Samo za Danas (Just for today)

[Vuk]

12. februar
Živeti u trenutku

"Žalili smo zbog prošlosti, užasavali se budućnosti,
i nismo bili presrećni zbog sadašnjosti."

v

Dok ne iskusimo lečenje koje se događa kada radimo Dvanaest koraka, teško da možemo da izjavimo nešto istinitije od navoda u naslovu. Mnogi od nas dođu u NA spuštajući glavu od srama, misleći o prošlosti i želeći da se vrate nazad i promene je. Naša maštanja i očekivanja za budućnost mogu biti tako ekstremna da već na prvom sastanku sa nekim već razmišljamo kojeg ćemo advokata uzeti za razvod braka. Skoro svaki događaj navodi nas da se setimo nečega iz prošlosti, ili da počnemo da sanjamo o budućnosti.
Na početku je teško ostati u sadašnjosti. Izgleda kao da naše brige neće prestati. Mučimo se trudeći se da jednostavno uživamo. Svaki put kada vidimo da naše misli nisu usredsređene na ono što se događa upravo sada, možemo da se molimo i pitamo Boga koji nas voli da nam pomogne da izađemo iz takvog stanja. Ako žalimo zbog prošlosti, iskupljujemo se živeći drugačije danas; ako se užasavamo budućnosti, nastojimo da danas živimo odgovorno.
Kada radimo korake i molimo se svaki put kad shvatimo da ne živimo danas i sada, primetićemo da nam se to dešava puno ređe nego ranije. Naša vera će nam pomoći da živimo samo danas. Proživećemo sate, čak i dane, kad će naša puna pažnja biti usmerena na sadašnji trenutak, a ne na žalosnu prošlost ili zastrašujuću budućnost.

v

Samo danas: Kada u potpunosti živim svaki trenutak, ja se otvaram radostima koje bi mi inače mogle izmaći. Ako mi bude teško, ja ću se moliti za pomoć Boga koji me voli.

[Vuk]

13. februar
Veze koje nas spajaju

"Dok je ono što nas veže jače od onoga
što nas razdvaja, sve će biti dobro."

v

Mnogi od nas osećaju da bi bez NA sigurno umrli od svoje bolesti. Zato je njegovo postojanje naš konopac za spašavanje. Ipak je nesloga povremeno prisutna u životu Anonimnih narkomana; moramo da naučimo da konstruktivno odgovorimo na destruktivne uticaje koji se ponekad javljaju u našem udruženju. Ukoliko odlučimo da budemo deo rešenja umesto problema, idemo u pravom smeru.
Naš lični oporavak i rast NA na određeni način su uslovljeni održavanjem dobre atmosfere oporavka na našim sastancima. Da li želimo da pomognemo grupi u konstruktivnom rešavanju sukoba? Težimo li, kao članovi grupe, da radimo na problemu otvoreno, iskreno i pošteno? Želimo li da promovišemo zajedničko dobro svih naših članova pre nego neku sopstvenu ideju? I, kao sluge od poverenja, uzimamo li u obzir kako bi naši postupci mogli da utiču na novopridošle?
Služenje drugima može istaknuti i ono najbolje i ono najgore u nama. Ali putem služenja često dolazimo u dodir sa nekim svojim izraženijim karakternim nedostacima. Izbegavamo li obaveze služenja drugima radije nego da se suočimo sa onim što bismo mogli naći u sebi? Ukoliko imamo na umu snagu veze koja nas drži zajedno – naš oporavak od aktivne zavisnosti – sve će biti dobro.

v

Samo danas: Ja ću nastojati da služim svom udruženju. Neću se plašiti da otkrijem ko sam.

