Skidanje s buprenorfina - pravilan način

[Tamara86]

Ja sam prestao da uzimam buprenofrin ali sam ja zavistan od bupa/dopa/hepa i sada sam najranjiviji, a čeka me dosta bitnog posla.
I nisam bio u komuni. Moja je porodica dosta religiozna, poznajem dosta dobro teologiju. Ta me je nauka bukvalno hranila, ali samo dok nisam počeo da tražim spas u drogama, i to sa 11-12 godina života.
Droge su moj život, i sasvim sigurno ih jako volim. Ja nisam normalan bez droga.
Društveno prihvatljiv bi bio ako bi recimo samo pušio duvan, ili se po nekada opio alkoholom (ne pijem ima već 25 godina, bio jako alav i naposletku opasan po život) ali ni to nikako nije dobro za mene i moje okruženje.
Uhvatio me život i postavio me u nezgodnu poziciju, kao nikada do sada. I kada mi neko kaže, ti si prošao dosta u životu, to mi strašno smeta zadnjih 7-8 godina. Ne vidim najbolje znake (mentalna retardacija usled zloupotrebe PAS), muka mi je, ne znam da li treba da udarim jako u "blickrig fazonu" ili da idem metodom "tiha voda breg roni".
Znate šta je tu najgore, svestan sam da sam ja sam odluku već doneo, i kakva ona bude moraću da je prihvatim, samo moram da je shvatim tj. razumem, a sada je tako da ne vidim, što izaziva u meni strahove, sumnje, nesigurnost...

Pa cuj, niko od nas se nije drogirao jer je mrzio drogu, jelte? Ja sad vec nisam upucena na koliko si bupa ili cega, ili si strejt. bTi mislis da nisi normalan bez droga, jer si se kao i ja, jako rano poceo drogirati. Ja sam milion puta rekla, najlakse se skinuti, ali se jako teze resocijalizovati. Znaci, dugo si se drogirao, i ti se ne znas ustvari ponasati bez droga. Ali polako, i to se nauci. Ja kad sam se sa dopa, kapanola i heptanona skinula, nisam smjela u drusto, mislila sam svi gledaju u mene, onda neke pubertetske stvari koje nisam imala su se vratile, ma svasta je bilo. Ali sam nalazila zanimacije, kao i poslije skidanja sa bupa. Tako i ti.

[licaninsasela]

Ja sam prestao da uzimam buprenofrin ali sam ja zavistan od bupa/dopa/hepa i sada sam najranjiviji, a čeka me dosta bitnog posla.
I nisam bio u komuni. Moja je porodica dosta religiozna, poznajem dosta dobro teologiju. Ta me je nauka bukvalno hranila, ali samo dok nisam počeo da tražim spas u drogama, i to sa 11-12 godina života.
Droge su moj život, i sasvim sigurno ih jako volim. Ja nisam normalan bez droga.
Društveno prihvatljiv bi bio ako bi recimo samo pušio duvan, ili se po nekada opio alkoholom (ne pijem ima već 25 godina, bio jako alav i naposletku opasan po život) ali ni to nikako nije dobro za mene i moje okruženje.
Uhvatio me život i postavio me u nezgodnu poziciju, kao nikada do sada. I kada mi neko kaže, ti si prošao dosta u životu, to mi strašno smeta zadnjih 7-8 godina. Ne vidim najbolje znake (mentalna retardacija usled zloupotrebe PAS), muka mi je, ne znam da li treba da udarim jako u "blickrig fazonu" ili da idem metodom "tiha voda breg roni".
Znate šta je tu najgore, svestan sam da sam ja sam odluku već doneo, i kakva ona bude moraću da je prihvatim, samo moram da je shvatim tj. razumem, a sada je tako da ne vidim, što izaziva u meni strahove, sumnje, nesigurnost...

Pa cuj, niko od nas se nije drogirao jer je mrzio drogu, jelte? Ja sad vec nisam upucena na koliko si bupa ili cega, ili si strejt. bTi mislis da nisi normalan bez droga, jer si se kao i ja, jako rano poceo drogirati. Ja sam milion puta rekla, najlakse se skinuti, ali se jako teze resocijalizovati. Znaci, dugo si se drogirao, i ti se ne znas ustvari ponasati bez droga. Ali polako, i to se nauci. Ja kad sam se sa dopa, kapanola i heptanona skinula, nisam smjela u drusto, mislila sam svi gledaju u mene, onda neke pubertetske stvari koje nisam imala su se vratile, ma svasta je bilo. Ali sam nalazila zanimacije, kao i poslije skidanja sa bupa. Tako i ti.

