Mracno-Svetli Svet DarkAngel-a
Moderator: sanela
Prolaze dani.....
Mnogi od vas su me pitali kako sam sada. Ne znam ni sama sta da odgovorim...Dobro sam...Ovih nekoliko nedelja koliko se nisam javljala sam u glavnom provodila druzeci se sa ljudima, slavila sam rodjendan....sve tece nekako normalno, zivim normalan zivot i to me po malo zbunjuje.
Mislila sam da sam totalno usamljena ali to nije istina. Za moj rodjendan dosli su ljudi koji me postuju i cene, i bilo mi je jako drago zbog toga. Osecala sam se srecno i ispunjeno, jer j sve teklo spontano, neocekivano, i sveme je to cinilo srecnom.
Prolaze dani...prolazi vreme...sve je tako normalno i uobicajeno.
Povremeno imam napade nervoze i besa, povremeno me razbija crvic i rove mojom glavom, povremeno placem ali da me niko ne vidi....Sve je to normalno valjda u ovom periodu mog zivota. Trudim se da je sve normalno, tudim se da ostanem normalna i da ne poludim skroz.
Sa deckom sam raskinula. Prvo sam imala panican strah da cu ostati sama i usamljena, sada se vise ni toga ne bojim. Odlucila sam da vise ne budem sa njim, ali on me stalno zove i proganja, salje poruke kako ne moze bez mene, prica raznorazne gluposti...Mislila sam da od njega nakon lecenja u Lorijenu moze postati covek ali sam se malo zeznula, od njega nikada nece postati covek jer je njega droga sjebala vise nego mene. Njemu je kiselina sprzila mozak i vise se tu nista ne moze.
Zvrky je kod mene vec danima i lepo nam je dok smo zajedno.
Ne znam sta da vam kazem i sta da napisem. Zbunjena sam i sva moja razmisljanja su pomesana i konfuzna. Vidim svet onakav kakav je i to me po nekad jako zaboli a po nekad jako odusevi.
Po nekad pomislim da sam slaba i da necu izdrzati....to su oni trenuci kad sam slomljena totalno...I kad me uhvati neverovatna tuga....ali sve to duboko potiskujem u sebe i ne dozvoljavam da se vidi. Zelim da se vidi kako sam srecna i zadovoljna i kako nisam ni malo zbunjena.
Imam rupe u glavi...na sebi i u sebi osecam sta su mi silni exeri i sta mi je dop ucnio...sta je droga napravila od mene. Po nekad pomislim da polovina mene nije ljudska i da je sve to posledica mog drogiranja.
Heh...da, ovo su opet moja razmisljanja pred spavanje...Napravila sam pauzu u pisanju ali sada zelim da nastavim, da pisem jos o proslosti i da pisem o sadasnjosti, da svi vide i svi procitaju sta glupost i radoznalost moze uciniti od jedne inteligentne i lepe devojke.
Danas sam uzela slike dok sam radila kao model...Fotograf je pre cetiri meseca odbio da me slika jer je provalio da sam narkomanka..i dok sam gledala slike razmisljala sam o sansi koju sam propustila...ali jos ima nade da se vratim na taj kolosek...
Toliko od mene za sada..pisacu jos a vi mi svi ostanite pozdravljeni i srecni.
Voli vas sve D.A.
Za DJ Simu - Nemoj nikada da probas nista jace, ni exere ni speed jer ce te sve to napraviti na glupaka i ludaka, kiselina ce sprziti tvoj mozak i postaces bezosecajno bice koje hoda, bice koje oseca samo kad se uradi. Ne zelis da udjes u taj virtuelni svet jer se iznjega jako tesko izlazi, lako je doci do tog sveta i lako je uci u njega ali je surovo ono sto se u njemu desava i tuzno je ono sto sledi nakon pokusaja da izadjes iz njega a jos tuznije je kad izadjes iz njega i pogledas iza sebe. Jeste sve to lepo i privlacno, ali je isto tako zlo i dno dna koje ne zelis da dotaknes. Citaj ispovesti ljudi na ovom forumu i uci se na mojim i tudjim greskama, neka ti nase ispovesti budu nesto sto ce te oterati od droge....