[Vuk]

14. februar
Iskrenost i duhovnost

"Pravo na Boga kako ga shvatamo je potpuno i bezuslovno.
Zbog toga što imamo to pravo, neophodno je da budemo
iskreni u svom verovanju ukoliko želimo da duhovno rastemo."

v

Na sastancima, uz sok ili kafu, u razgovoru sa svojim sponzorom, mi slušamo naše prijatelje iz NA kako govore o svom shvatanju Više sile. Bilo bi lako "ići niz vodu" i složiti se s nečijim verovanjem. Ali baš kao što se niko umesto nas ne može oporaviti, tako ni nečija duhovnost ne može zameniti našu sopstvenu. Moramo iskreno tražiti shvatanje Boga koje je dobro upravo za nas.
Mnogi od nas započinju ovu potragu molitvom i meditacijom, a nastavljaju svojim iskustvima u oporavku. Da li je bilo slučajeva kada smo dobili snagu koja nije naša sopstvena i koja nam je pomogla da se suočimo sa životnim izazovima? Da li smo pronašli put kad smo ga, u teškim trenucima, tiho tražili? Za kakvu to Silu verujemo da nas je vodila i jačala? Kakvu Silu tražimo? Odgovorima na ova pitanja, razumećemo svoju Višu silu dovoljno dobro kako bismo se osećali sigurno i sa poverenjem je zamolili da preuzme brigu za našu volju i živote.
Pozajmljeno shvatanje Boga može nam pomoći neko kraće vreme. Ali na duže staze, moramo pronaći svoje sopstveno shvatanje Više sile, jer je ona ta Sila koja će nas nositi u našem oporavku.

v

Samo danas: Ja tražim Silu veću od mene samog koja mi može pomoći da duhovno rastem. Danas ću iskreno preispitati svoja verovanja i doći do svog sopstvenog shvatanja Boga.

[Vuk]

15. februar
Buđenje duha

"Poslednje što smo očekivali bilo je buđenje duha."

v

Malo nas je došlo na prvi sastanak Anonimnih Narkomana žudeći za moralnim preispitivanjem ili verujući da je u našim dušama postojala duhovna praznina. Nismo mogli da naslutimo da ćemo se upustiti na putovanje koje će probuditi naš uspavani duh.
Kao glasni budilnik Prvi korak nas vodi ka podsvesti – iako u tom trenutku ne moramo da budemo sigurni hoćemo li izaći iz kreveta ili spavati još samo pet minuta. Nežna ruka koja nam lagano protresa ramena dok radimo Drugi i Treći korak povod je da ustanemo, protegnemo se i zevnemo. Trebamo obrisati san s očiju kako bismo napisali Četvrti i podelili Peti korak. Ali radeći Šesti, Sedmi, Osmi i Deveti korak, počinjemo da primećujemo lakoću u svom hodu i osmeh na svom licu. Naš duh peva pod tušem kako radimo Deseti i Jedanaesti korak. I onda primenjujemo Dvanaesti i izlazimo iz kuće u potrazi za drugima koje treba probuditi.
Ne moramo da ostatak svog života provedemo u duhovnoj komi. Možda ne volimo da ustanemo ujutru, ali jednom kada izađemo iz kreveta, gotovo uvek nam je drago da jesmo.

v

Samo danas: Kako bih probudio svoj uspavani duh, ja ću koristiti Dvanaest koraka.

[Vuk]

16. februar
Verna osećanja

"Kada odbijemo da prihvatimo stvarnost današnjice, mi
poričemo veru u svoju Višu silu. To samo može
uzrokovati više patnje."

v

Neki dani jednostavno nisu onakvi kakvi bi mi hteli da budu. Naši problemi mogu da budu tako obični, kao što su pokidana pertla na cipeli ili stajanje u redu za kasu u prodavnici. Ili možemo da doživimo mnogo ozbiljnija iskušenja, kao što su gubitak radnog mesta, doma ili voljene osobe. Kako god bilo, često tražimo način kako da izbegnemo sopstvena osećanja, umesto da jednostavno priznamo da su ta osećanja bolna.
Niko nam ne obećava da će sve biti onako kako želimo kada prestanemo da se drogiramo. Zapravo, možemo biti sigurni da život ide dalje, bez obzira drogirali se mi ili ne. Suočavaćemo se sa dobrim i lošim danima, sa lepim i ružnim osećanjima. Ali više nikada ne moramo da bežimo od bilo kojih osećanja.
Možemo iskusiti bol, žalost, tugu, ljutnju, razočaranje – sva ona osećanja koja smo nekada izbegavali uz pomoć droge. Otkrivamo da ta osećanja možemo da proživimo čisti. Nećemo umreti i svet neće nestati samo zato što se ne osećamo dobro. Učimo da verujemo da možemo da preživimo sve što nam dan donosi.

v

Samo danas: Ja ću pokazati svoju veru u Boga tako što ću proživeti današnji dan kakav god bio.

