Draga Ivon,
Vi ste u jednoj oluji previranja,i emocionalnog sazrijevanja vasega sina.Kod mladih ljudi,danas,nema stida i respekta za roditelje,kao ranije,nema ni milosti,pa se valja prilagoditi na nastale uslove i gurati,dok to «nevrijeme« ne prodje.Kazete,ici ce na univerzitet.Mislim da je to odvajanje ,za vas dobro.NEKADA JE BOLJE NE GLEDATI KROZ STA SVE PROLAZE DOK NE ODRASTU.To vam govorim iz vlastitog iskustva.Znam samo da oni na kraju najvise vole sebe,i kada NJIMA BUDE DOSTA bit ce i vama kraj vasega kosmara i brige.Pratite vi to sa strane,ali cuvajte sebe.Ako ostanete cijeli i dosljedni poslije ovoga,bit cete bolji uzor za to isto dijete,nego da se raskomadate u brizi za njim.Opet,iz moga iskustva,priustice vam svaki puta i «bal « i «maskenball«kad im treba ventil za njihove frustracije.Valjda zato sto je kod nas sve besplatno.Ne mislim samo na materijalno,nego vise na emocionalno prezivljavanje,a njima cesto treba medij za izigravanje zrtve.Posto sve sto nema cijene,za njih nema ni vrijednosti,a vi sada,bujrum.
Toliko od mene.
pomoć ili dobar savet
Re: pomoć ili dobar savet
poštovana ivon,
ja ću se zadržati na jednoj stvari koju ste napisali a tiče se osećanja/ponašanja vašeg sina..
rekli ste da on kaže da voli da mu je teško.. ili da mu trenutno tako nešto odgovara.. čini mi se da ima potrebu da kazni sebe za nešto. (u razloge ne bih ulazio. sigurno su kod svakog sasvim drukčiji) . to je jedno nepregledno polje. u slično takvo, zurim i sam.
u silnoj težnji da mi bude TEŠKO u životu, da uvek budem nešto sjeban (oprostite na izrazu, ali ODLIČAN je, govori više nego neke stručnije ili lepše skovane reči..) stigao sam tu gde jesam..
dakle ja sam se kroz prvo mladalačko doba, negde na početku gimnazije, stalno nešto loše osećao.. a kada nije bilo tako, trudio sam se da se oneraspoložim.. bukvalno sam puštao muziku koja je depresivna i mračna; čitao sam knjige (mnogo Andrića iz perioda Ex Ponto, na primer) pisaca koji su pisalli o teskobi, zatvoreništvu, nemoći.. veoma su uspešno prenosili to osećanje i na mene.. a to je i bio cilj.
jednim delom(ali, na žalost samo jednim delom) prijala mi je pažnja koju sam tako "unesrećen" primao od prijatelja.. sigurno je da sam kod kuće imao manjak pažnje (važno: NE MANJAK LJUBAVI nego PAŽNJE, BRIGE..), sigurno je da se nisam osećao BITNIM svojim roditeljima.. moguće je, zapravo, sasvim sam siguran da to nisu radili namerno.. no to ih, naravno, uopšte ne opravdava..
da probam da se vratim na vaš problem i vaše dete..
jako me uplašilo i vidite, podstaklo na razmišljanje i sećanje na ono kroz šta sam ja prolazio.. zaista bih voleo da postoji neki savet, sistem, nauka koji bi sprečili vaše dete da se zavrti u tom krugu i ostane u njemu dvadeset godina sa veoma neizvesnim ishodom..
sve gore pomenuto, odvelo me pred praga heroina. i kada sam skontao koliko je ta stvar moćna, koliko samo
može da unesreći... eeeeeeeehej, pa gde mi je kraj bio!!
verujte, ja i sad uživam u svemu onom što sebi (sada već SVESNO) radim..
hrlim prosto u NIŠTA. u apsolutno crnilo. i ako uskoro ne dokučim sve razloge zbog kojih uživam u svojoj nesreći, moja lična nesreća će postati POTPUNA! (ako ste čitali išta od onoga što sam pisao po forumu, znali bi ste da imam zaista dosta toga da izgubim..kao i svako od nas, zar ne!?)
no, previše sam mesta zauzeo.. ponavljam, namera mi je isključivo da vam dam makar još hiljadu razloga, na onih milion koje već imate, da budete izuzetno uporni, hrabri, jaki... da izadjete na kraj sa problemom svoga deteta.. u stvari, da ga sasečete dok je sasvim tanak i relativno sitan.