Mnogi od vas su me pitali kako sam sada. Ne znam ni sama sta da odgovorim...Dobro sam...Ovih nekoliko nedelja koliko se nisam javljala sam u glavnom provodila druzeci se sa ljudima, slavila sam rodjendan....sve tece nekako normalno, zivim normalan zivot i to me po malo zbunjuje.
Mislila sam da sam totalno usamljena ali to nije istina. Za moj rodjendan dosli su ljudi koji me postuju i cene, i bilo mi je jako drago zbog toga. Osecala sam se srecno i ispunjeno, jer j sve teklo spontano, neocekivano, i sveme je to cinilo srecnom.
Prolaze dani...prolazi vreme...sve je tako normalno i uobicajeno.
Povremeno imam napade nervoze i besa, povremeno me razbija crvic i rove mojom glavom, povremeno placem ali da me niko ne vidi....Sve je to normalno valjda u ovom periodu mog zivota. Trudim se da je sve normalno, tudim se da ostanem normalna i da ne poludim skroz.
Sa deckom sam raskinula. Prvo sam imala panican strah da cu ostati sama i usamljena, sada se vise ni toga ne bojim. Odlucila sam da vise ne budem sa njim, ali on me stalno zove i proganja, salje poruke kako ne moze bez mene, prica raznorazne gluposti...Mislila sam da od njega nakon lecenja u Lorijenu moze postati covek ali sam se malo zeznula, od njega nikada nece postati covek jer je njega droga sjebala vise nego mene. Njemu je kiselina sprzila mozak i vise se tu nista ne moze.
Zvrky je kod mene vec danima i lepo nam je dok smo zajedno.
Ne znam sta da vam kazem i sta da napisem. Zbunjena sam i sva moja razmisljanja su pomesana i konfuzna. Vidim svet onakav kakav je i to me po nekad jako zaboli a po nekad jako odusevi.
Po nekad pomislim da sam slaba i da necu izdrzati....to su oni trenuci kad sam slomljena totalno...I kad me uhvati neverovatna tuga....ali sve to duboko potiskujem u sebe i ne dozvoljavam da se vidi. Zelim da se vidi kako sam srecna i zadovoljna i kako nisam ni malo zbunjena.
Imam rupe u glavi...na sebi i u sebi osecam sta su mi silni exeri i sta mi je dop ucnio...sta je droga napravila od mene. Po nekad pomislim da polovina mene nije ljudska i da je sve to posledica mog drogiranja.
Heh...da, ovo su opet moja razmisljanja pred spavanje...Napravila sam pauzu u pisanju ali sada zelim da nastavim, da pisem jos o proslosti i da pisem o sadasnjosti, da svi vide i svi procitaju sta glupost i radoznalost moze uciniti od jedne inteligentne i lepe devojke.
Danas sam uzela slike dok sam radila kao model...Fotograf je pre cetiri meseca odbio da me slika jer je provalio da sam narkomanka..i dok sam gledala slike razmisljala sam o sansi koju sam propustila...ali jos ima nade da se vratim na taj kolosek...
Toliko od mene za sada..pisacu jos a vi mi svi ostanite pozdravljeni i srecni.
Voli vas sve D.A.
Za DJ Simu - Nemoj nikada da probas nista jace, ni exere ni speed jer ce te sve to napraviti na glupaka i ludaka, kiselina ce sprziti tvoj mozak i postaces bezosecajno bice koje hoda, bice koje oseca samo kad se uradi. Ne zelis da udjes u taj virtuelni svet jer se iznjega jako tesko izlazi, lako je doci do tog sveta i lako je uci u njega ali je surovo ono sto se u njemu desava i tuzno je ono sto sledi nakon pokusaja da izadjes iz njega a jos tuznije je kad izadjes iz njega i pogledas iza sebe. Jeste sve to lepo i privlacno, ali je isto tako zlo i dno dna koje ne zelis da dotaknes. Citaj ispovesti ljudi na ovom forumu i uci se na mojim i tudjim greskama, neka ti nase ispovesti budu nesto sto ce te oterati od droge....
