Prekidi stvarnosti

[Crne Rupe]

Prica prva

Mrtvim snegom obojeno “jutro”, u sivilu sobe, na zguzvanom trosedu. Borio se za san. Vec danima ga je gazila I vozila neka polu insomnia. Nije mogao da nadje ravnotezu. Isao je u krajnosti. Nije ni slutio na kakvo ce ga to putovanje povesti. Putovanje kroz kratke spojeve, crne rupe, prekide, I obrise secanja.

Poceo je svoj “dan” kao I uvek oko deset uvece probudio se, zbacio sklupacnu gomilu sebicnog krzna sa sebe, ustao. Stresao dlake sa sorca I majce bez rukava. I osetio neki ostar miris duz cele sobe. Onako jos sanjiv nije obracao paznju na to. Pomislio je da bi za promenu bilo zanimljivo da smucka vruc nes, I da razbije naviku caja. Nekoliko trenutaka je stajao ispred frizidera drzeci flasu mleka I razmisljajuci da li da nes napravi sa vodom. Pomislio ipak bolje sa mlekom. Dok je malom raspalom kineskom mutilicom u kuhinji mesao vruce mleko I kafu zvuk mutilice ga je na tren skrenuo sa te sasvim rutinske procedure. Oborio je pogled ispod pulta, video je lenju loptu krzna kako samo sedi tu I gleda ga. Zamislio se. Zapravo setio se necega sto je davno procitao. U ocima bilo koje macke neces videti njena osecanja I namere, videces refleksiju sebe. Dok je zurio u dve crne solje od ociju osetio je neki nemir I nesto jako poznato. Mutilica mu je ispala u solju, I ceo se stresao I najezio. Totalno zbunjen mahinalno je sve solju sa kafom I mutilicom bacio u kantu. I taman kada je krenuo da shvati taj nagli napad secanja shvatio je sta je uradio sa soljom. Poceo je da se smeje glasno. I odlucio da stavi dzezvu I ipak skuva stari dobri caj. Dok je to zavrsio zaboravio je misao koja ga je stresla. Opet se nasmejao I klimnuo glavom levo desno, kao da govori sebi - “Ti si brate cao, kako si stigao ovde.”

Zazvonio mu je telefon. Video je na istom neku cudnu mrlju, ali nije tome posvetio mnogo paznje. Javio se. Pozvao ga je njegov advokat da ga pita da li ima negde dobre vuspre da se zgotove. Bio je srecan u tom trenutku. Neka nostalgija ga je uhvatila. Setio se kako su nekad te vuspre bile magican izlaz iz realnosti u neki drugi svet koji je imao smisla I razlog postojanja. Razmenio je par recenica, I par reci sa advokatom. Malo su se smejali, malo standardno kako si sta ima. Na tome se razgovor I ideja zavrsila. “Vuspri vise nema. Jos manje bekstva iz kaveza u spostvenoj glavi” – pomislio je. Skapirao je da vri voda, stavio kesicu, odneo u sobu, seo zapalio pljugu. Povukao prvi dim I onda izbecio oci u paklu. “Od kada ja pusim lucky strike?!?” – promrljao je sebi u bradu. Na samu pomisao odakle mu ta pakla pljuga ga je zabolela glava spustio je pogled I glavu na dole I primetio na levom kolenu veliku plavu masnicu. Upalili su mu se svi alarmi u glavi. Brzim korakom je otisao do prekidaca na zidu, ukljucio svetlo. Nakon toga je skinuo sve sa sebe I poceo redom da prelazi rukama preko svog tela I da zagleda. Nasao je posekotine iznad levog lakta, dve ogrebotine na desnoj strani vrata I jos jednu masnicu na grudima. Prosla ga je jeza, u jednom koraku se nasao ispred stola otvorio fioku I odahnuo kada je video da su mu tu kljucevi I novcanik. Uzeo ga je u ruke otvorio pregledao sve. Licna karta, kartica za banku nesto novca. U jednoj pregradi je nasao zguzvano parce zutog papira. Izvadio ga je ispravio I zatekao svoj rukopis kojim je bila ispisana neka adresa I broj mobilnog telefona “VOJISLAVA ILIĆA 86 Stadion Sindjelic, Osiguranje 063 nesto nesto”.

Zurio je prazno u to parce papira cini mi se celu vecnost. Dok u jednom trenutku nije zapravo shvatio da nema pojma kada je to napisao, gde je bio I sta je radio, kiselo se nasmejao I pomislio “Svaka cast matori, uspeo si opet!”. Naprasno je osetio strah, grizu sasvesti I napad frke u svim jebenim centrima frke u mozgu. Znao je proceduru, ono sto nije znao je zasto je to uspeo opet da uradi. Usledila je neverica. Koju je brzo preseklo uzimanje telefona u ruke. Poceo je da prevrce listu poziva. Secao se nekih dan pre toga oko sesnatest casova, posle toga nepoznati brojevi i brojevi koje ne bi u naredna tri zivota priseban pozvao. Usao je u poruke. Nije bilo novih. Usao je u slike i zatekao dve fotografije kakvog stola punog hrane i nekoliko flasa rakije, sumnjivih njuski i belih linija. Ljude nije prepoznao. Spustio je telefon na sto. Uzeo je maramicu istresao nos. Pogledao u nju i zatekao krv. Znao je kad mu se to desava. Zadrhtale su mu ruke. Maramica je ispala na patos i kako se sagnuo da je dohvati ispod stola je zatekao mali lavor pun njegove zuci. Shvatio je odakle onaj ostar miris u sobi kada je ustao. Brzo i nervozno je zgrabio lavor sa namerom da ode u kupatilo i prospe u wc solju. U tom trenutku je primetio na vratima od sobe kako vise njegove crne pantalone, ispraljanje osusenom bljuzgavicom. Spustio je lavor uzeo pantalone sa vrata. Pregledao ih cele, sve dzepove, nije bilo nicega, osim jedne smotane novcanice od 200 dinara i necega sto je podsecalo na flop.

Stegao je iz besa zube toliko jako da je skripa probudila iznova usnulu loptu krzna. Cudno ga je pogledala I nastavila da spava. Prosuo je sadrzaj lavora u wc. I pomislio da bi bilo dobro da izadje na svez vazduh I kupi cigarete koje zapravo pusi. Brzo je navukao stvari na sebe I izasao iz stana. Dok je silazio niz stepenice svoje dvospratne zgrade kako duva hladan vetar. Sto je bilo cudno. Znao je da su uvek ulazna vrata zgrade zatvorena. Kada je sisao dole misterija vetra je bila resena. Na ulaznim vratima je falilo cello jedno veliko staklo. Ono sto je video su bili ostri ostatci stakla na metalnom ramu vrata. I ako se nije secao znao je da je on kriv za to. Cuo je kako se otvaraju vrata komsijinog stana. Instinkt mu je rekao da pusti korak. Nije imao zivaca da objasnjava komsiluku zasto je uradio nesto cega ne moze ni da se seti.

Nastavice se...

[preispitivac]

Slatke male crne rupe.

Daj neko resenje, ne opis.
:rolleyes: