O bupu, drogi, suovisništvu, tko se kako osjeća, muzici i ćevapima

[Frajla]

Nego Xano, kako si se osecala pre toga a i sada?
Jel osecas dosadu? Da ti treba neko uzbudjenje tj nesto da te podigne, jesi li smorena? Depresivna? Jel ti tesko da se pokrenes?

Nisam depresivna, ono da se mracim i da ne vidim smisao i to,nije mi taj fazon, ali imam padove i da, dosadno mi je strasno, a sad ne znam ni sa cim da ubijem dosadu,jer sve ono sto bi posluzilo u tu svrhu, mi je takodje dosadno.. Uhvatim psq,odem u prirodu i tu sam svoja na svome, niti razmisljam, to me bas opusti, eto jedna stvar koja traje recimo sat i posle opet isto..
Tesko mi ke da se recimo pokrenem, ali ona pocetna faza,vec kad resim i dignem samu sebe i krenem, onda mi je lagano

Nije depresija samo : ne vidim smisao zivota i mrak. to je vec teze stanje depresije i tu fala bogu niko od nas nije bio

Osnovni znaci pocetka su bezvoljno i snizeno raspolozenje, gubitak energije, snage.... ono sto te pre radovalo i interesovalo, sada te recimo ne interesuje itd...
To je posledica neke patnje, i onda postajemo naelektrisani anksiozni Ljuti na kojesta itd

Meni se jednom desilo, mislim da je bilo prvo skidanje sa nekih 18 godina, da nisam otisla doktoru
I tako sam bila kod kuce, propustila godinu faxa, upala u takvu depru jer nisam smela da idem u grad ( karantin) i kasno se javila doktoru,( kad sam se dovela u stanje da gledam u jednu tacku), da je hteo da me ostavi u bolnici.

Ja jos uvek trezvena pa kazem mojima, jeste li normalni da se nagledam tamo kojecega idem ja kuci, i jeeeeeedva se izvucem sa njegovom terapijom i dva puta nedeljno sam isla kod doktora na razgovore. Od tada vise ne cekam ni malo kad prepoznam sve te simptome

I Da, bitna stvar je da se sa antidepresivima,kojih ima brdo na trzistu, ne leci samo depresija nego razni poremecaji psihickog stanja, uzorkovani stresnim/traumatskim stanjem. Hemijski procesi u mozgu su totalno razbucani, i to treba srediti
Nije to nikakav bauk

[Frajla]

I ja sam imala takav osecaj posebno jer je uzimala bup, pa sam mislila da je odradio svoje i da nema potrebe da juri rad

Nego Xano, kako si se osecala pre toga a i sada?
Jel osecas dosadu? Da ti treba neko uzbudjenje tj nesto da te podigne, jesi li smorena? Depresivna? Jel ti tesko da se pokrenes?

Sto posto joj je ta priča i navike i društvo sa kojim bleji u slobodno vreme joj na neki način prijaju i "pomažu" da izadje iz učmalosti koja sledi nakon prekida. Tu beži iz samoce u kojoj se nalazi i skrece misli od depresivnih razmišljanja koja bedače. To i jeste sto kaze Stopina problem i okidač na kraju za recidiv. Zato treba izbegavati sve stare navike. Ovo sve i ja znam, ali je teško izaci iz tog nekog kalupa. Imam osecaj da joj je teško da krene kod nekog stručnog i zbog toga što tu treba predočiti svojima da postoji neki problem ipak iz koga ne možeš sam baš i to otvara mnoga pitanja kasnije. Sloboda kretanja, upitni pogledi i smarajuce priče sa matorima i ostalima... Makar eto pišem iz moje perspektive, mozda grešim, ali verujem da je i ovo u pitanju.
Inače meni je dosada veliki problem, zavisnik sam od dešavanja, adrenalina, pokreta, a u ovom sada stanju sam daleko od toga. Sav onako umrtvljen, a čula se polako bude i bune pa taj prelazak u normalu ume da bude neprijatan u početku, ali izdrzacu...

