Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [REŠENO]

Vaša iskustva, pitanja u vezi sa terapijom "održavanja" - metadon, buprenorphine... Pišite ovdje o svojoj borbi sa ovisnošću, svakodnevnim iskušenjima i problemima s kojima se suočavate.

Moderator: sanela

User avatar
Caty
Posts: 741
Joined: Thu Apr 20, 2017 8:54 pm

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji

Post by Caty » Fri Sep 15, 2017 11:57 am

Da ninocka, definitivno idem korak dalje ali od ponedeljka!!! Za sad sam jos par dana na 0'5 imam neku svadbu i brdo obaveza pa ne mogu jos o tome da mislim ali od ponedeljka pocinjem sa dozom 0'4mg iliti dvojka podeljena na 5 delova/dana i idemo tako bar 10 dana a sledeca ce biti 0.33 sad ce vec smanjivanja biti sve manja... videcemo da li ce biti lakse ili teze nego do sada...

User avatar
Marka
Posts: 148
Joined: Sat Jul 21, 2007 2:42 pm
Location: Srbija

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji

Post by Marka » Fri Sep 15, 2017 3:55 pm

A šta da radim kada mene dune u glavu i 2 mg ali rapidno pada i ne izdrži 24 h. Dakle uzmem 2 mg, i osetim ga, posle šta znam 3-4 sata tog osećaja nema, a da sam posle u krizi samo bih slagao (prvo sebe, a dogovorio sam se da to neću da radim :D ) a posle i druge, ali nisam baš ni posve Ok.
Znam da je to daleko od prave krize.
Ma izdržaće se, daleko je ovo od krize kod mene.

Code: Select all

15.09.17. - 2 mg bup, 100 mg zoloft

Frajla
Posts: 813
Joined: Mon Jul 27, 2015 3:01 pm

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji

Post by Frajla » Fri Sep 15, 2017 8:07 pm

U tome i jeste poenta bupa, da te nauci da zivis bez rada a i bez krize.
Kada se na to priviknes, tek tada si spreman za dalje spustanje.... a ovako je jos rano izgleda

User avatar
Caty
Posts: 741
Joined: Thu Apr 20, 2017 8:54 pm

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji

Post by Caty » Fri Sep 15, 2017 8:57 pm

Istina dokle god zelis rad nista od spustanja jer za rad ti samo treba vise i vise ja sam htela da spustam dozu ali sam prizeljkivala rad i nadala se i vukla i povecavala svaki cas. Mislim realno sad na ovoj maloj dozi posto mene ujutru vec neka krizica hvata pa kad uzmem boga mi prodje dva sata dok ne postane bolje i kako dan odmice meni je to dejstvo sve jace to me malo buni ispade da bas sporo deluje bup a nekad sam ga odmah osećala isto kao ti i posle par sati slabo.. sad suprotno na ovoj manjoj dozi... no marko svakako jos ne razmislja o skidanju nego prosto decko zeli da spusti na 2mg jer smatra da je sve preko suvisno kao sto i jeste i zeli da se za sad ustali na toj dozi i veruj da hoces bice ti par dana tako malo bezveze ali čim se naviknes na.tu dozubi stabilizujes radiće te ona i.bolje nego 3-4mg sve je super kad se stabilizuje na toj manjoj dozi pa mene sad pola mg uradi bre osecam ceo dan kao nekad 2 verovao ili ne. Na sve se covek navikne

User avatar
Marka
Posts: 148
Joined: Sat Jul 21, 2007 2:42 pm
Location: Srbija

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji

Post by Marka » Sat Sep 16, 2017 4:55 pm

Aha, e sada su mi već neke stvari jasnije oko bupa, i imaju pravo kada kažu, ko hoće da se skine ili da bude na što manjoj dozi i što normalniji, da je najbolje ići na bup, a sada sam i osetio zašto. Ovo na metadonu nije moguće.
Da, da, dakle bup me uči kako da živim što normalnije, a nisam odavno bio u tom stanju, ili sam haj ili u krizi, a ovo bi bila neka zlatna sredina.

