Postoji li izlaz?

[Suncica]

Pozdrav svima, odavno sam prijavljena na ovu stranicu, jer imam dragu osobu u familiji, koja je ovisnik. Prije odpriliku godinu dana smo mislili da je se izvukao, ali otislo je sve jos dublje. Ali od pocetka:
Ne znam tacno od kada uzima drogu, ali mi je jedan prijatelj jos 2002. godine rekao da moj rodjak uzima “zuto” sto ja nisam znala sta je i ne znam zasto nisam ga ni pitala za detalje. Znam da mi je uvijek falila manja svota novca u novcaniku, ali nisam sumnjala u rodjaka, jer je se ponasao normalno. Bio je mnogo uz nas, kada bi mi dosli na odmor i nije lutao. 2004. godine ce kada smo opet dosli, priznao mi je da se drogira i da zeli da se lijeci. Rekao mi je da uzima na nos ili pusi, po cemu sam se ja prestravila. Skontala sam sve neke stvari u sekundi koje su se desavale ranije. Informisala sam svu familiju da nebi i dalje sa nama manipulirao, a njegovi su mi rekli da i oni su tek saznali prije par mjeseci i da pokusavaju koliko toliko da se bore, ali da ne znaju sta i kako.
Poceli smo svi da ga nadziremo, da razgovaramo sa njim, nije imao izlaz, zakljucavali smo skupocijene stvari, ali on nije toliko slusao.

Culi smo za komune i poceli smo sa njim o tome razgovarati i pristao je da nazove i da ide da se lijeci. Veoma brzo je primljen u jednu od njih i otisao je. Ali samo nakon cetiri mjeseca, vratio je se i rekao da komuna nije za njega (molitva, zatvor, gubljenje vremena itd. Itd.), sto smo znali da je nebuloza, ali vise nije htjeo ici nazad. Poceo je naravno tamo gdje je stao, i tada je poceo iznositi stvari iz kuce, bez imalo srama, na oci svojih roditelja. Pokusavali su prijetnjama, zakljucavali ga, ali on je uvijek nasao izlaz, samo da dodje do svoje doze.

Na ljeto 2005. godine je se toliko sroljao da smo zaista mislili ovo je dno-dna. Ponovo smo pricali sa njim, pitali da li zeli da se lijeci, da ima i drugih komuna, ako mu prva nije bila ok i nekom sudbinom rekao da. Poceo je da zove drugu komunu i nakon dvije sedmice smo ga odvezli. Tamo je ostao godinu dana, totalno se promjenio, bilo je milina sa njim pricati i gledati ga. Nismo se slagali sa tim sto je se vratio nakon samo godinu, ali on je rekao da je dovoljno cvrst. Nadali smo se najboljem. Bili smo zajedno na moru i bio mi je cudan cijelo vrijeme – ne kao da uzima, vec samo je htjeo da spava, da se odmara, bio je prilicno povucen u sebe. Pokusavali smo mu se pribliziti i on je malo pricao o vremenu prije i o vremenu u komuni i sta mu to sve znaci. Nismo ga prisiljavali. Nakon jedno mjesec dana nasao je i djevojku (lijepu, finu, koja nikad nije petljala sa drogom) i svi smo mislili da je krenulo na bolje. Dolazio je i kod nas u goste i sve je bilo super.
Par mjeseci posle, napio je se i napravio recidiv. Dosao je kuci i sve priznao i rekao da nije toliko cvrst koliko je mislio i da zeli da nazove komunu. Nazvao je i oni su ga iz istih stopa primili. Ali kad djavo neda mira, ostao je tamo samo par dana, da prodje kroz fizicku krizu i opet je se vratio kuci. Nismo vise znali sta cemo s’ njim. Jos vise smo ga nadgledali.

Nakon toga sam sa njim telefonirala, pricali smo, ali mi je bio ponekad cudan, zvucao kao pospan, i ja sam pocela ispitivati da li nesto uzima, a on je to negirao. Nisam vjerovala, ali nisam imali mogucnosti da to dokazem. Pitala sam njegove ali oni su rekli da nista ne fali iz kuce, da je poceo da radi, da izgleda dobro, da ne luta itd. Itd.

