Legalne droge,zamenska terapija.

[zagrepcanka]

Ja nemam lično iskustvo sa metadonom, ali su mi ljudi govorili da metadon stvara blagu euforiju i poredili ga sa suboteksom koji ti daje "bistrinu" što meni govori da metadon mijenja stanje svijesti.

upravo to je meni rekla i psihijatrica,kada sam pokusala muza nagovoriti na lijecenje...da subotex ostavlja bistru glavu za razliku od metadona..koji mjenja stanje svijesti...

lujka@ moj muz je uzeo veliku kolicinu metadona...nakon 2 mjeseca apstinencije..jer nije bio fizicki ovisnik...i mogao je bez toga...a uzimao je metadon..da mu promjeni svijest...a ne za odrzavanje...ili za krizu...
tako da nema govora o tome da metadon ne mjenja stanje svijesti...
on je na metadonu bio u stanju ravnome onome na heroinu-...

i ovo usporedjivanje s inzulinom je krajnje neprimjereno...dijabeticar ne moze zivjeti bez inzulina...nema nacina da se odvikne...a ovisnik itekako moze zivjeti bez metadona...moze se odviknuti i organizam ga vise nece traziti...:amen:

[Lujka]

OK curke, u pravu ste, svatko ima pravo na svoje mišljenje.
Ali, ima jedna sitnica, kako možete tako zdušno braniti ili napadati nešto, a nikada niste probali. Čule ste, netko vam je rekao, ali to nije to. Kao da sa gluhom osobom diskutiram o muzici.
Čista sam i dalje, ali kada usporedim stanje sada i ono koje imam sa samo par pilseva, to je nebo i zemlja.
Dijabetičaru fali inzulin, ne proizvodi mu ga tijelo, nama su pregorili neki čipovi u glavi, ne možemo funkcionirati, ali zbilja NE MOŽEMO.
Pa za par dana neću biti sposobna napraviti malome doručak, nije mi ovo prvo skidanje u životu, nisu to samo pretpostavke, ja ZNAM kako to izgleda.
Probala sam prekinuti sa svim, trudim se i dalje, ali....malo je reći da se osjećam jadno, nesposobna za život, zbilja sam ni na nebu ni na zemlji.
I sada ću sama sebi uputiti parolu: Izdrži, imaš klinca, moraš, kada si toliko....bla,bla,bla

[Lujka]

Naklon, poštovana ekipo!
Molim spontani aplauz, metar dana da sam čista, trebalo bi mi dodijeliti limenu medalju za postignuto. Osim što varim ko lokomotiva, ali to ja ne smatram štetnim po organizam, dapače, zahvaljujući vutri sam nekako i izgurala do limene medalje. :rolleyes:
Iskreno, užasno mi je, osjećam se ko zadnja izmoždena krpa, čini mi se da se nikada neću više vratiti u normalu, ali....sustiglo me, nema ništa đaba u životu. A iz pepeljare me gleda štanga hepa, samo treba pružiti ruku. Jačam karakter, on zove, a ja vičem neću, ma bravo ja, nema me na kugli zemaljskoj, pravi heroj sam :vom:

[zagrepcanka]

Naklon, poštovana ekipo!
Molim spontani aplauz, metar dana da sam čista, trebalo bi mi dodijeliti limenu medalju za postignuto. Osim što varim ko lokomotiva, ali to ja ne smatram štetnim po organizam, dapače, zahvaljujući vutri sam nekako i izgurala do limene medalje. :rolleyes:
Iskreno, užasno mi je, osjećam se ko zadnja izmoždena krpa, čini mi se da se nikada neću više vratiti u normalu, ali....sustiglo me, nema ništa đaba u životu. A iz pepeljare me gleda štanga hepa, samo treba pružiti ruku. Jačam karakter, on zove, a ja vičem neću, ma bravo ja, nema me na kugli zemaljskoj, pravi heroj sam :vom:

ja ti zelim da ustrajes...bacis tu tablu hepa koja te mami...i krenes polako ali sigurno u novi i zdraviji zivot...
sretno...

