Kako izgleda vaš život sada/izlečenih ili zalečenih (kako vam je volja)

[Dajana9]

Pošto sam se kroz godine vraćala na forum, verujem da mnogi i dalje dodju, bar da vide šta ima novo i da li je neko od ekipe tu, da podeli svoju srećnu priču ili novi pad.
U svakom slučaju, ovo ću kopirati, gde je Sanela savetovala nekome stručnu pomoć pa sam je pitala za savet:
"Ovo mi je zapalo za oko "da otkloniš besmisao, prazninu", kako Sanela? Videla si mnogo priča, verovatno i slučajeva, i knjiški si potkovana, stvarno bi mi značio savet! Kako to otkloniti?
I kad sam dugo strejt, i kada radim, i kada imam sve... tu je, ništa ne nadglašava tog malog iritantnog tipa u glavi, a čemu sve ovo? Bila sam u bolnici na ležanju, bila sam državno, privatno, išla sam kod psihologa, na hipnoze, treniram... volim modu, u šopinzima uživam.
Znam da izgleda kao da od tebe tražim da mi kažeš smisao mog života, što je nemoguće, ali kako da se pronađem? Šta savetuješ drugima?
Eto, možda nešto i upali.
Nadam se da ćeš imati vremena... mnogo poštujem što si naoravila ovaj forum, pošteđena sam bila muka skidanja s bupa, ubijala vreme, tražila srećne priče... ali evo sada ti se obraćam (stalno spominjem taj besmisao i da nešto fali) - jako mnogo čitam, trudim se pa padnem (ugl lekovi ili prljavi spid)
Živim normalan ("normalan") porodični život, mogu sve a i ne moram... kada sam obišla sve insititucije, i sve stranice na internetu... eto pored tvog velikog jskustva, gde da se trazim sada?"
Spomenula sam negde i da mi je neverovatno da su bivši narkomani stvarno srećni i kakva to viša sila može da se desi, da zaboravimo na sve one pa jebiga reći ću, divne osećaje.
Da, život je kul, ali meni uvek nešto fali.
Drogiram se 10ak godina tajno i sa pauzama, nedelja ili godina, ali padnem na prljavom spidu ili na nekom opoidu, jednostavno poželim, rešim, bude top, posle se patim nekoliko dana i opet odlučim da neću nikad više.
Kako ste pronašli sebe, svoju svrhu?
Ako niste, gde padate?
Rekla sam da je možda i problem što nisam nikad krala, lagala previše, srozala se, pa se nisam smučila sebi i drugima dovoljno?
Da li to treba da se desi da cenim ovaj život?
Nekako mi je bedak, ali čini mi se da su se najbolje oporavili ovi koji su bili na dnu (nema više kradja, vena, spavanja kojekuda) dok se meni to nikad nije ogadilo jer sam se nekako plašila da odem u krajnost, pa ni tamo ni vamo?
Ne znam...
Eto, bilo bi lepo da neko dođe sa svežom perspektivom...

[Akkasha Come Back]

Kako da ceniš kad smo svi eksperiment?
Da sam gluplja...Sve je ovo samo prividna, dobro organizovana mašinerija kao što je oduvek i bilo; svaka vremena su imala svoje žrtve.
Predstava, pozorište...to ti je život. Smisao mu daješ sama, ili izaberi ulogu (nekog "normalnog", ideš ka tome) ili gledaj sa strane ovako kao ja, nažalost besmisao ili nepravda su nas odveli u krajnost.

[blazinarkoman]

Kako da ceniš kad smo svi eksperiment?
Da sam gluplja...Sve je ovo samo prividna, dobro organizovana mašinerija kao što je oduvek i bilo; svaka vremena su imala svoje žrtve.
Predstava, pozorište...to ti je život. Smisao mu daješ sama, ili izaberi ulogu (nekog "normalnog", ideš ka tome) ili gledaj sa strane ovako kao ja, nažalost besmisao ili nepravda su nas odveli u krajnost.

Dobro si rekla, pozoriste. Covjek je sam sebi napravio granice koje su prividne, samo iluzija. Ko postane svjestan toga najsretniji je i najjadniji covjek na svijetu. Besmisao je najgora izmisljena bolest... Ljudi mogu da se oslobode tek kad shvate da su ocekivanja i granice sulude. Pogotovo jer nase postojanje smisla uistinu nema; oni na pozornici su oni koji to jos nisu shvatili, njima je uistinu ljepse.

[Akkasha Come Back]

Kako da ceniš kad smo svi eksperiment?
Da sam gluplja...Sve je ovo samo prividna, dobro organizovana mašinerija kao što je oduvek i bilo; svaka vremena su imala svoje žrtve.
Predstava, pozorište...to ti je život. Smisao mu daješ sama, ili izaberi ulogu (nekog "normalnog", ideš ka tome) ili gledaj sa strane ovako kao ja, nažalost besmisao ili nepravda su nas odveli u krajnost.

Dobro si rekla, pozoriste. Covjek je sam sebi napravio granice koje su prividne, samo iluzija. Ko postane svjestan toga najsretniji je i najjadniji covjek na svijetu. Besmisao je najgora izmisljena bolest... Ljudi mogu da se oslobode tek kad shvate da su ocekivanja i granice sulude. Pogotovo jer nase postojanje smisla uistinu nema; oni na pozornici su oni koji to jos nisu shvatili, njima je uistinu ljepse.

Eto vidiš da razumeš. Svi mi samo tražimo potvrdu onoga što u suštini znamo ali mislimo da niko ne razmišlja na taj način, da sa nama nešto "nije u redu", da "nismo normalni"..itd.

Ovde je više obrađena tema toga a narkomanija služi da ublaži život, ja sam svojevremeno rekla da nije bilo dopa ja neke životne situacije ne bih preživela, imala sam od ovog sveta nervni slom još u školi, pa su me zadržali u ludari...sve to zato što sam bila bespomoćna žrtva sistema, odbrambeni mehanizam zakazao i slom.

Drži se. Izdrži život, bukvalno.

[Dajana9]

Ja bih da pisem, i uvek sam strava pisala i eto plasim se da pocnem. Jer nikad ne zavrsim
Rekla sam ti A, volim da se druzim s velikim filozofima ali me nekad mnogo boli sto nikada necu doprineti.
Pisi za sebe, kazu... pa jebi ga, i Sopenhauer (hahahhhhahaha) je rekao da svakom treba priznanje, ja mogu da ga steknem ali doslednost ne mogu.
To bi bila smisao mog zivota, da sam dosledna.