I sjećam se da su me nakon jedanaest dana(vidi i toga se sjećam :smt017 ) kad je kriza već počela da jenjava pustili da prisustvujem njihovom jutarnjem sastanku i naravno,sastanak je bio na Španskom i ja pojma nisam imala o čemu pričaju ali sam iz nekog razloga dušu isplakala za vrijeme molitve, i sjećam se da mi je od samog početka sva ta njihova priča o Bogu nekako bila jasna i ja sam nekako znala da je sve to istina.Mislila sam.ako je i jedna vjera na svijetu ispravna-to je ta ,bila sam baš onako oduševljena što je to cijelo vrijeme bio "stari dobri Isus", a ne neke komplikovane apsolutne bezlične verzije Bogova za koje sam ranije mislila da su blizu istine...
Ali ja nisam bila spremna da zaista predam svoj život Bogu baš zato što mi je mišljenje ljudi bilo previše bitno...Mislila sam da ću postati neka dosadna ženetina koja će se morat izolovat od svijeta i hodat naokolo sa Biblijom..................i niko više neće htjeti da se druži sa mnom, i momak će me ostaviti plus što je postojalo još milijardu stvari kojih nisam željela da se odreknem.........Pojma nisam imala kolika je avantura život sa Bogom
I tako, provela sam ja tamo godinu i po ali sam ostala ista, u meni se ništa nije promijenilo...
Ja sam čitav život bila nemirna i imala sam potrebu da stalno negdje jurcam, da izlazim da ne bi nešto propustila.
Stari nemir je ostao a i u meni je postojala neka čudna želja da nakon toliko pokušaja da budem dobra uradim nešto loše.
Ta želja je rasla i rasla pomiješana sa nekim nezadovoljstvima kojima sam pokušavala da se samoopravdam na kraju je rodila djelom. Napravila sam glupost već tamo što mi je bio još veći povod da odem i otišla sam otprilike nakon nekog vremena koje je donekle moglo da zadovolji moje roditelje........a i D. je u međuvremenu izašao iz zatvora
I naravno prva stvar koju sam napravila čim sam se odmakla od ljudi iz komune bila je da zapalim cigaru i ako mi se zapravo uopšte nije pušilo..........ali kao što rekoh-imala sam potrebu za bilo kakvim kuršlusom.
Došla sam kući tek i uzela novine da pročitam i aah...............kakva igra sudbine: U Crnoj Hronici je pisalo da je D. juče uhapšen sa još nekim likom radi više krivičnih djela teške krađe.
Ali ja sam i bz obzira na to željela da se puknem tjerana istom neobjašnjivom željom zbog koje sam i otišla........I tako je počelo.......again po 770-ti put.
