O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[StopBup]

E dobro, dosta...
Spominjete zdravu komunikaciju... Hehe moram se nasmijati, jer ovisnici uglavnom nemaju pojma šta znači zdrava komunikacija, normalni odnosi, podnošenje stresa i frustracije, razumijevanje tuđeg mišljenja, tolerancija različitog mišljenja i tako dalje. Ono što ovisne osobe najviše vole je pakovati mišljenje i prezentirati ga s mašnom, što je omiljeno kod SB i to sam mu više puta rekla. Socijalno poželjno ponašanje, bez suočavanja sa golom istinom, koja je jedini put u dugotrajan oporavak je za SB.a još uvijek misaona imenica i još nije zreo da se suoči sam sa sobom jer bježi od ozbiljne stručne pomoći ko đavo od krsta.

Nisi me bas nabolje ispratila, pa reko' da se vratim malo na ovo od juce. Prestao sam ja jos pre vise od mesec dana da ulepsavam price, i da nesto predstavljam sa "masnom". Imao sam taj gadan period, kad jos sam sebi nisam priznavao neke stvari, pokusao sam sebe da zavaram, to jest da ubedim da sam ok, a nisam bio. Kad sam se vratio iskrenosti, pre svega sa samim sobom, sa svojima i na forumu, sve je krenulo na bolje ponovo. Vidis ovo sto ti pominjes kako mi u glavnom ne znamo sta je zdrava komunikacija, tolerancija, podnosenje stresa i frustracija, prosto nije tacno verujem za vecinu nas ovde, a za mene sigurno. Ja sam dugo vremena svog drogiranja ziveo kao da je sve u redu, nisam shvatao problem svog pucanja u glavu, a nisam ni pravio vece probleme u zivotu. Dugo sam imao dvostruki zivot. Imao sam drustvo za sranja, i normalno drustvo sa kojim sam saradjivao u poslu i svemu normalnom. Nikad se nisam desocijalizovao. Taj svoj problem u glavi nosim odavno, ali ga nisam bio svestan, nisam ga dozivljavao kao problem. Dugo sam pio i drogirao se, bez nakacenja. Imao sam periode koji su trajali otprilike od mesec do dva kad sam kretao da se navlacim na herion uzimajuci ga 2-3 puta sedmicno, ali sam prekidao to. To sam imao 2007.-e, 2008.-e i 2009.-e. Možda bi mi bilo cak bolje da sam se tada navukao na nešto ozbiljnije, kao jako mlad, pa bih pre shvatio gde sam, obratio bih se strucnoj pomoci, mnogo pre shvatio stvari, a ne ovako kad je proslo dosta godina da sam bio u zabludi da sve ja kontrolisem, jer je navlacenje meni prosto moralo da se desi da bih shvatio apsurd i stopostotnu varku drogiranja i da bih u opste pozeleo da se otarasim toga. Tako da je meni taj bup bio i neki cak lek, i osvescenje, a ne samo droga, tek na njemu sam pozeleo u opste da se otarasim droge. Sad su mi najveci problem emocije koje su ostale prema tim drogiranim stanjima, jer pored sve prevare toga, jbg, to ima i neke svoje cari. Susreo sam se ja sa golom istinom i samim sobom, postao svestan ako ne svih, sigurno vecine svojih vrlina i mana. Razbio sam taj svoj ego koji me je sprecavao da potrazim pomoc, i prosto prihvatio da mi neko strucan moze pomoci da naucim jos nesto vise o sebi samom, svom problemu, kako bolje da se nosim sa njim, kako da ga resim, da prepoznam sve ili vecinu opasnosti, da naucim sve potencijalne okidace itd. To ce naravno biti psihoterapija, na koju krecem kao sto rekoh krajem ovog, ili pocetkom sledeceg meseca, kad ocekujem rasterecenje sto se tice posla.

[StopBup]

Ej ljudi, pre neko veče sam krenuo da čitam onu knjigu što sam pominjao, dr Zoran Milivojević "Igre koje igraju narkomani", knjiga je odlična. Ne treba je onako čitati kao roman, nego pročitaš 30-40 stana za 1 dan, pa pustiš da ti malo "sazri" u glavi to što si pročitao. Naravno, ne treba je shvatati kao konačno rešenje, ali vrlo znači... Ne bi škodilo ni da je pročitaju oni koji su problem rešili, a može se preporučiti svakom roditelju, ili nekom adolescentu koji je u rizičnom periodu.