još jedna stvar, samim tim što ste na ovom forumu i radite to što radite, izdvaja vas od mnogih, mnogih roditelja (mojih, na primer) koji za spas svoje dece ne čine ništa. najgore je što oni NE VIDE DA POSTOJI PROBLEM..
siguran sam, USPEĆETE!
neka vas ne zaplaši spori ritam, kojim se ovakve stvari razvijaju. na svu sreću, proces je obostrano spor...ne može se vaš sin navući i upropastiti preko noći.. tu je vaša šansa da pobedite bolest.
izvinite na predugom postu. nije bila namera da vas udavim, nego da skrenem pažnju na tu rečenicu, kojom vaš sin "pravda" potrebu da uzima narkotike.
uz dužno poštovanje i iskreno divljenje za odlučnost i brigu za svoju decu,
pozdravlja vas Nikajlo
i želi mnogo uspeha u borbi koja je ispred vas.
ja ću se zadržati na jednoj stvari koju ste napisali a tiče se osećanja/ponašanja vašeg sina..
rekli ste da on kaže da voli da mu je teško.. ili da mu trenutno tako nešto odgovara.. čini mi se da ima potrebu da kazni sebe za nešto. (u razloge ne bih ulazio. sigurno su kod svakog sasvim drukčiji) . to je jedno nepregledno polje. u slično takvo, zurim i sam.
u silnoj težnji da mi bude TEŠKO u životu, da uvek budem nešto sjeban (oprostite na izrazu, ali ODLIČAN je, govori više nego neke stručnije ili lepše skovane reči..) stigao sam tu gde jesam..
dakle ja sam se kroz prvo mladalačko doba, negde na početku gimnazije, stalno nešto loše osećao.. a kada nije bilo tako, trudio sam se da se oneraspoložim.. bukvalno sam puštao muziku koja je depresivna i mračna; čitao sam knjige (mnogo Andrića iz perioda Ex Ponto, na primer) pisaca koji su pisalli o teskobi, zatvoreništvu, nemoći.. veoma su uspešno prenosili to osećanje i na mene.. a to je i bio cilj.
jednim delom(ali, na žalost samo jednim delom) prijala mi je pažnja koju sam tako "unesrećen" primao od prijatelja.. sigurno je da sam kod kuće imao manjak pažnje (važno: NE MANJAK LJUBAVI nego PAŽNJE, BRIGE..), sigurno je da se nisam osećao BITNIM svojim roditeljima.. moguće je, zapravo, sasvim sam siguran da to nisu radili namerno.. no to ih, naravno, uopšte ne opravdava..
da probam da se vratim na vaš problem i vaše dete..
jako me uplašilo i vidite, podstaklo na razmišljanje i sećanje na ono kroz šta sam ja prolazio.. zaista bih voleo da postoji neki savet, sistem, nauka koji bi sprečili vaše dete da se zavrti u tom krugu i ostane u njemu dvadeset godina sa veoma neizvesnim ishodom..
sve gore pomenuto, odvelo me pred praga heroina. i kada sam skontao koliko je ta stvar moćna, koliko samo
može da unesreći... eeeeeeeehej, pa gde mi je kraj bio!!
verujte, ja i sad uživam u svemu onom što sebi (sada već SVESNO) radim..
hrlim prosto u NIŠTA. u apsolutno crnilo. i ako uskoro ne dokučim sve razloge zbog kojih uživam u svojoj nesreći, moja lična nesreća će postati POTPUNA! (ako ste čitali išta od onoga što sam pisao po forumu, znali bi ste da imam zaista dosta toga da izgubim..kao i svako od nas, zar ne!?)
no, previše sam mesta zauzeo.. ponavljam, namera mi je isključivo da vam dam makar još hiljadu razloga, na onih milion koje već imate, da budete izuzetno uporni, hrabri, jaki... da izadjete na kraj sa problemom svoga deteta.. u stvari, da ga sasečete dok je sasvim tanak i relativno sitan.
još jedna stvar, samim tim što ste na ovom forumu i radite to što radite, izdvaja vas od mnogih, mnogih roditelja (mojih, na primer) koji za spas svoje dece ne čine ništa. najgore je što oni NE VIDE DA POSTOJI PROBLEM..
siguran sam, USPEĆETE!
neka vas ne zaplaši spori ritam, kojim se ovakve stvari razvijaju. na svu sreću, proces je obostrano spor...ne može se vaš sin navući i upropastiti preko noći.. tu je vaša šansa da pobedite bolest.
izvinite na predugom postu. nije bila namera da vas udavim, nego da skrenem pažnju na tu rečenicu, kojom vaš sin "pravda" potrebu da uzima narkotike.
uz dužno poštovanje i iskreno divljenje za odlučnost i brigu za svoju decu,
pozdravlja vas Nikajlo
i želi mnogo uspeha u borbi koja je ispred vas.