Code: Select all

16.09.17. - 3 mg bup, 100 mg zoloft
Danas mi treba ova 3 mg, imam posla gde treba da sam na nivou zadatka. Od ponedeljka ću najverovatnije krenuti sa 2.5 mg.

User avatar
Marka
Posts: 148
Joined: Sat Jul 21, 2007 2:42 pm
Location: Srbija

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [REŠENO]

Post by Marka » Mon Feb 18, 2019 12:24 pm

Tema može pod ključ. :D

Hvala svima, Živeli!

User avatar
Marka
Posts: 148
Joined: Sat Jul 21, 2007 2:42 pm
Location: Srbija

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [WIP]

Post by Marka » Tue Mar 12, 2019 8:27 am

Marka wrote:Ukratko, bio heroinski zavisnik, potom ušao na metadonski program na kojem sa bio skoro 13 godina.
Izvršio migraciju/transfer, kako god, na Buprenorfin Alkaloid. Prilikom uvođenja na Buprenorfin, otpušten na ambulatno lečenje.
Nikada ranije nisam uzimao Bup.
Prvi kontakt sa bupom od 2 mg mi je bio, "šta je bre ovo čoveče", za mene slabo, kao da sam popio veću dozu sedativa.
Izlazim sa dozom od 4 mg, da bi posle par dana doza bila povećana na 6 mg, plus 2 x 5 mg Bensedina, i 50mb Zolofta.

Uz pomoć ekipe sa foruma, Caty, Noel, Ziki i ostali... u temi "Skidanje s buprenorfina - pravilan način" sam došao do novih saznanja o bupu koje lekari uglavnom neće ili ne znaju da prenesu.

Juče sam sam prepolivio jednu tabletu od 2 mb i uzeo onaj manji deo sa još dve tablete od 2 mg, što bi negde bilo oko 4.8 mg bupa. Kada je bup počeo punom parom da deluje, pojavio se nemir, iz prostog razloga jer je raspoloženje bilo povišeno, zato sam danas uzeo manje bupa 4 mg, pa mi Bensedin nije potreban.
Videćemo dalje kako će ići kada se zalihe iz organizma istroše, a to je nekih 3-4 dana.
Cilj mi je da spustim što nižu dozu održavanja na bupu, a potom pokušam i skroz da ga ukinem. Videćemo, još je rano o tome sada pričati.

Neke najbitnije razlike između metadona i bupa su sledeće. Metadon daje dosta više euforije, zbog čega se kada on pusti dejstvo osećate dosta loše. Taj deo kod bupa je daleko smanjen ali zato je i nelagoda kada od prestane sa punim dejstvom da deluje daleko manja.
Dalje, bup se zadržava u organizmu daleko duže nego metadon, heroin i da ne pominjem (mada se heroina slabo i sećam).
Potom, daleko sam fokusiraniji na svakodnevne probleme što na poslu što u životu, a na metadonu je sve lako ćemo i (malo) sutra ćemo. Ozbiljniji sam, valjda mi je takav karakter, a i imam godina u kojim čovek/žena postaje zreo. I nekako sam, ajde tako da kažem, pametniji na bupu nego na metadonu. Donosim brže važne odluke, koje su se do sada pokazale kao ispravne, naročito u vezi posla. Manje pušim, krvni pritisak koji je znao biti povišen je sada odličan.

O krizi na bupu, ne mogujoš ništa da napišem jer je nisam doživeo.

Code: Select all

27,08,17. - 4,8 mg bupa, 2x 10 mg Besedina i 100 mg Zolofta
28.08.17. - 4 mg bupa, 100 mg Zolofta
Komentri, sugestije, konstruktivne kritike i ostalo su više nego dobrodošli u ovoj temi.
Idemo sve opet iz početka.