Marka vidim imas godina.Komuna? ako poznajes sebe onako iskreno nije ti potrebna. meni je pomogla toliko da sam upozno sebe, vrline i mane,koplekse. odnosno ono sta sam heroinom pokusavo sakriti.i to je sve.bit svega.sad kad si ok vjerovatno isplivavaju svi moguci crnjaci protiv kojih valja sada ici potpuno normalan.vjerujem da si dovoljno jak nositi se sa samim sobom.nije lako.upozno sam kroz komunu dosta ljudi,rijetki su uspjeli,odnosno zanm samo dva lika koja su i dan danas ok.svi ostali s kojima sam u kontaktu ili imaju sada problem kocke,ili cugaju,ili su se vratili dopu,heptima i sta ti ja znan.ja sam godinama bio ok.mozda me poso moj održo dobrim,ali evo i ja sam pao.normalno da mi je crnjak zbog toga,pogotovo zbog žene koju sam upoznao normalan,doveo je u hr i sad brljavim opet sa pizdarijama.drzim se nekih mjesec i pol ok,nije mi lako ni malo,skroz mi je na pameti dop.jos uvik odoljevam ali nije dobro.skolnio sam se,uglavnom sam doma ili na selu,ali tolika nervoza je u meni da je to za popizditi.jako brzo se zaboravi sva ta muka i kvalitetan nacin zivota sta sam proso u komuni.kontam,jako je jebeno opet posloziti kockice,odnosno nonstop ici kontra sebe.iz sata u sat iz dana u dan.i nema tome kraja,takav sam,iskompleksirani majmun,eto sreca ne pusim,nikad nisan,jednom se napio u zivotu,neznam sta je spid,bonboni,koku probo par puta jako malo,tipican sam uglavnom heroinski ovisnik bio koji je heroinom licio svoje komplekse.i ja drzim tu tezu da se lako skinuti,ali je problem kako dalje.nije problem heroin ili neso drugo,nego ja.uvik ce biti i dopa i svega i nemoz od toga pobjeci odlaskom u drugi grad,bjezanjem od stare ekipe.evo od mene imas podrsku Marka,virujem da ti je tesko,virujem da se tesko snalazis,virujem da si labilan,ali ako ce te ovo utjesiti vjeruj da droga nakon sta dođeš do stadija da si neko vrime cisti,nikad vise nece biti ista.doći ce redovito do griznje savjesti zbog pada i sam sebi ces proklinjati majku radi toga.bar je meni tako.drzi se.

[Rope82]

Marka tu smo negdje sto se tice ovisnosti. Ti si prisiljen a ja recino (jos) nisam. Ali znam kad bi ga bacio da bi mi falio. S dopom se razjebes cijeli, nestabilan si, puno love odlazi, dilanje, sredjivanje, rizik...to te moze ogadit pa dobijes volju za skidanje.
Ali sto kad sasvim normalno funcioniras na terapiji. Drzis se doze, nit povecavas nit smanjivas i zivot ide sasvim normalno. Obavljas sve zadace bez po muke, rijesavas probleme svakodnevno, radis, druzis se. Ugl. kad sve izgradis na bupu kako ga ostavit.?

[licaninsasela]

Marka tu smo negdje sto se tice ovisnosti. Ti si prisiljen a ja recino (jos) nisam. Ali znam kad bi ga bacio da bi mi falio. S dopom se razjebes cijeli, nestabilan si, puno love odlazi, dilanje, sredjivanje, rizik...to te moze ogadit pa dobijes volju za skidanje.
Ali sto kad sasvim normalno funcioniras na terapiji. Drzis se doze, nit povecavas nit smanjivas i zivot ide sasvim normalno. Obavljas sve zadace bez po muke, rijesavas probleme svakodnevno, radis, druzis se. Ugl. kad sve izgradis na bupu kako ga ostavit.?

cuj Rope mislim da jos nisi došo do stadija da ti se sub zgadi.u svakom slucaju bolje da si na terapiji nego na dopu.nisam ja ovaj put imo problema sa dopom nego subom.ali meni sve vuce na griznju savjesti.neznam sta je kod Marka,mozda poso,zdravlje,obitelj...mozda je i bolje kad te nest natera na skidanje jer volju je tesko zadrzati dugorocno.cuj rope ako ti je ok i nesmeta ti zasto ne?i daleko si na taj nacin od dopa.evo neznam sta da kazem,nisam bio nikada u takvoj situaciji na dugorocno sa subom.par puta po par mjeseci.on je meni samo bio ka i dop za rjesavanje svojih nazovimo problema,a samo sam razorio psihu ka i na dopu.neznam...