"this is my final fit, my final bellyache with no alarms and no surprises, no alarams and no surprises, no alarams and no surprises, please!"
Re: pomoć ili dobar savet
Draga ivon, kao što vam je klara predložila, smireno porazgovarajte sa vašim sinom i predložite da odete kod psihologa, ne psihijatra, nego psihologa koji je psihoterapeut i potražite pomoć. Vaš sin je trenutno u lošem stanju, ima problema s kojima ne zna kako da se nosi, trenutno rješenje nalazi u samokažnjavanju. To je vrlo opasan put koji bira, ali može da nauči drugačije uz stručnu pomoć...
Želim vam puno strpljenja i sreće....
Želim vam puno strpljenja i sreće....
Re: pomoć ili dobar savet
Ivon,
nije bitno da li u pitanju dva puta uzimanje trave, neprezaljena ljubav, pijanstvo, pankerski izgled, adoslescencija,it.itd....On jednostavno nije zadovoljan sobom, nesto ga muci, a da ni on sam ne zna sta.
Ne sumnjam u roditeljsku ljubav (i ja sam mislila i trudila se da budem idealan roditelj-znas ono po knjigama, pa dodas iskustvo, praksu, toleranciju, prisjecas se sebe iz tog perioda, pa ne das da se dijete previse razmazi, ali nisi ni previse strog, sve sa mjerom i ogromnom ljubavlju. Jos se trudis da uvijek nadjes vremena za razgovor, da svakom, pa i najmanjem problemu pronadjes uzrok, pa onda sve na nekoj ravnopravnoj osnovi, sa blagim autoritetom ukazes na greske i ne zaboravis pohvaliti lijepe poteze......), ali negdje greska postoji.
Moja kcerka je bila na pocetku puberteta buntovna, sto sam i razumjela, a onda je pocelo samokaznjavanje (dugo se reckala po rukama), pa bulimija, pa je stigao i heroin...Uz pomoc strucnjaka (psihologa, psihijatra), ukljucenja porodice, prijatelja i naravno NJE same, evo otklonjeno samokaznjavanje, pa bulimija i narkomanija nekako u isto vrijeme-znaci isti je uzrok...
Dug i tezak put, sto ti mozda i neces proci sa svojim sinom, ali za nauk da se mora potraziti strucna pomoc (tim prije sto ti odlazi u drugi, veci grad).
Eh, kad bi svi mi imali naviku da idemo psihologu, da ne prolazimo ovolike stresove, ili bolje receno -da ih lakse savladamo....
PS-Evo otvorila sam temu (samo je nacela) o znacaju psihologa pa se "pisemo" i tamo...
Sretno i javi se-dobila si puno komentara i izvuci ono sto je najbolje u tvojoj situaciji
nije bitno da li u pitanju dva puta uzimanje trave, neprezaljena ljubav, pijanstvo, pankerski izgled, adoslescencija,it.itd....On jednostavno nije zadovoljan sobom, nesto ga muci, a da ni on sam ne zna sta.
Ne sumnjam u roditeljsku ljubav (i ja sam mislila i trudila se da budem idealan roditelj-znas ono po knjigama, pa dodas iskustvo, praksu, toleranciju, prisjecas se sebe iz tog perioda, pa ne das da se dijete previse razmazi, ali nisi ni previse strog, sve sa mjerom i ogromnom ljubavlju. Jos se trudis da uvijek nadjes vremena za razgovor, da svakom, pa i najmanjem problemu pronadjes uzrok, pa onda sve na nekoj ravnopravnoj osnovi, sa blagim autoritetom ukazes na greske i ne zaboravis pohvaliti lijepe poteze......), ali negdje greska postoji.
