Početnica-koliko je opasno ovo što radim?

[dzankoza]

i ja sam mislio da imam kontrolu nad drogom. da bi na kraju posle dugooo vremena zavrsio na lecenju sa f11 dijagnozom. koja bre kontrola........

[nepopravljiv]

ja uopste i nisam razmisljao o kontroli bolio me k...c za kontrolu

[dzankoza]

ja uopste i nisam razmisljao o kontroli bolio me k...c za kontrolu

o kontroli se razmislja samo u pocetku. posle kratkog vremena droga je ta koja kontrolise sve.
Prepustis se pa dokle doguras

[Stolica]

Puno hvala svima na odgovorima!
Pročitala sam ih sve barem pet puta i često su mi u mislima. Malo ste me uplašili i pomogli mi da donekle promijenim perspektivu i da prvi put zbilja razmislim o ovome kao o problemu, a ne samo kao o bezazlenoj zabavi.

Nisam ništa uzela već mjesec dana i planiram još mjesec dana apstinirati. U međuvremenu je bilo partyja i prilika i nuđenja i nagovoranja, ali držala sam se svoje odluke. Izbjegavam klubove u kojima se ekipa drogira i izlazim na neutralna mjesta.

Iako smatram da ste donekle u pravu, mislim da ste isto tako i subjektivni zbog vlastitih negativnih iskustava. Ne vjerujem da bih se navukla na išta osim ovog na čem sam trenutno jer sam prirodno smirena osoba i treba mi puno "podizanja", a ne "spuštanja" što je i razlog zašto se nikad nisam navukla na travu. Cijenim svaki savjet, ali predlažete mi da poduzmem korake na koje ja jednostavno u ovom trenutku nisam spremna. I sama ću uskoro postati psihologinja i slažem se da bi mi kvalitetan psihoterapeut mogao puno pomoći. Dapače, neovisno o ovom problemu, namjeravam ići na psihoterapiju kada budem imala stalan posao i zarađivala neku normalnu plaću. Trenutno bi mi odlazak kod terapeuta bio preskup (1 h = 300 kn u HR). Znam da sam napisala da imam novca, ali ne baš toliko; droga je, nažalost, jeftinija od psihoterapije. Također se ne namjeravam prestati družiti sa sadašnjim prijateljima jer se ne radi o društvu za drogiranje, nego o prijateljima s kojima se družim još iz osnovne/srednje, a neki su i s fakulteta. Veže nas puno više stvari od ovoga sad s drogom i ne znam zbilja s kim bih se drugim družila ako ne s njima (a imam veliku potrebu za druženjem i izlascima). Isto tako, ne bih zamarala mamu s ovime jer bi ju to jako razočaralo i ima dovoljno problema i bez ovoga (a ionako mi ne bi mogla nikako pomoći).

Nitko u obitelji nije bio ovisnik po mojim saznanjima (osim o cigaretama). Ali ja isto uviđam da sam vjerojatno sklonija ovisnosti od nekih drugih ljudi. Primjerice, neki prijatelji su mi isto probali mdmu pa im se jednostavno nije toliko svidjela i uzmu tipa dvaput godišnje. Što se alkohola tiče, ne vidim problem. Ne mogu ni popiti puno jer se brzo napijem. Nikad se ne napijem toliko da nemam nikakvu kontrolu nad sobom ili da radim stvari koje trijezna ne bih. Koliko popijem, ovisi o tome koliko izlazim. Ako neki tjedan ne dogovorim ni jedno druženje, onda ne popijem ni jednu pivu preko tjedna. Nikad ne razmišljam o alkoholu, mogu bez njega... Kad idem van s društvom, popijem da mi bude zabavnije. Da ne idem mjesec dana van, ne bih mjesec dana niti pomislila na to. Alkohol mi je sredstvo, a ne cilj. Za razliku od droge, koja mi je očito cilj sama za sebe.

I nikako nisam došla ovdje kako biste mi rekli da slobodno nastavim po svom, samo sam pomislila da bi vam se moj problem mogao učiniti beznačajnim pa sam zato u prvom postu napisala da možda previše paničarim. I ne mislim da imam kontrolu, zato sam ovjde.

[Hemfri]

Puno hvala svima na odgovorima!

