi i sve shto bih zamislio, video bih.
Dop je neshto naj shto sam dozhiveo u zhivotu, ali takodje on sa sobom vuche pravi pakao, kroz koji vishe ne bih imao snage da prodjem.. Jedva sam se skinuo, a ovo poslednje mi je bilo npr peto ili shesto skidanje po redu za svo ovo vreme i svaka kriza mi je bila sve gora i gora i znam da sad ako bih ga uzeo opet, tj navukao se, bilo bi bon voyage Moonlight Hermit, for good. Nemam vishe snage da se rvem sam sa sobom i da zhivim onako.
Taj prvi put mi se rad i nije neshto svideo, vishe sam bio naklonjen gomili marihuane i LSDu u kombinaciji sa alkoholom, ali jbg
Sutradan sam opet osetio zhelju da ga probam, i ako mi se neshto specijalno rad nije dopao.. Tj, nisam neshto i mogao da ga izvalim, jer sam zaista mnogo uzeo za nekog ko je tad bio pochetnik. E, ali zato taj drugi put (tad sam uzeo samo pola kvotera na nos) je bio fenomenalan... Odjednom se nadjesh u raju.. Ne znam kako drugachije da ti opishem. Sve mi je nekako bilo lepo i wow.. Sve je dobilo neki smisao, osetio sam se ispunjenim.. Uostalom, dop i speed razlichito deluju na mozak i rad je bash, bash razlichit.
Ja nisam ni znao da je hors najopasniji, tj i da sam znao, ne bih se neshto puno potresao oko toga, jer sam u tom nekom periodu bio zhestok anarhista i anti-konformista i imao sam jak problem sa autoritetima (jbg:-D).. A to da je hors najopasniji, tek sam saznao posle
Hemiju te vrste sam radio pre heroina i u onim kracjim vremenskim intervalima kad bih apstinirao npr dve nedelje..
I to nije da nisam radio.. Pucao sam se sa spidom u venu (ne pokushavati, loshe), proshli put kad sam jeo bombonice, pojeo sam 16 komada za veche, povukao oko gram ipo spida i popio mnoooooogo alkohola.. Jeste to lep osecaj, ali zbog toga imam rupe u mozgu. I sad imam dobro pamcenje, ali nekad sam imao fotografsko pamcenje i bas vidim koliko sam se zeznuo sa tom hemijom (gutao sam ja i acide, m-dotove, artane, trodone, biljchice i slichno uz to).
Jesi li videla nekad nekoga ko je navuchen na speed? E to je stvarno uzhasno za videti... Dodushe, lik ne silazi sa speed ridea vecj godinama, ali opet.. ono je stvarno odron.
Dop sam probao iz radoznalosti. Secjam se tog prvog puta.. Imao sam 15 godina. Prvo sam povukao kvoter na nos, a posle sat vremena sam zamolio ortaka da me pukne sa josh jednim kvoterom u venu. Nije mi bilo dobro. Otkinuo sam se. Povracjao sam na svakih 10 minuta i znojio sam se kao nenormalan. Onda mi se to povracjanje svidelo
On je tad ziveo u nekog zgradi sa 6 spratova i imala je stepenice u kruznom obliku.. Otprilike na svakom spratu bih zastao da povratim (uz kez, bilo mi je neverovatno kako opusteno povracjam).. Nisam mogao da verujem sta mi se dogadja... Milijardu iglica najveceg zadovoljstva i ekstaze su mi se penjali od peta ka glavi. Bilo mi je chudno shto mi se i boja glasa promenila, a kad sam se pogledao na ogledalo zgranuo sam se
Najvishe mi se dopao onaj osecjaj u kome sam bio kao u vazduhu, u nekom gustom oblaku, ushushkan. Zatvorio bih ochi i sve shto bih zamislio, video bih. Dop je neshto naj shto sam dozhiveo u zhivotu, ali takodje on sa sobom vuche pravi pakao, kroz koji vishe ne bih imao snage da prodjem.. Jedva sam se skinuo, a ovo poslednje mi je bilo npr peto ili shesto skidanje po redu za svo ovo vreme i svaka kriza mi je bila sve gora i gora i znam da sad ako bih ga uzeo opet, tj navukao se, bilo bi bon voyage Moonlight Hermit, for good. Nemam vishe snage da se rvem sam sa sobom i da zhivim onako.
