BOLNO OTREŽNJENJE OSTARJELIH ZAVISNIKA

[Svire]

. . . . .
„Nakon što se život zavisnika sljubio uz heroin, sve drugo postaje drugorazredno. Drogiranje, nabavka novca za drogu i nabavka droge postaju središnja os oko koje se organizuje i unutar koje se iscrpljuje život zavisnika.

Dok propada u drogama on još sanja o novom životu, novom početku, novom poslu na kojem će se napokon dokazati, i ostalim pukim naklapanjima. Još je uvijek duboko uvjeren da, kada bi sve oko njega bilo na bolji način drugačije, ne bi imao potrebe za drogama i da bi živio kao i svi drugi ljudi.
Na kraju zavisnik ostaje slomljen, očajan i sam te se odaje bjesomučnom drogiranju sve dok se ne raspadne ili ne umre.

Mnogi su stariji heroinski zavisnici, u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama života, već iživjeli potrebu za drogiranjem i mogli bi prestati uzimati droge, ali za to naprosto nemaju dovoljno razloga. Iza sebe imaju besplodne godine drogiranja, a isred sebe neizvjesnu budućnost u kojoj se ne vide.

Zavisnici koji su izgubili bitku sa samim sobom i s drogama, zatvaraju se u sebe i zadržavaju patetičan ponos gubitnika, insistirajući na razornom drogiranju i dalje-nadalje. Oni su zapali u svojevrsnu svejednost koja traje dok traje, i dok traje ravnodušni su za sve i ništa im drugo nije važno nego drogirati se i drogirati se do besvijesti.

Za svoju zavisnost zavisnik je već svojim životom dovoljno kažnjen, jer koliko god on nesreće nanosio svima s kojima dolazi u dodir, ipak je haotično-destruktivan zavisnikov život njemu samome najteži, jer podnosi ga bivajući mu iznutra, to jest bivajući njime samim.

Rana srednja životna dob zavisnicima donosi bolno otrežnjenje i krah čitavog dotadašnjeg životnog stila. Prolazak godina stare zavisnike otkriva kao izgubljene, smušene i do psihičke poremećenosti nezrele osobe, pa sve to izvana izgleda kao da srednja životna dob naplaćuje račune za grijehe raskalašne mladosti. Oni se tada smiruju i sve im je jasno, i da mogu ponovo nikada ne bi ponovili grešku, ali već su preduboko zabrazdili u karijeru zavisnika i život im ne pruža drugu priliku.

Dio je zavisnika pak presenzibilan, prelucidan i, na kraju krajeva, preponosan da bi se nakon godina uzimanja prestao drogirati. Mješavina mazohističke i destruktivne autoagresije koči ih da sada, nakon godina drogiranja, kada napokon znaju kako prići životu i živjeti ga, tako i učine. Nasuprot tome, oni i dalje ponosno tvrdoglavo stoje i insistiraju na drogiranju u čemu ih potiče poetizacija zavisničke sanjarije u kojoj sebi djeluju kao kakvi patetično lijepi gubitnici.
Jasno im je da su njihovi životni postupci neopozivo nepopravljivi, kako je nakon njih svaki pokušaj da se krene iznova više nego bljutav i da s repovima prošlosti koja je iza njih ništa ne mogu početi. Oni su naprosto odlučili da se više ne žele boriti, da su izgubili i ako ne dignu ruku na sebe, onda svakako žive jednu smrt u životu i drogiraju se dok čekaju smrt.

Neopozivo insistiraju da njihovu prošlost ništa ne može promijeniti, da je ona toliko crna, prepuna grešaka i tačaka s kojih nema povratka, da ona onečišćuje i čini nakaradno smiješnim sveukupni smisao svakog novog životnog početka, čiji je nužni dio. A život još dalje-nadalje ne samo da ne zacjeljuje već nanesene im povrede, nego njima dodaje još i nove.

Zavisniku se tako cijeli život pretvorio u jedan nakazni ožiljak koji je istovremeno njegov trag, potpis i mišljenje o sveukupnosti bivstvene cjeline. Uprkos činjenici da za to nema prava, zavisnik moli da se o njemu ne sudi prenaglo, da se shvati kako on nije bio rođen za ovaj život i da nije imao dovoljno snage izdržati ga dostojanstveno. Droge su ga pobijedile, slomile i natjerale da učini ono što nikada ne bi učinio i da bude onakvim kakvim nikada nije ni sanjao da će biti.“
. . . . .

[meki]

Hej,

Sve to stoji da je to tako ALI PREOKRET JE MOGUC!!!

