Skidanje s buprenorfina - pravilan način

[VitaJana]

s obzirom da se vrti u krug sa supstancama, mogućno kak mu je bolje ostat na bupu dok mu se (i ako mu se) ne iskristališe iskrena želja za prestankom - treba prihvatit činjenicu, da je za mnoge zavisnike, iz raznoraznih razloga, supstitucija, ako ne trajno, a ono dugoročno riješenje...

Istina, mislila sam to napisati pa odustala.
Al nek proba bez njega kad već ima želju

[Ninocka]

hvala Ninocka!!!Skinuh se skoro pa lagano ajd da tako kazem,dodjoh do blokatora i posrnuh brzo,budala,sta reci...danas mi je 5 dan na bupu,i gledaam da ga secem sto pre.ti si upucena u pricu,bio god i po dve na njemu pa stao...Zaigrao se zutim opet,zato sam i morao ovih 5dana...Ok se osecam sad,e sad kad stanem nzm sta me ceka,tesim se 5-7dana nije mnogo jos uvek ali.....Jebe me sto moram na posao,inace bih isfurao lagano,jbg videcu...Zato se i nisam javio onda da kazem kako sam uspeo da se skinem...cekao da budem jos bolje...Nego eto,djavo uvek vreba...PISEMO SE,hvala na odgovorima

Uff bree, ja nisma shvatila da si heroin opet uzimao... Ukapirah bup.
Onda se potpuno slazem sa Vitom i Yasuom, ako ces tako "setkat" mozda bolje da ne bjeziz od bupa. Neku manji dozu , pod jezik!!
I super sto si iskren!!! Mislim za tebe super meni ni iz dzepa ni u dzep!! Pozdrav!!

[Caty]

Danas pocela sa 1,5mg ujutru cim ustanem pod jezik, prvo treba da se odviknem od navike da uzimam 2 puta dnevno to mi je remetilo dozu, prosto moram ovako nema druge iako mi zbog posla tesko pada jer kuci dodjem sva kilava i smorena pa zato i dodam miligram ali aj videcemo kako ce to ici valjda cu se navici moram da shvatim da je to umor a ne nedostatak bupa i moram da se osvikavam od toga da bupom dobijam snagu i raspoloženje.......

Po tabeli bi trebala da budem 7 dana na 1.5 a zatim 8 dana na 1mg no videcemo kako ce ici ako bude potrebe produzicu nema rokova samo svaki nalet snage i volje treba sto bolje iskoristiti... Ono sto me sad pokreće je neprestano citanje raznih stranih sajtova i gledanje snimaka u vezi stetnosti bupa i skidanju sa istog naravno da bi sve to islo bolje uz strucnu pomoc i podrsku porodice i prijatelja ali sama sam muz me podrzava naravno i on pokusava da se ustali na 2mg ali valjalo bi otici kod psihijatra i reci sve i eventualno uzeti neki ad bojim se te depresije najviše to me i sjebalo prosli put

[Nedogledija]

Pre par meseci pisala sam na ovoj temi, smanjivala metodom "korak

Vidjam te posljednje vrijeme da si tu, citas i cutis.Znala sam da nesto "konkretno " radis i da ces se javiti kad budes imala sta da kazes!
Vidis kako je dobro kad ne brzas... samo nemoj ko Frajla , to ipak samo ona moze. Vidis kako si sad ok, i tek ces biti...
Samo bi jednu digresiju napravila, tice se tog " parcenceta" mila moja to je gromada!!! Tako da samo lagano.
Ja od kad sam napravila remont na svom tijelu, mislim na zdravstvene probleme koje je bup zamaskirao, sve je krenulo na bolje!!
Od septembra krecem na master tako da cu zajedno sa mojoj djecicom u skolske klupee!!! Uraaa . I kad krene ( da nesto ne izbaksuziram) vidjecete da master i forum imaju bas dosta slicnosti!!
Vec me jedan clan u pp pitao jesam li ovdje zato sto spreman neki doktorat Kikikikikik

Oj, Ninocka! Uhvatih konacno malo vremena da se javim i pozelim sve naj tebi i tvom masteru! Drago mi je cuti da je sto vise nas bolje, da ne bude tema samo kao izduvni ventil onda kad je lose.
Za ztv. parcence znam da si u pravu, meni je samo nekako lakse da ga percipiram tako, nego kao gromadno- visoko-zgusnuti otrov. Jos sam na 0,7 inace, usavrsila sam prelamanje cetvrti na dva jednaka dela pa mu onda okrnjim coskic i to je otprilike ta doza. Nema uvek dvojki pa se snalazim.