[Lujka]

Hvala ti na lijepim željama.
Draga, nema ništa od bježanja. Koliko li sam puta brisala iz grada, samo dalje, kao oporavit ću se ako se maknem iz stare sredine. A kad se vratim, svaki put sam žešće navalila, kao da sam htjela nadoknaditi "izgubljeno".
Nema pomaka dok ti u glavi ne napravi klik. Nikakvi doktori ni specijalisti koji počinju sa psi ne mogu ti pomoći. Ne bih da ureknem sama sebe pa da kažem da sam došla do toga klik, ali fakat se trudim. Sto puta sam obećavala, pa ništa, zato sada ništa ne obećavam, ni sebi ni drugima.
Hep je u pepeljari i dalje, to je naše "hrvanje" tko će popustiti, ne popuštam, ali neka on stoji i dalje na istom mjestu.
Uglavnom, uđoh u 2.mjesec da sam "čista", osim duvke, naravno

[dobrica]

Samo bih nešto da dodam, svaki lek koji se koristi tj. namena mu je da odrzava psihu u prekomernim kolicinama menja svet u najbolju ruku nisi ni svestan ali nije to poenta nego piti lek normalno u dozama koje su preporucene tako je isto i sa metadonom.
Uvek je bio problem obajsniti ljudima koji nisu uzimali drogu šta je i koje mi posle posledice imamo kad hocemo da prestanemo, tako da na kraju sam shvatio da se to ne moze objasniti, dzaba truda kad im ne dopire do svesti, oni stalno misle da ih mi nesto varamo i izmisljamo, ne svi ali vecina!
Da mislim, da se metadon moze porediti sa bilo kojim drugim lekom koji je potreban za odrazavanje organizma u funkcijonisanju to mu je i namena zbog nastalih promena koji su izgleda ne popravljivi, znaci terati zavisnika da zivi bez leka je muka teska i citsto psihicko silovanje, zavisniku ce da fali pa fali taj deo u mozgu koji je oštetio i bog, evo sve sam navike i celokupnu licnost promenio za ovih 5, 6 godina i opet mi nešto govori da ako bi se skninuo sa metadaona da bi se kad tad vratio na heroin ili na met ponovo. Ljudima je tesko da shvate da taj nedostatak koji napravljen tj. rupa u mozgu blago receno pravi psihicku sliku stalnog trazenja za tom supstanocom(to je osecaj koji te stalno tera da se ispunis i plus osecas da si prazan) ko to prevazidje taj je izlecen a tog jos nisam nasao, a voleo bih jer bi i ja uradio isto!!!! Eto ovo je samo jedan deo, ko hoce neka nastavi da pise dalje ima toga jos puno puno puno što nije rečeno! Malo je kasno dosta sam danas radio pa nekom drugom prilikom o svemu ovome.

[ziki]

