Skidanje s buprenorfina - pravilan način

[Jurke]

ti si kršćanin - aleluja, ovo, ono

Ja?

[yasujirozu]

oprost ako griješim

nije uvrijeda

[yasujirozu]

djeluješ tko vjernik

[yasujirozu]

hajde liječi temp - izvini ako sam bio bezobrazan...

idem i ja spavat

[Jurke]

djeluješ tko vjernik

Uhhhh bez daha sam od slušao stvar. Kakva izvedba. Baš dira u emocije. Kontam tekst, ali draga spava da bih je pitao za odredjene delove. Engleski znam, ali ima dosta toga što bi trebalo nadograditi...
Verujem da, ali sam jedan od onih kao sto on pominje ovde što u svemu traže dokaz, zato sam i zalutao u svet droge...

[Jurke]

hajde liječi temp - izvini ako sam bio bezobrazan...

idem i ja spavat

Ne mico, nisi, gotivan si mi lik, a ja nisam baš neko ko se vredja za svašta, a ovde ni nije bilo osnova da bih se uvredio. Noc ekipa, baš sam nešto zakovao, bice da sam se malo više muljao po reci...

[Jurke]

Pozdrav za Man Mana!!! Vidim da tu si pa rekoh...

[ManMan]

ana da, al šta si skužo od man?

ja ič

Pa skužih njegovu borbu koja je neki šablon po kojem se svi mi krecem. 0,5 do 1mg gore dole, pa trenuci "slobode" gde se zavozamo i tako sve dok ne odlučimo da je vreme da se spušta i prekida. To neko koprcanje i žal za nekim nazovi radom koji ostaje iza, ali kad pogledaš to je sranje teško i treba ga se sto pre manuti. Što pre, ali ne na silu, da se nebi desilo neko vece sranje. Slučajno sam se pronašao u tim njegovim rečenicama...

______________________________________________
Dobro si me skapirao!
Upravo to... trud, stalna borba, muka, gore-dole danima, mesecima u beskraj!
Sve dok ti se stvarno ne smuči više da budeš "bogalj", da ne možeš nikud iole neplanirano ići na nekoliko dana,
onako iznenada .. Svima se desilo da se u par sati, napravi neki slučajni dogovor za put?
Meni 4-5 puta se desilo da odjednom idem na more na 3-4-7, svejedno koji broj dana, tako što me neki ortak pozove da mu pravim društvo do Budve ili gde već, jer je hteo da iznenadi svoju bivšu ljubav, tako što će joj banuti, nenajavljen na vrata vikendice!?
E, tad sam mogao da se za 2h spakujem, nakrpim 100-tinjak evra da uletim ortaku za benzin, da imam za par dana nešto pojesti,
lupim u BGD-u, 4-5 pakli pljuga i eto.. On dođe po mene, sednemo u kola i pun gas ka Budvi!
On poneo 2-3 grama duvanja, ništa drugo nismo ni imali, nit` nam je trebalo.. Mogli smo kao ptice da se zezamo po primorju, dokle god je
bilo nekih para da se sipa gorivo i pojede neki hamburger! Planirali 2 dana, maksimum 3, a ostali 6 dana!!
Sve bilo super, on devojku iznenadio, ja im dao prostora da se vole, proveo 2 dana skoro cele dane sam, sem ujutru kad ih sretnem na kafi
i klopi u toj vikendici. Oni išli na neke svoje plažice, kolima, a ja se šećkao po Budvi, upoznavao razne ljude, ubujao vreme.. Ali, sad ide bitno:
ALI, NIJE MI BILA FRKA, NISAM IMAO PROBLEM SVAKO JUTRO ČIM OTVORIM OČI, DA MORAM DA UZMEM NEKU SVOJU DOZU!
Mogao sam tako i da ostanem 20 dana, da sam imao novca..
Poenta priče je: Dokle god si na Bupu, nemaš recept (ja ga nikad nisam imao) ili nemaš ni para da kupiš bar 4-5 tableta po 8mg.
Ti si u stvari ROB! Robuješ toj tableti, robuješ svome telu i bolovima koji sustižu uskoro, a najgore je što se ne možeš povuči u sobu na 2-3 dana
i to pregrmeti, pa nastaviti dalje gde god hoćeš. Nego ne smeš sebi da dozvoliš da ostaneš negde daleko od kuće, bez pristupa lekovima,
bez ikoga ko može da ti proda Bup, itd... Moraš sve vreme da misliš šta će biti prekosutra, u stvari tek Nakosutra je onaj D-Dan, kada se problem baš-baš pojavi i udari te po sred piČ*ke!
Kapiraš sad?
Nisi slobodan da odlučuješ i zezaš se kako hoćeš.. Meni je to leto na tom putu, zamalo falilo da pređem brodom iz Bara u Bari - Italiju sa neke 2 ženske, koje su proputovale celo sredozemlje i na kraju se našle u Budvi. Jedna se muvala sa mnom, itd...
Da sam imao bar još 300 evra, da ne razmišljam, otišao bih sa njima u Bari, pa ko zna gde bi me naneo put dalje. Pasoš bio kod mene, ranac pun stvari za oblačenje (jer se ja uvek Pre-Pakujem, ponesem 3x više nego što trebam), sve bilo OK...
A, sad zamisli to isto, samo nemaš Bupa, ili imaš još jednu tabletu, pola, svejedno!??
Kako da kreneš preko mora u Italiju, kako kad ne znaš gde ćeš stići i sa kim i gde završiti, kako kad će ti biti baš loše za 36-48h..
Nećeš više biti "zanimljiv lik" koga su upoznale i poželele da produže druženje, nego ćeš biti bogalj, koji bi ima samo visio oko vrata.
Spavao sve vreme, bar prva 2 dana, nemao apetita, nemao energije da se zezaš, ne možeš ni da prozboriš poneku rečenicu sa njima..
To bi onda, za te devojke, bio šok! Povele jednog, a probudio se sasvim drugi čovek.. sa kojim ne znaju šta da rade, jer je prestao biti zanimljiv, vidno mu je loše i u bolovima je, znoji se, itd, itd...

