Buprenorfin II

[Lujka]

Može se Hemfri ostaviti, teško, ali može...
Jedino se moraš pomiriti sa praznim, jadnim životom koji te čeka..ali fakat praznim. Kao da si pao sa Marsa, sve je teško do ludila (stvari koje su nekada bile normalne poput disanja), sada su teške , živiš nekako sa facom br. 1, 2 ili 3 u pripremi, da ih po potrebi nabacuješ...mantraš i dalje sam sebi da će vremenom biti lakše....i onda odjednom skužiš da u stvari neće nikada biti bolje, da je to to, to je jad i čemer koji te čeka...
ali grizeš dalje, jer moraš, nemaš nikakvog drugog izbora, prevelik je ulog za kockanje.
Nadam se da će ovo biti pravilno shvaćeno, ne želim obeshrabrivati ljude koji se žele skinuti, meni je ovako, možda su drugi jači u glavi od mene...

[Hemfri]

...pa upravo o tome sam i pisao Lujka....kad zivot izgubi smisao i kad je jedini njegov sadrzaj neka nova nesretna novost u jadnom praznom zivotu koji nema nikakvu perspektivu -sem da stvari postano NE uporedivo gore i losije no sto su trenutno.....ovo lose danas-je fenomenalno u odnosu na ono sto me ceka sutra-bukvalno,...jebes takav zivot...

[Voyager]

U principu to "lose" je normalan zivot.
Ali mozak ima poteskoca da ga dozivi normalno i da funkcionise u njemu normalno.
Vremenom kako godine prolaze, mozak se ponovo navikne i to sto je u pocetku bio jad i cemer postane svakodnevica, postane normalno i to bude neki relativno normalan zivot.

E sad, zavisi i to, ako uspete da se naterate na neke dramaticno nove sadrzaje, oni ispunjuju vrhunski i vuku druge nove sadrzaje sa sobom, to je onda super.

[Hemfri]

U principu to "lose" je normalan zivot.
Ali mozak ima poteskoca da ga dozivi normalno i da funkcionise u njemu normalno.
Vremenom kako godine prolaze, mozak se ponovo navikne i to sto je u pocetku bio jad i cemer postane svakodnevica, postane normalno i to bude neki relativno normalan zivot.

E sad, zavisi i to, ako uspete da se naterate na neke dramaticno nove sadrzaje, oni ispunjuju vrhunski i vuku druge nove sadrzaje sa sobom, to je onda super.

Ne,ALI UOPŠTE NIJE TAKVA SITUACIJA-AKO JE TEBI "NORMALAN ŽIVOT",DA SAM VIše gladan nego sit-bukvalno,da su porodični sukobi TOLIKO mnogo eskalirali da se i psiho terapeuti čude kako uspevam da ne poludim trpeći sve to,da mi povrh svega toga još kerovi prete,da na ulici moram da se osvrćem svako malo,da nemam niti JEDNU pozitivnu stavku u makar JEDNOM danu u toku mesec dana-pa da kažem,da makar to nešto pozitivno,lepo,prijatno imam-naprotiv,spisak onoga čega nemam,što mi je oduzeto,što moram da trpim,a nema apsolutno nikakve veze sa narkomanijom-je beskonačno dug..,onda da takav"normalan"život mi je teško da podnosim a da se potpuno usamljen,i sam hvatam u koštac sa lečenjem zavisnosti,imaj u vidu da ti vojagere mene NE poznaješ kao ni moj život kao ni moje okolnosti u kojima sam-prema tome,imaš ne dovoljno informacija da bi dap sebi pravo da mi pišeš ovde pridiku post,kako ja imam problem sa "normalnim životom",da znaš više o meni ,ne bi ni u snu takav post kao reakciju ,napisao,toliko.
P.S.
Neću se upuštati u bilo kakvu raspravu dalje na ovu temu-napisao sam šta sam imao i to je TO,pozdrav i sve naj bolje.

[Voyager]

Ma daj, polako.
Nisam tebi direktno to uputio, a nisam mislio tako, kad sam ja bio bas tako ignorantan...

Odnosio sam se najvise na situaciju kada se covek skine, kada uspe da izdrzi skidanje i posle kada ostanu samo te neispunjenosti, smor, nema opijata, tako to.
Tu se treba pokrenuti, a to je tesko.
Na to sam mislio...a ovo sto ti opisujes, to je nesto drugo, naravno...

[Don Dop]

Ma daj, polako.
Nisam tebi direktno to uputio, a nisam mislio tako, kad sam ja bio bas tako ignorantan...

Odnosio sam se najvise na situaciju kada se covek skine, kada uspe da izdrzi skidanje i posle kada ostanu samo te neispunjenosti, smor, nema opijata, tako to.
Tu se treba pokrenuti, a to je tesko.
Na to sam mislio...a ovo sto ti opisujes, to je nesto drugo, naravno...

