Djeca i Roditelji-da li neko razumije????

[katarinadimedici]

Draga Saro, neke boli nikad ne prebolimo! Ti si zasigurno očvrsla za ovo vreme, ali bol sigurno nije prestala!? Shvatiće mama i sama jednoga dana da si joj ti bila alibi za sopstvenu nesreću! Nažalost, svako pravilo ima izuzetaka, tako da pored mene-narkomanke, koja volim i brinem o svojoj deci, postoje i žene koje možda vole, ali na pogrešan način pokazuju tu ljubav, a nemaju nikakvih poroka. Droga napada tamo gde se pokaže potreba za ljubavlju, gde su emocije bitne za život. Vrlo lako i nepogrešivo nalazi put do ranjenog srca, a onda ostavi još veći haos za sobom! Mora se krenuti ispočetka, svakom svoj deo krivice natovariti na leđa!

[zvrky]

NEKE BOLI NIKAD NE PREBOLIMO...na zalost istina....ZASTO???????????????????????

[Luna]

Zasto???? Zato draga Zvrky, sto su previse bolile. Znaci nisu to bile povrsinske ogrebotine....Ove su probile i kozu i meso....i dosle do samog srca. Izvana izgleda kao da su zarasle....ali unutra i dalje krvare. Krv ce vremenom prestati da curi...ali oziljak ce zauvijek ostati. Pa i onda kad vishe ne bude bolilo....podsjecati ce nas na tu bol...Sto nije negativno. I netreba da zaboravimo....! Jednog dana cemo biti jaci zbog toga. Istina...necemo tako lako vjerovati...ali tako je i bolje.

Sara....zao mi je sto je tako....ali za sve postoji razlog. Ti ces jednog dana biti fenomenalna majka i daces svom djetetu sve sto i sama nisi imala. Naravno za to je potrebno da se ne drogiras. Ti si jaka licnost....samo si se izgubila...i boli znam... ! Mislim...razumijem. No niko nije vrijedan da se zbog njih unistavas. Zapamti to.
I da...Kate je jednom prilikom pisala o djevojci(Maja cini mi se)...koja je takodje osjetila tu istu bol. Kate ako mozes ukratko da napises o tome ponovo...bila bih ti zahvalna.

Saro...ovde si dobrodosla. Ako zelis pomoc i prijatelje na pravom si mjestu. Samo..za uzvrat moras biti iskrena i moras imati zelju da budes bolje.
Pozdrav

[zvrky]

Luna

Zasto???? Zato draga Zvrky, sto su previse bolile. Znaci nisu to bile povrsinske ogrebotine....Ove su probile i kozu i meso....i dosle do samog srca. Izvana izgleda kao da su zarasle....ali unutra i dalje krvare. Krv ce vremenom prestati da curi...ali oziljak ce zauvijek ostati. Pa i onda kad vishe ne bude bolilo....podsjecati ce nas na tu bol...Sto nije negativno. I netreba da zaboravimo....! Jednog dana cemo biti jaci zbog toga. Istina...necemo tako lako vjerovati...ali tako je i bolje.

Luna dala si mi pravi odgovor i tako je stvarno,ali sada mnogo boli u meni ima nadam se da ce se to vremenom stisati,nadam se....
I zatvorise nam temu zbog pojedinaca to ne sme da se dogadja vise!!!!

[katarinadimedici]

Evo odgovora sa Pepeljugine teme ovde i to ne slučajno!
Na prvom mestu moram da se izvinem i pojasnim neke stvari kako tebi Dinela, tako i drugima koji nisu pomno pročitali baš svaki moj post. Pogrešno me shvataš baš iz tog razloga, a ja obično zaboravim na to jer smatram da se podrazumeva da svoju narkomaniju ne pravdam i ne odobravam, tako da često budem oštra.Ja sam svesna koliko sam bola prouzrokovala svojoj deci, svesna sam da je moja dužnost bila da imaju zdravu i živu majku, koja će biti uvek pored njih, svesna sam kolika je moja krivica što će one uvek misliti da nisu dovoljno voljene jer mi nisu bile dovoljan motiv u životu da prestanem sa drogom. Njih ne interesuju moje priče, okolnosti pod kojima se sve dešavalo, ne interesuju ih moji strahovi i neuspesi! Smatrala sam da se griža savesti koja me izjeda i zbog koje sam se odlučila na skidanje uopšte i pored svih razloga protiv, vidi iz samog mog predstavljanja, da se čita između redova, ali nije tako izgleda.Da ne mislim tako, moja iskrena priča ne bi imala nikakvog smisla, a naročito oni delovi vezani za decu. Ali, isto tao, od samog početka sam pokušala da podvučem da me ono što sam smatrala svojom bolešću, nije omelo da obavljam roditeljsku dužnost na najbolji način koji sam znala! Dugo sam živela u iliziji da "bolest" mogu da odvojim od njih, da ne dozvolim da to ne utiče na njihove živote i u tome sam grdno pogrešila. Emisija koju snimam, upravo i govori o tome, o mojim greškama, zabludama, ali isto tako i da je istina negde na sredini. Nema ničeg spornog u tome da bih bila bolja majka kada se ne bih drogirala, uostalom imala sam izbor da nikada i ne postanem majka, ali na taj način nikada nisam razmišljala. Da sad na ovom mestu razglabam o tome, šta znači za jednog narkomana kada treba da donese odluku da li će kupiti više droge za sebe ili igračku za dete, ne vredi objašnjavati nekome ko nikada nije uzeo dop! O razlozima zašto se nisam skidala, pišem u svojoj ispovesti, o snagi volje ne mogu pisati jer je nisam imala, ali mogu govoriti o davanju na uštrb svoje bolesti. Nije stvar u Barbikama, ni u skupim igračkama, ne znam da li me razumeš?! Moja komšinica, kao i veliki broj majki, neće kupiti skupu igračku jer bi to značilo da treba sebe da liše nečega, ali uz tu igračku ide i igranje u kompletu. Pročitaj ponovo moje reči, da "Gaga ne ide tamo jer nema igračaka", a to znači da njih dve vreme provode sa mnom, narkomankom, da im ja ložim da bi im bilo toplo, da im svakodnevno rasklanjam rusvaj koji naprave, da im pravim sendviče, donosim sokove, igram se sa njima i učim, dok gospođa sedi i sa svojim mužem raspravlja o svetskoj politici! Želela sam da kažem da biti loš roditelj ne znači samo biti narkoman, da ne moraš biti loš ako si narkoman, niti da ti droga može određivati karakter. To su izmislili oni koji žele opravdati svoje loše osobine narkomanijom! Što se tebe tiče, sama si napisala da bi mogla više vremena provoditi sa sinom i ja se nadovezala, nije to ni najmanje detinjasto. Ja znam zašto sam tu, ja nažalost nemam izbor, ti ga imaš, jer ako ne želiš shvatiti uzalud trošiš vreme! Jedino pozitivno što ja vidim da si dobila ovde je onaj strah na kraju posta i to je sve, ali je i to stvarno nešto!
Snaga volje
Svaki narkoman će ti reći koliko puta je u životu čuo tu frazu koja nema blage veze sa stvarnošću! Nema to veze sa snagom volje, pa ni snagom karaktera! Pitaćeš me sa čime ima veze?! Nemam pojmaKada sam prestajala, a to je zaista bilo retko, samo bi mi došlo odjednom! A kada sam zaista bila rešena i motivisana, ni pokušala nisam!

[katarinadimedici]