Iako smatram da ste donekle u pravu, mislim da ste isto tako i subjektivni zbog vlastitih negativnih iskustava. Ne vjerujem da bih se navukla na išta osim ovog na čem sam trenutno jer sam prirodno smirena osoba i treba mi puno "podizanja", a ne "spuštanja" što je i razlog zašto se nikad nisam navukla na travu. Cijenim svaki savjet, ali predlažete mi da poduzmem korake na koje ja jednostavno u ovom trenutku nisam spremna. I sama ću uskoro postati psihologinja i slažem se da bi mi kvalitetan psihoterapeut mogao puno pomoći. Dapače, neovisno o ovom problemu, namjeravam ići na psihoterapiju kada budem imala stalan posao i zarađivala neku normalnu plaću. Trenutno bi mi odlazak kod terapeuta bio preskup (1 h = 300 kn u HR). Znam da sam napisala da imam novca, ali ne baš toliko; droga je, nažalost, jeftinija od psihoterapije.

Stolica-srećo,da li si ti svJesna koliko si ti baš SAD na raskršću,po tvojim pisanjima bi se reklo da ne želiš da prihvatiš da si na početku životno opasnog problema,komentar da mi koji smo imali loša iskustva sa drogom je razlog što tako loše pišemo i komentarišemo,te kako nisi spremna za te velike korake koje su ti kao savet dali-napisali ovde ljudi sa foruma-reklo bi se da opravdavaš svoje postupke i da smo mi zapravo "u krivu",jer ti samo paničiš a ,opet,zapravo NISI u problemu....
Mislim da ti nije potreban nikakav savet,deluješ vrlo inteligentno i ja bih rekao da si ti vrlo svesna šta radiš ali nećeš da prihvatiš činjenicu da se igraš sa šejtanom,a tu se UVEK ZNA KO NA KRAJU POBJEDJUJE !!!
No .šta mi ovde ima tebi da pametujemo,buduća pshilogice-znaš ti sama sve to bolje od nas koji "paničimo ",pa ti pišemo "strašne-alarmantne"savete i komentare.....

Mislim da si od onih osoba koji kad zatraže savet i pomoć,odaberu samo ono što im odgovara i to prihvate,dakle delimične savete i delimičnu pomoć,slažeš se sa onim ,tebi ugodnim delom savjeta i/ili pomoći ,a onaj NE ugodan,ne prijatan ,komplikovaniji deo saveta-pomoći NE prihvataš...biće teško sa tobom raditi na tebi,jer si svesna mnogo toga i vidno si inteligentna,kao i to da voliš beomski život i provod i sve što vole mladi....pozdravljam te i iskreno ti želim da ti sreća bude na tvom životnom putu i da se mudro poneseš prema svemu ovome,ćaos.

[preispitivac]

O Stolice, pa ti se vozis za 10ku. Mislis da imas kontrolu nad tim, to je veci problem nego uzimati. Nece ti biti lako prestati, ali sustina je da moras. Svi ljudi ovde su voleli da "izadju u grad pa im bude 100X bolje" na vestacki nacin, ali to je vestacki nacin, jbg. Dodje na naplatu, nema promasaja. Uzmes raspolozenje unapred, vrati ti sa petostrukom kamatom, znas i sama. To su lazni osecaji, koji sjebavaju organizam. Fizicki ces propasti, prvo vrlo usporeno, onda dosta brze, kroz par godina. Puno je primera. Mozak isto - neko vreme izdrzava, posle pocinjes da zaboravljas, da nemas koncentracije, da nemas volje. Mnogo je primera, mnogo. Kazes, studiras. Kontam zeleces posle nesto da radis, da napredujes. Bice tesko, upropastices radne navike, mozak, telo. Ja se nisam drogirao teskim drogama nikad u kontinuitetu, ali sam povremeno uzimao svasta, sem sto sam imo dovoljno srece valjda jbg, da ne probam pajdo, i vozilo me sve, nije da nije, ali... losa je to prica, svidja ti se neko vreme, ali otupis, treba ti jace, vise, ludje, granice se pomeraju. Prestajes da budes civil.
Bolje biti civil, da prekratim, trebace ti puno volje da prestanes sa tim nacinom zivota. I srece.
Srecno.

[preispitivac]

...a sad vidim da si psiholog. Eeeej, nemoj se vise lagati. Ti si narkomanka. Znas sta to znaci, i znas da je to bolest. Znas i kako se leci. Nemas para za psihoterapije? A za gudru imas.... ma daj, ej. Nemoj se lagati, navukla si se na ceo trip, izlazak-zanimljvo drustvo-"lake droge"-dobro raspolozenje-dobra zurka. To je obrazac za propast. Brzo ces da ostaris tako, i u glavu i telom, a ti kako hoces.