[Vuk]

17. februar
Nositi poruku, a ne zavisnika

"Možemo da ih analiziramo, saetujemo, ubeđujemo, molimo se za njih,
pretmoi im, tučemo ih ili zatvorimo, ali oni neće prestati
dok to sami ne budu hteli."

v

Verovatno je jedna od najtežih istina sa kojom moramo da se suočimo u svom oporavku ta da smo nemoćni u odnosu na zavisnost drugoga kao što smo nemoćni u odnosu na svoju sopstvenu. Možda mislimo da bismo, ako smo doživeli duhovno buđenje u sopstvenom životu, trebali da budemo u stanju da uverimo drugog zavisnika da pronađe oporavak. Ali postoje ograničenja u onome što možemo da učinimo da pomognemo drugom zavisniku.
Ne možemo ih prisiliti da prestanu sa drogiranjem. Ne možemo im darovati rezultate koraka ili rasti umesto njih. Ne možemo ukloniti njihovu samoću ili bol. Ne postoji ništa što možemo reći kako bismo uverili uplašenog zavisnika da preda njemu blisku bedu zavisnosti za zastrašujuću nesigurnost oporavka. Mi ne možemo uskočiti u kožu drugih ljudi, braniti njihove ciljeve ili umesto njih odlučiti šta bi im bilo najbolje.
Ipak, ako prestanemo pokušavati da primenjujemo silu nad tuđom zavisnošću, možemo im pomoći. Oni mogu rasti ako im dopustimo da se suoče s realnošću, koliko god ona bila bolna. Možda postanu produktivniji, kako oni to shvataju, ako ne pokušamo da to radimo umesto njih. Oni mogu postati autoriteti u svom životu, jedino ako smo mi autoriteti samo u svom sopstvenom. Ako prihvatimo sve ovo, možemo postati ono što bismo trebali biti – nosioci poruke, a ne zavisnika.

v

Samo danas: Ja ću prihvatiti da sam nemoćan ne samo u odnosu na svoju zavisnost, već i u odnosu na bilo čiju. Ja ću nositi poruku, a ne zavisnika.

[Svire]

17. februar
Nositi poruku, a ne zavisnika

"Možemo da ih analiziramo, saetujemo, ubeđujemo, molimo se za njih,
pretmoi im, tučemo ih ili zatvorimo, ali oni neće prestati
dok to sami ne budu hteli."

v

Verovatno je jedna od najtežih istina sa kojom moramo da se suočimo u svom oporavku ta da smo nemoćni u odnosu na zavisnost drugoga kao što smo nemoćni u odnosu na svoju sopstvenu. Možda mislimo da bismo, ako smo doživeli duhovno buđenje u sopstvenom životu, trebali da budemo u stanju da uverimo drugog zavisnika da pronađe oporavak. Ali postoje ograničenja u onome što možemo da učinimo da pomognemo drugom zavisniku.
Ne možemo ih prisiliti da prestanu sa drogiranjem. Ne možemo im darovati rezultate koraka ili rasti umesto njih. Ne možemo ukloniti njihovu samoću ili bol. Ne postoji ništa što možemo reći kako bismo uverili uplašenog zavisnika da preda njemu blisku bedu zavisnosti za zastrašujuću nesigurnost oporavka. Mi ne možemo uskočiti u kožu drugih ljudi, braniti njihove ciljeve ili umesto njih odlučiti šta bi im bilo najbolje.
Ipak, ako prestanemo pokušavati da primenjujemo silu nad tuđom zavisnošću, možemo im pomoći. Oni mogu rasti ako im dopustimo da se suoče s realnošću, koliko god ona bila bolna. Možda postanu produktivniji, kako oni to shvataju, ako ne pokušamo da to radimo umesto njih. Oni mogu postati autoriteti u svom životu, jedino ako smo mi autoriteti samo u svom sopstvenom. Ako prihvatimo sve ovo, možemo postati ono što bismo trebali biti – nosioci poruke, a ne zavisnika.

v

Samo danas: Ja ću prihvatiti da sam nemoćan ne samo u odnosu na svoju zavisnost, već i u odnosu na bilo čiju. Ja ću nositi poruku, a ne zavisnika.

koliko istine..!

