Ovdje možete saznati više informacija o programu AN i pronaći podršku ukoliko ste još uvijek ovisni i tražite pravi način uspostavljanja i održavanja apstinencije.
Vivaldi82 wrote:Ne samo danas ,ma svaki dan citajmo samo danas ..zaista pomaze istinski i dobri saveti(izvini zbog koment. znam da ovde im nije mesto,sorry)
Slazem se....postovi su poucni i dobri za svakodnevni zivot, cak ne vezano za glavni cilj i tematiku njih samih -zavisnost... i ja se izvinjavam usled istog...
zumbara wrote:... i ja se izvinjavam usled istog...
Jbo forum na kome se niko ne oglašava...drago mi je da neko čita, što se komentara tiče budite slobodni da bacite po koji ako vam se text dopadne ili ne dopadne. Svako razmišljanje na temu je dobro, sve dok nismo ravnodušni.
"Mnoge od naših glavnih briga i najvećih poteškoća proizilaze iz našeg neiskustva u življenju bez droge. Često kada
nekoga ko je dugo u oporavku pitamo šta da uradimo,
budemo zapanjeni jednostavnošću odgovora."
v
Pronaći ravnotežu u oporavku je po malo kao da uzmemo vagu i gomilu peska. Cilj je staviti istu količinu peska na obe strane vage i postići ravnotežu.
Istu stvar radimo i u oporavku. Imamo svoje vreme čistoće kao temelj i Dvanaest koraka, a zatim pokušavamo da pridodamo zaposlenje, kućne obaveze, prijatelje, sponzije, veze, sastanke i služenje, sve u jednakim razmerama, kako bi vaga bila u ravnoteži. Naš prvi pokušaj možda nije uspešan. Možda ustanovimo da smo, zato što smo se previše uključili u služenje, naljutili svog poslodavca ili porodicu. Ali ako pokušamo da rešimo ovaj problem tako što ćemo potpuno odustati od služenja u NA, druga strana vage će ispasti iz ravnoteže.
Možemo da pitamo za pomoć članove koji su stabilizovali svoju vagu. Ove ljude je lako prepoznati. Izgledaju spokojno, sabrano i sigurno u sebe. Nasmejaće se prepoznajući našu dilemu i podeliće sa nama kako su oni usporili, dodajući samo po zrno peska na svaku stranu vage i tako bili nagrađeni ravnotežom u oporavku.
v
Samo danas: Ja tražim ravnotežu u svom životu. Danas ću zamoliti druge da podele svoje iskustvo u pronalaženju te ravnoteže.
"Kako bi meditacija vredela, rezultati se moraju
videti u našem svakodnevnom životu."
v
Radeći program, dobili smo niz indirektnih nagoveštaja prisustva Više sile u našim životima: osećaj čistoće koji se javlja kod mnogih od nas kada radimo svoj Peti korak, osećaj da smo konačno na pravom putu dok se iskupljujemo i zadovoljstvo koje dobijamo pomaganjem drugom zavisniku. Meditacija nam, ipak, povremeno pokazuje izvanredne znakove Božijeg prisustva u našim životima. Ova iskustva ne znače da smo postali savršeni ili da smo "izlečeni". To su mali gutljaji sa samog izvora našeg oporavka, koji nas podsećaju na pravu prirodu stvari kojoj težimo u Anonimnim narkomanima i ohrabruju nas da nastavimo da koračamo svojim duhovnim putem.
Ovakva iskustva nedvosmisleno ukazuju da smo se susreli sa Silom mnogo većom od naše sopstvene. Ali kako da uključimo tu izvanrednu Silu u svoj redovan život? Naši NA prijatelji, sponzor i drugi u našim zajednicama možda su u duhovnom smislu zreliji od nas. Ako ih zamolimo, oni mogu da nam pomognu da uklopimo svoja duhovna iskustva u prirodan obrazac oporavka i duhovnog rasta.
v
Samo danas: Ja ću tražiti sve potrebne odgovore kako bih razumeo svoja duhovna iskustva i uklopio ih u svoj svakodnevni život.
"Napredak oporavka je stalno putovanje prema gore."
v
Što duže ostajemo čisti naš put izgleda postaje sve strmiji i uži. Ali Bog nam ne daje više nego što možemo da podnesemo. Bez obzira koliko put postane težak i uzak, koliko su oštre krivine, ima nade. Ta nada leži u našem duhovnom napretku.