[Frajla]

Ja sam prestao da uzimam buprenofrin ali sam ja zavistan od bupa/dopa/hepa i sada sam najranjiviji, a čeka me dosta bitnog posla.
I nisam bio u komuni. Moja je porodica dosta religiozna, poznajem dosta dobro teologiju. Ta me je nauka bukvalno hranila, ali samo dok nisam počeo da tražim spas u drogama, i to sa 11-12 godina života.
Droge su moj život, i sasvim sigurno ih jako volim. Ja nisam normalan bez droga.
Društveno prihvatljiv bi bio ako bi recimo samo pušio duvan, ili se po nekada opio alkoholom (ne pijem ima već 25 godina, bio jako alav i naposletku opasan po život) ali ni to nikako nije dobro za mene i moje okruženje.
Uhvatio me život i postavio me u nezgodnu poziciju, kao nikada do sada. I kada mi neko kaže, ti si prošao dosta u životu, to mi strašno smeta zadnjih 7-8 godina. Ne vidim najbolje znake (mentalna retardacija usled zloupotrebe PAS), muka mi je, ne znam da li treba da udarim jako u "blickrig fazonu" ili da idem metodom "tiha voda breg roni".
Znate šta je tu najgore, svestan sam da sam ja sam odluku već doneo, i kakva ona bude moraću da je prihvatim, samo moram da je shvatim tj. razumem, a sada je tako da ne vidim, što izaziva u meni strahove, sumnje, nesigurnost...

Marka, toliko smo praznih postova napisali u zadnjih par dana, i veruj mi da me je sramota sto si tako ranjiv i da te nismo ni pitali za tvoje iskustvo. Znam da si pricao da si naglo skocio okrenuo se religiji itd
Hajde malo detaljnije, koliko si cist, sa koliko si skocio.....

Ja ne vidim nista lose da se bude na bupu ako drugog izlaza nema, pa vecina nas je bila godinama i vise nego funkcionalna na njemu ako se ne zloupotrebljava sto Yasu kaze. Ziki koji se slabo pojavlju, takodje je godinama na njemu i kako znam vrlo kvalitetno zivi. Tako da pod moranje nikada nije islo nista

[licaninsasela]

Ja sam prestao da uzimam buprenofrin ali sam ja zavistan od bupa/dopa/hepa i sada sam najranjiviji, a čeka me dosta bitnog posla.
I nisam bio u komuni. Moja je porodica dosta religiozna, poznajem dosta dobro teologiju. Ta me je nauka bukvalno hranila, ali samo dok nisam počeo da tražim spas u drogama, i to sa 11-12 godina života.
Droge su moj život, i sasvim sigurno ih jako volim. Ja nisam normalan bez droga.
Društveno prihvatljiv bi bio ako bi recimo samo pušio duvan, ili se po nekada opio alkoholom (ne pijem ima već 25 godina, bio jako alav i naposletku opasan po život) ali ni to nikako nije dobro za mene i moje okruženje.
Uhvatio me život i postavio me u nezgodnu poziciju, kao nikada do sada. I kada mi neko kaže, ti si prošao dosta u životu, to mi strašno smeta zadnjih 7-8 godina. Ne vidim najbolje znake (mentalna retardacija usled zloupotrebe PAS), muka mi je, ne znam da li treba da udarim jako u "blickrig fazonu" ili da idem metodom "tiha voda breg roni".
Znate šta je tu najgore, svestan sam da sam ja sam odluku već doneo, i kakva ona bude moraću da je prihvatim, samo moram da je shvatim tj. razumem, a sada je tako da ne vidim, što izaziva u meni strahove, sumnje, nesigurnost...

Marka, toliko smo praznih postova napisali u zadnjih par dana, i veruj minda me sramota stonsi tako ranjiv i da te nismo ni pitali za tvoje iskustvo. Znam da si pricao da si naglo skocio okrenuo se religiji itd
Hajde malo detaljnije, koliko si cist, sa koliko si skocio.....

Ja ne vidim nista lose da se bude na bupu ako drugog izlaza nema, pa vecina nas je bila godinama i vise nego funkcionalna na njemu ako se ne zloupotrebljava sto Yasu kaze. Ziki koji se slabo pojavlju, takodje je godinama na njemu i kako znam vrlo kvalitetno zivi. Tako da pod moranje nikada nije islo nista

covik je mozda samo danas labilan,mozda jednostavno loš dan,ko zna.ne treba zbog toga pizditi.mozda mu treba samo malo ohrabrenja,mala pogurancija kroz bed razdoblje.inace je Marka do sada bio pozitivan lik.nisu svi psihicki jaki kao vas par ovdje.svako je drugaciji i treba ga ako nista drugo pokusati razumiti.eto,moje misljenje

[Frajla]

Evo pokusavam da razumem, postavila sam par pitanja jer decko nije pisao o sebi a vidi se da mu nije lako

Pisi Marka samo tu smo... a da, znam da radis nocne tako da razbacas prste nocas

[Marka]