Uglavnom, ne osecam nikakve tegobe- normalno jedem, spavam nesto krace kao i oduvek kad nije period depre ili zime ciche, nisam cak ni nervozna ovih dana, iako se nicim ne smirujem i uopste teblete nisu moja stvar vec godinu i po, jedino sto primecujem je povremeno zamucenje vida koje brzo prodje i za to sam htela da pitam- da li spada pod pojam one magle Frajline mozda? Za to i za poslednju dozicu pre nuliranja- kakav je intenzitet fizickih simptoma pri prekidu posle recimo dve nedelje na 0,1mg, da li je potrebno da idem i na manje ili je ovo okej, u smislu da cu moci da funkcionisem tih dana?
Tu da napomenem da umor ne predstavlja problem kao ni trzaji i ostala cudesa, nego bolovi u vratu, nogama i takve stvari? Mislim, da li su bolovi nuzni tih nekoliko dana ako ne idem maratonski kao Frajla, sa koliko da nuliram, sta mi predlazete?

Caty, vidim da si imala naviku doradjivanja i, kako kazes, da bupom popravljas raspolozenje... Isto sam radila i skontala nesto sto sam cini mi se napisala ranije i ovde, a to je da je u mom slucaju ta druga polovina, a posle cetvrtina, bila jedna osoba koja mi nedostaje, a koja ne postoji- tako sam ja razumela i opisala tu potrebu, kao supstituciju te vrste. Verujem da je uvek neka supstitucija u pitanju. Jer evo, vise mi nikakva osoba ne fali i bas je uocljivo da mi upravo to olaksava, tih nekoliko kontakata sa ljudima koji me ne prazne kao ranije okruzenje, vec ispunjavaju kako bi i trebalo.
Malo oduzih, poenta je da si spomenula upravo ono sto je mene najvise sputavalo- to izjednacavanje nebupice sa trpljenjem neraspolozenja/ neispunjenosti. Znas sta sam nesvesno radila? Pocela da uzimam namerno pola, znajuci da me samo raznervozi i samodovoljnizuje, a nisam tad nikako kapirala zasto to u stvari radim. Istina, nisam sasvim sigurna ni sad, ali pada mi na pamet da je to sluzilo samodokazivanju koliko mi u stvari to ne donosi zeljeni rezultat u vidu raspolozenja i razigranosti, nego bas sve suprotno.
Zbog toga sam se uverila da nam razlozi prekida cesto na kraju budu sasvim jednostavni- kad svest o besmislu tog cina postane potpuna, ono dosadi i izgubi moc. A dok god neki deo nas oseca da prekidom mi sebi uskracujemo u stvari neku zabavu i zadovoljstvo, dotle nas u tom prekidu on i ometa. To je kao kad bi znao da djubre treba baciti, pa iscitavao sve savete i ispovesti onih koji su ga vec uredno bacili i nastavili cist zivot, pa bi iscitao i kako su se usmrdeli i ofucali oni koji ga nisu bacili, ono do tad vec i sam osetis da ti smrdi po kuci ta kesa, ali nekako pomisljas da mozda ipak nije cela za baciti, da mozda jos neceg ima u njoj pa sve razbacas ceprkajuci i onda ispocetka...