[edy]

To bi I ja radije prihvatio, ali poznavajuci sebe kroz zid bih prosao, kad dodje momenat, a i porodicne podrske nemam, nije da oni ne zele meni pomoci, nego jednostavno na znaju, jbg, sretan je onaj ko ima pravu podrsku u porodici, nekad kad sam bio mladji imao sam starijeg brata, koji sad ne zivi u mojoj blizini, tako da ja moram sam uz pomoc "sistema" da se borim..

Na kraju krajeva, zivot je borba

Ali sa bupa sam se sama skinula nakon 9 godina. Drajzerova je bila za h

Slican obrazac sam koristila, ne izlazis na stara mesta, ne vidjas se sa starim ljudima i uz terapiju meni obaveznu. Ja da ne spavam i da sam u depri- sanse nema! Reagujem odmah, ako ne reagujem ode sve u tri lepe a taj luksuz nemam.
A i bup deluje drugacije nego dop pa i nemas toliku zudnju za njim ili gudrom. Bup je podmukla tabletica, kao nije nista strasno al me drnda lagano i dugo nakon prestanka.

ma sve ja to znam, kako i sta treba, ali jednostavno nemam ja tu samokontrolu(muda, petlju), nazovi kako hoces kao ti, a probao sam bas na osnovu foruma, tebe i noela otisao hiljadu kilometara daleko i sve lijepo krenuo i islo me bas lijepo, sjecas se da si mi pomagala, pisali smo i privatno, i uradila si za mene nesto sto niko sa ovog foruma nije i nikad ti necu ono zaboraviti, ali sam usrao i sefa i stanicu i kad mi je najvise trebalo nisam imao podrsku niodkog u real life, osim ove virtuale, a ona ipak nije dovoljna, jos na kraju to sto sam u stranoj zemlji ispade jos gore, jer nisam bio na svom terenu, doduse nisam bio sam, imao sam curu, koja mi je sad zena, ali ona mi je vise stete nanijela nego pomoci, ne sto je htjela, nego jednostavno , jer se nikad nije susretala sa takvim stvarima, pa mi dala nadu i utjehu i ucinila mi medvjedju uslugu, ali dobro to je proslost i tu ne mogu nista promjeniti, ali sam naucio dosta iz te havarije, tako da idemo dalje, nikad poraz, samo lekcija

a vezano za h i bup moje misljenje je da je h mala maca za sub jer za mjesec dana budes kao nov, a od suba za mjesec dana budes u jos vecoj banani nego na pocetku, psihicki, najlakse se skinut, al ostat cist godinama to je ono sto je za mene jos uvjek neostvaren san

[Frajla]

E dobro, dosta...
Spominjete zdravu komunikaciju... Hehe moram se nasmijati, jer ovisnici uglavnom nemaju pojma šta znači zdrava komunikacija, normalni odnosi, podnošenje stresa i frustracije, razumijevanje tuđeg mišljenja, tolerancija različitog mišljenja i tako dalje. Ono što ovisne osobe najviše vole je pakovati mišljenje i prezentirati ga s mašnom, što je omiljeno kod SB i to sam mu više puta rekla. Socijalno poželjno ponašanje, bez suočavanja sa golom istinom, koja je jedini put u dugotrajan oporavak je za SB.a još uvijek misaona imenica i još nije zreo da se suoči sam sa sobom jer bježi od ozbiljne stručne pomoći ko đavo od krsta.