To si u pravu, dobro je da si sam svestan problema a to sto drugi misle nije toliko ni vazno.
Tacno je da ljudima koji nisu taj problem osetili nemozes ni da objasnis ni da opises kako se osecas i kakvih imas problema. Vecina ljudi kao sto si rekao misle da zavisnik izmislja i preuvelicava da bi ugodio sebi, zadovoljio svoje sebicne potrebe itd. I misle da si spreman i da prevaris i sve je to tacno.
Najvaznije da si iskren sa samim sobom jer samo tako mozes da resavas problem.
Kako sam ja mogao da zakljucim sad ti si potpuno svestan problema koje imas.
A to sto se desava sa tobom, samnom i vecinom ovde je bolest ili poremecaj izazvan upotrebom i zloupotrebom narkotika.
Kako bi to moglo da se objasni, jednostavno sve ono sto si zeleo da postignes i sto si dobijao uzimanjem droge sad si izgubio duplo. Sad vise nemas ni ono sto si prirodno imao, nemas tu energiju, izgubio si smisao zivota, osecas se i fizicki i psihicki lose, poceo si da gubis i svoj identitet i imas osecaj da moras da glumis samog sebe odnosno svoju licnost od pre.
Onda tu krecu i depresije gde imas osecaj da je sve sivo oko tebe i kao sto si rekao imas rupe i u vremenu i u prostoru.
Ja mogu da ti priznam za sebe da se pola zivota uopste ne secam, zaboravio sam kakav sam odnos imao recimo sa nekim prijateljima ili rodjacima koje nisam dugo video. Kad se vidimo i kad pocnu da mi pricaju neke dogadjaje od pre ja ili se ne setim uopste ili se setim kroz maglu.
Imam osecaj kao da taj stari ja od pre i ovaj sadasnji ja smo dve razlicite licnosti.
A onda to primete i ljudi oko tebe i sve te to jos dodatno opterecuje.
Pocinjes da se boris i sam sa sobom, i sa okolinom iz koje si ispao kao voz kad izleti iz sina.
To je velika muka, ja te razumem potpuno. Biti narkoman je velika patnja.
Vecina ljudi to stvarno ne moze da razume i mi nemamo pravo da se ljutimo na njih, ali je ipak najvaznije je da sami sebi pomognemo.
Sto se tice lekova metadona ili buprenorfina i tu treba da rascistis dali mozes bez njih ili ne.
Ako smatras da ne mozes bez lekova i da ce zivot da ti bude samo mucenje onda to kazi lekaru, uzimaj ih i zivi sa njima. Ako je to cena koju moras da placas onda to prihvati i nemoj da mucis sebe.
Vreme brzo prolazi a jos brze kad imas takve probleme, sve mislis da tapkas u mestu i da se nista ne desava, a kad se okrenes vec si osedeo i nemas nista od zivota ni kuceta ni maceta.
Znaci stavi problem na sto i pocni da ga resavas.
Ako mislis da mozes da zivis bez lekova onda kreni polako, napravi svoje planove i ciljeve u zivotu i guraj. Ako si umoran stalno, neraspolozen sam znas od cega je pa sam proceni dali ide ili ne ide.
Nemas vise potrebe sebe da zamaras, sve ti je otvoreno i problem se vidi kao na dlanu.
Tvoje je da doneses odluku, ili ovako ili onako. Da se zivi mora.
Ja sad posle mnogo godina stvarno imam lekara koji mi pomaze, razgovaram sa njim o svemu idem redovno na kontrole itd. Nijednom me nije ostavio u nekoj krizi bilo fizickoj ili psihickoj.
Ja i on kroz razgovor zajedno procenjujemo dali cu ja moci na primer da idem na posao svaki dan bez lekova ili necu moci, kako se osecam kad sam bez lekova dali mi je dobro ili lose.
I onda me jednostavno pita, kakav je tvoj utisak jel bi mogao da funkcionises sad bez lekova ili ne.
Ako zajedno dodjemo do zakljucka da bih ja mogao ali malo teze onda mi da lekove, malo smanji dozu i ja tako guram. Ako mu kazem da mogu bez lekova onda probam tako bez lekova, a ako mu kazem nema sanse ja ne mogu onda mi dize dozu i kraj price.
Lekari zato sluze, da zajedno sa tobom probaju da rese problem. Nisu svi lekari posveceni pacijentima ali ih ima. Pogotovo psihijatri, sa njima mora da se razgovara jer on ti ne leci bubrege pa ce da ti prepise neke tablete i gotovo.
Ostavi ti misljenja raznih ljudi dali je narkomanija izleciva ili ne, ti sam najbolje znas kako se osecas i kako prolazis u zivotu, gledaj da sebi olaksas i pomognes da izguras dan kvalitetno kao covek.
Ja znam neke ljude koji su hteli da se skinu i da ne stave tabletu u usta i sve sto su postigli je da sede kuci i da kazu, ej ja dve godine nisam pipnuo nista a za te dve godine su samo sedeli kuci besposleni i bez ikakvog cilja u zivotu. Nagojili se i dobili reumu od sedenja i lezanja.To nije resenje, neko moze neko ne moze i kraj price.

[dobrica]

E ljudi napisao sam roman i sve mi se obrisalo kad sam pritisnuo prikaz znači ako pišeš treba snimati moja poruka, koji bed,izgleda da session ima mali rok trajanja ili je nešto drugo i pitanju, ma baš me briga sad ću sve ponovo!
Ziki zelim da ti se zahvalim što si otvoren za razgovor , a isto i na savetima, samo što ja sa lekarom ne stojim baš najbolje pre bih iznajmio nekog ali sad nemam pare, znači opet čekanje pravog trenutka da se nisam drogirao to sad ne bih morao nego bi svoje resurse trošio na pametne stvari ovako me prošlos prati i nece da popusti ali i hoće ali ide polako, lepo kazu koliko godina se drogiraš toliko ti treba i da se skineš izgleda da je to tačno! Nikad više neću dozvoli da vreme i prostor upravlja samnom nego ja ću biti gospodar i ja ću upravljati njime, eee.
I ovaj deo je bitan i to se obrisalo a tiče se administratora bilo bi korisno i po nas i po forum da se ima kao premium nalog za one koje se ne drogiraju duze jer čini mi se da neki i neće da pišu kad je sve ovako na gomili, što je tačno i iz prakse ipak čoveka-zenu treba malo ušuškati da se oseca bezbednije da bi pisao, eto to je samo početna ideja ali mislim da bi to imalo koristi po sve i znam i kako! To sam vidjao i na drugim forumima u raznim konceptima i stavrno deluje a ostale motiviše i da oni postanu premijum!!! a; ja samo zeli da pomognem jer forum i nama pomaze bar se ja tome nadam iskreno!
E dosta je bilo a sad idem na temu:

