prijateljstvo izmedju aktivnog i neaktivnog
Moderator: sanela
Znaju vecinu, ali moram priznati ne i da sam navucena. Isto tako, navucenost kod mene i ne trajeJosephine wrote:Tia jel ti prijateljice znaju da se ti drogiraš????
(ja osobno mislim ovdje na ono prao prijateljstvo na pravi jaranluk...)
Budi mi dobro...
A i svima ostalima pozdrav!!!!
jako dugo (jos nedavno sam bila vikendas..da, i sama sebi se cudim kako sam tako dugo uspjela biti vikendas)...
Josephine :smt039
P.S. I da, prave su mi (dugogodisnje) frendice.
Svaka tebi cast onda,jer u vecini slucajeva sve se to kasnije raspadne zato cuvaj to sto imas jer ako tako nastavis neces imati ni te drugarice koje sad imas ! Ja sam imala drugarice koje se nisu drogirale sada ih vise nemam dok su se trudile da mi pomognu trudile su se, ipak jednog dana su odustale i potpuno ih razumem....samo sto ja od njih nisam nista krila,pokusala sam da sakrijem ali nije islo tako da sam se ipak odlucila za istinu ali se nisam tada odlucila za zivot bez gudre,meni je sada tesko da gledam neke svoje prijatelje (bivse doduse) drogirane i u gomili problema ipak ja njih volim ali jebiga trenutno sam sama sebi najvaznija tako su te moje drugarice mene gledale kako propadam iz dana u dan na kraju su otisle svojim putevima....a ja svojim.....
NEKO TO OD GORE VIDI SVE!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Malo kasnim ali sam tek sada skuzila ovu temu.
Prica se o mogucnosti prijateljstva izmedju aktivnog i neaktivnog a ne kako neki misle o normalnima i narkomanima.
Moje misljenje je da ta prijateljstva nisu moguca osim u situaciji da jedan od njih trazi pomoc.
Prica se o mogucnosti prijateljstva izmedju aktivnog i neaktivnog a ne kako neki misle o normalnima i narkomanima.
Moje misljenje je da ta prijateljstva nisu moguca osim u situaciji da jedan od njih trazi pomoc.
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
Moje prvo javljanje a vec nailazim na pitanje koje mi predstavlja jako velik problem. Naime 10 godina drogiranja svim i svacim je ucinilo da sam samo birao ljude koji su narkomani. Ovaj izbor sam dozivljavao maltene ideoloski. Svako ko nije bio narkoman, nije mogao znati istinu, koju ne znaju strejtasi, kako je to lep svet - svet (povremenog) drogiranja. Kao sto kaze, Sonja: "Narkomanija je nacin zivota."
Danas mi je ta ideologija totalno prazna - ideologija destrukcije. Tesko mi je da nadjem prijatelje koji su totalno cisti. 10 godina je ucinilo svoje. Za sad sam samo na jednom prijatelju. On takodje, nije cist. Ali on se godinama druzi samo sa vutrom. A nije napadan u tome da me tera da duvam, ako ne zelim. A njega gotivim, jer mi je ortak iz detinjstva i zato sto covek mnogo vredi nevezano za tu njegovu bolest. Pokusavam ako ne da ga izvadim i od duvke, makar da ucinim da manje konzumira to sranje. I IMA POMAKA!
On me cesto zeza zasto ne duvam, a onda odgovara: "Ti i onako imas svoju gudru od lekara." Pa, da ja se sada "drogiram" o trosku drzave. Ovo me podseti na jedan grafit iz Palmoticeve ulice: "Lekari su narkomafija".
I dalje mu objasnim da ovo nije isto sto i droga, iako ima slicnosti, narocito u pocetku terapije, i kada ona dozivi svoj peak (moze se reci i "flash"). Meni se ti peak-ovi nisu dopadali, jer su me podsecali na drogiranje. Ali vremenom su prestajali i sada se osecam bas onako kako normalan i zdrav covek treba da se oseca.
Inace, od terapije sam na rispoleptu (anti-psihotik) 1x3mg, Zoloftu 2x50mg (anti-depresivu), i lorazepamu (anksiolitiku) 3x2.5mg.