Mislim da si u celoj prici, apsolutno ispravnu definiciju strejt zivota izneo. Posle puno vremena koriscenja droga, lekova, alkohola itd... da ne nabrajam covek ima velikih poteskoca da se privikne na izazove i stanja koja nas ocekuju. U mnogim slucajevima i ljudi sa sredjenim zivotima (mislim na finansijsku stabilnost, ljubav, porodicu..itd...) imaju osecaj da im nesto fali. Na kraju krajeva i kad smo se upustali u drogiranje i takav zivot mnogima je nesto falilo, a imali su sve. Valjalo bi da osobe koje nemogu da funkcionisu u ovom drustvu, shvate da je ovo doba farmakologije i da je potrebno iskljuciti Balkanske stereotipe o nekakvom zivotu bez lekova posle puno drogiranja. Naravno da ce biti onih koje ce to uspeti, ali isto tako svaka osoba mora da sebi olaksa time sto se nece libiti da uzme lek. Ma koliko nas okolina pritiskala da je to lose i vadila mnoge razloge kako to nama ne treba moramo imati na umu da porodica ocekuje da ima clana kakav je bio pre drogiranja i cesto zaboravlja period drogiranja. Moj je stav da je sve bolje od droge (mislim na sve droge), a ima puno slucajeva gde se zavisnici na supstitucijskim terapijama cesto posle nekog vremena dozivljavaju identicno kao i kad su se drogirali i to od strane najblizih.

- Velika su ocekivanja ljudi koji nas vole i vrlo cesto (znam iz kontakata sa bivsim zavisnicima koji su na supstituciji) imaju problema u porodici zato sto piju lekove. Mnogi zaboravljaju stanja kada su se molili da im voljena osoba samo ostane ziva posle uzimanja droge. I ocekivanja porodice razumem, ali definitivno je slaba podrska bivsim zavisnicima posle nekog perioda uzimanja supstitucije i mislim da bi na tome valjalo poraditi. Mnogima nemiri u kuci budu okidac za povratak na staro sto je priznacete neprihvatljiva opcija posle par godina apstinencije.

-

[ziki]

Nisam odavno pisao na forumu, malo da se azuriram..
Ima otprilike 20 godina od kada sam osetio prvu krizu od opijata, mislim da su to bile Trodon kapsule koje su u to vreme mogle da se kupuju u drzavnim apotekama, bez recepta i bez ikakvog dokumenta.
Secam se da sam u pocetku uzimao izmedju 3 i 5 kapsule od 50 mg.
Bilo mi je malo muka kada krenu da deluju i sutra dan kada dejstvo pocne da prolazi, ali mi je bilo lepo za vreme dok me "radi"..
Nisam morao nista da da radim da bi mi bilo lepo, mogao sam i na wc solji da sedim i bilo bi mi super.
Prvu krizu sam doziveo potpuno neocekivano, nisam uopste verovao da zavisnost moze tako brzo da se stvori.
Cuo sam da se nesto tako desava ali, nisam bas znao o cemu se radi.
Prvo sam uzimao vikendom, pa svaki treci, cetvrti dan, pa drugi itd..
Sistematski sam radio na tome da postanem zavistan, pohvatao sam te neke fore kako da ih uzimam a da mi ne bude muka, jeo sam nesto neposredno pre ili posle gutanja da bi mi zeludac to lakse podneo itd..
Onda sam otkrio da samo jedno pivo ili sedativ moze da pojaca dejstvo Trodona, pa sam i tu poceo da eksperimentisem..
Onda sam pomislio, sto mi ne bi bilo svaki dan ovako lepo..sto moram da pravim pauze i da cekam vikend, kad mogu i skolu da idem lepo uradjen..
Kad sam vec postao "muskarac" i poceo da imam aktivan seksualni zivot, shvatio sam da mi Trodon neverovatno povecava potenciju i izdrzljivost..
Uvek sam bio raspolozen,samouveren i neumoran u svakom smislu..
Kad se sve sabere, mnogo razloga ZA uzimanje Trodona i ni jedan razlog protiv.
Ko jos sa 16 ili 17 godina razmislja o zdravlju..
To cujes od babe ili majke kad ti kaze da treba da vodis racuna o ovome ili onome..
Na jedno uvo udje na drugo izadje..
Trodon je bio pocetak, posle marihuane naravno.. a onda je dosao na red Heroin itd.
Sad posle toliko godina mogu da budem zadovoljan jer sam se izvukao prilicno ocuvan iz svega toga.
Rodio sam mecku milion puta, pokusavao da se skidam na suvo, nesto kao postepeno ali od toga nije bilo nista, samo muke...
Ako te neko ne odvede na pravo mesto da se lecis, sam se prilicno izgubis u svemu tome.
Sad gotovo,sta je bilo bilo je..
Sad zivimo u 21-om veku i sve se promenilo, cak su se i droge promenile.
Pojavio se i kod nas taj Buprenorfin koji je mnogima promenio zivot, realno.
Ljudi koji su bili na igli svaki dan, sada zive normalno.
Mnogi rade, vencavaju se, prave decu..
Nema uopste dileme da li je Buprenorfin opijat.
Jeste,i on sluzi upravo zato da se napravi neki kompromis i da se zavisnost stavi pod kontrolu.
Lek koji te sredi, ugasi ti tu zudnju, dovede te fizicki u neko funkcionalno stanje ali nema neke euforije, i neko veliko zadovoljstvo sa njim ne moze da se postigne.
Sa njim si zadovoljan sto mozes da funkcionises normalno, i tu se sve zavrsava.
I to je velika stvar, medicina je odradila svoje koliko je mogla.
To insistiranje da se i on prekine po svaku cenu, jer je opijat..i to insistiranje od strane ljudi koji neznaju o kakvom se zdravstvenom stanju radi je vise stetno nego korisno, i ako je dobronamerno.
Na njegovom ukidanju treba da se radi i tome treba da se tezi, normalno da je bolje ziveti bez lekova i ko to ne bi voleo.
Nazalost postoje ljudi koji ne mogu da zive bez njega, i na takve ljude ne treba vrsiti pritisak po svaku cenu.
Jednom treba da se shvati da je to bolest, i da ishod ne zavisi uvek od zelje onoga koji se leci vec se procenjuje realno psihofizicko stanje.
Mnogi ostaju na njemu zauvek, kao sto mnogi ostanu i na insulinu do kraja zivota zbog dijabetisa.
Nema razlike, i jedno i drugo je bolest.
Menjao sam mnogo misljenja, i osudjivao sam taj lek itd.ali sam shvatio da nisam u pravu.
Ja sam na prilicno niskoj dozi Buprenorfina, ako se uporedim sa nekim svojim poznanicima koji uzimaju recimo 8 puta vecu dozu od mene.
Moj cilj jeste da ga ukinem onoga trenutka kada budem u stanju da to uradim, i to radim sa svojim lekarom.
Mozda cu da ga ukinem, pa da ga ponovo uvedem jer mi nece biti dobro to se nikad nezna.
Ali sa te moralne strane, mislim da on nije neprihvatljiv i da je njegova namena ipak humana.
Ovde sam procitao jedan post koji posle nisam uspeo da nadjem, ali tu je negde..gde covek pise o tome kako je onaj ko je na Buprenorfinu takodje u grehu, kao i onaj na Heroinu i da ce zahvaljujuci tom ropstvu maltene otici u pakao.
Toliko to daleko ide, taj stereotip i to jedno primitivno razmisljanje..
Znaci, ja bih trebao da osecam strasnu grizu savesti jer uzimem dnevno pola tablete da bih ziveo normalno, jer cu u suprotnom da budem zigosani narkoman koji ce da gori u paklu, ili da strada u vecnosti na neki drugi nacin.
Znaci bicu kaznjen..
Po meni ono sto je najvaznije jeste, da li taj lek dugorocno donosi vise stete nego koristi, zdravstveno.
Ako ima kontraefekte koji dovode do nekog pogorsanja, i ako cu zbog njega krace da zivim pa normalno je da cu da ga se otarasim sto pre.
Bolje da se namucim nego da njime sebi skratim zivot.
Ali tu je medicina ta koja to procenjuje, i to nema veze sa moralom.

