Moja ispovest ce u odnosu na ostale sa foruma izgledati, u najmanju ruku naivno... nadam se ne i povrsno.
Samokriticnost se na velika vrata vraca u modu a ja sam bas IN
Lenja sam i nespremna da bilo sta promenim. Moji roditelji nemaju nista sa tim, stvar licnog opredeljenja. Osim razumevanja za probleme sa kojima se narkomani suocavaju, dugogosisnjeg prijateljstva sa visegodisnjim zavisinikom i nedavne veze sa jednim od njih (nisam suovisnik) moje iskustvo sa narkomanijom se svodi na povremeno pusenje trave - white widow (nisam ovisnik) i upotrebu/zloupotrebu antipsihotika.
Neizmerno sam zahvalan svom doktoru koji me je izvukao iz teske depresije... prepisana terapija mi je otvorila vrata sveta kom sam se uspesno odupirala ignorisanjem svoje znatizelje za opijatima koji su mi bili dostupni svih ovih godina. Prosto je strah od psihoaktinih supstanci bio jaci od spremnosti da zadovoljim svoju znatizelju. Pre nesto manje od dve godine desila mi se depresija po prvi put u zivotu. Inace sam bila happy most of the time of my life... i kako to obicno biva
moja depresija se odlikovala nesanicom i hiperakivnoscu... dosta neuobicajeno za ovu bolest iz perspektive onih koji malo znaju o tome. Ja sam bila jedna od njih. Nisam imala pojam sta se desava sa mnom. Neumorno aktivna i neispavana, uspevala sam da funkcionisem dosta dugo. Moja opsesija bila je moj posao, s obzirom da sam radoholik, ni drugi nisu pridavili poseban znacaj mom ponasanju. Ja sam sebi svoje stanje pravdala nagomilanim obavezama i neminovnoscu da radim po 12 h dnevno i po koji sat vikendom, jer drugacije necu sve zavrsiti na vreme. Na poslu su se divili mojoj kreativnosti i hiperproduktivnosti, to me je samo vise guralo u ludilo u koje sam upala. Unapredjena sam za samo dva meseca uz znatno povecanje plate. Tada mi to nije ni laskalo niti znacilo, ispunjavo me sam rad. Haos. Tek nakom sest- sedam meseci takvog ritma ja samo shvatila da nesto ozbiljno nije u redu. Inace sam uvek spremna za druzenje i zabavu, u tom periodu sam narusila odnose sa najmilijima jedino sa njim sam nekako uspevala da istrajem. Ironija, o tome cu drugom prilikom. Sve je to relativno, ali ipak verujem da sam se na vreme obratila doktoru. Nas porodicni prijatelj, neuropsihijatar. Lecila me je njegova koleginica jer sam njime manipulisala sa neverovatnom lakocom. Nekad namerno a nekad ne. Terapije su mi na pocetku menjali jako cesto. Nista nije delovalo. Prve se i ne secam, osim da je bila uvod u paranoju i aksioznost. Druga me je zakucala za krevet, tako da sam se ljudski naspavala. Tog perioda se ne secam uposte. Ali je progres bio uocljiv i po prvi put sam isla na razgovor bez pratioca. Stabilizovali su me, uspesno
i dalje sam mutila i smisljala razloge mog stanja, deluzije su me zesce sibale... nisam se borila. Jednostavno sam se predala i mozak je radio po svome, prosto neverovatno sta sve moze logicno da se objasni. Svi su mi poverovali, igrala sam se... ali je bilo i jako bolno, tesko, gotovo nepodnosljivo. Treca terapija je ukljucivla antipsihotik. neeeeeeee... bila je moja odluka. Sa dosta limitiranim predznanjem o merama opreza i kontraindikacijama, sa ono malo paznje koju sam uspela da povratim, ostro sam se protivila toj terapiji. BTW, mislim da me strah od psihoaktivnih supstanci kocio da se upustim u malo ozbiljniju narkomaniju. Konacno, iz postovanja prema doktoru, zarad mira mojih ukucana a delom i iz poljuljane vere u sopstveno rasudjivanje, pristala sam na min kolicinu tog leka. NEVIDJENO JE DELOVAO. Opet sam bila svoja. Nista ne boli, super sam. Doktoru je smetalo moj brz oporavak. Moja opsesija ubrzo postaje skidanje sa tog leka, i to sto pre. Tako sam i pronasla ovaj forum. Iako svesna izvesnosti siptoma nakon prestanka i pored neverovatnog straha da se ponovo vratim u taj pakao... bila sam istrajna u nameri da sto pre prekinem sa terapijom. Tako je i bilo. Nadgledana od strane svojih doktora, na svoju inicijativu sam prestala sa terapijom. Simptomi su se na kratko vratili pre par meseci, ali sam uspesno sve prebrodila u rekordnom roku. Tablete su me mamile a rekla bih da sam sama prizvala sve simptome jer sam zelela onaj dobar osecaj kad si uradjen. Idem kod doktora i simuliram
lets play the game. Bilo je OK. U tom periodu me trava nije radila a i konstantno mi je bilo lose, neka iritirajuca mucniha... pih. Samo kao napomena, ja volim da uzivam... radujem se svakoj prilici da se opustim uz white widow. Ne cesce od jednom mesecno, nije strasno zar ne??? Ali me u poslednje vreme to dodatno destabilizuje, u smislu promena raspolozenja. O tabletama cesto razmisljam ali trenutno savladavam zelju ali se plasim potrebe.
Dobro sam sto se psihickog zdravlja tice, a fizickog jos bolje.. redovno vezbam i neizgladnjujem se u toj meri
Sve sugestije, saveti i komentari su vise nego dobrodosli.
Zelim vam svima srecnu Novu godinu.
Pozdrav,
A.