Nisi me bas nabolje ispratila, pa reko' da se vratim malo na ovo od juce. Prestao sam ja jos pre vise od mesec dana da ulepsavam price, i da nesto predstavljam sa "masnom". Imao sam taj gadan period, kad jos sam sebi nisam priznavao neke stvari, pokusao sam sebe da zavaram, to jest da ubedim da sam ok, a nisam bio. Kad sam se vratio iskrenosti, pre svega sa samim sobom, sa svojima i na forumu, sve je krenulo na bolje ponovo. Vidis ovo sto ti pominjes kako mi u glavnom ne znamo sta je zdrava komunikacija, tolerancija, podnosenje stresa i frustracija, prosto nije tacno verujem za vecinu nas ovde, a za mene sigurno. Ja sam dugo vremena svog drogiranja ziveo kao da je sve u redu, nisam shvatao problem svog pucanja u glavu, a nisam ni pravio vece probleme u zivotu. Dugo sam imao dvostruki zivot. Imao sam drustvo za sranja, i normalno drustvo sa kojim sam saradjivao u poslu i svemu normalnom. Nikad se nisam desocijalizovao. Taj svoj problem u glavi nosim odavno, ali ga nisam bio svestan, nisam ga dozivljavao kao problem. Dugo sam pio i drogirao se, bez nakacenja. Imao sam periode koji su trajali otprilike od mesec do dva kad sam kretao da se navlacim na herion uzimajuci ga 2-3 puta sedmicno, ali sam prekidao to. To sam imao 2007.-e, 2008.-e i 2009.-e. Možda bi mi bilo cak bolje da sam se tada navukao na nešto ozbiljnije, kao jako mlad, pa bih pre shvatio gde sam, obratio bih se strucnoj pomoci, mnogo pre shvatio stvari, a ne ovako kad je proslo dosta godina da sam bio u zabludi da sve ja kontrolisem, jer je navlacenje meni prosto moralo da se desi da bih shvatio apsurd i stopostotnu varku drogiranja i da bih u opste pozeleo da se otarasim toga. Tako da je meni taj bup bio i neki cak lek, i osvescenje, a ne samo droga, tek na njemu sam pozeleo u opste da se otarasim droge. Sad su mi najveci problem emocije koje su ostale prema tim drogiranim stanjima, jer pored sve prevare toga, jbg, to ima i neke svoje cari. Susreo sam se ja sa golom istinom i samim sobom, postao svestan ako ne svih, sigurno vecine svojih vrlina i mana. Razbio sam taj svoj ego koji me je sprecavao da potrazim pomoc, i prosto prihvatio da mi neko strucan moze pomoci da naucim jos nesto vise o sebi samom, svom problemu, kako bolje da se nosim sa njim, kako da ga resim, da prepoznam sve ili vecinu opasnosti, da naucim sve potencijalne okidace itd. To ce naravno biti psihoterapija, na koju krecem kao sto rekoh krajem ovog, ili pocetkom sledeceg meseca, kad ocekujem rasterecenje sto se tice posla.

Kako ti sve lepo znas da isplaniras... jesi napravio termin za kraj meseca kod doktora?

Da znas odmah, da ne gubis vreme i dzaba placas sate kod njega, ne ponavljaj mu ovu storiju svaki put kad odes ko boga te molim. Dovoljno je jednom

[Frajla]

To bi I ja radije prihvatio, ali poznavajuci sebe kroz zid bih prosao, kad dodje momenat, a i porodicne podrske nemam, nije da oni ne zele meni pomoci, nego jednostavno na znaju, jbg, sretan je onaj ko ima pravu podrsku u porodici, nekad kad sam bio mladji imao sam starijeg brata, koji sad ne zivi u mojoj blizini, tako da ja moram sam uz pomoc "sistema" da se borim..

Na kraju krajeva, zivot je borba

Ali sa bupa sam se sama skinula nakon 9 godina. Drajzerova je bila za h

Slican obrazac sam koristila, ne izlazis na stara mesta, ne vidjas se sa starim ljudima i uz terapiju meni obaveznu. Ja da ne spavam i da sam u depri- sanse nema! Reagujem odmah, ako ne reagujem ode sve u tri lepe a taj luksuz nemam.
A i bup deluje drugacije nego dop pa i nemas toliku zudnju za njim ili gudrom. Bup je podmukla tabletica, kao nije nista strasno al me drnda lagano i dugo nakon prestanka.

ma sve ja to znam, kako i sta treba, ali jednostavno nemam ja tu samokontrolu(muda, petlju), nazovi kako hoces kao ti, a probao sam bas na osnovu foruma, tebe i noela otisao hiljadu kilometara daleko i sve lijepo krenuo i islo me bas lijepo, sjecas se da si mi pomagala, pisali smo i privatno, i uradila si za mene nesto sto niko sa ovog foruma nije i nikad ti necu ono zaboraviti, ali sam usrao i sefa i stanicu i kad mi je najvise trebalo nisam imao podrsku niodkog u real life, osim ove virtuale, a ona ipak nije dovoljna, jos na kraju to sto sam u stranoj zemlji ispade jos gore, jer nisam bio na svom terenu, doduse nisam bio sam, imao sam curu, koja mi je sad zena, ali ona mi je vise stete nanijela nego pomoci, ne sto je htjela, nego jednostavno , jer se nikad nije susretala sa takvim stvarima, pa mi dala nadu i utjehu i ucinila mi medvjedju uslugu, ali dobro to je proslost i tu ne mogu nista promjeniti, ali sam naucio dosta iz te havarije, tako da idemo dalje, nikad poraz, samo lekcija

a vezano za h i bup moje misljenje je da je h mala maca za sub jer za mjesec dana budes kao nov, a od suba za mjesec dana budes u jos vecoj banani nego na pocetku, psihicki, najlakse se skinut, al ostat cist godinama to je ono sto je za mene jos uvjek neostvaren san