Fizički sam odvojila ova dva posta jer je tematika različita iako slična !
Brat
Dinela, da li misliš da ti je brat dao različite odgovore na isto pitanje?! Ti najbolje poznaješ vašu porodičnu situaciju, ali otprilike sve porodice liče jedna na drugu, kao što su deca drugačija, neki su emotivniji od drugih i na istu stvar potpuno različito reaguju! Očigledno je da je došao do dela srži svog problema, samo ti je to prvi put rekao u skraćenom obliku, a za mene je srž oba odgovora podjednaka! Otac vam je bio odsutan, slao je novac na uštrb svog prisustva i autoriteta u kući. Vas dvoje ste to prihvatali na različite načine. Očigledno je da je njemu otac nedostajao, ali u ovom drugom odgovoru je malo preformulisao svoje mišljenje, zato ti liči na nešto drugo. Još jednom se pokazalo da materijalna sredstva ne mogu zameniti roditelja i da višak novca i slobodnog vremena vodi u katastrofu.Ja njegov početak vidim kao privlačenje pažnje na sebe, jer mu je nedostajao otac kao figura, a "dečaci ne plaču"! Ti si to možda drugačije doživela...
Zašto neko počinje nakon izlaska iz komune?
Verovatno jer je drugi doneo odluku o komuni umesto njega! Ono što sam napisala za "Zagi" u svom postu! Dokle god ta odluka ne sazri u samom čoveku, ništa ne pomaže. To je samo maltretiranje porodice, a i svog organizma! Nema stvarnog izlečenja dok čovek zaista ne prezre drogu, dok u njemu samom ne sazri ta odluka. Sve dotle on će pokušavati da udovolji onima koje voli i igraće sa njima igru "čik me uhvati", krišom će ponovo uzimati sve dok se ne "provali", pa opet lečenje, opet neuspeh i tako redom. Bez obzira, ja ću u svom stilu reći da ima nade, jer takva osoba pokazuje i iskazuje ljubav i poštovanje time što pristaje da se leči protivno svojim željama! Jednom će i sam poželeti!
A sada da se vratim na temu!
Da ne bi mislili da ja o sebi imam idealno mišljenje, bez trunke samokritike, prepričaću razgovor između moje dece i mene, vođen baš danas! Ovakvi razgovori su novina za nas, uglavnom se na obe strane ćutalo, naročito njih dve se nisu usuđivale da meni prebace bilo šta pa čak i kada bi ih zapitala. Moja mama ne želi da čuje za televiziju i da se ponovo snimam, navodno da me ne bi prepoznali, mada znam da je istina to da je bila jako potrešena i osramoćena istinom koju sam tada javno izgovorila o njoj! Čim je čula za Marinu, pripretila je da će "da se obesi ako odem na snimanje" i zato sada krijem nameru. Sandra treba da učestvuje jer je u prvom delu, priččala o meni, čitala svoje potresno pismo meni upućeno u zatvor i izgovorila "Ja neću nikada!", a sada bi trebala da kaže šta je to što je navelo da uzme dop i pored svega lošeg što je znala. Moja sestra je isto tako odlučno bila protiv da je čak u ono vreme optužila Marinu da će nam uništiti život radi svoje karijere, Marina sada želi da zajednički dođemo do istine koliko je sve to tačno, naročito što je i Sandra izjavila tako nešto. Optužila me je da su je drugovi odbacili nakon emisije, mada sam ja imala drugačije mišljenje o svemu. Danas smo se posvađale oko kompjutera (koja će da igra igricu) i ona, ljuta, ode i ispriča "nani" kako će javno na TV-u "reći sve o meni, kako ne obraćam pažnju na decu-zbog kompjutera", što mi je nešto kasnije "priznala". Rekla sam joj da kaže sve, zbog istine i idemo, nema potrebe da se predstavljamo drugačije i da govorimo neistine! "Reci sine istinu, nema problema, neću se ljutiti!" Započele smo razgovor o tom periodu, ispostavilo se da ima jako "selektivno" pamćenje, zaboravila je sve u čemu je bila njena krivica, dok se mojih postupaka jako dobro seća.Tvrdi da su u školi tada saznali za mene i da su deca prestala da se druže sa njom, kao i to da se njena baba nije mešala u naš život, kao i to da je kod babe bila samo par puta do njene smrti, kad je Sandra imala tek 13 godina. "Zaboravila " je da se "selila" kod tate već tada čim joj neka moja zabrana ili kazna ne bi odgovarale, zaboravila je da sam stalno trčala za njom i molila je da se vrati kući.Potsetila sam je na njen kompleks debljine i sve ono što je ustvari bio dugogodišnji uvod u drogu.Počela je da puši več tada i kod babe našla Cigane, jednog malog sa viškom ženskih hormona, druženje sa njim je koštalo društva drugova iz razreda. Nastavilo se sa decom koja su skitala, bežala sa časova i da nije bilo njene razredne, koja je saznala za mene, verovala mi i pomagala nas maksimalno, ne bi ni osnovnu školu završila! Bila sam nemoćna jer je utočište nalazila kod oca i babe, a moja mama joj je pružala podršku na pogrešan način. Kada bi otišla kod oca, umesto da je ostavimo tamo bez ičega, mama je trčala da joj nosi novac da "dete ne oskudeva", dok sam ja smatrala da će je to naterati da se vrati kući i počne da me sluša. Zaista joj se svašta događalo zbog njene nepromišljenosti i iako je bilo moje krivice, ne može me optužiti za svoju tvrdoglavost. Na kraju je zaćutala, prisetivši se hronološki tog vremena koje ona nije "videla " na taj način, mnoge stvari je jednostavno potpuno izbrisala iz glave.Mogu mi prebaciti mnogo toga, ali nikako to da nisu imale pažnju i ljubav, uvek sam imala vremena za njih.
Generalno pojam "dobre majke" upitala sam ih šta je za njih i nisu znale da mi odgovore, samo znaju da ja nisam ta!? Počele su da me porede sa mojom sestrom, koja važi za divnu i požrtvovanu majku, da bi na kraju kroz smeh shvatile da ni u čemu ne može biti bolja od mene. Međutim, one su izneverene jer je droga uvek stajala između nas i ja sam toga svesna. Zbog toga i nemam opravdanja, prihvatam krivicu, a opisaću u "Ispovestima", sve šta se dešavalo.