Od droge mi se razvila povremena paranoja / sociofobija, teska depresija, i anksioznost. Sve ovo cini da drustvene odnose ponekad jako tesko razvijam. Jednostavno me strah. Voleo bih da ta proslost jednom za svagda nestane, ali to ne moze ici tako lako ( i brzo). Ona proganja... a sa njom i posledice koja je ostavilo drogiranje...
Inace, i ja mislim da prijateljstva izmedju narkomana i normalnih ljudi nije moguca, jer kad-tad narkoman moze da uvuce nekog ko je nekad koristio nesto od droga, posto ce ovaj skoro ceo zivot imati rovitu psihu - "podstanare koji ce trebati da plate kiriju"... Zbog tih "podstanara" nije moguce imati jak odbrambeni mehanizam "necu". Uvek postoji mogucnost za "samo jos jedan put" ili "od (jos) jednog puta mi nece biti nista". Zato je u principu bolje ne druziti se sa osobama upletenim u drogu.
Danas mi je ta ideologija totalno prazna - ideologija destrukcije. Tesko mi je da nadjem prijatelje koji su totalno cisti. 10 godina je ucinilo svoje. Za sad sam samo na jednom prijatelju. On takodje, nije cist. Ali on se godinama druzi samo sa vutrom. A nije napadan u tome da me tera da duvam, ako ne zelim. A njega gotivim, jer mi je ortak iz detinjstva i zato sto covek mnogo vredi nevezano za tu njegovu bolest. Pokusavam ako ne da ga izvadim i od duvke, makar da ucinim da manje konzumira to sranje. I IMA POMAKA!
On me cesto zeza zasto ne duvam, a onda odgovara: "Ti i onako imas svoju gudru od lekara." Pa, da ja se sada "drogiram" o trosku drzave. Ovo me podseti na jedan grafit iz Palmoticeve ulice: "Lekari su narkomafija".
I dalje mu objasnim da ovo nije isto sto i droga, iako ima slicnosti, narocito u pocetku terapije, i kada ona dozivi svoj peak (moze se reci i "flash"). Meni se ti peak-ovi nisu dopadali, jer su me podsecali na drogiranje. Ali vremenom su prestajali i sada se osecam bas onako kako normalan i zdrav covek treba da se oseca.Inace, od terapije sam na rispoleptu (anti-psihotik) 1x3mg, Zoloftu 2x50mg (anti-depresivu), i lorazepamu (anksiolitiku) 3x2.5mg.
Od droge mi se razvila povremena paranoja / sociofobija, teska depresija, i anksioznost. Sve ovo cini da drustvene odnose ponekad jako tesko razvijam. Jednostavno me strah. Voleo bih da ta proslost jednom za svagda nestane, ali to ne moze ici tako lako ( i brzo). Ona proganja... a sa njom i posledice koja je ostavilo drogiranje...
Inace, i ja mislim da prijateljstva izmedju narkomana i normalnih ljudi nije moguca, jer kad-tad narkoman moze da uvuce nekog ko je nekad koristio nesto od droga, posto ce ovaj skoro ceo zivot imati rovitu psihu - "podstanare koji ce trebati da plate kiriju"... Zbog tih "podstanara" nije moguce imati jak odbrambeni mehanizam "necu". Uvek postoji mogucnost za "samo jos jedan put" ili "od (jos) jednog puta mi nece biti nista". Zato je u principu bolje ne druziti se sa osobama upletenim u drogu.
... da nam Neo da jednu pilulu pa da izadjemo iz Mraka neznanja i bolesti...
-
zurkee
Re: prijateljstvo izmedju aktivnog i neaktivnog
Ja mislim i stava sam da "prijateljstva" vezana za narkomaniju i cijeli taj svijet treba PREKINUTI i odabrati eventualno ljude, koji su bili u tom svijetu i druziti sa ISKLJUCIVO SAMO sa njima, a cijeli svijet koji je u tome jos uvijek i koji se ne bori da izadje na svijetlo dana i da prestane sa uzimanjem opijeta ostaviti da trune tamo gdje i jeste.
ZIVOT JE ODABIR POJEDINCA i svi smo odgovorni za svoje postupke.
Nema opravdanja za druzenje sa narkomanima i kao "izlaske na kafu" sa njima, jer to vodi u propast opet.
Naravno, cast izuzetcima koji su toliko hrabri da mogu i to izdrzati pa odu nekad sa njima na kafu, a da poslije "kafe" ne uslijedi neka "shema,kombinacija" ili nesto slicno.