Sve si lepo rekao, a i o toj situaciji sa roditeljima sam razmisljala,to recimo ne znam kako, pred njima ja problem sad posle bupa nemam, ne mogu ponovo da ih maltretiram sa svojim glupostima

Xano, mozda ne znaju! Vecina roditelja ne zna kako se postaviti i sta mogu ocekivati, i sigurna sam ako bi im rekla da ti i dalje treba pomoc da bi jedva docekali. Pre ce da te gledaju zadovoljnu nego ovako kako si sada.

Nesto mi delujes kao da si digla ruke od svega....to da ih ne maltretiras svojim glupostima uffff. Cim su za tebe to gluposti......

[xxxana]

Sto posto joj je ta priča i navike i društvo sa kojim bleji u slobodno vreme joj na neki način prijaju i "pomažu" da izadje iz učmalosti koja sledi nakon prekida. Tu beži iz samoce u kojoj se nalazi i skrece misli od depresivnih razmišljanja koja bedače. To i jeste sto kaze Stopina problem i okidač na kraju za recidiv. Zato treba izbegavati sve stare navike. Ovo sve i ja znam, ali je teško izaci iz tog nekog kalupa. Imam osecaj da joj je teško da krene kod nekog stručnog i zbog toga što tu treba predočiti svojima da postoji neki problem ipak iz koga ne možeš sam baš i to otvara mnoga pitanja kasnije. Sloboda kretanja, upitni pogledi i smarajuce priče sa matorima i ostalima... Makar eto pišem iz moje perspektive, mozda grešim, ali verujem da je i ovo u pitanju.
Inače meni je dosada veliki problem, zavisnik sam od dešavanja, adrenalina, pokreta, a u ovom sada stanju sam daleko od toga. Sav onako umrtvljen, a čula se polako bude i bune pa taj prelazak u normalu ume da bude neprijatan u početku, ali izdrzacu...

Sve si lepo rekao, a i o toj situaciji sa roditeljima sam razmisljala,to recimo ne znam kako, pred njima ja problem sad posle bupa nemam, ne mogu ponovo da ih maltretiram sa svojim glupostima

Xano, mozda ne znaju! Vecina roditelja ne zna kako se postaviti i sta mogu ocekivati, i sigurna sam ako bi im rekla da ti i dalje treba pomoc da bi jedva docekali. Pre ce da te gledaju zadovoljnu nego ovako kako si sada.

Nesto mi delujes kao da si digla ruke od svega....to da ih ne maltretiras svojim glupostima uffff. Cim su za tebe to gluposti......

Nisam digla ruke, nego se osecam kao da sam na nekom pocetku,mislim jesam, ali kao da eto nista uradila nisam, a ovo sto sam rekla “sa svojim glupostima” mislila sam na sranja koja pravim,ne mogu opet prolaziti sumnjicave poglede, ako odem bilo gde,oni ne spavaju dok ne dodjem i sl. Sqd bi mi sve to tesko pal
U pravu si za sve sto pises,ali nemam pojma sta bih ti rekla

[StopBup]

Sve si lepo rekao, a i o toj situaciji sa roditeljima sam razmisljala,to recimo ne znam kako, pred njima ja problem sad posle bupa nemam, ne mogu ponovo da ih maltretiram sa svojim glupostima

Treba da Im kažeš sve kako se osećaš i šta proživljavaš, pa kud puklo da puklo. Dobro, samo ne to da si čak uzela kokain, to bi ih samlelo. Sama si se prevarila situacijom kada si od 6.-og septembra prijavila da ti je osetno bolje, pa si mislila da će sve brže ići, ali nije to baš tako. Baš se saćam to kad si se javila taj dan, da ti je osetno bolje. Ubrzo potom su krenuli po meni tvoji nerealni postovi, kao da si skroz došla k' sebi i rešila većinu problema sa drogom. Ja ti kažem da psihička kriza (baš to što ti sada proživljavaš) traje duže znatno od fizičke, i tu se dosta stvari mora trpeti, i raditi mnoge stvari na silu, pa će to proći, ali polako. Otvori se u kući svojima, biće bolje i za tebe i za njih. Bolje tako nego da za par meseci opet dođeš do dopa ili bupa. Šta bi tek tada uradila roditeljima i koliko bi poverenja izgubila?

