i tako prodje 20 godina...

[zoom]

Sečam se kako sam u mojij mladoletnim godinama žestoko navijao kontra droge i zapravo nisam ni imao pojma šta to droga jest. Odrastao sam u jednoj familiji višeg srednjeg razreda, moji su bili obrtnici u nekadašnoj yu, u današnjim finacijskim pogledima normalna familija. Roditelji su se večinom vremena zabavljali firmom i drug drugome sa večitim svadjama o nekim malim potpuno ne bitnim stvarima, recimo stavljane soli u supu. Stavljanje soli u supu recimo je više manje bilo u igri, svaki put kad bi bio ručak, kod nas u Sloveniji goveđa supa je veoma tradicionalna hrana, koja dodje nared najmanje 2-3 tjedeno. Glupa stvar skroz, ali nekako mi sad prva došla napamet, kad sam se odluči pisati ovaj biografski yunkie spis. To mi se prvo utaklo iz mojih magleno-čoravih možganih celica. Ručak je bio kod nas uvek u isto vreme-13h. Tačno u 13h počinju vesti na radio Slo 1 i odmah iz njih dolaze osmrtnice, ne znam kako se kaže na srb/hrv jeziku, mislim da čitulje ili nešto tako? To je ono kad neko objavi smrt nekog svog bližnjega ali po radiu.
U glavnom, ručak u 13h ali 13h strogo, da je kasnio samo minut, moj bi otac počeo seriju komentara u smislu; kako ne može bit ručak tačan kad on dolazi na sastanak na drugom delu države i prije dogovora etc. Odmah posle serviranja supe, počinje tirida o soli. Otac uhvati sol i počne sipati u supu a majka koja ni negleda šta se dogaja iz stola, ko da čuje kad tačno je otac počeo sipati i odmah ga počne maltretirati, svim mogučim podacima, koliko je so štetna, šta sve uništava u tijelu etc. Otac naravno sipa dalje i kontrira i brani svoje pravo na so, ko ja svoje pravo da se drogiram u kasnijim godinama. I ta bi pojačana debata onda se vukla preko supe i mesa do salate i prestali bi samo kad bi na osmrtnicama (čitulje?)

[zoom]

.... čuli ime nekog poznatog iz njihovog domačeg kraja ili nekog njihovog prijatelja. Naime moji su roditelji bili več prilično u godina kad sam ja išao preko moje pubertete. Kad sam se rodio, majka je bila 43 a otac 45, tako da su bili več oko 60 u vremenu koji sad spominjem, a time su bili njihovi poznanici sve češče u osmrtnicama. Kad bi tako čuli ime nekog poznatog, prekinuli bi svoj ping-pong rečima i zamenuli bi debatu pitanjima, jel to stvarni taj njiho poznanik bio spomenut, u smislu; znaš to je onaj koji je bio sa sestrom od onoga koji nosio mleko, kad je onaj prestao da živi u onom i onom gradu, te je uvek nosio sa sobom pola leba hleba etc. I tako su prolazili kod nas ručki svaki dan na isti recept. Novosti tačno u 13h pa svadja oko soli i papra, osmrtnice,svadja, pa još koji poznanik u osmrtnicama. A ručak je bio više manje jedini dio u celom danu da smo bili zajedno i često nismo progovorili ni riječ, ja ili moja sestra koja je tad još živela sa nama.

Ali dosta o ručku, zaparvo sam htio početi sa time kako sam došao do droga ali jbg nekako mi to prvo došla na pamet, pa se nadam da vas nisam več na početku, kako kažemo kod zamoril- ubio svu želju za daljne čitanje?
Zapravo ja nisam sve do 18 godine konzumrao nijedne droge. Travažu koji su svi moji drugovi pušili, ja nisam podnosio, jer bi svaki put umesto da bio se poečo smijati i zezati ko svi drugi (neki i kad bi pušili samo origano xD) ja bio zapao u depresiju i fizički bio u "dawnu". Pa sam tako pušio više manje samo kad bi previše popio, pa mi bilo sve ravno, a pio sam žestoko več tamo negde sa 16 godina.

[zoom]

Alkohol sam počeo konzumirati povremeno več krajem osnovne škole. Ono piva tu i tamo, krajem sedmice za koji piknik ili neke fešte. Alkohol mi je dao ono što mi je najviše falilo, (ali to tada nisam ni znao, niti bi to priznao) samopouzdanje. Samopouzdanje za počet pričati u društvu ponajprije, jer kad bi bio trezven ne bih pregovorio ni riječ po pola sata, sat ili više u nekom društvu, samo bi sedio i slušao sve ostale te ih tiho posmatrao Alkohol mi je dao i pouzdanje da se približim nekoj curice ali to tek u pozamašnim količinama i tad naravno sa takvom količinom alkohola nisam bio baš nešto sexapilan Taj se alkohol toliko fino i subtilno uvukao u moj život da jednostavno nije bilo više moguče iči na neku feštu ili na partiju taroka da nisam popio nešto več pre polazka a sa sobom nosio još po koju bocu rezerve. Počeli smo sa mojim tadašnjim krugom drugova svaki vikend igrati tarok, uvek po istom pravilu, ona dvojica koji izgube, sledeči put donesu svaki po bocu viskija. S prva smo igrali samo petkom, pa onda i subotom, da bi se to druženje oko karti sve više transformiralo u više samo opijanje i pušenje travaže a uz to igranje karti. Alkohol mi je bio prva droga i neko vreme glavna i nikad nisam pomišljao na nešto drugo, desilo se da je neko dovukao koji apaurin koji smo žvaknuli uz to, tada još uz kokakolu, jer kao navodno ima zbog cole veči efekat?! Ali to mi tada još nije bilo sjelo na dušu, kasnije ču ih konzumirati u pozamašnim količinama.

To je sve za danas, vračam se uskoro...

[LuLu]

Cool, samo nastavi, ja citam! PoZz