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
To dovoljno govori da imas hrabrosti da doneses teske odluke i da se suocis sa njima; strah od samoce i usamljenosti nije nista drugo do strah od tebe same, strah da mozes da funkcionises bez droge i bez ljudi koji te vezuju za taj svet.Ovim korakom si taj strah prevazisla.Vidis da prihvatanje realnosti nije toliko strasno.Sa deckom sam raskinula. Prvo sam imala panican strah da cu ostati sama i usamljena, sada se vise ni toga ne bojim. Odlucila sam da vise ne budem sa njim, ali on me stalno zove i proganja, salje poruke kako ne moze bez mene, prica raznorazne gluposti...Mislila sam da od njega nakon lecenja u Lorijenu moze postati covek ali sam se malo zeznula, od njega nikada nece postati covek jer je njega droga sjebala vise nego mene. Njemu je kiselina sprzila mozak i vise se tu nista ne moze.
Odlicno je sto mozes da prepoznas svoje mane i svoje prednosti, i da ucis na svojim greskama, tako ne strahujem da ces ih ikad ponoviti.Samo nastavi tako; jedina stvar na celom svetu koje treba da se plasis si ti sama, a ovo su prvi koraci koje cinis u ovom svetu kao saosvojna i jaka licnost.Carry on, private!Napravila sam pauzu u pisanju ali sada zelim da nastavim, da pisem jos o proslosti i da pisem o sadasnjosti, da svi vide i svi procitaju sta glupost i radoznalost moze uciniti od jedne inteligentne i lepe devojke.
Gladsheimer next succeeds - the land
Where bright Valhalla's towers stand:
In burnish'd gold they proudly rise
And lose their radiance in the skies.
Mislila si ali dokazalo se da nije tako i da ipak ima ljudi koji te vole cene,postuju i sto je najbitnije razumeju! Osecala si se ispunjenom,naravno zato sto nisi ni znala da imas prijatelje oko sebe koliko toliko ali ih imas! Cinilo te srecnom,nemoj da govoris u proslom vremenu jer ces ti jos mnogo puta u zivotu biti srecna,ne samo za rodjendane i nove godine vec i mnogo cesce!Mislila sam da sam totalno usamljena ali to nije istina. Za moj rodjendan dosli su ljudi koji me postuju i cene, i bilo mi je jako drago zbog toga. Osecala sam se srecno i ispunjeno, jer j sve teklo spontano, neocekivano, i sveme je to cinilo srecnom.
Dobro je da ga ti vidis,da vidis sta se desava oko tebe,da zdravo mozes da procenis ko je ko i sta je sta,pa i nek te nekad zaboli bar ces znati da je to istina i da je zivot takav,a kad se odusevis opet ces znati da si se odusevila necemu sto se opet desava oko tebe i da to ujutru nece nestati...Ne znam sta da vam kazem i sta da napisem. Zbunjena sam i sva moja razmisljanja su pomesana i konfuzna. Vidim svet onakav kakav je i to me po nekad jako zaboli a po nekad jako odusevi.
Ti nisi nimalo slaba i garantujem da ces izdrzati sve to si mi dokazala licno nekim postupcima!!!!!!! Te trenutke svi imamo i ti to znas,samo sto ih svako drugacije pvevazilazi,neko ih nikad i ne prevazidje ali ti nisi taj tip coveka! A to sto ne dozvoljavas da se vidi,ludo mala vidi se itekako kad te tuga pod svoje uzme kad te nervoza i strah obuzmu vidi se! Mozes se smejati ali nije to onaj osmeh koji ti imas kada si srecna i zadovoljna...Po nekad pomislim da sam slaba i da necu izdrzati....to su oni trenuci kad sam slomljena totalno...I kad me uhvati neverovatna tuga....ali sve to duboko potiskujem u sebe i ne dozvoljavam da se vidi. Zelim da se vidi kako sam srecna i zadovoljna i kako nisam ni malo zbunjena.