Kakav lik, izdržao si celih 12 dana čist i za malo nisi odlepio. E moj ti, nikada se nećeš opametiti.
I ne igraj se više sa tim stvarima, ovaj put ako te zatvore neće te lako pustiti, poslaće te kod druga u Lazu Lazarević.

Tu sam, vratio sam se, uzeo sam svoju terapiju, i sada sam samo normalan, onaj stari ja. Urađen sam, ali nisam urađen. Ništa specijalno se nije desilo. Meni je ovo nažalost normala.
Ako sam nekoga razočarao, šta da vam kažem, najbolje ništa.

Šta raditi dalje? Organizovati se, sagledati svoje jače i slabije strane. Tiše i sporije da nastavim da se borim. Moram nekako da nađem "rupu u zakonu" i da na tu "rupu" usmerim negativnost. Dobro je pitanje da li moja psiha i telo to mogu da izdrže sve.
Od kada sam se malo osvestio, krenuo sam stranputicom. Moram da idem redom, radom i disciplinom. Uvreteo sam sebi u glavu (sumanutost) da svako može da se skine preko noći svako ako to želi. Možda i može, ali to nije dobro za mene i moju okolinu.

Sin mi i sada nedostaje kada sam uzeo bup.
Osećam patnju i zabrinunost za sinom, doduše sada je sve dosta mirnije u glavi. Sin ne zna da će majka uskoro da ode. Ne znam kako da mu to kažem, tako da ću morati da tražim stručnu pomoć za obojicu, ne smem da se igram sa tim stvarima. Plašim se, jer ima i mojih gena. Šta ako krene da se drogira. Šta da radim onda (evo već počinjem da paničim).
Ovako to posmatram. Mali bata, mali čovek, tek je tek počeo da živi, on nije mogao da bira oca. Supruga stvarno ne može više. Dok nije bila bolesna, ona je žena i majka za svako poštovanje i pohvalu. Nažalost, ozbiljno je bolesna do te mere da joj je život na koncu. I ona isto muči sebe i živi na silu zbog sina i dok se ja ne sredim. Eto zato žurim i paničim, da žena može da ode mirno Bogu na istinu.
Ima naravno i drugih kandidata koji misle da je mom sinu bolje kod njih nego kod mene, ali ni supruga ni moja porodica (roditelji su uz mene, sreća još su živi) su najviše za varijantu da se otac brine o sinu a ne stranac. Meni je najvažnije da moj sin bude dobro i da ima budućnost, i ne mora nužno da bude kod mene.
Moje je da dam sve od sebe. Ne mogu da pojmim gde se nalaze granice, jer ih redovno pomeram.

Ovakav bi još možda i mogao da budem od neke koristi.

Code: Select all

12.03.2019 05:46
Buprenofin - 2 mg, nazalno
Ksalol - 2x1 0.5 mg, oralno
Zoloft - 200 mg, oralno
Odo da se odmorim malo od svega.

licaninsasela
Posts: 245
Joined: Fri Feb 01, 2019 8:52 am

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [WIP]

Post by licaninsasela » Tue Mar 12, 2019 10:24 am

Marka wrote:
Marka wrote:Ukratko, bio heroinski zavisnik, potom ušao na metadonski program na kojem sa bio skoro 13 godina.
Izvršio migraciju/transfer, kako god, na Buprenorfin Alkaloid. Prilikom uvođenja na Buprenorfin, otpušten na ambulatno lečenje.
Nikada ranije nisam uzimao Bup.
Prvi kontakt sa bupom od 2 mg mi je bio, "šta je bre ovo čoveče", za mene slabo, kao da sam popio veću dozu sedativa.
Izlazim sa dozom od 4 mg, da bi posle par dana doza bila povećana na 6 mg, plus 2 x 5 mg Bensedina, i 50mb Zolofta.