To je moj stav i tako mislim i imam takva iskustva.
ZIVOT JE ODABIR POJEDINCA i svi smo odgovorni za svoje postupke.
Nema opravdanja za druzenje sa narkomanima i kao "izlaske na kafu" sa njima, jer to vodi u propast opet.
Naravno, cast izuzetcima koji su toliko hrabri da mogu i to izdrzati pa odu nekad sa njima na kafu, a da poslije "kafe" ne uslijedi neka "shema,kombinacija" ili nesto slicno.
To je moj stav i tako mislim i imam takva iskustva.
Re: prijateljstvo izmedju aktivnog i neaktivnog
ako se prisjetimo vremena kad smo se drogirali sa našim "prijateljima" na čemu se zasnivalo to prijateljstvo,šta je bila jedina ili barem skoro pa jedina tema naših razgovora?????Droga i kako ponovo doći do nje eventualno se tračaju dileri,kod koga je bolja šema i sl....kako smo se ono proljetos dobro uradili...itd,itd.....e sad se vratimo u sadašnje vrijeme kad se ne drogiramo....o čemu mi da pričamo sa tim "prijateljima" možda jednom dvaput da im kažemo kako smo skontaliu da je to čist bedak i ropstvo od života...život od šuta do šuta..u međuvremenu snalaženje za sledeći..........da im kažemo kako je lijepo biti slobodan i probuditi se bez da moraš mislit munjeviti šta i kako ćeš nabaviti novac,da ne kažem kako ćeš nekog zajebati,ukrasti ili pravariti.....da,saslušaće nas jednom dvaput,raći kako smo u pravu...pineki će reći,da ,baš tako..i ja se želim skinuti..i onda tog istog vidiš sređenog kao zvijer posle dva dana..................Šta raditi više sa tim ljudima...koje crno druženje.....idemo u različitim smjerovima....i na kraju krajeva,kako netko ko ne voli i ne poštuje sebe,može voljeti i poštovati nas.
Re: prijateljstvo izmedju aktivnog i neaktivnog
Potpuno se slažem sa Modesty,moji jedini prijatelji koje sam imala su bili i ostali ćomani,tako da ih sada ne viđam a to iskreno i ne želim.A povod našeg navodnog velikog prijateljstva je naravno bilo samo KAKO,GDE,NA KOJI NAČIN NABAVITI KINTU I OD KOGA UZETI DOBRU ROBU.Moju bivšu drugaricu sam videla zadnji put pre tri godine kada je ona mene sama pozvala da se ufuramo ,ali je pri tom rekla ajde ti prva ,ja nisam ni razmišljala u tom trenutku zašto je to rekla,a nije mi tada ni bilo važno ,važno mije bilo samo da se sredim i sledeče čega se sećam je da se budim na psihijatriji jer sam se predozirala tj. ko zna kakvo mi je đubre "moja drugarica" skuvala.A kasnije sam čula da je ona samo pobegla da čak ni hitnu nije pozvala,a nerazdvojne smo bile svaki dan i od nje sam to najmanje očekivala.Jako sam se razočarala u prijataljstvo tj.u pravog druga ili drugaricu.Nekažem da nema izuzetaka ali retko,nikom više neverujem,kad me je ona sa kojom sam delila poslednje što sam imala na onakav načim ostavila nemam šta više da kažem.
Tako da tranutno ja nemam ni jednog druga ni jednu drugaricu,sem moje porodice,a bivše drugove i kada sretnem na ulici ili mi se ni ne jave ili jedva kažu zdravo.jednostavno više nismo i ne pripadamo istom svetu.
Tako da po meni nema prijateljstva između aktivnog i pasivnog,tema tu puno zajedničkih stvari zbog kojih bi se družili i ostali u kontaktu.
To je moje mišljenje.
Tako da tranutno ja nemam ni jednog druga ni jednu drugaricu,sem moje porodice,a bivše drugove i kada sretnem na ulici ili mi se ni ne jave ili jedva kažu zdravo.jednostavno više nismo i ne pripadamo istom svetu.
Tako da po meni nema prijateljstva između aktivnog i pasivnog,tema tu puno zajedničkih stvari zbog kojih bi se družili i ostali u kontaktu.
To je moje mišljenje.