A ti si taj
Sada si me podsetio
Steta, pali motor i ponovo gas

[edy]

A ti si taj
Sada si me podsetio
Steta, pali motor i ponovo gas

sta si zaboravila bila

motor radi, povremeno se ugasi kad nestane goriva, al brzo ga palim,
moglo je bez toga, sad sam ponovo na pocetku samo par godina stariji, e to je ono sto mene jebe, jos uvjek se nisam pomirio sa tim iako znam da je to bilo i ne moze se promjeniti, al psiha me satra, nikako da to ostavim iza sebe, znam da moram i da nista promjenit ne mogu i da nas iskustva i oziljci oblikuju i pripremaju za dalje, ali osjecam da sam se zaglavio i da tapkam jbm li ga

[StopBup]

Kako ti sve lepo znas da isplaniras... jesi napravio termin za kraj meseca kod doktora?

Da znas odmah, da ne gubis vreme i dzaba placas sate kod njega, ne ponavljaj mu ovu storiju svaki put kad odes ko boga te molim. Dovoljno je jednom

Naravno da necu, pricacu ono sta me pita. Hahah, zasto bih ponavljao, mozda cak nece biti potrebe ni jednom da je ispricam, otkud znam sta ce me pitati. Nisam zakazao termin, zvao sam da se raspitam o nekim detaljima, termin jos zavisi od posla, znacu preciznije za nekih dve nedelje svoj raspored, ali krecem vrlo uskoro.

[edy]

E dobro, dosta...
Spominjete zdravu komunikaciju... Hehe moram se nasmijati, jer ovisnici uglavnom nemaju pojma šta znači zdrava komunikacija, normalni odnosi, podnošenje stresa i frustracije, razumijevanje tuđeg mišljenja, tolerancija različitog mišljenja i tako dalje. Ono što ovisne osobe najviše vole je pakovati mišljenje i prezentirati ga s mašnom, što je omiljeno kod SB i to sam mu više puta rekla. Socijalno poželjno ponašanje, bez suočavanja sa golom istinom, koja je jedini put u dugotrajan oporavak je za SB.a još uvijek misaona imenica i još nije zreo da se suoči sam sa sobom jer bježi od ozbiljne stručne pomoći ko đavo od krsta.

Nisi me bas nabolje ispratila, pa reko' da se vratim malo na ovo od juce. Prestao sam ja jos pre vise od mesec dana da ulepsavam price, i da nesto predstavljam sa "masnom". Imao sam taj gadan period, kad jos sam sebi nisam priznavao neke stvari, pokusao sam sebe da zavaram, to jest da ubedim da sam ok, a nisam bio. Kad sam se vratio iskrenosti, pre svega sa samim sobom, sa svojima i na forumu, sve je krenulo na bolje ponovo. Vidis ovo sto ti pominjes kako mi u glavnom ne znamo sta je zdrava komunikacija, tolerancija, podnosenje stresa i frustracija, prosto nije tacno verujem za vecinu nas ovde, a za mene sigurno. Ja sam dugo vremena svog drogiranja ziveo kao da je sve u redu, nisam shvatao problem svog pucanja u glavu, a nisam ni pravio vece probleme u zivotu. Dugo sam imao dvostruki zivot. Imao sam drustvo za sranja, i normalno drustvo sa kojim sam saradjivao u poslu i svemu normalnom. Nikad se nisam desocijalizovao. Taj svoj problem u glavi nosim odavno, ali ga nisam bio svestan, nisam ga dozivljavao kao problem. Dugo sam pio i drogirao se, bez nakacenja. Imao sam periode koji su trajali otprilike od mesec do dva kad sam kretao da se navlacim na herion uzimajuci ga 2-3 puta sedmicno, ali sam prekidao to. To sam imao 2007.-e, 2008.-e i 2009.-e. Možda bi mi bilo cak bolje da sam se tada navukao na nešto ozbiljnije, kao jako mlad, pa bih pre shvatio gde sam, obratio bih se strucnoj pomoci, mnogo pre shvatio stvari, a ne ovako kad je proslo dosta godina da sam bio u zabludi da sve ja kontrolisem, jer je navlacenje meni prosto moralo da se desi da bih shvatio apsurd i stopostotnu varku drogiranja i da bih u opste pozeleo da se otarasim toga. Tako da je meni taj bup bio i neki cak lek, i osvescenje, a ne samo droga, tek na njemu sam pozeleo u opste da se otarasim droge. Sad su mi najveci problem emocije koje su ostale prema tim drogiranim stanjima, jer pored sve prevare toga, jbg, to ima i neke svoje cari. Susreo sam se ja sa golom istinom i samim sobom, postao svestan ako ne svih, sigurno vecine svojih vrlina i mana. Razbio sam taj svoj ego koji me je sprecavao da potrazim pomoc, i prosto prihvatio da mi neko strucan moze pomoci da naucim jos nesto vise o sebi samom, svom problemu, kako bolje da se nosim sa njim, kako da ga resim, da prepoznam sve ili vecinu opasnosti, da naucim sve potencijalne okidace itd. To ce naravno biti psihoterapija, na koju krecem kao sto rekoh krajem ovog, ili pocetkom sledeceg meseca, kad ocekujem rasterecenje sto se tice posla.