Usled teške životne sutuacije prošle godine u 9 mesecu dobio sam neodoljivu želju da se otarasim droge. Krenuo sam jako energično.
Od 6 mg sam jako brzo došao do 2 mg. To sam i znao da mogu i smem, ali nisam uspeo iz prvog puta. Ušao u 2 mg, e tu su počeli tek pravi problemi. Nisam znao kako ću dalje i onda sam se lomio nekih 15-ak dana u sobi. Došao sam na sledeću ideju. Rešio sam da se pomirim sa sobom i da ako nisam potreban ovde, da lepo odem sa ovoga sveta. To sam tako silno poželeo, da sam prevario sam sebe i prestao da uzimam buprenofrin, ali sam zavistan od njega (kao od hrane i vode).
Išao sam kod specijaliste. Prišao sam lekarci koju sam najviše mrzeo, pružio joj ruku i izvinio se za sve moje uvrede. Ta lekarka me je primila sa 14 godina prvi put u ludnicu na posmatranje (zloupotreba PAS). Smanjila mi je treapiju na 2 mg. Pitala me je da li sam siguran da znam šta radim, odgovorio sam potvrdno, i to je to. Imam prepisano 2 mg, i ta dva miligrama ne uzimam ali bih voleo da mogu ali ne smem. Treba da uzmem sina, ićiću na procenu, zato sam sebe obmanuo da više nisam a jesam zavisnik. Bup ne uzimam, već 1 mg ksalola i 200 mg zolofta (i to je na spisku).
Uspeo sam sebe da nateram da sagledam donekle istinu. E sada, to i nije tako teško kada se namesti siutacija, ono što meni predstavlja bazičan problem, da li treba i može ovako, jer mi se pojavljuju ozbiljni problemi,i onda nikome nisam koristan.
Kao što vidite, (ja ne mogu da sagledam) očigledno je da sam u fazi početne akutne psihoze. Nema šta drugo, jer sve mi liči na to.
Ako odem u ludnicu, drogiraće me, ako ne odem u ludnicu poludeću. Zadnji put, me doktorka nije ni primila u kancelariju, već mi je otkucala izveštaj i to opet 6 mg bupa, i iznela izveštaj na hodnik. Čim sam video, vratio sam se da mi to ispravi, i mrtva ladna mi reče da je greška u računaru, i da me još vode na 6 mg, ispravila je na 2 mg i tu udarila pečat i sada je tako piše. Dva puta su me nešto zivkali na konzilijum jer sam kasnio po izveštaj. Ko zna zašto su me i zvali, ja sam otišao tada sa namerom da se oprostim od njih i da im se zahvalim na svemu. Naravno, sačekala me je sasvim druga sutuacija. Kažu da sam korektan, i počeli su da mi se pravdaju kako i oni imaju kontrole, i da dan kašnjenja može da im napravi problem..
Zadnji put sam uzeo bup, naravno nazalno, prvog ovog meseca.. Evo sada bih uzeo bup, sreća ili ne, nemam kod sebe ništa, sakrio sam sav bup kod roditelja, na vreme i na mestu koje mi nije dostupno.

[yasujirozu]

ne bih da te obeshrabrujem, no neće to izać na dobro, te ti je moj (APSOLUTNO NESTRUČNI) savjet, da se vratiš terapiji

koliko sam razumijeo, ti se želiš toga riješiti i zbog sebe i zbog djeteta, ali ovo naprosto nije način, a prilika će bit još, u to ne sumnjaj

[Marka]

ne bih da te obeshrabrujem, no neće to izać na dobro, te ti je moj (APSOLUTNO NESTRUČNI) savjet, da se vratiš terapiji

koliko sam razumijeo, ti se želiš toga riješiti i zbog sebe i zbog djeteta, ali ovo naprosto nije način, a prilika će bit još, u to ne sumnjaj

Druže, a kada će biti prilike. Pa tako govorim sebi ceo život i evo gde sam. Nije da neće da uspe, ja već vidim da ovo nije dobro stanje za mene, ali sam zbunjen.

Ja želim da se drogiram, ali znam da to nije dobro za mene i za moju okolinu. Ne želim da me moj sin vidi ovakvog, dovoljno se napatio što sam mu otac. Ozbiljan sam u nameri da sinu olakšam život, i pokušam da mu nekako nadomestim izgubljeno.
Na posmatranju, ja mogu da ih zavedem, ali pročitaće me, i to kao bukvar. Mogu ja da priznam ili ne da sam zavisnik, nije ovde više reč o meni, ja sam završio svoje, malte ne živim na silu.
Da li to mogu nekako da promenim, ako ne sada onda kada? Kada budem spreman? Pa ja nikada nisam spreman, ceo život mi u nespremnosti.
Da učim polako, da li je to to?
Ako nastavim da postavljam ovakva pitanja, vidim i ja gde ću završiti.