Jeste li čitali "HORSELESS" od Mike Oklopa, Milan oklopdžić - pisac?!
OBAVEZNO PROČITAJTE, jer se tu upravo to dešava, pa vidiš kako lik ne može ništa da uradi, več posle 20h, jer počinje zikra da piči i on samo gleda gde da nađe dop.. A, seo u kombi da preveze neku šemu iz Istanbula u Berlin. Kombi pun dopa, koji je zavaren ispod limova, tj. skroz nepristupačan!. On krizira, a ne može da se sredi ni kvoterom.. a vozi se na 20.000 kvotera idpod sedišta, već 2000km?! Pazi taj pakao?!!


Eto, to je bila poenta.. Drago mi je da je neko shvatio bez ovolikog pojašnjavanja, a sad se nadam da su svi shvatili posle ovolikog pisanija?!

Begajte od Bupa, begajte od svega što izaziva zavisnost. Meni su cigarete postale problem, jer su sada stvarno preskupe, a mogu da izdržim
pola dana ili možda do uveče a da ne zapalim niti jedne... To me podseća na Bup zavisnost. Samo nema bolova i burgijanja po mišićima,
nego samo taj užasan, neprijatan osećaj da nešto fali, pluća ištu dima.. Tako i telo ište Bupa.. Čak mislim da je skidanje sa nikotina kraće, nego skidanje sa Bupa.. ali do kraja, da više ne misliš na to, čim ustaneš. Za nikotin ti treba oko 30-60 dana, a za Bup, ... Hahaha, kako kome!

Pozdrav i samo lagano, ima svetla na kraju tunela, koliki god tunel bio i koliko god slabašno svetlo izgledalo fakat je da SVETLA IMA, A TUNEL IMA KRAJ JER SVE NA SVETU IMA SVOJ KRAJ, sem pertle koja ima dva ista kraja!

[ManMan]

Pozdrav za Man Mana!!! Vidim da tu si pa rekoh...