Kako bi to moglo da se objasni, jednostavno sve ono sto si zeleo da postignes i sto si dobijao uzimanjem droge sad si izgubio duplo. Sad vise nemas ni ono sto si prirodno imao, nemas tu energiju, izgubio si smisao zivota, osecas se i fizicki i psihicki lose, poceo si da gubis i svoj identitet i imas osecaj da moras da glumis samog sebe odnosno svoju licnost od pre.
Onda tu krecu i depresije gde imas osecaj da je sve sivo oko tebe i kao sto si rekao imas rupe i u vremenu i u prostoru.

Ovo je tačno; i kako vratit nazad sve što si nekad imao i šta smo sad postali to je veće pitanje??? Kakvi samo sad? Isto smo neko ko funkcijoniše ali pitanje je kako; treba o tome pričati to je dobra tema!?
Ziki ja to sve imam ali kad uzimam metadon čini mi se i dobro se osećam ali kad bih prestao pitanje je kako bi mi stanje bilo, a trebao bih da pokušam jer su ipak iz mene godine rada na sebi. Sad trenutno nema vremena zbog drugih obaveza mozda ja i malo zurim to je moja osobina! Ali treba biti spreman kad dodje trenutak za to, jako je bitno biti spreman i razmišljati na vreme. Tako da je mozda najbolje ostaviti tu temu otvorenom...Ni ja se dobrog dela svog zivota nesećam, to je i bio cilj, mozeš zamisliti koji je to bol i patnja kad ne zeliš da se setiš, ima i toga. A dobrim delom nas je uvelo u drogu naše ne znanje o našim sposobnostima i osećajima sa kojima nismo znali, niti nas je iko ikad učio tome, znači uvek smo bili deca bez razumevanja tj. malo ko nas je razumeo.

Ja znam neke ljude koji su hteli da se skinu i da ne stave tabletu u usta i sve sto su postigli je da sede kuci i da kazu, ej ja dve godine nisam pipnuo nista a za te dve godine su samo sedeli kuci besposleni i bez ikakvog cilja u zivotu. Nagojili se i dobili reumu od sedenja i lezanja.To nije resenje, neko moze neko ne moze i kraj price.

E TO JE TO ja imam dosta iskustva sa takvim stanjima to necu NIKAKO od toga ništa nema i takvi se uvek vrate drogi ili alkoholu pa bolje da budem na metadonu! Ali ja ovakvo stanje da sam kao sad ili pre drogiranja ali samo dobre osobine zelim, bez ičega(droge), i ka tome stremim. Da li je moje samolečenje(drogom) ostavilo posledice na mene, hm sigurno da jeste. Eto to je bila moja pohlepa da se osecam dobro ali posle je ipak bilo samolečenje.
Ima tu jedna intresatna stvar kad sam počeo da uzimam metadon ja sam se takodje loše osećao i moram sam da radim na sebi, ništa mi on tu nije puno pomogao, tako da mislim da bi bilo moguće i bez nega a zadrzati sve sto je dobro uradjeno, to je ipak moguće treba probati.
Znaš teška je ta činjenica da moraš da ga piješ dozivotno! Ipak mi psiha tezi, ovaj zdravi deo da bude i totalno zdrav tj. uvek trazi napred i bolje, što nam je u prirodi.
Eto tako neka neko nastavi dalje i neka se ne stidi jer drugo i nemamo; samo nas ovde. :rock:

[dobrica]

Da li ću moći s njim raditi zadaću, praviti mu kolač, pričati kako se proveo??? Pa skoro mjesec dana nisam u stanju usisati stan, a kamoli što drugo, a sa minimalnom dozom metadona mogla sam sve. I, pitanje je, da li će mu biti bolje dok poput zombija bezveze bauljam po stanu, ili dok sam sa tih par pilseva sudjelovala 1000% u njegovom životu.
Sanela, vi ste sretnica koja se nikada nije drogirala, a ja vam opet kažem da nije isto čitati o narkomaniji i živjeti taj život. Oni poput mene znaju o čemu pričam.