[Hemfri]

MA ne daj da te ovi zlikovci sa foruma napadaju kako si u problemu kad ti odlicno znas da NISI,i sta ti ima uopste i da pitas ovde ljude za savet,kad si i sama uskoro puno pravni psiholog,samo furaj naPRIJED I BRZZZZIINAAAAAA-STRUJJAAA!!!! TOOOOOOOOOOOOOOOooo :finga:

(šeitan se raduje putem kojim ideš)

[escape to nowhere]

kada dodjes do kraja tih mesec dana apstinencije produzi jos na mesec, jer ako recidiviras nista nisi uradila, nista ti tih mesec dana nece znaciti.
Tacno je da svako pise is svog licnog iskustva, ali recimo moja iskustva sa drogama nisu uopste bila losa, ja jos nisam dosao do toga da imam lose iskustvo sem par blazih paranoja od vutre i spida. ispod 10 puta sam uzeo spid, mdmu 5 puta. ali znam gde bih dosao da sam nastavio, jer mi se desilo da blejim sa drustvom i izgovorim recenicu" daj necemo valjda provesti vece bez vutre" , znaci iako to nije kao heroinska zavisnost, vec sam imao osecaj da se ne mogu provesti dobro sa prijateljima bez necega. i to je pocetak zavisnosti.
Cini mi se da si bistra devojka i da kapiras vise od drugih u slicnom ili cak vecem problemu, ali veruj mi da imas problem, kazem ti ja koji sam se drogirao manje od tebe a znam da sam bio u problemu. sto se tice alkohola, opet se vracam na to, jer si kao i svaki zavisnik od alkohola racionalizovala svoje pijenje. pa sta ako pijes malo, alkoholizam nije striktno vezan za kolicinu. verujem da nemas puno kila zato ti i ne treba puno. ali ako se uvek napijes za vikend to je problem.nisi dosla na ovaj forum da ne osecas da imas probleme. evo opet poredjenja radi, ja nikada nisam pio radnim danima, nikada. i kada sam otissao psihologu, u startu zbog problema sa komunikacijom (ljudi me nisu razumeli, kada se salim mislili su da sam ozbiljan pa se cesto uvredili itd) ispalo je da su svi ti problemi zbog alkohola, a pazi, nisam pio "redovno". sada kroz teraoiju mi se vracaju pozitivne osobine i mnoge strahove,anksioznosti i generalno lose osecaje prevazilazim. sto se tice druzenja svi moji piju i rekreativno se drogiraju ali kada sam im iskreno rekao da ja vise nisam u toj prici, mislio sam da ce me odbaciti i imao sam strah od toga, ali naprotiv podrzali su me maksimalno, sada nam odnosi jacaju iz dana u dan ali osnova su prave vrednosti a ne droge i alkohol. cak i oni sad vide gde grese i cesto kada smo zajedno ni oni ne piju i ne uzimaju nista. na rejvove ne idem, i to mi je krivo, izmedju ostalog Exit se blizi i bice ovo 1.put posle 11 godina da ne idem, ali zacrtao sam sebi da ove godine iskuliram sve, pa dogodine ako budem stabilan da idem strejt na desavanja idem, ako ne jbg moracu da pronadjem drugu zanimaciju. promene su jako teske ali dobit je ogroman.
molim te poslusaj nekoga odavde i potrazi bilo kakvu pomoc, imas sjajnu sansu jer si na pocetku, posle je sve teze i treba sve vise vremena.


psihoterapeuta ima, predpostavljam, u drzavnim ustanovama u kojima se terapije ne placaju, a za pocetak mama ti ne mora znati da ides. nista te ne kosta da probas, a kako si i sama psiholog znas da moze da pomogne.

p.s.nemoj da te vredja necija kritika, izmedju ostalog i moja, jer svako ko je bio na bilo kakvoj terapiji zna da je to najkorisnije nesto, da te terapeut spusti na zemlju, da ti kaze gde si i ko si, i samo kada si realan sam sa sobom mozes da ides napred. dokle god imas zablude nista od napretka.

pozdrav

[Hemfri]

Ma ja baš mislim da nije to tako strašno kao što zapravo jeste,evo ja sam se Lično milion puta odvikavao od zavisnosti i evo sad sam OPET na održavanju,šta me je koštalo što sam se dugo drogirao-pa ništa,,,,sem što sam upropastio naj bolji period i godine života,izgubio milion ne ponovljivo odličnih šansi za posao,ljubav,Generalno napredovanje u životu,sad imam skoro 40 godina i živim sa majkom,...ne bih o detaljima na šta to liči...

P.S. Prokled da je dan kada sam povukao prvi dim vutre,a o prvoj liniji pajda ni da ne pričam!