druze moje misljenje da nisi evo samo jedan primjer od par dana..SAMO JEDNA CASICA
to je tako tipicno za ovisnike i sablonski, da mozda nisi ni svjestan toga

tako sam i ja prije desetak godina opalio 11 mjeseci komune i u puno stvari sam bio u takoreci prednosti od vecine momaka gore
vecina je imala cecu , ja ne
vecina je imala barem dosije a dosta i zatvora i to ne jednom
bio sam medju obrazovanijim gore, imao sam drugu godinu faxa
bio sam medju mladjim, ne bas najmladji al dosta mlad u dvadesetim
razvaljivao sam program i sve zadatke, koji su bili jebeni sa lakocom obavljao

a danas sve to sto su oni imali imam i ja osim cece, hvala Bogu nisam jos uvjek pokupio nikakvu zaraznu bolest, mada danas hep. C se moze uz malo muke relativno lako zalijeciti, tako da sam i to pokupio danas bi mi to bi najmanji problem

momci za koje sam smatrao da ce uspjeti, koji su bili "beton" kako smo mi to gore zvali vecina ih je popadala ili su pod zemljom, cak jedan operater, koji me i primio kad sam usao u komunu je umro od overa, laka mu zemlja

a oni za koje sam mislio da nema sanse da ce izgurat mjesec cisti kad izidju, danas imaju sredjen zivot i dugogodisnju apstinenciju

druze ovo ti govorim dobronamjerno, jer mi djelujes kao dobar covjek i nemoj mi zamjeriti, nista lose ti ne zelim reci
iako znam da ces ti uradit onako kako ti mislis da treba, jer svi smo mi manje vise slicni i tvrdoglavi i ne ucimo na tudjim, nego na svojim greskama, ali eto htio sam ti samo ukazat iz najbolje namjere, nemoj se naci uvrijedjen, stvarno mi nije namjera da te provociram il slicno, ali nems nista od tapsanja i bodrenja, ne osudjujem te, jer sam ja stoput vise u kurcu od tebe, ali vidim stvarno da izgaras od zelje da budes sa druge strane, ali za to ces morati jos puno odricanja i znoja proliti, da bi uspio i ti i ja i svi koji to zele, jer da je lako onda to nebi bila hronicna recidivirajuca bolest, sa jako malim procentom uspjesnosti..

jos jednom ne zamjeri nista lose nisam htio reci, samo dobronamjeran savjet

[StopBup]

E dobro, dosta...
Spominjete zdravu komunikaciju... Hehe moram se nasmijati, jer ovisnici uglavnom nemaju pojma šta znači zdrava komunikacija, normalni odnosi, podnošenje stresa i frustracije, razumijevanje tuđeg mišljenja, tolerancija različitog mišljenja i tako dalje. Ono što ovisne osobe najviše vole je pakovati mišljenje i prezentirati ga s mašnom, što je omiljeno kod SB i to sam mu više puta rekla. Socijalno poželjno ponašanje, bez suočavanja sa golom istinom, koja je jedini put u dugotrajan oporavak je za SB.a još uvijek misaona imenica i još nije zreo da se suoči sam sa sobom jer bježi od ozbiljne stručne pomoći ko đavo od krsta.

