Navucena na bromazepam, pomozite

[nela]

Nema razloga za naglim ukidanjem leka to moze samo da napravi probleme, cemu zurba. Najbolje uzeti dovoljno da se pregura ta neprijatnost a sa druge strane da ne izazove pospanost i tu usporenost. Pa lepo kod lekara i polako. On nece da napravi dodatne posledice, ako ste ga uzimali vec toliko onda ispostujte i ta pravila za ukidnje leka. Eto, sve najbolje!

Evo da napisem danasnje stanje. Juce sam popodne uzela 1,5mg, a uvece u 23h isto 1,5 mg i prvo sto sam osetila da je dezorijentisanost i rasejanost i nemir prestao, a potom sam se i oraspolozila.
Spavala sam, naravno, duboko i probudila se prilicno zbunjena.
Celo prepodne sam zbunjena, kao da sam juce ceo dan bila pijana i van neke samokontrole, a zapravo nije tako jer sam juce usred onog ludila sredila i stan, napravila rucak, isla u prodavnicu i funkcionisala, ali je moje secanje na jucerasnje stanje u kakvom sam bila dok sam sve to radila i pisala ovde na forumu - potpuno nesto sto nisam ja i to me jako plasi i brine.
Danas mi je sve sredjeno u glavi, imam potpuno normalan misaoni tok, plan, funkcionisem opet ok, ne vrti mi se, nemam dezorijentisanost , ne smetaju mi zvuci na ulici, jedino sto se osecam prilicno zbunjeno zbog osecanja kroz koja sam juce prosla.
Prosto ne mogu da verujem da na mene 3mg bromazepama do te mere tako uticu da mi potpuno vrate stalozenost, mir i osecaj kontrole.
I danas mi se, takodje, ceo dan povremeno onako zavrti u glavi kao kad popijes malo. Ja ne pijem, jer alkohol na mene uzasno deluje, dva puta sam u zivotu malo popila i bilo mi je grozno lose.
Tako nekako i ovi lekovi, prosot ne mogu da verujem da sam uspela da stovrim toliko jaku zavisnot od tako male doze i da me tako mala doza moze tako vratiti u normalu.
Prosto se pitam da li cu onda celog zivota kad se potresem morati da budem na bromazepamu.

Nemoj ili kod ljekara, nego IDI kod ljekara.
Nemoj se ponašati kao narkomani i samoliječiti se, nego kod ljekara i nek ti napravi šemu skidanja. Da imaš slomljenu ruku, ne bi sama sebi stavljala ili skidala gips, jel tako? E pa nemoj ni ovo sama.
I sigurno ti treba psihoterapija. Imaš u BG dosta privatnih savjetovališta i traži PSIHOLOGA, PSIHOTERAPEUTA, A NE PSIHIJATRA.
Sretno

Hocu, moracu to da uradim, prosto da bi me neko vodio i da bih to uradila na pravi nacin, a i da bih imala sa kim da pricam, jer sam i krenula sa bromazepamom nakon razvoda, groznog braka, bivseg narkomana itd itd.. znaci ima tu istorije i razloga. Samo me plasi sto na mene taj lek tako jako utice...mada s druge strane , ipak ja to jako dugo pijem. Nije malo godinu dana.

Juce sam uspela da uradim krvnu sliku, cak i nalaze stitne, sve je potpuno pod kontrolom osim gvozdja , anemicna sam, inace sam celog zivota, ali to govzdje popravljam kad padne, a juce sam dobila nalaz eto da je opet nisko, tako da je verovatno i to doprinelo tome da osecam tolike vrtoglavice na sve.

Sve u svemu, ovo cu resiti, samo me plasi taj osecaj uzasnog nemira i dezorijentisanosti kad ne pijem taj bromazepam. ne uklapa mi se nikako tolika kolicina nemira i losih simptoma sa tako malom dozom. Jedino objasnjenje mi je da je rok konzumiranja leka , koji je dug, ucinio svoje, kao i to da se sve tako burno desilo jer je bilo naglo.

Hvala svima jos jednom

[ziki]

Taj Bromazepam deluje prilicno naivno, opusta, smiruje i ljudi ga u Srbiji dosta piju a i apotekari ga izdaju i bez recepta nije obaveza da se ima. Te od 1.5 mg i od 3 mg daju bez problema. Medjutim nije bas tako naivan, za vreme bombardovanja masa ljudi je stvorila zavisnost jer su se na svaki zvuk sirene za vazdusnu opasnost hvatali za sedative.