Uz pomoć ekipe sa foruma, Caty, Noel, Ziki i ostali... u temi "Skidanje s buprenorfina - pravilan način" sam došao do novih saznanja o bupu koje lekari uglavnom neće ili ne znaju da prenesu.

Juče sam sam prepolivio jednu tabletu od 2 mb i uzeo onaj manji deo sa još dve tablete od 2 mg, što bi negde bilo oko 4.8 mg bupa. Kada je bup počeo punom parom da deluje, pojavio se nemir, iz prostog razloga jer je raspoloženje bilo povišeno, zato sam danas uzeo manje bupa 4 mg, pa mi Bensedin nije potreban.
Videćemo dalje kako će ići kada se zalihe iz organizma istroše, a to je nekih 3-4 dana.
Cilj mi je da spustim što nižu dozu održavanja na bupu, a potom pokušam i skroz da ga ukinem. Videćemo, još je rano o tome sada pričati.

Neke najbitnije razlike između metadona i bupa su sledeće. Metadon daje dosta više euforije, zbog čega se kada on pusti dejstvo osećate dosta loše. Taj deo kod bupa je daleko smanjen ali zato je i nelagoda kada od prestane sa punim dejstvom da deluje daleko manja.
Dalje, bup se zadržava u organizmu daleko duže nego metadon, heroin i da ne pominjem (mada se heroina slabo i sećam).
Potom, daleko sam fokusiraniji na svakodnevne probleme što na poslu što u životu, a na metadonu je sve lako ćemo i (malo) sutra ćemo. Ozbiljniji sam, valjda mi je takav karakter, a i imam godina u kojim čovek/žena postaje zreo. I nekako sam, ajde tako da kažem, pametniji na bupu nego na metadonu. Donosim brže važne odluke, koje su se do sada pokazale kao ispravne, naročito u vezi posla. Manje pušim, krvni pritisak koji je znao biti povišen je sada odličan.

O krizi na bupu, ne mogujoš ništa da napišem jer je nisam doživeo.

Code: Select all

27,08,17. - 4,8 mg bupa, 2x 10 mg Besedina i 100 mg Zolofta
28.08.17. - 4 mg bupa, 100 mg Zolofta
Komentri, sugestije, konstruktivne kritike i ostalo su više nego dobrodošli u ovoj temi.
Idemo sve opet iz početka.

Kakav lik, izdržao si celih 12 dana čist i za malo nisi odlepio. E moj ti, nikada se nećeš opametiti.
I ne igraj se više sa tim stvarima, ovaj put ako te zatvore neće te lako pustiti, poslaće te kod druga u Lazu Lazarević.

Tu sam, vratio sam se, uzeo sam svoju terapiju, i sada sam samo normalan, onaj stari ja. Urađen sam, ali nisam urađen. Ništa specijalno se nije desilo. Meni je ovo nažalost normala.
Ako sam nekoga razočarao, šta da vam kažem, najbolje ništa.

Šta raditi dalje? Organizovati se, sagledati svoje jače i slabije strane. Tiše i sporije da nastavim da se borim. Moram nekako da nađem "rupu u zakonu" i da na tu "rupu" usmerim negativnost. Dobro je pitanje da li moja psiha i telo to mogu da izdrže sve.
Od kada sam se malo osvestio, krenuo sam stranputicom. Moram da idem redom, radom i disciplinom. Uvreteo sam sebi u glavu (sumanutost) da svako može da se skine preko noći svako ako to želi. Možda i može, ali to nije dobro za mene i moju okolinu.