Ako nastavljamo da dolazimo na sastanke i ostajemo čisti, život postaje...pa, drugačiji. Stalna potraga za odgovorima na životne uspone i padove može da nas dovede do preispitivanja svih aspekata našeg života. Život nije uvek prijatan. Tada moramo da se okrenemo svojoj Višoj sili sa još više vere. Ponekad sve što možemo da uradimo jeste da budemo čvrsti i verujemo da će stvari krenuti na bolje.
S vremenom će naša vera izroditi razumevanje. Počećemo da sagledavamo širu sliku svog života. Kako se naš odnos sa Višom silom razvija i produbljuje, prihvatanje skoro da postaje naša druga priroda. Šta god da se dogodi dok koračamo putem oporavka, oslanjamo se na svoju veru u Višu silu punu ljubavi i nastavljamo da idemo napred.
v
Samo danas: Ja prihvatam da nemam sve odgovore na životna pitanja. Ipak, imaću veru u Boga kako ga shvatam i nastaviću da idem putem oporavka.
"Ludilo je ponavljati iste greške i očekivati
drugačije rezultate."
v
Greške! Svi znamo kako se osećamo kada ih pravimo. Mnogi od nas osećaju da je čitav naš život bio greška. Često se odnosimo prema svojim greškama sa osećanjem srama ili krivice - u najblažem slučaju sa razočarenjem i nestrpljivošću. Skloni smo da svoje greške vidimo kao dokaz da smo još uvek bolesni, ludi, glupi ili previše oštećeni da bismo se oporavili.
U stvarnosti, greške su vrlo vitalan i važan deo naše ljudskosti. Za posebno tvrdoglave ljude (kao što su zavisnici), greške su često najbolji učitelji. Nije sramota praviti greške. Zapravo, pravljenje novih grešaka često pokazuje našu voljnost da preduzmemo rizik i rastemo.
Ipak, pomaže nam ako učimo iz svojih grešaka. Ponavljati uvek iste možda je znak da smo negde zapeli, a očekivati drugačije rezultate od istih starih grešaka – pa, to je ono što zovemo "ludilo". To jednostavno ne funkcioniše.
v
Samo danas: Greške nisu tragedija, ali molim te, Viša silo, pomozi mi da iz njih učim.
"Ludilo je ponavljati iste greške i očekivati
drugačije rezultate."
v
Greške! Svi znamo kako se osećamo kada ih pravimo. Mnogi od nas osećaju da je čitav naš život bio greška. Često se odnosimo prema svojim greškama sa osećanjem srama ili krivice - u najblažem slučaju sa razočarenjem i nestrpljivošću. Skloni smo da svoje greške vidimo kao dokaz da smo još uvek bolesni, ludi, glupi ili previše oštećeni da bismo se oporavili.
U stvarnosti, greške su vrlo vitalan i važan deo naše ljudskosti. Za posebno tvrdoglave ljude (kao što su zavisnici), greške su često najbolji učitelji. Nije sramota praviti greške. Zapravo, pravljenje novih grešaka često pokazuje našu voljnost da preduzmemo rizik i rastemo.
Ipak, pomaže nam ako učimo iz svojih grešaka. Ponavljati uvek iste možda je znak da smo negde zapeli, a očekivati drugačije rezultate od istih starih grešaka – pa, to je ono što zovemo "ludilo". To jednostavno ne funkcioniše.
v
Samo danas: Greške nisu tragedija, ali molim te, Viša silo, pomozi mi da iz njih učim.
Oprosti Vuce sto upadam na temu ali ovo je jedan od bitnijih faktora kod ovisnika.Ja recimo nisam mogao podneti greske koje sam pravio dok sam se drogirao i osecaj krivice bi bio toliko velik da bih bezao sve dublje i dublje u problem.Recimo kada bih bio u krizi i kada bi me stiglo to sto sam napravio znalo je biti toliko jako da bih se sekao staklom po telu da mi bol ublazi dusevnu patnju.Priznajerm jako je bolesno.Danas kada je Gospod tu ili Visa sila taj teret nije vise toliko tezak.Napravim gresku ali samo pola tereta ponesem,i kao sto kazes ucim se na greskama i borim se da ih ne ponovim.Moram priznati da su ove danas greske mala maca za sve sto sam radio u periodu od 1996 do 2007.Hvala Visoj sili sto ti je dala snage i mira da napises ovaj post.Pozdrav.