[dinela]

Mislim da si definitivno u pravu. Mozda se meni zaista samo ucinilo da nikada ti nisi kriva, a da optuzujes druge. Izvini. Do pola sam citala tvoju ispovijest pomno, a od pola, poceli su da mi se mijesaju silni likovi, tako da sam dosta preskakala.
To da je tata nedostajao mom bratu dok je bio u Holandiji, nije... Tamo je bio samo godinu dana. Ali mislim da mu je ocinsko razumijevanje nedostajalo citav zivot. Valjda nasi roditelji tek se uozbilje kada im djeca upadnu u probleme. Do tada sve prihvataju zdravo za gotovo. Bio je on uz nas,.. Ali ne ono filmski u stilu bejzbol utakmice, kosarka, kos pred kucom,.. Ili je to samo kao sto rekoh "Filmski". Sjecam se, vodili su nas u kino i na kolace. Ali ipak su bili premladi da bi tada razmisljali kako smo mi najvise sto imaju, kako oni treba da svoj zivot prilagode nasem. Boze sacuvaj da ih krivim, samo onako razmisljam. Bili su ok roditelji,... A sada su najbolji na svijetu. uz nas su, manje vise ja. Uz NJEGA su svim silama i snagama i srcem. Znam ja da to ponekad nije dovoljno, jer da jeste, vise bi bilo uspjesnih lijecenja. Svjesna sam da je sve do njega. Zelim da mu dragi Bog pomogne da se izbori sam sa sobom. Jer to je njegova borba. Mi smo samo pjesadija sa slabasnim oruzjem - LJUBAVLJU.

Generalno pojam "dobre majke" upitala sam ih šta je za njih i nisu znale da mi odgovore, samo znaju da ja nisam ta!?

Nisam jednom to rekla svojoj mami, a mislim da je najbolja majka na svijetu. Mozda, a sigurno je tako, samo su ljute sto one nisu bile dovoljan razlog da se skines. I tada ti mozda kazu nesto drugo da bi te malo povrijedile, a ustvari samo zele tebe, da brines i budes uz njih. Ne mislim ja Katarina nista lose kada kazem da se moze. Ti mislis da ja pisem kule i gradove, da se petljam tamo gdje mi nije mjesto, jer od kuda mi pravo da pisem da se moze, kada ti najbolje znas. Jer da se moglo ti bi uspjela. Mislim da ti to tako dozivljavas. A ja ti ponovo kazem da se cuda desavaju. Da nista nije izgubljeno dok god disemo.

A sto se tice boli koju nosimo iz djetinjstva, ne znam sta bih ti rekla. Ta bol i nije toliko strasna koliko smo je mi dozivjeli tragicno, a samo zato sto smo djeca. Nosili smo teret svojih roditelja jer su nam oni bili sve, i izostajanje njihove podrske bilo gdje, nas je cinilo ranjivim.

Nadam se iskreno da ce Sandra shvatiti prije nego ti, i da ce u tvojim godinama biti cista. Ustvari ne znam vise ni cega je to stvar, shvatanja, snage, volje, karaktera,... Ali sigurno je stvar koju ona nosi u sebi. zelim vam da uspijete, da se posvetis zaista njoj i njenom lijecenju. Da pomognes Gagoj da odraste u finu i zdravu djevojku.
I tebi zelim svako dobro, i znam da neke stvari i komentare pises u najboljim namjerama, ali ja ih jednostavno vidim ponekad drugacije,.. Jer ipak postoji taj jaz koji imamo mi suovisnici i ovisnici. Ipak priznaj da ponekad pises pod utjecajem droge i priznaj da je moguce da bi tvoje razmisljanje ponekad bilo drugacije da si cista neko vrijeme. E to je ta razlika. A vjerovatno mnogi suovisnici u pocetku vide u tebi neprijatelja, jer iskreno, najiskrenije, ja sam te dozivjela kao osobu koja prica o dobroti, a prodaje to sranje i dalje djeci. I to je ono sto je kontradiktorno bilo za mene. I jos uvijek je, ali ja cu se potruditi da shvatim.

Toli od mene, hvala na odgovoru,.. Svako dobro.