Tek toliko da otkucam ovaj poduži odgovor, jer sam pimenut, pa mi na e-mail stiglo da me neko tag-ovao..
Zato svrnuh da vidim o čemu je reč, ostah po sata, napisah po romana (kao i po običaju), a sad idem u krevet, jer nemam šta pametnije, ali mi se ne spava, jer sam legao oko 15h posle ručka (danas sam radio samo 2h, nije bilo posla i šef mi oko 13h rekao da begam) pa sam odvalio do 19.30h...
Zgutaću neki lekić da makar odspavam 2-3h, da mogu sutra da odem do posla na par sati, da se zabeleži da sam bio, da mi ta dnevnica ne bude odbijena od plate, ako se uopšte ne pojavim--
Ajd, srećno i laku noć

[Jurke]

ana da, al šta si skužo od man?

ja ič

Pa skužih njegovu borbu koja je neki šablon po kojem se svi mi krecem. 0,5 do 1mg gore dole, pa trenuci "slobode" gde se zavozamo i tako sve dok ne odlučimo da je vreme da se spušta i prekida. To neko koprcanje i žal za nekim nazovi radom koji ostaje iza, ali kad pogledaš to je sranje teško i treba ga se sto pre manuti. Što pre, ali ne na silu, da se nebi desilo neko vece sranje. Slučajno sam se pronašao u tim njegovim rečenicama...

______________________________________________
Dobro si me skapirao!
Upravo to... trud, stalna borba, muka, gore-dole danima, mesecima u beskraj!
Sve dok ti se stvarno ne smuči više da budeš "bogalj", da ne možeš nikud iole neplanirano ići na nekoliko dana,
onako iznenada .. Svima se desilo da se u par sati, napravi neki slučajni dogovor za put?
Meni 4-5 puta se desilo da odjednom idem na more na 3-4-7, svejedno koji broj dana, tako što me neki ortak pozove da mu pravim društvo do Budve ili gde već, jer je hteo da iznenadi svoju bivšu ljubav, tako što će joj banuti, nenajavljen na vrata vikendice!?
E, tad sam mogao da se za 2h spakujem, nakrpim 100-tinjak evra da uletim ortaku za benzin, da imam za par dana nešto pojesti,
lupim u BGD-u, 4-5 pakli pljuga i eto.. On dođe po mene, sednemo u kola i pun gas ka Budvi!
On poneo 2-3 grama duvanja, ništa drugo nismo ni imali, nit` nam je trebalo.. Mogli smo kao ptice da se zezamo po primorju, dokle god je
bilo nekih para da se sipa gorivo i pojede neki hamburger! Planirali 2 dana, maksimum 3, a ostali 6 dana!!
Sve bilo super, on devojku iznenadio, ja im dao prostora da se vole, proveo 2 dana skoro cele dane sam, sem ujutru kad ih sretnem na kafi
i klopi u toj vikendici. Oni išli na neke svoje plažice, kolima, a ja se šećkao po Budvi, upoznavao razne ljude, ubujao vreme.. Ali, sad ide bitno:
ALI, NIJE MI BILA FRKA, NISAM IMAO PROBLEM SVAKO JUTRO ČIM OTVORIM OČI, DA MORAM DA UZMEM NEKU SVOJU DOZU!
Mogao sam tako i da ostanem 20 dana, da sam imao novca..
Poenta priče je: Dokle god si na Bupu, nemaš recept (ja ga nikad nisam imao) ili nemaš ni para da kupiš bar 4-5 tableta po 8mg.
Ti si u stvari ROB! Robuješ toj tableti, robuješ svome telu i bolovima koji sustižu uskoro, a najgore je što se ne možeš povuči u sobu na 2-3 dana
i to pregrmeti, pa nastaviti dalje gde god hoćeš. Nego ne smeš sebi da dozvoliš da ostaneš negde daleko od kuće, bez pristupa lekovima,
bez ikoga ko može da ti proda Bup, itd... Moraš sve vreme da misliš šta će biti prekosutra, u stvari tek Nakosutra je onaj D-Dan, kada se problem baš-baš pojavi i udari te po sred piČ*ke!
Kapiraš sad?
Nisi slobodan da odlučuješ i zezaš se kako hoćeš.. Meni je to leto na tom putu, zamalo falilo da pređem brodom iz Bara u Bari - Italiju sa neke 2 ženske, koje su proputovale celo sredozemlje i na kraju se našle u Budvi. Jedna se muvala sa mnom, itd...
Da sam imao bar još 300 evra, da ne razmišljam, otišao bih sa njima u Bari, pa ko zna gde bi me naneo put dalje. Pasoš bio kod mene, ranac pun stvari za oblačenje (jer se ja uvek Pre-Pakujem, ponesem 3x više nego što trebam), sve bilo OK...
A, sad zamisli to isto, samo nemaš Bupa, ili imaš još jednu tabletu, pola, svejedno!??
Kako da kreneš preko mora u Italiju, kako kad ne znaš gde ćeš stići i sa kim i gde završiti, kako kad će ti biti baš loše za 36-48h..
Nećeš više biti "zanimljiv lik" koga su upoznale i poželele da produže druženje, nego ćeš biti bogalj, koji bi ima samo visio oko vrata.
Spavao sve vreme, bar prva 2 dana, nemao apetita, nemao energije da se zezaš, ne možeš ni da prozboriš poneku rečenicu sa njima..
To bi onda, za te devojke, bio šok! Povele jednog, a probudio se sasvim drugi čovek.. sa kojim ne znaju šta da rade, jer je prestao biti zanimljiv, vidno mu je loše i u bolovima je, znoji se, itd, itd...