[nela]

To jeste. Bratu juce rekoh da sam pisala ovde, kad on meni: jesi im rekla da cim se neko ne slaze sa tvojim misljenjem progutas pola bromazepama ko od sale?"
Ja u soku. Pitam ga kad sam to uradila, kaze par puta kad sam ti nesto rekao samo se izderes i odes uzmes pola bromzepama, ja video svojim ocima.
E sad..ja znam da sam ga uzimala u roku i onako kako mi je receno Mozda sam jednom ili dva puta preskocila, pa uzela u neko drugo vreme, mozda je to video moj brat..
U svakom slucaju, ja sam danas kao nova. Stabilna, pribrana i raspolozena.
Jos sam u potrazi za dobrim psihologom ili psihijatrom.
Ostalo mi je secanje na prekjuce na onaj ludacki napad bez leka...
Iako sam sebi ponavljala da sam ok , gledala se u ogledalo i govorila saberi se, ponavljala sebi u glavi sta mi je sve u zivotu ok i koji su razlozi da budem srecna i zahvalna, to u mozgu mi nije dalo da poverujem u sve to.
Jednostavno - vrtoglavice, dezorijentisanost... kao kada pijanom coveku objasnjavas da nije pijan.
Taj gubitak kontrole nad svojim emocijama me je rasturio i ponizio kao osobu i zato sam nesigurna.

[W.White29]

Uzmi si caj od maticnjaka ili ti mellisa,i neki vitamin B kompleks...meni je pomoglo a bio sam na mnogo vecim i nerasporedjenim dozama lexa

[nela]

hvala,ok

[svetlana]

"Imaš u BG dosta privatnih savjetovališta i traži PSIHOLOGA, PSIHOTERAPEUTA, A NE PSIHIJATRA."

Sanela, molim Vas da mi objasnite malo detaljinije zašto NE KOD PSIHIJATRA, A DA KOD PSIHOLOGA, TERAPEUTA? Doživljavam Vas kao autoritet, važno mi je da čujem Vaše mišljenje, argumente.

Hvala

[sanela]

Osnovna razlika izmđu psihijatra i psihoterapeuta je u tome što psihijatar samo propiše lijekove i to je to.
Psihoterapeuti su psiholozi, socijalni radnici koji nakon fakulteta završe još 5 godina edukacije iz neke psihoterapijske škole i osposobljeni su da pomažu kroz razgovor, ne propisuju lijekove.
Zavisno od psihoterapijske škole tehnike koje se koriste mogu biti različite. Psihoterapeut podučava klijenta kako da promijeni ugao gledanja na svoj život, kako da rješava probleme, kako da se nosi sa stresnim situacijama, da promijeni način razmišljanja, preuzme kontrolu nad svojim životom...
Klijent je odgovoran za promjenu koja se dešava kao rezultat razgovora sa psihoterapeutom. Klijent mijenja svoja ponašanja, razmišljanja... Ne mogu se očekivati promjene preko noći, jer je svaka promjena proces koji traje. Ali, možešdobiti odgovore na neka pitanja i naučiti kako da prihvatiš neka iskustva, pomiriš se s njima i ideš dalje.
Obzirom da si napisala da si imala loša životna iskustva, mislim da bi ti bilo korisno da ti neko pomogne kako da prihvatiš sve šta ti se desilo i da nastaviš dalje bez tableta.
Važno je naći terapeuta koji ti odgovara, s kojim možeš otvoreno razgovarati, tako da ne odustaneš ako ti prvi ne bude odgovarao.

[ziki]

To isto rade i psihijatri, makar bi trebalo da rade ni oni ne prepisuju lekove mehanicki vec razgovaraju sa pacijentom ,psihicki problemi nisu uvek vidljivi i nemogu da se utvrde analizom krvi i slicnim pregledima.
Doduse ima psihijatara koji rade kao serviseri.