Sin mi i sada nedostaje kada sam uzeo bup.
Osećam patnju i zabrinunost za sinom, doduše sada je sve dosta mirnije u glavi. Sin ne zna da će majka uskoro da ode. Ne znam kako da mu to kažem, tako da ću morati da tražim stručnu pomoć za obojicu, ne smem da se igram sa tim stvarima. Plašim se, jer ima i mojih gena. Šta ako krene da se drogira. Šta da radim onda (evo već počinjem da paničim).
Ovako to posmatram. Mali bata, mali čovek, tek je tek počeo da živi, on nije mogao da bira oca. Supruga stvarno ne može više. Dok nije bila bolesna, ona je žena i majka za svako poštovanje i pohvalu. Nažalost, ozbiljno je bolesna do te mere da joj je život na koncu. I ona isto muči sebe i živi na silu zbog sina i dok se ja ne sredim. Eto zato žurim i paničim, da žena može da ode mirno Bogu na istinu.
Ima naravno i drugih kandidata koji misle da je mom sinu bolje kod njih nego kod mene, ali ni supruga ni moja porodica (roditelji su uz mene, sreća još su živi) su najviše za varijantu da se otac brine o sinu a ne stranac. Meni je najvažnije da moj sin bude dobro i da ima budućnost, i ne mora nužno da bude kod mene.
Moje je da dam sve od sebe. Ne mogu da pojmim gde se nalaze granice, jer ih redovno pomeram.

Ovakav bi još možda i mogao da budem od neke koristi.

Code: Select all

12.03.2019 05:46
Buprenofin - 2 mg, nazalno
Ksalol - 2x1 0.5 mg, oralno
Zoloft - 200 mg, oralno
Odo da se odmorim malo od svega.
da, teska obiteljska situacija.ja ti ne mogu nikako pomoci,nisam na srecu svoju bio u takvoj teskoj situaciji.cuvaj zdravlje,psihu,trebat ce ti u teskim trenucima kad dođe vrime.samo podrska ako sta znaci Marka nista drugo nazalost

User avatar
Marka
Posts: 148
Joined: Sat Jul 21, 2007 2:42 pm
Location: Srbija

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [REŠENO]

Post by Marka » Tue Mar 12, 2019 5:08 pm

Hvala Liko.

Zvali me odmah drugovi, pošto sam sinoć razmišljao da odem i ispričam sve lekarima.
I to nije dobro za mene i moju okolinu. Ne mogu više po ludnicama da gubim vreme, sasvim sam ih dovoljno upoznao za naredna tri života.
Ovo je bila jako loša ideja, ali ne vredi, mogao je bilo ko da mi priča i priča, ne vredi, narkomanija je stvarno jako teška, gotovo neizlečiva bolest, bar ja to dobro znam. Nemoj da se ljutite što sam opet pao, i ne gledajte mene, ja sam ovde kod svoje kuće. Vi bežite odavde ali kada tek završite posao.

Nema više šmrkanja. Ne znam zašto nisam iskoristio situaciju bar da prestanem da šmrčem. Opet ostavljam problem za sutra.
Pa dobro, ni to "sutra" i ne zvuči toliko loše. Sada (ovo stanje) mi zvuči mnogo lepše i prijatnije od sutra. Plašim se od sutra.
Sutara će biti lepši dan, ako ne sutra onda prekosutra. Posle svakog naoblačenja dolazi Sunce.

Šta je sada najgore. Ne vidim iz svega ovoga posledice. Ne pišem o sebi, već o Vama.
Da li sam nekoga zakačio uz put? Nemam kontrolu nad sobom kada nisam drogiran, to ste valjda videli do sada.
Teško je sada i da se setim šta sam radio zadnjih dva tri meseca.
Ako ko ima šta da pita, slobodno napred. Znam i hoću i da pomognem i ako sam narkoman.

Frajla
Posts: 813
Joined: Mon Jul 27, 2015 3:01 pm

Re: Dnevnik na buprenorfinskoj terapiji [REŠENO]

Post by Frajla » Tue Mar 12, 2019 7:04 pm

Previse blagosti ima u tebi da bi nekog zakacio ovde i ne sekiraj se u dobrom si drustvu

Post Reply