Imala sam emotivnu turbolenciju zadnjih mesec dana i sve se završilo sa brisanjem broja i puštanjem.Sad bar znam kako da se oslobodim emotivnog pritiska.Bilo je teško.Neka dva dana sam brisala malo po malo-nisam mogla od jednom sve.Ali ok-završena je agonija.Sad idem da vidim za neko volontiranje,malo da se družim sa običnim ljudima.Ok sam s tom idejom.Ok sam sa time da me pitaju za Mladena,spremana sam za običan razgovor.Ovo izgleda kao ubeđivanje same sebe-ali da-jesam spremna.A opet-nesmem da zaboravim da je sve ok.
Juče sam imala situaciju da sam izašla sa jednim dečkom na piće.Bio je dogovor da idemo na coctu ili caj eventualno voćnu salatu.Lik poručuje pivo.Ja kažem-ajde nemoj molim te.Kad je poceo da vice na mene-samo sam ga gledala.Pomislila sam da ce da me udari.Pustila sam ga da istutnji svoje,usput zamolila konobara da se skloni.Koji haos zbog jedne molbe-molim te nemoj pivo.UŽAS.NO,izdere se on na mene,zapali cigaretu,ja uzmem jaknu i kažem-NEMORAM da trpim.Izađem iz kafane.
1.srećna sam jer sam otišla
2.srećna sam jer sam shvatila da on ima pravo da pije-ali ja nemoram da sedim pored njega i podnosim smrad dok pričamo.
3.JA NE MORAM VIŠE NIŠTA DA TRPIM a pogotovo ne nekog muškarca koji viče na mene.
Nije mi jasno zašto zadnje vreme ti muškarci toliko viču na mene?!
To je jedna od situacija kojih sam se plašila.Muškarac koji pije.Jbg...Ali lepo sam ga zamolila...
Pif...
Očigledno da ću opet pod totalnu apstinenciju ako ne mislim da se posvađam sa svim muškarcima u mom selu.
Strašnooooooooooo!!!!!
Srpska posla...ili još bolje-JA ZAVISNIK
Ne mogu da podnesem misao da taj neko sa kim pričam smrdi na alkohol-a u tom slučaju-ja sam zavisnik i asocijalna-e,da ga jb.
Ne mogu,neću i ne želim.Kraj.To je tačka.Velika .