PISI O SVEMU O PROSLOSTI,SADASNJOSTI O TRENUTKU KOJI TI SE DESIO UPRAVO!Napravila sam pauzu u pisanju ali sada zelim da nastavim, da pisem jos o proslosti i da pisem o sadasnjosti,
Voli te zvrky,i da ti kazem da jaca si vise nego sto mislis da jesi!
:smt056 :smt006 
NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Moja draga DarkAngel....kao sto ti je Zvrky vec napisala "TI SI PUNO JACA NEGO STO SAMA MISLIS I VIDIS". Citam tvoje postove i kontam, pa jebote ko da nas je jedna majka rodila....i ja se isto ponasam i isto mislim kao ona. Ali onda shvatim da to nase samopouzdanje smo izgubili kroz razno razne droge i da je veoma tesko to vratiti. Mlada si, prelijepa si....a sto je najbitnije INTELIGENTNA I PAMETNA SI. Ipak si ti uspjela dosta. Treba da budes ponosna na sebe. Cmokic i samo nastavi pisati.
Voli te Voda
Voli te Voda
Ma hocu ja da nastavim, ali kad pozelim da sednem i da pisem eci se izgube i jednostavno ne znam sta bih pisala. Kako zivim sada? Za to mi treba malo vise vremena, ali posto vidim da trazite - oki, napisacu jos po nesto.
U pravu je Vodolija kada kaze da sa drogama izgubimo i samopouzdanje. Gubimo mnogo vise od toga i sve to treba vratiti nasvoje mesto a to je uzasno tesko. Treba se vratiti na stazu i ici pravo, a staza je puna kamenja i rupa, tesko je snaci se i odrazati se na njoj. Jos uvek trazim sebe u necemu, pokusavam da nadjem nesto sto ce mibiti glavna preokupacija.
Pisacu, evo obecavam.
Volim vas ja!
U pravu je Vodolija kada kaze da sa drogama izgubimo i samopouzdanje. Gubimo mnogo vise od toga i sve to treba vratiti nasvoje mesto a to je uzasno tesko. Treba se vratiti na stazu i ici pravo, a staza je puna kamenja i rupa, tesko je snaci se i odrazati se na njoj. Jos uvek trazim sebe u necemu, pokusavam da nadjem nesto sto ce mibiti glavna preokupacija.
Pisacu, evo obecavam.
Volim vas ja!
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da osvezim malosvoju ispovest i da ispricam sta mi se desava sve ovih dana.
Kod psihijatra odlazim jednom nedeljno, i on mi zaista pomaze. Razgovaramo o svemu i pokusavamo da iskopamo oadkle moja tolika zelja za drogiranjem, pokusavamo da otkrijemo koren mog vezivanja za heroin. Da li je to popunjavanje praznine, kaznjavanje sebe, da li sam na nekoga besna pa taj svoj bes preokrecem ka samounistenju ili sam besna na sebe? Potoje milion pitanja, razmisljam sta cu biti sutra i sta to sutra uopste i donosi.
Stose tice terapije, prestala sam da primam Naltrexone i smanjili su mi lekova na moju inicijativu, pocela sam da pijem samo Zoloft ujutru i Nalorex popodne, medjutim desilo se da sam imala neki malo veci problem pa sam pocela da pizdim i da ispoljavam neverovatnu kolicinu agresije na sve ljude oko mene. Onda su mi ponovo roknuli terapiju koja ce trajati deset dana a sastoji se od 2 i po Trixifena dnevno koji me pretvaraju u zombija, i jedva cekam da prestanem da ih pijem.
Razmisljala sam puno o sebi i odlucila sam da ovaj Nalorex koji pijem trenutno ispijem do kraja i onda stavim tacku na sve. Dosta sa lekovima, dosta sa blokatorima. Nemam strah od toga sta ce biti i da li cu ponovo poceti jer sam zavirila duboko u sebe i shvatila koliko sam dotakla dno.....sa kog se polako dizem i ne zelim ponovo da padnem. Ipak vise volim sebe i svoj zivot koji je postao mnogo interesantniji od kad sam str8.