Moja kcerka je bila na pocetku puberteta buntovna, sto sam i razumjela, a onda je pocelo samokaznjavanje (dugo se reckala po rukama), pa bulimija, pa je stigao i heroin...Uz pomoc strucnjaka (psihologa, psihijatra), ukljucenja porodice, prijatelja i naravno NJE same, evo otklonjeno samokaznjavanje, pa bulimija i narkomanija nekako u isto vrijeme-znaci isti je uzrok...
Dug i tezak put, sto ti mozda i neces proci sa svojim sinom, ali za nauk da se mora potraziti strucna pomoc (tim prije sto ti odlazi u drugi, veci grad).
Eh, kad bi svi mi imali naviku da idemo psihologu, da ne prolazimo ovolike stresove, ili bolje receno -da ih lakse savladamo....
PS-Evo otvorila sam temu (samo je nacela) o znacaju psihologa pa se "pisemo" i tamo...
Sretno i javi se-dobila si puno komentara i izvuci ono sto je najbolje u tvojoj situaciji
Re: pomoć ili dobar savet
ljudi puno hvala...sve što ste rekli istina je...nikajlo nije post predug nimalo...to jeste suština...i on je u početku svojih gimnazijskih dana bio jako negativan,negativna muzika i knjige...i sada je..nekada uhvatin veseo pogled,smeje se...a nekad mu samo kažem nešto ne bitno,a on me pogleda pogledom punim mržnje...čita kamija,kafku,andrića,vidojkovića...čita dosta o punku i ljudima koji su u svetu droge i stalno mi objašnjava kako svako ima pravo na svoj izbor...i da je svet i život surov i da ljudi beže od njega,od surovosti...u ovoj zemlji nema budućnosti,sve su pozeri,licemeri itd...strašno negativno razmišljanje...i reko je mužu da je u depresiji...tražim psihologa i odvešću ga ovih dana,ne zato što ne mogu pre već on hoće da se pripremi...ljudi kada sam došla ovde pročitala sam sve,skoro sve vaše ispovesti i ovisnika i suovisnika...predosećala sam nešto...jebiga kamo sreće da sam pogrešila...stavio je krestu ,onako punkersku,i tada je opet zasrao...istu frizuru je nosio i kada je pre par meseci duvao travu...u subotu je sam skinuo krestu...vezujem ovo zato što kada tako on uradi i napravi krestu želi da namerno nervira okolinu i izaziva podozrenje...i napravi sranje,izvinjavam se na psovkama ali je tako...onda dođe period i obrije glavu,pa malo pusti kosu i ofarba se u crvbeno recimo...tada mi se čini da je pozitivniji i ne pravi gluposti...pre smo mi uticali da se ošiša...nije hteo sve dok to sam nije uradio...sada je sam tražio odmah nakon gluposti urađene sebi da se ošiša...ne znam da li ovo ima neke veze sa vezom ili ja baljezgam svašta...ali reći ću psihologu i to...šta znam nekako mi je sve počelo sa tim buntom i frizurom...dolaze mu drugari i sada je ok...ali nije ...osećam njegov bes i nemoć...možda i preterujem...ništa videću šta će reći psiholog...javljaću vam i još jednom hvala...zaista znači sve...svaki komentar mi je bitan...pišite i pisaću vam...
Re: pomoć ili dobar savet
Ma nista ne baljezgas.Sve te,na izgled sitnice(mjenjanje frizure,literatura...) imaju "pozadinu".
'aj ti drug u akciju!
Pozdrav.
'aj ti drug u akciju!
Pozdrav.
narkoman sam al' najlepsi.
Re: pomoć ili dobar savet
evo me drugari...sin ošišo sam krestu,počeo da uči i druži se sa onima,ona ok ekipa...plašo se odlaska psihologu ali kaže da hoće...idemo za vikend...ipak ima u sebi ono malo negativno ali pričamo stalno o životu,ljudima,fakultetu i to...samo da uspem da ga odvojim od tog druga da ne budu cimeri...znam da dečko nije kriv,bože sačuvaj...ovaj moj je sam to hteo ali kada bih mogla...videćemo....hvala svima na savetima i podršci,znači stvarno mnogo...nikajlo,drugar,ne zauzimaš prostor,slobodno piši...znači mi veruj...ljubim vas
Re: pomoć ili dobar savet
ivon wrote:...nikajlo,drugar,ne zauzimaš prostor,slobodno piši...znači mi veruj...ljubim vas
znaš, ja sam najzad krenuo u borbu sa svojim demonima i to, čini mi se, prvi put kvalitetno i više nego stručno.. tako da postajem veoma temeljan i opširan.. znaš ono, nekog sretnem na ulici i taj me pita "kako si" a ja mu izdiktiram sve generalije, od telesne temperature, krvnog pritiska, broja kalorija koje sam od jutros uzeo, preko psihičkog stanje i ostalih sr...a...