Meni je pomogla meditacija i udubljivanje u te misli koje 'cujem' iza one "treba uzeti"; analizirala sam tu ekipu misli i tako otkrila gomilu gluposti i bajatih sablona kojih pre nisam bila svesna.
Nadam se da ce i tebi pomoci te tvoje aktivnosti, a kod psihijatra ako ti se cini da treba- idi, sumnjam da ce skoditi. Pogotovo ako se plasis da bi te depra mogla osujetiti.
U vezi podrske neka te zadovolji to sto je imas od muza, pomisli da je vec to olaksica, dar. Neko nema nikakvu, koliko god to klisirano zvucalo, a neko je, ovako kao ja, dobio podrsku svojih ali je morao sam sve da zapocne jer su ga oni i u trovanju isto podrzavali... nikakvog podstreka ni posebnog interesovanja, cak ni pritiska s njihove strane, nicega. Cale nezainteresovan, a mama na sve klima glavom ''verujuci u moje sposobnosti''. A eto, ipak je dobro krenulo, jos i bolje nego da sam se davila u podrsci od koje ne stizem licno ja da odlucim sta i kako treba i da l' uopste treba na kraju krajeva.

[Ninocka]

Pre par meseci pisala sam na ovoj temi, smanjivala metodom "korak

Vidjam te posljednje vrijeme da si tu, citas i cutis.Znala sam da nesto "konkretno " radis i da ces se javiti kad budes imala sta da kazes!
Vidis kako je dobro kad ne brzas... samo nemoj ko Frajla , to ipak samo ona moze. Vidis kako si sad ok, i tek ces biti...
Samo bi jednu digresiju napravila, tice se tog " parcenceta" mila moja to je gromada!!! Tako da samo lagano.
Ja od kad sam napravila remont na svom tijelu, mislim na zdravstvene probleme koje je bup zamaskirao, sve je krenulo na bolje!!
Od septembra krecem na master tako da cu zajedno sa mojoj djecicom u skolske klupee!!! Uraaa . I kad krene ( da nesto ne izbaksuziram) vidjecete da master i forum imaju bas dosta slicnosti!!
Vec me jedan clan u pp pitao jesam li ovdje zato sto spreman neki doktorat Kikikikikik

Oj, Ninocka! Uhvatih konacno malo vremena da se javim i pozelim sve naj tebi i tvom masteru! Drago mi je cuti da je sto vise nas bolje, da ne bude tema samo kao izduvni ventil onda kad je lose.
Za ztv. parcence znam da si u pravu, meni je samo nekako lakse da ga percipiram tako, nego kao gromadno- visoko-zgusnuti otrov. Jos sam na 0,7 inace, usavrsila sam prelamanje cetvrti na dva jednaka dela pa mu onda okrnjim coskic i to je otprilike ta doza. Nema uvek dvojki pa se snalazim.

Uglavnom, ne osecam nikakve tegobe- normalno jedem, spavam nesto krace kao i oduvek kad nije period depre ili zime ciche, nisam cak ni nervozna ovih dana, iako se nicim ne smirujem i uopste teblete nisu moja stvar vec godinu i po, jedino sto primecujem je povremeno zamucenje vida koje brzo prodje i za to sam htela da pitam- da li spada pod pojam one magle Frajline mozda? Za to i za poslednju dozicu pre nuliranja- kakav je intenzitet fizickih simptoma pri prekidu posle recimo dve nedelje na 0,1mg, da li je potrebno da idem i na manje ili je ovo okej, u smislu da cu moci da funkcionisem tih dana?
Tu da napomenem da umor ne predstavlja problem kao ni trzaji i ostala cudesa, nego bolovi u vratu, nogama i takve stvari? Mislim, da li su bolovi nuzni tih nekoliko dana ako ne idem maratonski kao Frajla, sa koliko da nuliram, sta mi predlazete?