Taj prvi put mi se rad i nije neshto svideo, vishe sam bio naklonjen gomili marihuane i LSDu u kombinaciji sa alkoholom, ali jbg
Sutradan sam opet osetio zhelju da ga probam, i ako mi se neshto specijalno rad nije dopao.. Tj, nisam neshto i mogao da ga izvalim, jer sam zaista mnogo uzeo za nekog ko je tad bio pochetnik. E, ali zato taj drugi put (tad sam uzeo samo pola kvotera na nos) je bio fenomenalan... Odjednom se nadjesh u raju.. Ne znam kako drugachije da ti opishem. Sve mi je nekako bilo lepo i wow.. Sve je dobilo neki smisao, osetio sam se ispunjenim.. Uostalom, dop i speed razlichito deluju na mozak i rad je bash, bash razlichit. Ja nisam ni znao da je hors najopasniji, tj i da sam znao, ne bih se neshto puno potresao oko toga, jer sam u tom nekom periodu bio zhestok anarhista i anti-konformista i imao sam jak problem sa autoritetima (jbg:-D).. A to da je hors najopasniji, tek sam saznao posle
This is happening for your pleasure, at your leisure, use your evil, when you want
Ja recimo nikad nisam volela te brze droge,jesam ih konzumirala ali ih nisam mnogo volela,sve te droge tipa speed,ex i ostalo mi je obicno bila zamena za dop kada sam se kao skidala sa dopa. E sad to verovatno zavisi od coveka do coveka,ja vise volim mirnije varijante kao sto su lekovi,kao sto je dop..( hehehehe sad dok pisem primecujem da pisem u sadasnjem vremenu...volela sam,i nisam volela to su prave reci znaci u pitanju je proslost ) recimo exera sam se uvek nekako plasila,jer ne mogu da se kontrolisem,speed sam vise volela od exera ehhehehhe jer ipak znam sta radim,kokain sam najvise volela ...ali.....dop na prvom mestu,taj osecaj...te emocije...taj stond.....ne moze postici ni jedna gudra..
kao sto su lekovi,kao sto je dop..( hehehehe sad dok pisem primecujem da pisem u sadasnjem vremenu...volela sam,i nisam volela to su prave reci znaci u pitanju je proslost ) recimo exera sam se uvek nekako plasila,jer ne mogu da se kontrolisem,speed sam vise volela od exera ehhehehhe jer ipak znam sta radim,kokain sam najvise volela ...ali.....dop na prvom mestu,taj osecaj...te emocije...taj stond.....ne moze postici ni jedna gudra..NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
...
Last edited by Nemke on Sat Sep 09, 2006 7:28 pm, edited 1 time in total.
Na svom telu I u svojoj dusi sam iskusio da mi je greh bio preko potreban,da naucim da volim svet,da ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja,sa savrsenstvom kakvo sam zamislio,vec da ga pustim onakvog kakav jeste,I da mu rado pripadam
zašto nemke da promjenim avatar kaj je bas onako u skladu kako se i osecam! neznam ljudi meni je drago da nisam nikad probala dop speed me i previse sjebo mislim da bi me dop onda ubio!doslovno!ja se ne drogiram vec 7 mjeseci od kad sam na terapiji ali sto vise vremena odmice to je moja zelja veca..valjda zato sta mi nista nije drugo ostalo u zivotu niti pamet, niti prijatelji, niti normalan zivot pa mi dođe samo da na trenutak zaboravim na ta sranja oko mene ko sto sam prije znala..nego nemke o kojem ti to stimulansu pričas?mozes mi ga preporuciti u slucaju da mi dodje zelja pa da se ne vratim starim putevima? ako je legalan mora da je manje stetan 
ako je legalan mora da je manje stetan lost soul...
