Forum za podršku u oporavku

Frajla wrote:Mislite sa ste tek tako utekli od nas čavki na druge teme, necete se nas tako lako otarasiti

Bravo Marka za prelazak na pravilno uzimanje, veeeeeeliki korak je to i videces koliko ces biti bistriji i “normalniji”
Drago mi je da ima snage u tebi nakon tvojih ispovesti jer i ovo je mnogo!
Zapravo jak si kao stena!

Blek stena!
Volimo mi cavke, i koke, i neke rode recimo! Volimo sve te vrste riba

Ja čitam šta pišete, nekad ne stignem odmah, pa mi se nakupi nekoliko duuuugih postova, a onda trebam odvojiti vrijeme da sve pročitam.
Marka, zapeo mi je za oko tvoj post u vezi sa tvojom trenutnom situacijom. Žao mi je što ti je supruga bolesna i što se pripremaš na gubitak. Kako ste sinu rekli i jeste li ga pripremili da će majka umrijeti? Mislim da je to puno važnije pitanje trenutno od ovog koje ti sebi postavljaš - naći drugu ženu i djetetu majku. Prvo, nijedna žena me može djetetu zamijeniti majku.
Drugo, ako misliš da ti treba druga žena, onda se vi trebate pronaći na osnovu emocije koju imate jedno prema drugom, zajedničkih vrijednosti, interesovanja, spremnosti na zajednički život koji podrazumijeva puno kompromisa, uzimanja i davanja, prilagođavanja, razgovora. I naravno da će ta žena tada i prihvatiti tvoje dijete i dijete nju. Za sve navedeno je potrebno vrijeme, strpljenje, ulaganje u odnos i mnogo razgovora.
Ta ideja da ozeniš ženinu sestru ne samo da nije normalna, nego je poprilično zaostala i primitivna. Iako su sestre, one su potpuno različite. Osim toga, kakvu poruku šaljete djeci o tome šta je brak? Samo da je to nužna zajednica kojom tehnički olakšavate život, a ne partnerstvo dvoje ljudi koji se vole i žele da dijele život?
Opet ponavljam, tvom sinu niko ne može zamijeniti ni majku ni oca.
TI imaš odgovornost više da mu budeš dobar otac. A to podrazumijeva da za sebe nađeš pomoć, idi na psihoterapiju, počni sebe mijenjati. Korak po korak.
Traženje "savršwne" zamjene za majku je samo odbacivanje svoje odgovornosti za sebe i dijete kojem ćeš sutra biti sve.
Nije lako, ali je jedini ispravni put. Kad ti budeš dobro, prava žena će doći. Sve drugo je odbacivanje odgovornosti za vlastiti život.
Sretno i polako naprijed.

Znam Sanela.
Što se tiče tog seksističkog nastupa da nekom treba druga majka, to nisu moje reči, ali neću sada tražiti opravdanje.
Sve ostalo navedno je baš tako.

Supruga je preminula u prošlu sredu, a preključe je sahranjena.
Našeg sina sam sklonio na sigurno, i još ne zna.
Sve sam radio zajedno i po uputima dečijeg psihologa i tima za zaštitu deteta (pravnik, soc. radnici, pedagog).

Ova tema može pod katanac.

Žao mi je. Primi moje saučešće.
Čuvaj se.

Hvala Sanela.
Počeo sam opet sa skidanjem. Drugo jutro bez bupa.
Ne znam kada je najteže, ali evo, drugi dan, pijem kaficu.
Za sada nema psihotičnog sadržaja, mada sam mojima izdiktirao terapiju, i sve to može da pogleda načelnik psihijatrije, i da mi prepiše, njima više ne idem, jedino što mogu i hoću to je da dođe kod mene kući da me pregleda. Ako neće, i ne mora. Dovoljno sam puta bio po ludnicama, i znam barem sebi da prepišem lekove.
Sada pijem jedino lozarepam od 2.5 mg x 3
Kada bih u ovom selu mogao da nađem katapresan, bilo bi odlično, ali teško, nisu ovo 90-te.
I moram naći barem Zolofta jedno 100 mg dnevno. Zapravo, to i imam prepisano.

Moje saucesce Marka

Nije mi jasno sto ti sin ne zna? Da mu je majka umrla?

Hvala. Duga priča, nije za ovde. Ako se nekada vidimo, isprićaču ti, ali ne verujem da ćete tada to zanimati.

Opet prekid, opet pad.
Ni manje ni više, moji bližnji su me ohrabrili (ubacili "crva") da ponovo počen sa uzimanjem bupa, i to zbog posla. Pošto radim sa ljudima, a imam i neke teškoće u vezi moje firme, kažu mi da u takvom stanju i nisam baš za rad sa ljudima.

Ne znam kako određujete tačne količine, mislim kada lomite bup, ali negde sam se vratio na oko 0.7 mg, e sada videću poštem krenem da radim kako će ići, da li da idem na svaki drugi dan ili ipak da idem na svaki dan ali sa postepenim smanjivanjem, uz odgovarajuću terapiju.

Ima li možda predloga?

Lekari, nažalost, znaju da vode pacijenta samo sa 2 mg bupa, i to na svaki dan uzimanje, na svaki drugi dan, treći itd... kada sam uzeo juče 1 mg bupa, posle redukovanog uzimanja, i 4 dana ne uzimanja, ja više takva stanja sebi neću da dozvolim. Pa ljudi ono ne da sam drogiran, nego se "prebio", i nikome dobar. To sam voleo kao dečkić ponekad, ali sada, ma idiotizam...

PS
Zavisnik UVEK ima izgovor, i pored toga ću napisati sledeće. Kada bi imao taj luksuz, da ne moram da se brinem o tekućim obavezama, porodica, računi, posao, kućne obaveze... mislim da bi isterao do kraja. Kada bih imao osamu, ono tipično, zatvoriš se, znaš sve šta ti treba, i to je to, bilo bi to dosta lakše. Bar na herionu je tako bilo.

Budi srecan sto imas obaveze, jer da ih nemas mislio bi na bup sve vreme

Ti moras plan napraviti i drzati se njega, od naglog skidanja i prekidanja terapija nisi nista postigao

Ostani na bupu dok god osecas da nisi dobro, ne isplati se skidanje pa da uletis u jos goru situaciju...
uzimas terapiju pravilno ili?

Frajla wrote:Budi srecan sto imas obaveze, jer da ih nemas mislio bi na bup sve vreme

Ti moras plan napraviti i drzati se njega, od naglog skidanja i prekidanja terapija nisi nista postigao

Ostani na bupu dok god osecas da nisi dobro, ne isplati se skidanje pa da uletis u jos goru situaciju...
uzimas terapiju pravilno ili?

Pravo da ti kažem, ne, ne uzimam pravilno. Dosta me je ovo izbacilo iz ravnoteže, ajde sve, ali da me ukućani aman teraju da uzimam bup...
Uzimam 1 mg uglavnom nepravilno.
Da, to je prava reč, upravo tako, treba mi plan kojeg ću se držati.

Hvala na savetu!