"Kako pristupamo ovom koraku, većina nas se boji
da u sebi imamo čudovište koje će nas,
ako ga oslobodimo, uništiti."
v
Većina nas se užasava da pogleda u sebe i istraži svoju unutrašnjost. Plašimo se da ćemo, ako preispitamo svoja ponašanja i motive, pronaći beskrajnu crnu rupu sebičnosti i mržnje. Ali kako radimo Četvrti korak videćemo da su ovi strahovi neopravdani. Mi smo ljudska bića, baš kao bilo ko drugi – ni više, ni manje.
Svi imamo crte karaktera na koje nismo naročito ponosni. Na loš dan možda pomislimo da su naše mane gore od bilo čijih. Biće trenutaka kada ćemo sumnjati u sebe. Preispitivaćemo svoje motive. Možda se čak zapitamo i zašto uopšte postojimo. Ali kada bi mogli da čitamo misli drugih naših članova otkrili bismo iste nedoumice. Mi nismo ni bolji ni gori od bilo koga drugog.
Možemo da promenimo samo ono što priznajemo i shvatamo. Umesto da nastavimo da strahujemo od onoga što je u nama skriveno, možemo to da iznesemo na videlo. Više nećemo biti uplašeni i naš oporavak će cvetati punim svetlom samosvesti.
v
Samo danas: Ja se plašim onoga što ne poznajem. Razotkriću svoje strahove i omogućiti im da nestanu.
"Božija volja za nas postaje naša istinska volja za nas same."
v
Dvanaest koraka su put ka duhovnom buđenju. Ovo buđenje poprima oblik sve boljeg odnosa sa Višom silom koja nas voli. Svaki preduzet korak učvršćuje ovaj odnos. Kako nastavljamo da radimo korake, ovaj odnos se razvija i postaje sve važniji u našim životima.
Kroz proradu koraka donosimo ličnu odluku da dopustimo Višoj sili, koja nas voli, da nas vodi. To vodstvo je uvek dostupno, treba nam samo strpljenje da ga potražimo. Često se to vodstvo manifestuje kao unutrašnja mudrost koju zovemo savest.
Kada dovoljno široko otvorimo svoja srca da "čujemo" vodstvo svoje Više sile, osećamo umirujući spokoj. Taj mir je svetionik koji nas vodi kroz teška osećanja pokazujući nam jasan pravac kada su nam umovi zaposleni ili zbunjeni. Kada tražimo i sledimo Božiju volju u svom životu, nalazimo zadovoljstvo i radost koji nam često izmiču dok "guramo" po svome. Strah i sumnja mogu nas mučiti dok pokušavamo da sprovedemo volju svoje Više sile, ali mi smo odlučili da verujemo trenutku jasnoće. Naša najveća sreća čeka nas kada sledimo volju svog Boga koji nas voli.
v
Samo danas: Ja ću težiti da učvrstim svoj odnos sa svojom Višom silom. Znam iz iskustva da spoznaja volje moje Više sile donosi osećaj jasnoće, vodstva i mira.
"Bili smo potpuno spremni da dopustimo Bogu da ukloni
sve naše karakterne mane"
v
Nakon što smo preduzeli Peti korak, mnogi od nas su proveli neko vreme razmatrajući "pravu prirodu naših grešaka" i ulogu koju su one imale u onome što smo postali. Kakav bi naš život bio bez, recimo, naše arogancije?
Naravno, arogancija nas je udaljavala od naših bližnjih i sprečavala nas da uživamo i učimo od njih. Ali arogancija nas je isto tako i dobro služila, podižući naš ego kada smo bili suočeni sa kritično niskim samopoštovanjem. Kakvu bismo korist imali kada bi naša arogancija bila uklonjena i kakva bi nam podrška preostala?
Kada bismo ostali bez arogancije, bili bismo korak bliže da se vratimo na svoje pravo mesto među drugima. Ravnopravni sa njima, postali bismo sposobni da cenimo njihovo društvo, njihovu mudrost i njihove izazove. Naša podrška i vodstvo došli bi, ako to izaberemo, iz brige koju nam pruža naša Viša sila, "nisko samopoštovanje" prestalo bi da bude problem.
Na ovaj način smo preispitali svoje karakterne mane jednu po jednu i uvideli da su sve manjkave – na kraju krajeva, zato se i zovu mane. Da li smo bili potpuno spremni da ih Bog sve ukloni? Da.
v
Samo danas: Ja ću temeljno razmotriti sve moje karakterne mane da otkrijem da li sam spreman da ih Bog, kako ga shvatam, ukloni.