Ali misli su misli, od njih se ne moze pobeci......mislim o svemu svaki dan. Imam kosmare, sanjam kako se drogiram, cak u snu osecam taj gorak ukus i miris. Neverovatno realni snovi..onda sam celoga dana sjebana, nije mi ni do cega i samo mislim na to sta mise desavalo, sta je moglo da se desi ista ce se desiti.
Zelim da izdam knjigu vojih pesama, da pokusam da od sebe stvorim nesto i jos uvek se trazim i trazim, trazim sebe u razlicitim stvarima.
Odnos sa majkom je odlican. Uvek je uz mene i razume kroz sta prolazim, mislim da me shvata i mislim da je ona najhrabrija majka na svetu.
Sta se desava sa mojim starim drustvom - ne znam. Za par njih sam cula da su presli na iglu, za par njih sam cula da su propali nacisto, ali ne zelim da slusam takve price. ja bih se, sto se tice ove moje ispovesti najvise vratila unazad da vam piem o tome sta mi se sve desavalo i sta sam osecala. Ali sve je to nekako tesko....
Trudim se da sto vise budem pozitivna i da sto pozitivnije gledam na stvari....po nekad uspeva a po nekad i ne..
Cudan je zivot nas narkomana i bivsih narkomana,zar ne?
Kod psihijatra odlazim jednom nedeljno, i on mi zaista pomaze. Razgovaramo o svemu i pokusavamo da iskopamo oadkle moja tolika zelja za drogiranjem, pokusavamo da otkrijemo koren mog vezivanja za heroin. Da li je to popunjavanje praznine, kaznjavanje sebe, da li sam na nekoga besna pa taj svoj bes preokrecem ka samounistenju ili sam besna na sebe? Potoje milion pitanja, razmisljam sta cu biti sutra i sta to sutra uopste i donosi.
Stose tice terapije, prestala sam da primam Naltrexone i smanjili su mi lekova na moju inicijativu, pocela sam da pijem samo Zoloft ujutru i Nalorex popodne, medjutim desilo se da sam imala neki malo veci problem pa sam pocela da pizdim i da ispoljavam neverovatnu kolicinu agresije na sve ljude oko mene. Onda su mi ponovo roknuli terapiju koja ce trajati deset dana a sastoji se od 2 i po Trixifena dnevno koji me pretvaraju u zombija, i jedva cekam da prestanem da ih pijem.
Razmisljala sam puno o sebi i odlucila sam da ovaj Nalorex koji pijem trenutno ispijem do kraja i onda stavim tacku na sve. Dosta sa lekovima, dosta sa blokatorima. Nemam strah od toga sta ce biti i da li cu ponovo poceti jer sam zavirila duboko u sebe i shvatila koliko sam dotakla dno.....sa kog se polako dizem i ne zelim ponovo da padnem. Ipak vise volim sebe i svoj zivot koji je postao mnogo interesantniji od kad sam str8.
Ali misli su misli, od njih se ne moze pobeci......mislim o svemu svaki dan. Imam kosmare, sanjam kako se drogiram, cak u snu osecam taj gorak ukus i miris. Neverovatno realni snovi..onda sam celoga dana sjebana, nije mi ni do cega i samo mislim na to sta mise desavalo, sta je moglo da se desi ista ce se desiti.
Zelim da izdam knjigu vojih pesama, da pokusam da od sebe stvorim nesto i jos uvek se trazim i trazim, trazim sebe u razlicitim stvarima.
Odnos sa majkom je odlican. Uvek je uz mene i razume kroz sta prolazim, mislim da me shvata i mislim da je ona najhrabrija majka na svetu.
Sta se desava sa mojim starim drustvom - ne znam. Za par njih sam cula da su presli na iglu, za par njih sam cula da su propali nacisto, ali ne zelim da slusam takve price. ja bih se, sto se tice ove moje ispovesti najvise vratila unazad da vam piem o tome sta mi se sve desavalo i sta sam osecala. Ali sve je to nekako tesko....