[xxxana]

A i zao mi je ponovo da ih stresiram, tata ok,on mi bas ima pristup, on sve lagano izvuce iz mene, ali za mamu je to sve crno bez imalo belog,ona je panicar sto se toga tice, a nije ni cudo,odmah se vrati u neki moj ludacki period sa gudrom i vec vidi te stvari kao da ce opet da se dese

[Frajla]

A i zao mi je ponovo da ih stresiram, tata ok,on mi bas ima pristup, on sve lagano izvuce iz mene, ali za mamu je to sve crno bez imalo belog,ona je panicar sto se toga tice, a nije ni cudo,odmah se vrati u neki moj ludacki period sa gudrom i vec vidi te stvari kao da ce opet da se dese

Razumem te, to je vise ne bih da ih razocarama opet, ali jednostavno pricaj sa njima sa se ne osecas dobro i da ti treba pomoc.
Imaj na umu da oni stvarno ne znaju kako da ti pomognu, dok im sama ne kazes.
Reci im kako se osecas, da vidis i sama da je tesko i reci im da zelis na psihoterapiju.
Moji rodotelji su sa mnom isli 4 godine na terapije da bi samo naucili sve o toj bolesti, i sokirani su bili koliko nista nisu znali, jer svako misli moje dete nije toliko u problemu.
A jos jedan primer sa tih grupnih terapija, gde smo se svi pokocili, jeste kada je jedna majka nasla heroin kod sina, i morala je da ga proba da bi pokusala da ga razume.... toliko o tome

[StopBup]

A i zao mi je ponovo da ih stresiram, tata ok,on mi bas ima pristup, on sve lagano izvuce iz mene, ali za mamu je to sve crno bez imalo belog,ona je panicar sto se toga tice, a nije ni cudo,odmah se vrati u neki moj ludacki period sa gudrom i vec vidi te stvari kao da ce opet da se dese

Onda ćaletu ispričaj sve, svaki normalan otac je jako osetljiv na ćerke. Uvek mnogo više je osetljiv na ćerke nego na sinove. Moja jedna drugarica je tako sve ispričala iskreno ćaletu, ovaj joj je rekao:"Ne dam ja svoje dete, napraviću čudo da te spasem." Za godinu dana, ova se preporodila, ali je imala da trpi ihahaj sranja i dosade.

[Frajla]

Sve si lepo rekao, a i o toj situaciji sa roditeljima sam razmisljala,to recimo ne znam kako, pred njima ja problem sad posle bupa nemam, ne mogu ponovo da ih maltretiram sa svojim glupostima

Treba da Im kažeš sve kako se osećaš i šta proživljavaš, pa kud puklo da puklo. Dobro, samo ne to da si čak uzela kokain, to bi ih samlelo. Sama si se prevarila situacijom kada si od 6.-og septembra prijavila da ti je osetno bolje, pa si mislila da će sve brže ići, ali nije to baš tako. Baš se saćam to kad si se javila taj dan, da ti je osetno bolje. Ubrzo potom su krenuli po meni tvoji nerealni postovi, kao da si skroz došla k' sebi i rešila većinu problema sa drogom. Ja ti kažem da psihička kriza (baš to što ti sada proživljavaš) traje duže znatno od fizičke, i tu se dosta stvari mora trpeti, i raditi mnoge stvari na silu, pa će to proći, ali polako. Otvori se u kući svojima, biće bolje i za tebe i za njih. Bolje tako nego da za par meseci opet dođeš do dopa ili bupa. Šta bi tek tada uradila roditeljima i koliko bi poverenja izgubila?