Eh Kia,znam da ti je tesko.Mogu da zamislim,pa ja koji sam te eksere radio zaista malo(ako kod droge uopste postoji malo,I jednom je mnogo),pa sam se osecao kao neko kome je sudjeno da bude nesrecan I pati,a tek neko ko je radio eksere I speed vise nego ja ma ne zelim ni da razmisljam koliko je njemu tesko,I sigurno da je potrebno mnogo vise od 7 meseci da se sa tim rascisti.Ne znam ali kazu da je ovisnost o speed-u I ekserima najgora,gora I od dopa,mislim u smislu za mnogo kraci period te unisti,sto mislim da je tacno.I sasvim je normalno da se tako osecas sada.Kazes nemas pamet,prijatelje…Rado bi se vratila starom putu.Pa ne znam bas da li je to OK.U stvari znam NIJE.To je ono sto nas I stalno vraca na stari put,to traganje za savrsenim,za super prijateljima,za radoscu zivljena,za nekim savrsenim svetom koji smo mi umislili u nasim glavma.Evo citiracu Hese-a iz Sidarte(mozes I procitati njegove knjige,meni su pomogle).
“Na svom telu I u svojoj dusi sam iskusio da mi je greh bio preko potreban,bili su mi neophodni pohota,teznja za zemaljskim dobrima,bila mi je nuzna sujeta,a trebalo je da zapadnem u sramno ocajanje da bih naucio da se ne protivim,da naucim da volim svet I da ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja,sa savrsenstvom kakvo sam ja zamislio,vec da ga pustim onakvog kakav jeste,da ga volim I da mu rado pripadam”.
Mislim da je ovde u ovoj recenici mnogo toga receno.Gledaj na tu svoju epizodu sa drogama kao na to “sramno ocajanje” sto kaze Hese.Koliko sam puta I ja upadao u iskusenja pa I sad bih najradije zapalio nekad dzoint I zaboravio na sve kao sto ti kazes.Ali onda pomislim pa zar je vredno toga,da par sati zaboravim na sve a posle da mi bude 5 puta gore nego sto mi je bilo?Pa razmislim,pa to I jeste zivot,I tuga I sreca,I iskusenja I nadanja.,sve to.Pa da nema tuge I nesrece ne bi bilo ni srece ni nadanja.Ne postoji savrsenstvo.Moze se samo njemu teziti,ali najbolje je teziti nekoj sredini.Jer I kad visoko poletis moraces I nisko da padnes.Treba gledati na te sitnice “sto zivot znace” kao na nesto sto je u stvari cilj naseg postojanja,sto nas cini,sto nas ispunjava,sto nam vraca osmeh na lice.
I opet I ja cesto tezim tom savrsenom,pa I sad se uhvatim cesto u klopku.Ali trudim se da ne nedozvoljavam sebi da razmisljam negativno jer znam da cu I ja onda biti negativan.Zezne me neki drug,ispali me devojka,neko mi kaze neku uvredu,zaboli me,ali pomislim pa sta mi znaci to sto cu sebe bedaciti,samo cu jos gore da tonem,trudim se da zaboravim na to,da razmisljam pozitivno,jednostavno da skrenem misli sa toga,uzmem da slikam,da pisem,citam,da resavam ukrstene reci.Sutra je novi dan.Posle svake kise Sunce mora da izadje.Znam bice jos devojaka,bice jos izlazaka,doci ce neki prijatelj kad se najmanje budem nadao.Ne znam mozda mi I ne gledamo dovoljno na te srecne trenutke,vec obracamo paznju samo na ono lose.A bas treba da bude suprotno.
Treba nauciti prihvatati ljude takvim kakvim jesu,niko nije savrsen,svako ima manu,pa i mi sami.Treba se nekad spustiti na neciji nivo,nekad I precutati nekom.
Ali koliko mi je draze da znam da iz mene sad govori moje Ja kada kazem nekoj devojci “Volim te”,a ne droga,I znam da time ne mogu nista da izgubim mogu samo da dobijem.Koliko mi je draze sto znam da ja cinim da budem srecan,da je sam krojim,moje emocije.Pa tako I treba ici kroz zivot stavis sebi neki cilj I jednostavno ides ka njemu,a sve ostalo dodje samo po sebi I ljubav I prijatelji sa vremenom,treba biti I strpljiv,treba cekati.I ne treba mnogo razmisljati o tome,jednostavno ides ka tome,jer ako zamislis da mora da bude ovako I onako,onda ce te I najmanja sitnica koja se ne bude ispunila,izbrisati sve ostalo dobro sto ti se desilo I ispreciti na putu do ispunjenju cilja.