Nisi me bas nabolje ispratila, pa reko' da se vratim malo na ovo od juce. Prestao sam ja jos pre vise od mesec dana da ulepsavam price, i da nesto predstavljam sa "masnom". Imao sam taj gadan period, kad jos sam sebi nisam priznavao neke stvari, pokusao sam sebe da zavaram, to jest da ubedim da sam ok, a nisam bio. Kad sam se vratio iskrenosti, pre svega sa samim sobom, sa svojima i na forumu, sve je krenulo na bolje ponovo. Vidis ovo sto ti pominjes kako mi u glavnom ne znamo sta je zdrava komunikacija, tolerancija, podnosenje stresa i frustracija, prosto nije tacno verujem za vecinu nas ovde, a za mene sigurno. Ja sam dugo vremena svog drogiranja ziveo kao da je sve u redu, nisam shvatao problem svog pucanja u glavu, a nisam ni pravio vece probleme u zivotu. Dugo sam imao dvostruki zivot. Imao sam drustvo za sranja, i normalno drustvo sa kojim sam saradjivao u poslu i svemu normalnom. Nikad se nisam desocijalizovao. Taj svoj problem u glavi nosim odavno, ali ga nisam bio svestan, nisam ga dozivljavao kao problem. Dugo sam pio i drogirao se, bez nakacenja. Imao sam periode koji su trajali otprilike od mesec do dva kad sam kretao da se navlacim na herion uzimajuci ga 2-3 puta sedmicno, ali sam prekidao to. To sam imao 2007.-e, 2008.-e i 2009.-e. Možda bi mi bilo cak bolje da sam se tada navukao na nešto ozbiljnije, kao jako mlad, pa bih pre shvatio gde sam, obratio bih se strucnoj pomoci, mnogo pre shvatio stvari, a ne ovako kad je proslo dosta godina da sam bio u zabludi da sve ja kontrolisem, jer je navlacenje meni prosto moralo da se desi da bih shvatio apsurd i stopostotnu varku drogiranja i da bih u opste pozeleo da se otarasim toga. Tako da je meni taj bup bio i neki cak lek, i osvescenje, a ne samo droga, tek na njemu sam pozeleo u opste da se otarasim droge. Sad su mi najveci problem emocije koje su ostale prema tim drogiranim stanjima, jer pored sve prevare toga, jbg, to ima i neke svoje cari. Susreo sam se ja sa golom istinom i samim sobom, postao svestan ako ne svih, sigurno vecine svojih vrlina i mana. Razbio sam taj svoj ego koji me je sprecavao da potrazim pomoc, i prosto prihvatio da mi neko strucan moze pomoci da naucim jos nesto vise o sebi samom, svom problemu, kako bolje da se nosim sa njim, kako da ga resim, da prepoznam sve ili vecinu opasnosti, da naucim sve potencijalne okidace itd. To ce naravno biti psihoterapija, na koju krecem kao sto rekoh krajem ovog, ili pocetkom sledeceg meseca, kad ocekujem rasterecenje sto se tice posla.

druze moje misljenje da nisi evo samo jedan primjer od par dana..SAMO JEDNA CASICA
to je tako tipicno za ovisnike i sablonski, da mozda nisi ni svjestan toga

tako sam i ja prije desetak godina opalio 11 mjeseci komune i u puno stvari sam bio u takoreci prednosti od vecine momaka gore
vecina je imala cecu , ja ne
vecina je imala barem dosije a dosta i zatvora i to ne jednom
bio sam medju obrazovanijim gore, imao sam drugu godinu faxa
bio sam medju mladjim, ne bas najmladji al dosta mlad u dvadesetim
razvaljivao sam program i sve zadatke, koji su bili jebeni sa lakocom obavljao

a danas sve to sto su oni imali imam i ja osim cece, hvala Bogu nisam jos uvjek pokupio nikakvu zaraznu bolest, mada danas hep. C se moze uz malo muke relativno lako zalijeciti, tako da sam i to pokupio danas bi mi to bi najmanji problem

momci za koje sam smatrao da ce uspjeti, koji su bili "beton" kako smo mi to gore zvali vecina ih je popadala ili su pod zemljom, cak jedan operater, koji me i primio kad sam usao u komunu je umro od overa, laka mu zemlja

a oni za koje sam mislio da nema sanse da ce izgurat mjesec cisti kad izidju, danas imaju sredjen zivot i dugogodisnju apstinenciju