Stopicu, cim su nju i liku toliko nase reci pogadjale, znalo se da nesto nije u redu. Jer ne radi se ovde da budem ja u pravu, ti ili Nina, nego o tome sto se govori istina i to direktno. Ali pustimo to iza nas .....

[xxxana]

Sve si lepo rekao, a i o toj situaciji sa roditeljima sam razmisljala,to recimo ne znam kako, pred njima ja problem sad posle bupa nemam, ne mogu ponovo da ih maltretiram sa svojim glupostima

Treba da Im kažeš sve kako se osećaš i šta proživljavaš, pa kud puklo da puklo. Dobro, samo ne to da si čak uzela kokain, to bi ih samlelo. Sama si se prevarila situacijom kada si od 6.-og septembra prijavila da ti je osetno bolje, pa si mislila da će sve brže ići, ali nije to baš tako. Baš se saćam to kad si se javila taj dan, da ti je osetno bolje. Ubrzo potom su krenuli po meni tvoji nerealni postovi, kao da si skroz došla k' sebi i rešila većinu problema sa drogom. Ja ti kažem da psihička kriza (baš to što ti sada proživljavaš) traje duže znatno od fizičke, i tu se dosta stvari mora trpeti, i raditi mnoge stvari na silu, pa će to proći, ali polako. Otvori se u kući svojima, biće bolje i za tebe i za njih. Bolje tako nego da za par meseci opet dođeš do dopa ili bupa. Šta bi tek tada uradila roditeljima i koliko bi poverenja izgubila?

Tako bi nesto vec mogla da kazem, da se ne osecam bas ok i to,ali zza ovo drugo.....
Nisam ja nikad rekla da sam resila sa gudrom, vec sam poredila stanja i to mi ke tad bilo prihvatljivo,pogresila sam ok.. jebi ga

[Jurke]

A i zao mi je ponovo da ih stresiram, tata ok,on mi bas ima pristup, on sve lagano izvuce iz mene, ali za mamu je to sve crno bez imalo belog,ona je panicar sto se toga tice, a nije ni cudo,odmah se vrati u neki moj ludacki period sa gudrom i vec vidi te stvari kao da ce opet da se dese

Razumem te, to je vise ne bih da ih razocarama opet, ali jednostavno pricaj sa njima sa se ne osecas dobro i da ti treba pomoc.
Imaj na umu da oni stvarno ne znaju kako da ti pomognu, dok im sama ne kazes.
Reci im kako se osecas, da vidis i sama da je tesko i reci im da zelis na psihoterapiju.
Moji rodotelji su sa mnom isli 4 godine na terapije da bi samo naucili sve o toj bolesti, i sokirani su bili koliko nista nisu znali, jer svako misli moje dete nije toliko u problemu.
A jos jedan primer sa tih grupnih terapija, gde smo se svi pokocili, jeste kada je jedna majka nasla heroin kod sina, i morala je da ga proba da bi pokusala da ga razume.... toliko o tome

Moja keva je neverovatno borac i jako trezvena i realna osoba. Sa njom sam mogao pričati mnogo više stvari nego sa svojom ženom. Daleko pre me je izvaljivala i trudila se da razume neke stvari koje mi se dešavaju. Jednom prilikom kada su me izvali li za neki extazi koji sam imao, pitala me je dal bi njoj dao da ga popije kada mi je toliko lepo na njemu. Ja sam stajao izbezumljen ne znaju i šta da joj kažem jer mi je delovala odlučno da ga uzme ako je to toliko dobro kao što sam tvrdio. Naravno da joj nije ni na kraj pameti bilo, ali me je tako bacila u razmišljanje...