Zato ti I kazem za ovu sliku,jer razmisli isto tako sto pravis sebe nesrecnom,tako mozes sebe I naciniti srecnom.Ti pravis svoje emocije,niko drugi(ne kazem ni da sam ja totalno ovladao emocijama).Pa mnogo bi lepse bilo da ti stoji neko cvece,drvo,ptica…
Evo sta mi se desilo skoro.
Evo pre nekoliko meseci stric dobio klinca.Odem da ga vidim,I prosto ne mogu da verujem.Kao da se nesto probudilo u meni.Gledam ga onako malog,bespomocnog,neznog,savrsenog,ma samo sto mi suze ne podju.
Stavim moju ruku pored njegove,o Boze kako su male,koliko jos stoji pred njim,ceo zivot.
Uzmem malo da ga drzim,ne mogu da se odvojim od njega,ma prava sreca.
I sad odlazim cesto da bebca,gledam ga,kako raste,kako shvata.Kako mi se nasmesi.
Taj njegov osmeh,to mi je sve sto mi treba.To je ono sto pokrece srecu unutar mene.
Tu lezi moja skrivena zelja,da budem uz njega,da ga gledam kako raste,kako pravi prve korake,kako izgovara svoje prve reci.Da budem pokraj njega,da ga volim.Bice I njemu tesko,morace I on da se suocava sa zivotom,ali zelim da budem tu,da ga zagrlim kada mu bude najpotrebnije,da ima sa kim da poprica kada mu bude tesko,kada mu bude trebala pomoc.
Znam to je ono sto me pokrece,sto mi daje volju da koracam dalje,da cujem kako ce moje dete jednom reci”Tata” Evo ti pic,mislim da ce te barem malo vratiti osmeh na lice.
P.S. A za stimulans ti ne mogu reci,jer bih time izneverio I sebe,a I znao bih da sam ti naskodio,a to ne zelim.
Poz
“Na svom telu I u svojoj dusi sam iskusio da mi je greh bio preko potreban,bili su mi neophodni pohota,teznja za zemaljskim dobrima,bila mi je nuzna sujeta,a trebalo je da zapadnem u sramno ocajanje da bih naucio da se ne protivim,da naucim da volim svet I da ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja,sa savrsenstvom kakvo sam ja zamislio,vec da ga pustim onakvog kakav jeste,da ga volim I da mu rado pripadam”.
Mislim da je ovde u ovoj recenici mnogo toga receno.Gledaj na tu svoju epizodu sa drogama kao na to “sramno ocajanje” sto kaze Hese.Koliko sam puta I ja upadao u iskusenja pa I sad bih najradije zapalio nekad dzoint I zaboravio na sve kao sto ti kazes.Ali onda pomislim pa zar je vredno toga,da par sati zaboravim na sve a posle da mi bude 5 puta gore nego sto mi je bilo?Pa razmislim,pa to I jeste zivot,I tuga I sreca,I iskusenja I nadanja.,sve to.Pa da nema tuge I nesrece ne bi bilo ni srece ni nadanja.Ne postoji savrsenstvo.Moze se samo njemu teziti,ali najbolje je teziti nekoj sredini.Jer I kad visoko poletis moraces I nisko da padnes.Treba gledati na te sitnice “sto zivot znace” kao na nesto sto je u stvari cilj naseg postojanja,sto nas cini,sto nas ispunjava,sto nam vraca osmeh na lice.
I opet I ja cesto tezim tom savrsenom,pa I sad se uhvatim cesto u klopku.Ali trudim se da ne nedozvoljavam sebi da razmisljam negativno jer znam da cu I ja onda biti negativan.Zezne me neki drug,ispali me devojka,neko mi kaze neku uvredu,zaboli me,ali pomislim pa sta mi znaci to sto cu sebe bedaciti,samo cu jos gore da tonem,trudim se da zaboravim na to,da razmisljam pozitivno,jednostavno da skrenem misli sa toga,uzmem da slikam,da pisem,citam,da resavam ukrstene reci.Sutra je novi dan.Posle svake kise Sunce mora da izadje.Znam bice jos devojaka,bice jos izlazaka,doci ce neki prijatelj kad se najmanje budem nadao.Ne znam mozda mi I ne gledamo dovoljno na te srecne trenutke,vec obracamo paznju samo na ono lose.A bas treba da bude suprotno.