Jeste li čitali "HORSELESS" od Mike Oklopa, Milan oklopdžić - pisac?!
OBAVEZNO PROČITAJTE, jer se tu upravo to dešava, pa vidiš kako lik ne može ništa da uradi, več posle 20h, jer počinje zikra da piči i on samo gleda gde da nađe dop.. A, seo u kombi da preveze neku šemu iz Istanbula u Berlin. Kombi pun dopa, koji je zavaren ispod limova, tj. skroz nepristupačan!. On krizira, a ne može da se sredi ni kvoterom.. a vozi se na 20.000 kvotera idpod sedišta, već 2000km?! Pazi taj pakao?!!


Eto, to je bila poenta.. Drago mi je da je neko shvatio bez ovolikog pojašnjavanja, a sad se nadam da su svi shvatili posle ovolikog pisanija?!

Begajte od Bupa, begajte od svega što izaziva zavisnost. Meni su cigarete postale problem, jer su sada stvarno preskupe, a mogu da izdržim
pola dana ili možda do uveče a da ne zapalim niti jedne... To me podseća na Bup zavisnost. Samo nema bolova i burgijanja po mišićima,
nego samo taj užasan, neprijatan osećaj da nešto fali, pluća ištu dima.. Tako i telo ište Bupa.. Čak mislim da je skidanje sa nikotina kraće, nego skidanje sa Bupa.. ali do kraja, da više ne misliš na to, čim ustaneš. Za nikotin ti treba oko 30-60 dana, a za Bup, ... Hahaha, kako kome!

Pozdrav i samo lagano, ima svetla na kraju tunela, koliki god tunel bio i koliko god slabašno svetlo izgledalo fakat je da SVETLA IMA, A TUNEL IMA KRAJ JER SVE NA SVETU IMA SVOJ KRAJ, sem pertle koja ima dva ista kraja!

Upravo to, ja i sam sam kuci bivao sa porodicom lik koji jedan dan trči, sredjuje sve da bude potaman i udovoljava deci i ženi sve pa i više nego što bi oni imali potrebe. Opet sutra dan kada ostanem na rezervi i čeputam koliko da ne potonem skroz onu tableticu svi su mi suvišni u okruženju. Obaveze ni ne pipam onda, ujedam ko me šta pita i teram od sebe što dalje. Zato što volim svoju porodicu i zato što volim sebe rešio sam da se upustim u ovo putešestvije. Da se otrgne i da se zdrave glave uključim u razvoj dece koji je neophodno pratiti. Ova dvojica matori su tu na domak puberteta, vec ih najahale magarece godine. To treba ispratiti bajo moj, a ne moze jedan, dva dana intenzivno biti tu, a onda dan ili koliko vec ih terati od sebe. Necu da palamudim ni sam dalje. Vrtim ovu priču od starta. Znam da mislim ispravno, a treba samo pristupiti problemu na pravi način i eto rešenja... Pozdrav za tebe Man. Vidim da si ušao u materiju i da znaš problematiku. Zato sebe i nalazim u tvojim postovima, jer ko ce bolje opisati te osecaje i razmišljanja nego onaj ko je tu borbu izneo do kraja...