druze ovo ti govorim dobronamjerno, jer mi djelujes kao dobar covjek i nemoj mi zamjeriti, nista lose ti ne zelim reci
iako znam da ces ti uradit onako kako ti mislis da treba, jer svi smo mi manje vise slicni i tvrdoglavi i ne ucimo na tudjim, nego na svojim greskama, ali eto htio sam ti samo ukazat iz najbolje namjere, nemoj se naci uvrijedjen, stvarno mi nije namjera da te provociram il slicno, ali nems nista od tapsanja i bodrenja, ne osudjujem te, jer sam ja stoput vise u kurcu od tebe, ali vidim stvarno da izgaras od zelje da budes sa druge strane, ali za to ces morati jos puno odricanja i znoja proliti, da bi uspio i ti i ja i svi koji to zele, jer da je lako onda to nebi bila hronicna recidivirajuca bolest, sa jako malim procentom uspjesnosti..

jos jednom ne zamjeri nista lose nisam htio reci, samo dobronamjeran savjet

Ma opusteno. Kao da ja ne znam da sam zavisnik jos uvek. Naravno da ima jos borbe i odricanja nakon bataljivnja bupa, ali ne gledam bas to ni kao neko ekstra odricanje, jer do velike vecine stvari do kojih mi je bilo pre, mi sad ni nije.
Gledaj da se resis tog sranja, meni je bilo cupavo, ali nakon nekog vremena se mnogo lakse dise samo kad resis tu navucenost i robovanje dozi, pa onda ides dalje.
P.s. Ne smatram problem tu jednu casicu na slavama, ali u buduce cu i to da izbegavam...

[edy]

Nisi me bas nabolje ispratila, pa reko' da se vratim malo na ovo od juce. Prestao sam ja jos pre vise od mesec dana da ulepsavam price, i da nesto predstavljam sa "masnom". Imao sam taj gadan period, kad jos sam sebi nisam priznavao neke stvari, pokusao sam sebe da zavaram, to jest da ubedim da sam ok, a nisam bio. Kad sam se vratio iskrenosti, pre svega sa samim sobom, sa svojima i na forumu, sve je krenulo na bolje ponovo. Vidis ovo sto ti pominjes kako mi u glavnom ne znamo sta je zdrava komunikacija, tolerancija, podnosenje stresa i frustracija, prosto nije tacno verujem za vecinu nas ovde, a za mene sigurno. Ja sam dugo vremena svog drogiranja ziveo kao da je sve u redu, nisam shvatao problem svog pucanja u glavu, a nisam ni pravio vece probleme u zivotu. Dugo sam imao dvostruki zivot. Imao sam drustvo za sranja, i normalno drustvo sa kojim sam saradjivao u poslu i svemu normalnom. Nikad se nisam desocijalizovao. Taj svoj problem u glavi nosim odavno, ali ga nisam bio svestan, nisam ga dozivljavao kao problem. Dugo sam pio i drogirao se, bez nakacenja. Imao sam periode koji su trajali otprilike od mesec do dva kad sam kretao da se navlacim na herion uzimajuci ga 2-3 puta sedmicno, ali sam prekidao to. To sam imao 2007.-e, 2008.-e i 2009.-e. Možda bi mi bilo cak bolje da sam se tada navukao na nešto ozbiljnije, kao jako mlad, pa bih pre shvatio gde sam, obratio bih se strucnoj pomoci, mnogo pre shvatio stvari, a ne ovako kad je proslo dosta godina da sam bio u zabludi da sve ja kontrolisem, jer je navlacenje meni prosto moralo da se desi da bih shvatio apsurd i stopostotnu varku drogiranja i da bih u opste pozeleo da se otarasim toga. Tako da je meni taj bup bio i neki cak lek, i osvescenje, a ne samo droga, tek na njemu sam pozeleo u opste da se otarasim droge. Sad su mi najveci problem emocije koje su ostale prema tim drogiranim stanjima, jer pored sve prevare toga, jbg, to ima i neke svoje cari. Susreo sam se ja sa golom istinom i samim sobom, postao svestan ako ne svih, sigurno vecine svojih vrlina i mana. Razbio sam taj svoj ego koji me je sprecavao da potrazim pomoc, i prosto prihvatio da mi neko strucan moze pomoci da naucim jos nesto vise o sebi samom, svom problemu, kako bolje da se nosim sa njim, kako da ga resim, da prepoznam sve ili vecinu opasnosti, da naucim sve potencijalne okidace itd. To ce naravno biti psihoterapija, na koju krecem kao sto rekoh krajem ovog, ili pocetkom sledeceg meseca, kad ocekujem rasterecenje sto se tice posla.