šalim se, naravno.. ovde zaista iskreno pišem, baš iz razloga da ljudi koji nemaju iskustva sa narkoticima, pokušaju da shvate kako taj paralelni život izgleda..
nekad sam bizaran, nekad previše davim, nekad se bacam na romantiku sa heroinom.. al u svakom postu sam ogoljen i iskren.
puno sreće želim i volim i ja vas!
"this is my final fit, my final bellyache with no alarms and no surprises, no alarams and no surprises, no alarams and no surprises, please!"
Re: pomoć ili dobar savet
posle dužeg vremene evo i ja da se javim...dobro sam hvala Bogu,kada kažem da sam ja dobro to znači pre svega da su mi deca ok...zvuči patetično ali tako je...sin upisao Filozofski fakultet u Novom Sadu,i da se pohvalim osmi na rang listi...uradio prijemni fenomenalno...otišao sam na prijemni i prošao super...ćera krenula u treću godinu srednje škole....
rekoh za sada ide sve dobro...odavno nije bilo nikakvih problema vezanih za drogu...nije nam u kući to tabu tema niti je bila...
želim da verujem da će da nastavi normalnim putem,i on i sva deca i svi ljudi ovog sveta....
nisam vas zaboravila niti ću,samo sam bila bez kompa jedan period,pa onda obaveze itd....i da budem iskrena,verovatno kada čovek nije u problemu onda malo "zaboravi" stare drugare...izvinjavam se!!!!
danas moj muž i sin traže stan u N.Sadu i nadam se da će ga naći...ne znam šta bih vam više napisala osim da vas sve pozdravljav,ljubim,i nadam se da ću se uvek ovako javljati,bez muke i problema....
ljudi mnogo ste mi pomogli,niste zaista svesni koliko....dođem ja na sajt,bacim pogled da vidim šta mi rade VUD,SAŠA EX-SVAKA MU JE ZLATNA,SANELA,OTAV,PARAM PARČAD,YUGO STAR....
NE ŽELIM DA NABRAJAM VIŠE ZABORAVIĆU NEKOG SIGURNO A SVI STE MI FRAGI MOJI FORUMAŠI....
VELIKI POZDRAV OD IVON I ČUVAJTE SE...NAJVIŠE OD SEBE SAMIH!
sanela pišem čas velikim čas malim slovima,ubi me bre ovaj CAPS LOCK
rekoh za sada ide sve dobro...odavno nije bilo nikakvih problema vezanih za drogu...nije nam u kući to tabu tema niti je bila...
želim da verujem da će da nastavi normalnim putem,i on i sva deca i svi ljudi ovog sveta....
nisam vas zaboravila niti ću,samo sam bila bez kompa jedan period,pa onda obaveze itd....i da budem iskrena,verovatno kada čovek nije u problemu onda malo "zaboravi" stare drugare...izvinjavam se!!!!
danas moj muž i sin traže stan u N.Sadu i nadam se da će ga naći...ne znam šta bih vam više napisala osim da vas sve pozdravljav,ljubim,i nadam se da ću se uvek ovako javljati,bez muke i problema....
ljudi mnogo ste mi pomogli,niste zaista svesni koliko....dođem ja na sajt,bacim pogled da vidim šta mi rade VUD,SAŠA EX-SVAKA MU JE ZLATNA,SANELA,OTAV,PARAM PARČAD,YUGO STAR....
NE ŽELIM DA NABRAJAM VIŠE ZABORAVIĆU NEKOG SIGURNO A SVI STE MI FRAGI MOJI FORUMAŠI....
VELIKI POZDRAV OD IVON I ČUVAJTE SE...NAJVIŠE OD SEBE SAMIH!
sanela pišem čas velikim čas malim slovima,ubi me bre ovaj CAPS LOCK
Re: pomoć ili dobar savet
tek sada vidim koliko sam grešaka napravila kuckajući...otav-otac...7474 pozzzz