Pocetkom ljeta ove godine imala sam priliku da ga vidim – zaista je izgledao ok, ali jedno vecer smo bili na rodjendanskoj festi od prijatelja i spavali smo u jednoj velikoj sobi. On je ne znam koliko puta ustajao i isao na WC. Ujutro kod kuce sam sijela sa njim i pricala. Ispitivala sam ga. Rekao mi je da je pokvario stomak, ali njegova djevojka (kojoj je u medjuvremenu rekao da ovisnik) je rekla da to traje vec par dana. Pocela sam da vicem na njega, bila sam ljuta i onda je priznao. Rekao je da je uzeo samo jednom, ali ja to vise nisam vjerovala. Par sedmica poslije smo se vidjeli i meni su opet nestale neke stvari. Pitala sam ga i rekao je da nije nista uzeo, on planira buducnost bla bla bla. Nista mu nisam vjerovala. I jedan dan moj stari ga je uhvatio na djelu. Vrsili smo pritisak na njega, djevojka mu je okrenula ledja (rekla mu je da ce biti sa njim samo ako se izlijeci) i odlucio je zvati komunu u kojoj je bio godinu dana. Nakon uobicajene procedure, primili su ga, ali je se on nakon dva dana vratio. U tom momentu mi smo odlucili da mu vise ne mozemo pomoci. Nismo mu vise dali u kucu, ostao je na ulici. Nismo znali gdje je i kako je, da li ima da jede, brinuli smo se, ali to nismo htjeli pokazati. Nismo ga vise htjeli imati oko sebe i gledati kako propada.

Culi smo od drugih da je kod nekog slicnom njemu spavao, a za ostalo nismo nista znali. Culi smo isto da opet zove komunu, da zeli da ide, ali i oni su bili na distanci. Culi smo da je otisao u komunu, ali tamo proveo samo jedan dan i opet se vratio po starom.

Ne znamo vise sta da radimo, sta je pametno, sta ne? Ostaviti ga i dalje na ulici, da skroz propadne, pustiti ga kuci i da zivi narkomanski zivot, dok jednom ne bude kraj…ne znamo vise….ne vidimo izlaz, a on ga izgleda ne zeli….

[saša-ex]

Znam ljude koji su se vracali u komunu i po 8 puta, uostalom recidivi su sastavni deo narkomanije. Da nije tako svi bi se mi skinuli kad pozelimo. Isto tako, svako novo navlacenje predstavlja sve veci pad, ne samo u moralnom nego i u bukvalnom smislu i svako novo lecenje je sve teze i teze. Covek se oseca lose kada zna da posle toliko truda i muka mora da krene ispocetka u lecenje, posebno ako su pored njega ljudi sa kojima je to vec prolazio ili ako su sada njemu odgovorni oni koje je on primio ranije i kojima je on pomagao. Tako da je mozda resenje da ode u neko drugo mesto. U kojoj je komuni bio?

[malena_maca111]

Tvoja prica me toliko poseca na pricu mog brata...ista stvar, osim da moj brat nije nikada hteo da ide u komunu, nego je radje isao u zatvor, gde je i sada do kraja ove godine. I mi smo ga izbacivali iz kuce par puta i primali nazad kada dodje pred vrata sav prljav i jadan..neznam sta je pametno, sama se brinem sta ce sa mojim bratom da bude kada dodje nazad iz zatvora, al jedino sto mogu da ti kazem, bolje je da oseti da niste vise tu za njega ako odluci i dalje da se drogira, ali ako dodje da trazi pomoc, nemoj te mu okrenuti ledja... Ima nade, i zelim ti sve najbolje, pisi kako ide napred

[Suncica]

Hvala vam za vase odgovore.

Zar komune tako cesto primaju nazad, misilm kad ih ovisnik toliko puta "izradi" da dodje i ode i opet sve ispocetka??? Sasa, mislis da bi bilo dobro da ode u neku drugu komunu, gdje do sada nije bio? Mozda je pokusaj

Dolazio je napokon pred vrata, skroz propao i molio da ga primimo nazad i da zeli da se lijeci. Dozvolili smo mu. Trenutno je na detoksilaciji. Da li dileri imaju mogucnost da dodju u bolnicu i nesto dostave? Strah nas je toga, jer on je labilan, a nadzirati ga ne mozemo cijelo vrijeme....

[malena_maca111]

cuj to sa dilerima nije bas lako. oni hoce pare i trazice da se on njima vrati, bilo kako.. pazite se.

[Suncica]

Proslo je mnogo vremena od zadnjeg javljanja, ali eto, izgleda da smo jos uvijek na istoj tacki. Rodjak jos uvijek smjenjuje komunu i drogu, ode u komunu bude skoro po godinu dana, vrati se, bude dobar par mjeseci, i opet sve nanovo.
Nasao je novu djevojku u periodu dok je bio ok, ona izgleda ne zna nista, i sada manipulira njom. Trazio joj je novac, koji mu je ona izgleda dala i od tada joj se ne javlja. Da li je uopste ziv ne znamo, jer zivi sam. Telefona nema, tako da nemamo blage veze sta i kako.
Posto njegovi vise nisu sa njim, da li da im kazem, da li da kazem i njegovoj djevojci u kakvo sranje je opet usao? Znam da ce pokusati staru lafinu, ali ne zelim, da iko radi njega ispasta i zato adio, neka nekom drugom pije krv.
Da li uopste postoji rijesenje za nekog kao njega...prosao je kroz raznorazne komune, imao je implantat, skidao se na suho...ne znamo vise....