Ja licno jako dobro poznajem jednog zavisnika koji je bio na alkoholu i drogama preko 20 godina, a na heroinskoj igli vise od 15 tih jebenih godina. Zadnjih 8 godina njegovog drogiranja taj je covek bio tacno kako si to lepo opisao. TOTALNO izgubljen, napusten od svih i na ulici. Zivot se sastojao od sitnih kradja i prosenja za drogu i zivotu po oronulim kucama. Taj je covek bio izgubio svaku nadu, a i zelju za promenom. Nije ni sanjao da je preokret ikako moguc...

Onda sasvim slucajno, jednog bas onako lepog dana pre 7,5 godina, taj je 37 godina star mrtvac sasvim slucajno naisao na gomilu cistih zavisnika koji se dosta dugo nisu drogirali. Njemu je odmah bilo jasno da se tu nesto desava zato sto je u tom udruzenju bilo par ljudi koji su se sa njim drogirali. On ih je jako dobro poznavao iz njihovog proslog zivota i kada ih je video tamo, niko nista nije trebao da mu govori. Promena na njima je bila totalna. To su sada bili zdravi ljudi, puni zivota i sa osmesima na licu...

Taj ce moj jako dobar poznanik trebati da proslavi uskoro 7 GODINA od kada je on zadnji put uzeo bilo sta sto menja svest. Promena koja se njemu desila je isto tako neverovatna kao sto je bila za ostale ljude koje sreo na svom pocetku preokreta. Uspeo je da zbaci taj ogroman kamen koji je kao Sizif gurao uz brdo i da se konacno udalji od njega. Od srmdljivog okorelog narkomana koji se nije godinama nije okupao i koji vise nije imao nijednu venu da se posteno ubode, on je danas postao sretan i nasmejan covek, delom zbog toga sto je uopste ziv a delom zato sto on sada vodi jedan predivan zivot. Zivot mu se satoji od skole, posla i putovanja...

[Svire]

Hej,

Sve to stoji da je to tako ALI PREOKRET JE MOGUC!!!

Hej, pooolakoooo....
NARAVNO DA JE MOGUC. Evo i ja sam zivi dokaz.
NASTAVAK SLIJEDI - NARAVNO... zato sam i ostavio tackice.
Ovo sam i postavio zato sto sam se ITEKAKO pronasao u tekstu. Drago mi je sto si se malo iscimao, mozda mi je to i bila neka skrivena namjera.
Ima toliko toga sto zelim da prekucam, i sve je dobro napisano, i svudje se pronalazim, da jednostavno moram da idem postupno.
Naravno sa HAPPY END-om!

Onda sasvim slucajno, jednog bas onako lepog dana pre 7,5 godina, taj je 37 godina star mrtvac sasvim slucajno naisao na gomilu cistih zavisnika koji se dosta dugo nisu drogirali. Njemu je odmah bilo jasno da se tu nesto desava zato sto je u tom udruzenju bilo par ljudi koji su se sa njim drogirali. On ih je jako dobro poznavao iz njihovog proslog zivota i kada ih je video tamo, niko nista nije trebao da mu govori. Promena na njima je bila totalna. To su sada bili zdravi ljudi, puni zivota i sa osmesima na licu...

POST PO POST, DAN PO DAN...SAMO DANAS

[MANS0N]

Svire hvala ti vala za ovo.Bas dobro i jako.

[AnAna_mo]

SUPER

[Svire]

Hvala vam svima.
Ima toga jos, nebiste vjerovali... prosto ne moze covjek da se odluci sta prije da postavi... a treba sve jos prekucat

[Baba Naca]

Ljubi baba, trezno i cisto Svirce, u zeleno kapce!!!
Samo kuckaj, vidis kako procita bas onaj ko zeli!
Mnogo ti hvala.

[meki]

Izvini ako sam ti bas uskocio i poremetio pricu. Sinoc mi je to toliko tuzno izgledalo da sam morao da odreagujem.

8-[

[AnaGram]

Ovo je fenomenalno...svaka cast na temi i tekstu...a kad ce nastavak???????

[Svire]

Evo ovo je nastavak:
http://forum.narkomanija.ba/viewtopic.php?f=9&t=2243
http://forum.narkomanija.ba/viewtopic.php?f=9&t=2244
http://forum.narkomanija.ba/viewtopic.php?f=9&t=2245
Samo sto ja to postavljam bez nekog odredjenog reda i kao posebne teme jer mislim da ce se tako prije bar nesto procitat', nego da sve trpam u jednu temu.