Caty, vidim da si imala naviku doradjivanja i, kako kazes, da bupom popravljas raspolozenje... Isto sam radila i skontala nesto sto sam cini mi se napisala ranije i ovde, a to je da je u mom slucaju ta druga polovina, a posle cetvrtina, bila jedna osoba koja mi nedostaje, a koja ne postoji- tako sam ja razumela i opisala tu potrebu, kao supstituciju te vrste. Verujem da je uvek neka supstitucija u pitanju. Jer evo, vise mi nikakva osoba ne fali i bas je uocljivo da mi upravo to olaksava, tih nekoliko kontakata sa ljudima koji me ne prazne kao ranije okruzenje, vec ispunjavaju kako bi i trebalo.
Malo oduzih, poenta je da si spomenula upravo ono sto je mene najvise sputavalo- to izjednacavanje nebupice sa trpljenjem neraspolozenja/ neispunjenosti. Znas sta sam nesvesno radila? Pocela da uzimam namerno pola, znajuci da me samo raznervozi i samodovoljnizuje, a nisam tad nikako kapirala zasto to u stvari radim. Istina, nisam sasvim sigurna ni sad, ali pada mi na pamet da je to sluzilo samodokazivanju koliko mi u stvari to ne donosi zeljeni rezultat u vidu raspolozenja i razigranosti, nego bas sve suprotno.
Zbog toga sam se uverila da nam razlozi prekida cesto na kraju budu sasvim jednostavni- kad svest o besmislu tog cina postane potpuna, ono dosadi i izgubi moc. A dok god neki deo nas oseca da prekidom mi sebi uskracujemo u stvari neku zabavu i zadovoljstvo, dotle nas u tom prekidu on i ometa. To je kao kad bi znao da djubre treba baciti, pa iscitavao sve savete i ispovesti onih koji su ga vec uredno bacili i nastavili cist zivot, pa bi iscitao i kako su se usmrdeli i ofucali oni koji ga nisu bacili, ono do tad vec i sam osetis da ti smrdi po kuci ta kesa, ali nekako pomisljas da mozda ipak nije cela za baciti, da mozda jos neceg ima u njoj pa sve razbacas ceprkajuci i onda ispocetka...

Meni je pomogla meditacija i udubljivanje u te misli koje 'cujem' iza one "treba uzeti"; analizirala sam tu ekipu misli i tako otkrila gomilu gluposti i bajatih sablona kojih pre nisam bila svesna.
Nadam se da ce i tebi pomoci te tvoje aktivnosti, a kod psihijatra ako ti se cini da treba- idi, sumnjam da ce skoditi. Pogotovo ako se plasis da bi te depra mogla osujetiti.
U vezi podrske neka te zadovolji to sto je imas od muza, pomisli da je vec to olaksica, dar. Neko nema nikakvu, koliko god to klisirano zvucalo, a neko je, ovako kao ja, dobio podrsku svojih ali je morao sam sve da zapocne jer su ga oni i u trovanju isto podrzavali... nikakvog podstreka ni posebnog interesovanja, cak ni pritiska s njihove strane, nicega. Cale nezainteresovan, a mama na sve klima glavom ''verujuci u moje sposobnosti''. A eto, ipak je dobro krenulo, jos i bolje nego da sam se davila u podrsci od koje ne stizem licno ja da odlucim sta i kako treba i da l' uopste treba na kraju krajeva.

Jeste, to je id bupa, to je ta magla,mene je to hvatali u naletima... i poslije prestanka, i u toku skidanja.
Ja sam bila 7 dana na 0.25 i samo 2 na 0.13 mg presmrdilo mi breee 40 dana tejpera , kilava , noti sam skinuta niti uzimam, ma idiii bree i tako odkucim cap nema vise. I tako ubijale me samo nogeee, nemir u njima , nervoza, prokleteee noge. To je jedini " tezi simptom" koji sam imala.
Tako da mislim da ti je 10 dana na o.10 sasvim dovoljno, ostalo je sve u tvojoj glavi.
Bitno je da sad ne brzas, polako. Sto i onako ss osjecas ok, funkcionises , sto bi brzala. Slavi svaki dan kad ne povecavas dozu , ne dodajes!! To je uspjeh!! Sve dok ides na dolje, ma koliko sporo bilo , dobro je. Nema nista gore za mozak nego variranje sa mg!! Nikako ljudi to da ukapiraju. Sad cu jedan mg, pa ne mogu ovako cek da dignem na 2 mg, aj sad je ok idem na 1.50,pa ljudi to nidje ne vodi. Pa smjesni antibiotik kad ti daju moras se pridrzavat doze..
I jos jedna stvar , dobro je citati razna iskustva, slusati sto su sve ljudi prosli... Ali cesto to bas zna da zbuni, i odvede u pogresnom pravcu. Tako da najvise osluskuj sebe, nesto kao sto je Frajla radila. Ja inace poslije svega sto sam vidjela i cula , jako cijenim sve to sto je ona radila. Jer sto god drugi mislili, ipak je najbolje provalila bup!!