druze moje misljenje da nisi evo samo jedan primjer od par dana..SAMO JEDNA CASICA
to je tako tipicno za ovisnike i sablonski, da mozda nisi ni svjestan toga

tako sam i ja prije desetak godina opalio 11 mjeseci komune i u puno stvari sam bio u takoreci prednosti od vecine momaka gore
vecina je imala cecu , ja ne
vecina je imala barem dosije a dosta i zatvora i to ne jednom
bio sam medju obrazovanijim gore, imao sam drugu godinu faxa
bio sam medju mladjim, ne bas najmladji al dosta mlad u dvadesetim
razvaljivao sam program i sve zadatke, koji su bili jebeni sa lakocom obavljao

a danas sve to sto su oni imali imam i ja osim cece, hvala Bogu nisam jos uvjek pokupio nikakvu zaraznu bolest, mada danas hep. C se moze uz malo muke relativno lako zalijeciti, tako da sam i to pokupio danas bi mi to bi najmanji problem

momci za koje sam smatrao da ce uspjeti, koji su bili "beton" kako smo mi to gore zvali vecina ih je popadala ili su pod zemljom, cak jedan operater, koji me i primio kad sam usao u komunu je umro od overa, laka mu zemlja

a oni za koje sam mislio da nema sanse da ce izgurat mjesec cisti kad izidju, danas imaju sredjen zivot i dugogodisnju apstinenciju

druze ovo ti govorim dobronamjerno, jer mi djelujes kao dobar covjek i nemoj mi zamjeriti, nista lose ti ne zelim reci
iako znam da ces ti uradit onako kako ti mislis da treba, jer svi smo mi manje vise slicni i tvrdoglavi i ne ucimo na tudjim, nego na svojim greskama, ali eto htio sam ti samo ukazat iz najbolje namjere, nemoj se naci uvrijedjen, stvarno mi nije namjera da te provociram il slicno, ali nems nista od tapsanja i bodrenja, ne osudjujem te, jer sam ja stoput vise u kurcu od tebe, ali vidim stvarno da izgaras od zelje da budes sa druge strane, ali za to ces morati jos puno odricanja i znoja proliti, da bi uspio i ti i ja i svi koji to zele, jer da je lako onda to nebi bila hronicna recidivirajuca bolest, sa jako malim procentom uspjesnosti..

jos jednom ne zamjeri nista lose nisam htio reci, samo dobronamjeran savjet

Ma opusteno. Kao da ja ne znam da sam zavisnik jos uvek. Naravno da ima jos borbe i odricanja nakon bataljivnja bupa, ali ne gledam bas to ni kao neko ekstra odricanje, jer do velike vecine stvari do kojih mi je bilo pre, mi sad ni nije.
Gledaj da se resis tog sranja, meni je bilo cupavo, ali nakon nekog vremena se mnogo lakse dise samo kad resis tu navucenost i robovanje dozi, pa onda ides dalje.
P.s. Ne smatram problem tu jednu casicu na slavama, ali u buduce cu i to da izbegavam...

to ti pricam bas jer ne smatras problem u tome, jbg, djavo ulazi na mala vrata, ali svako lakse uoci kod drugog problem nego kod sebe

ma nemam ja sta jos da gledam kako da se rijesim suba, ja prvo treba da se stabilizujem, poslozim kockice, razradim plan, a trenutno sam u rasulu, naravno da cu pokusati ali zasad ne, nisam ja ni blizu te stabilnosti da uopce razmisljam o ostavljanju, idem redom i pokusacu bez izolacije, ali ako ne bude moglo i to dolazi u obzir, naravno kao zadnja opcija ali bolje izgubiti i godinu zivota, da bih povecao sanse da zivim ikako bez hemije

tamo nekad na proljece ljeto bi trebao znat na cemu sam, ne zuri mi se nikud, jer upravo zurba me zadnji put kostala, da ponovo se vratim nazad, a svako vracanje je sve teze i gore, tako da mogu biti sretan sto sam uopce ziv, a dok sam ziv ima nade i boricu se

ok, drago mi da nisi popizdio ko dalmatinac, al on je ko i ja prosao sva ta sranja i imamo kratak fitilj obojica

laku noc idem spavat..