[svetlana]

Draga Sanela,

odgovaram na Vaš post, ne zato što imam želju da se konfrontiram i igram igru "Ko je ovde pametniji, kompetentniji", nego zato što želim da ljudi koji posećuju forum i čitaju tekstove pročitaju i neko drugo viđenje stvari, neko drugo iskustvo.
Uz dužno poštovanje, Vaša tvrdnja da psihijatri "samo prepišu lekove" je dezinformacija. Odgovorno tvrdim da mnogo psihijatara radi tako što uvedu pacijentu psihofarmakoterapiju (oralno, parenteralno itd.) i paralelno sa njim rade i psihoterapiju. Skoro da nema psihijatra koji nakon završenog medicinskog fakulteta (6 godina) i specijalizacije iz oblasti psihijatrije (5 godina) nije nastavio sa usavršavanjem (naravno, i tokom specijalizacije usvajaju teorijska i praktična znanja, iskustva iz oblasti različitih psihoterapeutskih škola) pohađajući edukacije iz pshihoterapeutske oblasti i to u trajanju od nekoliko godina, nužno je da tokom celog radnog veka budu u procesu učenja, usavršavanja. Žao mi je, Sanela, ako niste upoznali psihijatra koji je okay i kao stručnjak, profesionalac i kao persona. I ako niste upoznali osobu, pacijenta kome je pomogla psihofarmakoterapija.
Činjenica jeste da i psiholozi, socijalni radnici mogu biti psihoterapeuti, ali tvrdnja da svako od njih ima i to baš 5 godina dodatne edukacije nije tačna. Neki nemaju dodatne edukacije uopšte nakon fakulteta, a oni koji je imaju ne mora značiti da su se edukovali baš pet godina. Upoznata sam sa svim pravcima i opcijama usavršavanja psihoterapeuta. Pri tome, ogroman problem je taj što psiholog ni socijalni radnik ne može da ordinira, prepiše ni jedan lek pacijentu, klijentu. Šta činiti sa ljudima kojima je psihofarmakoterapija (lekovi) nužna? Definitivno nisu svi pacijenti samo za psihoterapiju, neki jesu, kod nekih se kombinuje farmakoterapija i psihoterapija, dok kod nekih kojima je nužna farmakoterapija - psihoterapija daje nikave ili jako slabe rezultate.
Smatram da je veoma hrabro od Vas, Sanela, što motivišete ljude da izbegavaju psihofarmakoterapiju jer to u nekim slučajevima može čak i fatalno završiti. Stvar je procene stručnjaka kome je šta potrebno, u skladu sa dijagnozom, problematikom. Nekad, pored narkomanije, ljudi imaju tegobe i druge prirode koje takođe treba sanirati. Posledice koje osoba može imati nakon zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je nekad nužno tretirati psihofarmakoterapijom, npr. (teške depresije, reaktivne psihoze itd.).
Na forumu ste osoba od autoriteta, mnogo ljudi čita ove tekstove i mogu se njima rukovoditi kad donose odluku kako će, kod koga se lečiti. Ponavljam, smatram da svojim oštro - kritikujućim stavom u odnosu na psihijatre i psihofarmakoterapiju možete odbiti od te vrste lečenja nekoga kome je ona zaista potrebna.
Slažem se sasvim da treba odabrati dobrog stručnjaka za pomoć, lečenje, savetovanje itd.

Srdačan pozdrav,

Svetlana

[nela]

Evo nasla sam jedan koristan link, pa mozda nekome pomogne. Ide uz ovu temu svakako:

Benzodiazepini
Zavisnost od benzodiazepina


Čovečanstvo je od davnih vremena tražilo način da izleči depresiju, duševni bol, nesanicu, napade panike, neprijatna nasrtljiva sećanja. Radi toga su koristili alkohol, nakon toga soli broma, a potom derivate barbiturne kiseline i na kraju od 60-ih godina dvadesetog veka benzodiazepine.
Benzodiazepini, trankvilizatori, anksiolitici