Trudim se da sto vise budem pozitivna i da sto pozitivnije gledam na stvari....po nekad uspeva a po nekad i ne..
Cudan je zivot nas narkomana i bivsih narkomana,zar ne?
Bunar želja ne postoji.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
Da postoji skočila bih.
Jedem laž ko keks i ćutim.
Što da znam?I ko da ne znam.
To sam ja i tu je problem,
Silom neću da se menjam.
DarkAngel....ja otkako sam se skinula (maj 20.2004), doktori nema na kake lijekove me nisu pokusali staviti. Bila sam umislila da sam luda. Dali mi nekih milion sifri i 6 razlicitih lijekova....sve za psihu, nespavanje, panike itd. Jos na to ja sam jako agresivna i histericna osoba. Uz to sam imala flashbacks iz rata. To me mucilo godinama. Sanjala sam mnoge masakre koji su se desavali u Sarajevu od 92 pa dok rat nije stao. Davali mi lijekove i za to....koje pretezno ovdje daju samo vojsci da bi izbrisali ruzne memorije i da im pomogne oko tih ratnih flashbacks....medjutim nista to nije radilo kod mene. U instituciji zavrsila u julu prosle godine....jer vise ni sami nisu znali na koje lijekove da me stave. Svaki lijek sto sam probala je pogorsao moje stanje. I onda na sve to KADA ZASPEM sto se nije cesto desavalo ja bi sanjala kako se saniram i kako uzivam u tom osjecaju. Bas kao kakva pocetnica kad jos uvijek nezna sta droga pocini od covjeka. I onda kao sto si ti rekla....citav dan sam sjebana nikakva.
Pred moj odlazak u Bosnu sam rekla sama sebi da necu vise da pijem nikakve antidepresive ili ostala sranja sto su mi davali. Nisam uspjela jer nisam bila dovoljno jaka....medjutim kad sam otisla u SA moj tadasnji decko, sadasnji muz mi je dao snage da prestanem. Ubijedio me da nisam luda ko sto su me doktori pokusavali da ubijede. Od tada hvala Bogu sto mi je dao snagu, pa onda mom muzu koji je bio uz mene...digla sam ruke od svih tableta. VJERUJ MI DA NIKAD U ZIVOTU NISAM BILA JACA. Sad ako imam san da se drogiram....probudim se nasmijem se i kazem hvala Bogu bio je samo san. Premotam kasetu mog zivota i dobro razmislim gdje me otjerao taj jebeni dope. Ne zelim da se ikad tome vratim. Ustanem, procitam nesto pametno iz knjige i zahvalim se Bogu na sansi koju mi je pruzio. Dan provedem totalno drugacije. Nema sjebavanja vise.
Neznam svasta ja naprica....mozda sam i utusila neke ali morala sam. Sjedilo mi na dusi i taj teret sam morala da skinem.
Pred moj odlazak u Bosnu sam rekla sama sebi da necu vise da pijem nikakve antidepresive ili ostala sranja sto su mi davali. Nisam uspjela jer nisam bila dovoljno jaka....medjutim kad sam otisla u SA moj tadasnji decko, sadasnji muz mi je dao snage da prestanem. Ubijedio me da nisam luda ko sto su me doktori pokusavali da ubijede. Od tada hvala Bogu sto mi je dao snagu, pa onda mom muzu koji je bio uz mene...digla sam ruke od svih tableta. VJERUJ MI DA NIKAD U ZIVOTU NISAM BILA JACA. Sad ako imam san da se drogiram....probudim se nasmijem se i kazem hvala Bogu bio je samo san. Premotam kasetu mog zivota i dobro razmislim gdje me otjerao taj jebeni dope. Ne zelim da se ikad tome vratim. Ustanem, procitam nesto pametno iz knjige i zahvalim se Bogu na sansi koju mi je pruzio. Dan provedem totalno drugacije. Nema sjebavanja vise.
Neznam svasta ja naprica....mozda sam i utusila neke ali morala sam. Sjedilo mi na dusi i taj teret sam morala da skinem.