[katarinadimedici]

Večeras je bila izvanredna emisija o narkomaniji u kojoj su govorili dr Jerotić i vladika Porfirije. Rekli su ono što ja mislim i osećam duboko u sebi odavno, a to je da ipak nosimo sve iz detinjstva. Znaš Dinela, ne mogu biti baš toliko licemerna i govoriti o svojoj boli, a da pri tom ne uvažavam svoju decu i njihove osećaje. Ja tačno znam gde sam grešila, ali mi to sad malo vredi, dok za druge stvari nikada ne bih rekla da su mogle da ih zabole, ali u dnu srca znam da je tako. Dr Jerotić lepo formuliše reči oca Porfirija koji je naveo situaciju iz života svoga brata i kaže kako deca potpuno drugačije gledaju na svaku roditeljsku svađu nego što ona ima značaj zapravo.U gnevu se svašta izgovori, roditelji su ljudi i često ne obraćamo pažnju na to što su deca prisutna. Znam po sebi. Koliko sam godina čekala na pomirenje svojih roditelja, tražila znakove koji ukazuju na to, a koje sam samo ja videla?! Kasnije je razočarenje bilo mnogo veće.
I opet me pogrešno shvataš! Ja ne mislim da se ne može, samo ja nisam probala, nisam ni pokušavala! A kada sam pokušala, životne okolnosti su bile protiv mene.Pored oca, majke, babe, dede, ja sam zapravo bila sama! Sada tek znam kada su moja deca došla u sličnu situaciju, sada uviđam koliko sam bila sama i to je ono što neću oprostiti svojoj majci! Godinu dana se borim sa Ivanom, svim mogućim sredstvima koja sam uspela da smislim i ostvarim, a kada sam ja to isto radila, moja majka je išla linijom manjeg otpora. otišla sam kod dečka, izjavila da se udajem i umesto da me izlema i za kosu vrati kući, ona mi je dala novac da "mi se nađe"! Sada sam svesna činjenice, da je to bio još jedan moj vapaj za malo pažnje. Želela sam da mi pokažu da im trebam, da im je stalo,a oni su činili sve suprotno! Kasnije i kada sam možda mogla da se oslonim ja nisam smela da pokušam, više nisam imala poverenja ni u koga sem u sebe samu. Tako je nažalost i danas!
što se tiče predubeđenja koja imaš, shvatićeš jednoga dana. Nema narkomana koji nije prodao ili ustupio ili bar podelio sa drugim. Količine o kojima ja pišem, možda izgledaju ogromne za nekog, ali za nas dvoje i punu kuću onih koji čekaju da nas pokradu, to nisu nikakve količine. Uostalom većina te droge je ostajala u nama, na ulicu bi otišlo tek onoliko da imamo ponovo da kupimo, a za sve što sam u životu stvorila i zaradila, bilo je potrebno mnogo odricanja. Svaka para koja se stekne na nelegalan način je nepoštena i prokleta. Te pare ne ostaju. Odakle si ih zaradio, na to ih i potrošiš. Uvek sam imala svoje životne kodekse, naravno da se razlikuju od tvojih ali su se razlikovali i od većine drugih ljudi. Nikada nikome nisam dala da proba dop, nikada nisam prodala "deci" kako ih nazivaš, jer takve ne poznajem. Drug moga brata je mesecima sedeo kod mene i nikada nije priznao da se drogira nii je smeo da zatraži od mene. Najmlađi sa kim sam imala posla je bio moj muž i njegovi drugovi, a oni su davno prestali da budu deca kada su došli kod mene. Pitanje morala u takvim stvarima je suvišno. isto tako, moj bivši muž nije davao deci, ali zato ima par ljudi na duši koji su počeli u poznim godinama da se drogiraju, misliš li da je to moralnije, da su ti ljudi bili zreli da naprave izbor u životu?Da li veruješ uostalom da sam ja prošle godine kupovala od dece i tek tada videla šta deca radePogrešno je shvatanje, to sam ti već objasnila, da dileri navlače, pa čak ni oni koji zaista samo jure novac od ovog sranja? Drugovi, prijatelji, momak, oni donose nesreću u lepom pakovanju, a i to nije nešto osmišljeno, to se čini iz najnižih interesa! Koliko majki nesvesno ili svesno upropašćuju decu pod maskom ljubavi? Gledaj šta radi majka Ivaninog dečka iz silne ljubavi prema sinu? Nije joj dosta što njemu pomaže da propadne nego su i nju, dete, uvukli u sopstvenu propast. Malo kasno, ali pravda ga je ipak stigla, zaglavio je u zatvor i neka mi Bog oprosti, ja se radujem dok se ona ubi od tuge! A on baš sačinjava sliku "deteta" kako ih ti nazivaš: sladak 22-godišnjak, simpatičan, pričljiv, izleda naivno i pošteno, a u suštini parazit koji uništava sve što dotakne, bez preterivanja. Lako mu je da odglumi pred ljudima, policijom i njemu će se uvek pre poverovati nego meni, a ja sam ustvari mala beba u odnosu na njega!