[Vuk]

Bio sam potpuno siguran da će neko odreagovati na ovaj današnji text...i zaista. Lično sam imao tu nepriliku da naučim sve to na teži način, trošeći mnog vremena i neprocenjivo puno energije u pokušaju da budem sa nekim, provodim vreme, vodam tamo i ovamo, ko apsolutno nije ni imao nameru da prekine da se drogira. Ipak sa druge strane iz tog iskustva ovo sam naučio, a sve me je to održalo čistim i do danas. Možda da sam malo više verovao literaturi nebih potrošio uzalud toliko energije ali ja sam jednostavno zavisnik, moram da naučim na svojoj kože pa to ti je.
Pozdrav Svire i izgrli mi Podgoričane na sastanku danas.

[Vuk]

18. februar
Partnerstvo oporavka

"Dok idem polako i obavezujem se da ću
zajedno sa svojom Višom silom učiniti najbolje
što mogu, znam da ću danas biti zbrinut."

v

Mnogi od nas osećaju da je temeljna obaveza u oporavku ona koju imamo prema svojoj Višoj sili. Znajući da sami nemamo snage da ostanemo čisti i pronađemo oporavak, mi ulazimo u partnerstvo sa Silom većom od nas. Predajemo život brizi svoje Više sile i zauzvrat, ta Viša sila nas vodi.
Ovo partnerstvo je ključno da bismo ostali čisti. Uspešno proći prve dane oporavka često izgleda kao najteža stvar koju smo ikad uradili. Ali snaga naše predaje oporavku i sila Božje ljubavi dovoljni su da nas vode, samo danas.
Naš deo u ovom partnerstvu znači da uradimo najbolje što možemo svaki dan, da se otvorimo životu i radimo ono što se od nas traži, da primenjujemo načela oporavka kako najbolje znamo. Obećavamo da ćemo raditi najbolje što možemo – ne praviti se da jesmo, niti se pretvarati da smo nadljudi, već jednostavno raditi korak po korak na putu oporavka. Kako ispunjavamo svoj deo u partnerstvu oporavka, mi doživljavamo ljubav Više sile koja se brine za nas.

v

Samo danas: Ja ću poštovati svoju obavezu u partnerstvu sa mojom Višom silom.

[Vuk]

19. februar
Rezervacije

"Recidiv nikada nije slučajan. On je znak da
imamo rezervacije u svom programu."

v

Rezervacije su nešto što čuvamo za buduće drogiranje. U našem slučaju to je očekivanje da ćemo, ako se dogodi to-i-to, sigurno recidivirati. Za koji događaj očekujemo da će biti previše bolan da bi mogli da ga podnesemo? Možda mislimo da ćemo, ako nas napusti supruga ili devojka, sigurno otići da se drogiramo. Ako izgubimo posao, pomislimo da ćemo sigurno uzeti drogu. Ili očekujemo da će smrt voljene osobe biti nepodnošljiva. U svakom slučaju, rezervacije koje postavljamo daju nam dozvolu da uzmemo drogu ako se tako nešto obistini - a to često tako i bude.
Možemo da se pripremimo za uspešnu apstinenciju umesto za recidiv preispitivanjem sopstvenih očekivanja i njihovim menjanjem kada to možemo učiniti. Većina nas u sebi nosi ceo katalog očekivanih patnji koje su usko povezane sa strahovima. Možemo da naučimo kako da preživimo patnju posmatranjem drugih zavisnika u oporavku kako se nose sa sličnim bolom. Njihove pouke primenjujemo na svoja očekivanja. Umesto da sebi govorimo kako ćemo se izdrogirati ako se dogodi to i to, možemo tiho da se uverimo da ćemo i mi takođe ostati čisti, bez obzira šta nam život danas donese.

v

Samo danas: Ja ću proveriti da li imam neke rezervacije koje bi mogla da ugroze moj oporavak i podeliću ih sa drugim zavisnikom.