Pomno sam pročitao sve postove negde sam i ja grešio ne gde drugi ali mene plaši ovo JAKO što je istina, izgleda za ceo zivot što kaze Lujka jaka depresija vlada. E samo iz tog razloga ja uzimam metadon da bih mogao da zivim a ne da sedim u sobi i kao sam strejt a ne mogu dupe da pomerim i kad se trudim skroz najviše ne vredi, uvek se vratiš na isto stanje eto ga ukratko opisano gore u citatu.Znači pio sam antidepresive nije do toga! Ko će to da reši i kako????
I hteo bih da pitam Lujku da mi malo opiše ako hoće te periode bez metadona i sa metadonom baš bi mi značilo da nastavim priču dalje!

[Lujka]

Dane više ne brojim, nema nikakvih promjena, sve je isto kao i 10.dana, s tom razlikom da sam danas do podne "samo" 3 puta trčala na WC....i onda mi vrli stručnjaci kažu da fizikalac od metadona traje najdulje 21 dan, oprem dobro kad vi znate.
Stan još nisam usisala, prašine ko u priči, roba visi na sušilu već 3 dana, a ja je ne mogu pokupiti, kuham kao, fast food (a uvijek sam bila protiv toga), to je nekako najbrže, tko više mari za zdravu i normalnu prehranu, dobro da uspijem i ovo, a teeeeško mi, teeeeško, jedva se vučem, i to ako moram dignuti guzicu. Aha, danas sam gledala na sat, nakon spavanja od 3 sata, i to sam uspjela jer sam se naduvala ko stoka, 1,5 sat sam zijevala, suze su tekle, a vilica se razvalila od zijevanja...toliko o 21 dan fizikalca.
Stalno se pitam, što mi to treba, ali....
A zašto sam odlučila prestati, iako i dalje tvrdim da je metadon lijek. Izvinjavam se na skakanje sa jedne teme na drugu, malo sam žešći joint sredila pa mi misli letaju na sve strane.
Više od pola života smo muž i ja bili na dopu, ali zadnjih 10-tak godina smo se sredili, radili oboje, funkcionirali kao svi normalni ljudi, i to na normalnim, dozama hepa, 5 pilsa dnevno. Prije godinu dana je umro, nije se overio, tada je bio na samo 3 hepa, hepatitis C je napravio svoje. Nema potrebe da opisujem kroz što smo oboje prošli, 2 godine je bio među prvih 3 na listi za transplataciju, ali....tko će narkosu dati organ, dobro je on znao reći, pa nije on Arsen Dedić da mu država kupi novu jetru i plati sve troškove zahvata u Padovi, njemu je alkohol pojeo điger, to je već prihvatljivo i to se tolerira u ovom društvu. Aha, da se vratim razlogu zašto sam odlučila stati na kraj svemu. Nemam nikoga na svijetu osim sina, ni rodbine, ni roditelja, ma nikoga. I u jednom trenutku sam vidjela scenu kako me nešto prikinilo, bolesna ili nešto, a meni dijete mora otići po terapiju. Pozlilo mi nama, ne mogu podnijeti taj prizor, a izbora ne bih imala, što bi mogla osim laste sa balkona. Eto, zato se trudim i dalje pokušavam ostati čista, iako sam toliko jadna, nesretna, tužna, depresivna...nema izraza koji ne stoji uz mene momentalno. Sa hepom sam bila normalna, ali zbilja normalna, nema zabijanja, nema nikakvog feelinga, pa nikada ga nisam zlouporabila osim kao lijek i to u dozi dogovorenoj sa Centrom, sama sam skinula na 3 hepa dnevno. Ali slika da mi klinac odlazi po terapiju me ubija!!!
Idem odmoriti, nastavim kasnije, bole me leđa, ruke, ma sve me boli, isti sam Jeremija postala.