Grupa preparata koja ima veoma važna i korisna svojstva. U medicini imaju veoma široku primenu. U anesteziologiji se koriste kao sredstvo za pripremu i sastavni deo anestezije; u kardiologiji u programima zaštite srca od povišenog nivoa adrenalina; u neurologiji za lečenje epileptičnih napada. Ova grupa preparata probila se i u lečenju neuroza, paničnih napada, insomnije, tikova, opsesija. Praktično svaki neprijatni simptom znatno se smanjuje nakon uzimanja ksanaksa ili klonazepama. Dovoljno je uzeti 1-2 tablete i nestaje uznemirenost, nemir, strah, ubrzano lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha. Problem je u tome što se simptomi vraćaju čim prestane dejstvo preparata. Analgin pomaže kod zubobolje, ali on ne može da zameni stomatologa. Približno isto deluju trankvilizatori, na vreme smanjujući simptome, ali ne otklanjajući njihov uzrok.
Obrazovanje tolerancije i navike na benzodiazepine

Potreba za povećanjem doze supstance radi dostizanja željenog efekta i obrazovanje psihološke potrebe da se “bude pod dejstvom supstance” su simptomi svake zavisnosti. Oni su prisutni i kod tabletomanije. Osoba se oseća prijatno jedino pod dejstvom preparata, bez njega je nezaštićena, nesigurna, uplašena zbog bilo kakve sitnice. Pacijent prestaje da bude ravnodušan prema leku; stvara zalihe lekova, proverava da ga slučajno nije zaboravio kod kuće i čak pomisao na to počinje da izaziva paniku. Ovako izgleda navika na lek. Redovno uzimanje preparata stimuliše zaštitne strukture u našem metabolizmu koje su odgovorne za ubrzanje raspada preparata. Zbog toga već negde nakon dve nedelje stalnog uzimanja benzodiazepina osoba počinje da primećuje da joj njen preparat ne pomaže više tako dobro i da treba da poveća dozu. I počinje trka koja dovodi do toga da se osoba ne oseća dobro uzevši dozu koja je 5-10 puta veća od preporučene. Najopasnije je uzimati preparate koji brzo deluju: alprazolam (ksanaks, ksalol), midazolam (dormikum, flormidal), flunitrazepam (somnubene, rohipnol). U ovoj fazi može da dođe do pojave još jednog fenomena, tzv. izmenjene reaktivnosti. U tom slučaju menja se dejstvo preparata, npr. uzevši veliku dozu sedativa zavisnik ne zaspi, već suprotno tome oseća nadolaženje snage i sposobnost da se nečim bavi.
Posledice

Nažalost, već za kratko vreme otkrivene su negativne posledice nekontrolisanog uzimanja preparata i zloupotrebe doza. Često se pod dejstvom benzodiazepina javljaju agresivnost i okrutnost. Veoma je poznat slučaj kada je žena koja je uzimala preparat Halcion surovo ubila svoju majku tokom svađe. Nakon toga je na sudu dokazano da je na njeno ponašanje uticao preparat i da se ona nije kontrolisala u tom trenutku, iako ranije nikad nije bila sklona agresiji. Brojni slični slučajevi otkriveni su o ovom preparatu, tako da je on povučen sa tržišta. Amnezija, smanjenje koncentracije, poremećaj koordinacije, traumatizam, otupelost emocija, koji se smenjuju s burnim reakcijama, poremećaji spavanja, povišen nivo transaminaza, tremor, nesposobnost zadržavanja mokraće i mnogo toga drugog često oseća na svojoj koži osoba koja je upala u zamku benzodiazepina.
Apstinencijalni sindrom

Apstinencijalni sindrom se razvija pri naglom prekidu uzimanja ovih preparata. Ponekad ovaj sindrom bude neprijatno iznenađenje, npr. kada osoba ode na odmor ili službeni put bez lekova. Iste večeri pojavljuju se uznemirenost, strah, znojenje dlanova, ubrzano lupanje srca, nametljive misli. Osobi je teško da zaspi, a ako zaspi, san joj ne donosi odmor. Ujutru oseća iscrpljenost, želju da uzme preparat, drugog-trećeg dana tremor, nesvesno grčenje mišića, znojenje, ubrzano lupanje srca, napade panike uz osećaj nedostatka vazduha, opasnost od epileptičnog napada, upornu nesanicu koja iscrpljuje. Kada prođe kritični period (10-14 dana), još nekoliko meseci osoba ima promene raspoloženja, strah, nesigurnost, uznemirenost, poremećaj koncentracije, utučenost, nezadovoljstvo snom, seksualna disfunkcija. Karakteristično je da se poremećaji mentalnih funkcija često manifestuju kada prođu najneprijatniji neurološki i psihički simptomi. Osoba sve zaboravlja, u glavi joj vlada zbrka. Zbog dugotrajne psihičke i emocionalne nestabilnosti mnogi pacijenti se kroz neko vreme vraćaju uzimanju trankvilizatora i ciklus počinje ispočetka.
Lečenje

Obično počinje od prikupljanja informacija. Veoma je važno zbog čega je pacijent počeo da uzima benzodiazepine. Postoji nekoliko kategorija pacijenata.

