Juce, danas, sutra?

[ameer]

[Vuk]

Pisanje i odgovaranje samo po sebi nije loše ali je daleko od prelazaka koraka, vodstvo sponzora i njegovo iskustvo na radu koraka je bukvalno nezamenjivo jer su to iskustva koja se generacijama prenose i unapredjuju. Mnogo puta sam rekao čoveku sa kojim radim korake da nije uopšte bitno koliko može da napiše na neku temu već koliko to može da podeli i iz toga dobije. Ako nadješ sponzora koji je voljan da te vodi kroz korake bez sastanaka to bi verovatno bilo ok ali osnove programa postoje i jedno bez drugoga ne radi u potpunosti...ipak kako god radio ne možeš pogrešiti, možeš samo da dobiješ, na kraju dobrodošao u klub nas koji mislimo da sve možemo sami i da nam pomoć drugih nije neophodna

[ameer]

[Vuk]

...pomislio sam na trenutak da si ozbiljan što se ideje rada na koracima tiče...

[ameer]

[Vuk]

...ma extra!
Stvari koje se dobijaju koracima su bukvalno izvan svakog mogućeg očekivanja, da mi je neko pre samo malo rekao da ću dobiti samo 10 posto ovoga u vremenu od 10 godina odmah bih prihvatio, nisam mogao ni da sanjam da za godinu i nešto mogu toliko napredovati i toliko se osloboditi stvari koje su hranile moju bolest.
Kako god radio nešto ćeš dobiti, na svaki uloženi trud ide i određena nagrada. Pokušaj da uzmeš najviše što možeš iz stvari koje sam ti poslao i samo nastavi.
A ono što je i najvažnije kod koraka jeste da to ne radi samo na problem sa drogom jer da je tako mnogi bi od toga brzo odustali, kada meni uzmeš drogu život mi zapravo ne postaje bolji nego gori. Ono na šta koraci rade su esencija svega što nam je život i činilo nemogućim i teralo da tražimo neko drugo "brže i jednostavnije" rešenje!

[YugoS]

Vidi ameera jalijasa starog?!
Sta se desilo dobri covjece?

[ameer]

[ameer]

[joesspappa]

Meni droga nije neki problem, zvuci bas stereotipno

Prijatelju, ni meni droga nije bila nikakav problem, ali mi je postala resenje za sve. Kad sam propustio dovoljno uslova i ispita u zivotu skenjan od takvog zivota, koji je sve bio samo ne zivot, shvatio sam da mi ni resenje koje sam imao za sve nije bas neko. Nikako nisam mogao da se oslobodim osecaja krivice da sve sto pokusam da uradim moram da "pokrijem" sa dovoljno droge. A opet sve sto ne uradim mogu da "olaksam" sa mnogo droge.
Kako se moj zivot sveo na "pokrivanje" i "olaksavanje" sve drugo je postalo jako besmisleno.

Kao sto Vucko rece, kad sam prestao, zivot mi je postao pakao. Ne da nisam imao sta da krivim za svoje stanje, nego nisam ni imao neko stanje.

Rad na koracima, uz sponzora, su mi po prvi put dali smisao da radim nesto dobro za sebe. Prvi put u zivotu sam osetio potrebu da se menjam i da "koristim" stvari koje imam i dobijam. Kako je moj zivot postajao smisleniji i laksi, tako su stvari pocinjale da se pomeraju sa nulte tacke.

Zelja za gudrom je nestala, oporavio sam se fizicki, mentalno i duhovno i poceo sam da se smejem i uzivam u zivotu kakav zaista jeste. Poceo sam da preuzimam odgovornosti za svoj zivot i da se bavim onim stvarima koje meni prijaju i koje su dobre za mene. Problemi koje imam su zahtevali resenje, a ja sam uz pomoc prijatelja iz programa, sponzora i "zdrave svesti" koju sam dobio radom na koracima, dolazio do njih. Primena koraka u mom zivotu je postala resenje za moju nemoc i nemogucnost da zivim. Prestao sam da se "pokrivam" i "olaksavam" i moj zivot je dobio smisao.