[Frajla]

Nedogledija..... zamucen vid je prisutan pri svakom skidanju, verovatno se zenice prosire a to je znak krize. Bas sam se naprezala da “iskristalisem sliku”
A magla je vec slozenija pojava ili Paws. Niti vidis dobro, niti cujes, bombe mogu da padaju pored tebe a ti ni trunke osecaja... praznina u glavi, telu itd... jednostavno ravna crta, ali to dodje na kratko i ode

Tesko je reci kada je najbolje da prestanes sa bupom tj sa koje doze da skocis, i kako ces se osecati ako skocis sa 0.1 ili 0.5. To ti niko ne moze reci jer je dosta faktora u igri. Ono sto znam je da ces sama osetiti kada si spremna za skok. Ako si nesigurna i imas strah na 0.1 nista te ne kosta da tu dozu opet prepolovis i utvrdis gradivo, i tako opet ako treba! Vise se isplati par puta prepoloviti dozu na kraju i nista ne osetiti, poduziti taper nedelju dve i tri, nego se muciti sa nesanicom, nemirom i frkom u glavi.
Nema zurbe niti planova prevelikih. Prati iz dana u dan stanje, i taper ti moze biti sporedna stvar u zivotu ako ga pravilno odradis.
Srecno ti bilo!

[yasujirozu]

@VitaJana
kak si ti u zemlji leprikona i viskija? suprug?

lp

[VitaJana]

@VitaJana
kak si ti u zemlji leprikona i viskija? suprug?

lp

Evo uživam u viskiju koji oduvijek volim
Dobro je, krenulo je. Tri mjeseca je kratak period da bi se moglo reći, uspjelo je. Danas nam je točno 3 mjeseca da smo tu.
Radi se teško, sad tek vidim koliko se svira k.... u Hr i kuka kako je teško raditi. Ovdje se radi puno teže, ali se i naplati.
Trenutno radim posao koji mrzim ali morala sam zbog dokumenata. Sad kad je to riješeno, tražit ću dalje.
Suprug je na dane, nekad odlično, nekad lošije.
Ali to ne čudi s obzirom da je tek mjesec dana bez suba.
Meni je 3 ipo prošlo pa još ponekad imam loše dane. Nervoza u nogama, kilavost, razdražljivost...
Sve u svemu, guramo nekako

[yasujirozu]

naprosto, kad pročešljaš dovoljno storija na ovom forumu, skoro iz prve već znaš tko je ozbiljan u namjeri, a tko ne... ti samo potvrđuješ tu tezu - lucidno i trezvjeno si pristupila kako pisanju, tako i važnije, odlučnom riješavanju nedaća, te se od ove tromjesečne obljetnice, vodi onom churchill-ovom znamenitom riječenicom: "ovo nije kraj, ovo nije početak kraja, ovo je kraj početka"

stay safe

[Caty]

Nedogledija sve se slazem potpuno isto razmisljam sada i uvek se lomim oko tog popodneva i da li da dodam ili ne juce sam dodala 0,5 popodne e danas sam uzela 1mg ujutru da bih mogla pola popodne jer prosto ne umem da iskuliram jos uvek tu popodnevnu dozu plus ujutru u 6 uzimam baaaas rano moram odraditi ta preispitivanja, ni ja se ne osecam nista bolje posle toga mislim da je eventualno neki placebo efekat pa kontam ako mi toliko znaci uzimacu popodne neku mrvu eto reda radi ja se secam prosle god sam spustila na 0.5 i opet delila na dva dela
Pardon ne prosle godine nego tamo nekad u septembru u pa jbt proslo god dana aaaaaaaaaa uzaaaaaaas
Nedogledija koliko dugo ga uzimas?