Ljudi koji imaju paniku, strah, neuroze, depresije, emocionalno su labilni, nemaju iskustva u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.
Pacijenti koji imaju bilo koju vrstu zavisnosti i koji koriste benzodiazepine za pojačavanje dejstva narkotika ili alkohola, ili za smanjenje apstinencijalnog sindroma. U ovoj grupi često ima različitih kombinacija, promena ličnosti narkomana, težih povreda unutrašnjih organa. Ovakve pacijente je teže lečiti.

Pomoću analiza procenjuje se stanje unutrašnjih organa, EKG, EEG, magnetna rezonanca koji omogućavaju otkrivanje poremećaja u bioelektričnoj aktivnosti mozga. Testiranje pomoću psihometrijskih skala omogućava procenu nivoa uznemirenosti, depresije, želje za supstancom, pamćenja, koncentracije, poremećaja ličnosti.

Ne sačekavši dobijanje svih rezultata, od prvih sati hospitalizacije pacijent dobija terapiju usmerenu na zaštitu od apstinencijalnog sindroma. Prva 3-4 dana je obično potrebno mozgu omogućiti “da se odmori”, da se stvori dovoljno jako kočenje nestabilnih struktura. Ovo se postiže farmakoterapijom, korišćenjem N.E.T. tehnologije - aparature koja stimuliše proizvodnju prirodnih endorfina i neuromedijatora za kočenje nestabilnih struktura; vrši se zaštita konvulzantima od mogućih tikova, mioklonija, epileptičnih napada; korišćenje neurometabolika sa sedativnom komponentom, GABA agonista, neuro-kompleksa vitamina ubrzava regeneraciju centralnog nervnog sistema; San se obezbeđuje hipnoticima iz drugih farmakoloških grupa. Detoksikacija obično traje 7-10 dana i omogućava da se bezopasno i brzo savlada fizička zavisnost.

Nakon završene detoksikacije veliki značaj imaju mere za psihičku stabilizaciju, smanjenje želje za sedativima, protivrecidivne mere. Ovo se postiže farmakoterapijom, psihoterapijom, korišćenjem novih metoda koji normalizuju “buru” medijatora u mozgu, kao što su N.E.T. terapija ili duboka magnetna stimulacija. U ovoj fazi se stanje pacijenta stabilizuje, on se priprema da počne svoj život bez farmakoloških “štaka”. Zahvaljujući transpersonalnoj terapiji i hipnozi pacijent na svesnom i podsvesnom nivou odbija da uzima benzodiazepinske trankvilizatore.

Faza očuvanja rezultata sledi nakon ispisa iz bolnice. Podrazumeva ispunjavanje preporuka lekara, promenu stila života, izbegavanje provocirajućih situacija, uzimanje podržavajuće terapije i dolaske na kontrole u bolnicu. U ovom trenutku savremena medicina poseduje čitav arsenal da pomogne osobi da reši problem sa zavisnošću od lukavih benzodiazepina.

Interesantne činjenice


- Od predoziranja benzodiazepinima umrlo je mnogo poznatih ljudi, poput Merilin Monro i Hita Ledžera.

- Rohipnol (flunitrazepam) ima još i naziv droga za silovanje, uzevši u obzir njegovu sposobnost da izaziva amneziju.

- Prodaja ove grupe preparata iznosi 15-25% farmakološkog tržišta u različitim zemljama, donoseći dobit u milijardama.

- U Srbiji i Makedoniji mogu se bez recepta kupiti ksanaks, lorazepam ili bromazepam, pri čemu je cena kutije leka jednaka ceni flaše piva.

- Kombinacija alkohola i trankvilizatora je najčešći uzrok hospitalizacije na odeljenjima za toksikologiju u Rusiji.


http://lecenjezavisnosti.rs/o-supstanca ... odiazepina