Treba nauciti prihvatati ljude takvim kakvim jesu,niko nije savrsen,svako ima manu,pa i mi sami.Treba se nekad spustiti na neciji nivo,nekad I precutati nekom.
Ali koliko mi je draze da znam da iz mene sad govori moje Ja kada kazem nekoj devojci “Volim te”,a ne droga,I znam da time ne mogu nista da izgubim mogu samo da dobijem.Koliko mi je draze sto znam da ja cinim da budem srecan,da je sam krojim,moje emocije.Pa tako I treba ici kroz zivot stavis sebi neki cilj I jednostavno ides ka njemu,a sve ostalo dodje samo po sebi I ljubav I prijatelji sa vremenom,treba biti I strpljiv,treba cekati.I ne treba mnogo razmisljati o tome,jednostavno ides ka tome,jer ako zamislis da mora da bude ovako I onako,onda ce te I najmanja sitnica koja se ne bude ispunila,izbrisati sve ostalo dobro sto ti se desilo I ispreciti na putu do ispunjenju cilja.
Zato ti I kazem za ovu sliku,jer razmisli isto tako sto pravis sebe nesrecnom,tako mozes sebe I naciniti srecnom.Ti pravis svoje emocije,niko drugi(ne kazem ni da sam ja totalno ovladao emocijama).Pa mnogo bi lepse bilo da ti stoji neko cvece,drvo,ptica…
Evo sta mi se desilo skoro.
Evo pre nekoliko meseci stric dobio klinca.Odem da ga vidim,I prosto ne mogu da verujem.Kao da se nesto probudilo u meni.Gledam ga onako malog,bespomocnog,neznog,savrsenog,ma samo sto mi suze ne podju.
Stavim moju ruku pored njegove,o Boze kako su male,koliko jos stoji pred njim,ceo zivot.
Uzmem malo da ga drzim,ne mogu da se odvojim od njega,ma prava sreca.
I sad odlazim cesto da bebca,gledam ga,kako raste,kako shvata.Kako mi se nasmesi.
Taj njegov osmeh,to mi je sve sto mi treba.To je ono sto pokrece srecu unutar mene.
Tu lezi moja skrivena zelja,da budem uz njega,da ga gledam kako raste,kako pravi prve korake,kako izgovara svoje prve reci.Da budem pokraj njega,da ga volim.Bice I njemu tesko,morace I on da se suocava sa zivotom,ali zelim da budem tu,da ga zagrlim kada mu bude najpotrebnije,da ima sa kim da poprica kada mu bude tesko,kada mu bude trebala pomoc.
Znam to je ono sto me pokrece,sto mi daje volju da koracam dalje,da cujem kako ce moje dete jednom reci”Tata” Evo ti pic,mislim da ce te barem malo vratiti osmeh na lice.
P.S. A za stimulans ti ne mogu reci,jer bih time izneverio I sebe,a I znao bih da sam ti naskodio,a to ne zelim.
Poz
Last edited by Nemke on Thu Feb 01, 2007 1:02 am, edited 1 time in total.
Na svom telu I u svojoj dusi sam iskusio da mi je greh bio preko potreban,da naucim da volim svet,da ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja,sa savrsenstvom kakvo sam zamislio,vec da ga pustim onakvog kakav jeste,I da mu rado pripadam
-
Dlakava_Strvina
- Posts: 41
- Joined: Wed Sep 28, 2005 7:14 pm
ja vec 15 godina uzimam koks,spid a uzimao sam do prije 2 godine i eks...nemam nekih problema jer sam socijalizovan na 2 puta mjesechno...heroin sam uzimao odprilike 15 puta pokusavajuci da se navuchem al mi ne sjeda..a i imam uzasnih stomachnih problema...a neda mi se chekati dok ti problemi nestanu..zadnji put sam uzimao prije jedno mjesec dana i to 3 dana zaredom...nisam ja taj lik...ja sam probao al ne ide...meni treba uplifting... 8)