[ziki]

Da dodam jos nesto sto se provlacilo ovde.
Sto se tice te praznine koja ostaje posle svega..
Tacno je da treba ponovo osmisliti i organizovati zivot.
Ali poenta nije u tome, naci realnu zamenu za zadovoljstvo koje droga pruza.
Njoj ne treba traziti zamenu, nju treba odbaciti jer to zadovoljstvo nije pravo zivotno zadovoljstvo.
Ako bi sada na primer voleo nekog, u tom smislu da bi mi ta osoba popunila tu prazninu.. to jednostavno ne bi bila prava ljubav.
To bi bilo konzumiranje te osobe, i instant ljubav i to ne bi bilo ni fer i posteno i brzo bi se istrosilo.
Covek mora sam sebe da nauci da voli, i sebe iznutra da gradi.
Neko to radi uz pomoc vere, neko na drugi nacin..
Ali nikako ne treba drogi traziti zamenu.

[Hemfri]

Da dodam jos nesto sto se provlacilo ovde.
Sto se tice te praznine koja ostaje posle svega..
Tacno je da treba ponovo osmisliti i organizovati zivot.
Ali poenta nije u tome, naci realnu zamenu za zadovoljstvo koje droga pruza.
Njoj ne treba traziti zamenu, nju treba odbaciti jer to zadovoljstvo nije pravo zivotno zadovoljstvo.
Ako bi sada na primer voleo nekog, u tom smislu da bi mi ta osoba popunila tu prazninu.. to jednostavno ne bi bila prava ljubav.
To bi bilo konzumiranje te osobe, i instant ljubav i to ne bi bilo ni fer i posteno i brzo bi se istrosilo.
Covek mora sam sebe da nauci da voli, i sebe iznutra da gradi.
Neko to radi uz pomoc vere, neko na drugi nacin..
Ali nikako ne treba drogi traziti zamenu.

Auh ziki...sad si me zeeestoko zamislio nad svime...pa kako onda jbt...? ...
Sta bi TI savetovao ,koji je prvi korak??? -to "zavoleti sebe",pogotovo ako ne da Ne Volis vec mozda se cak moze reci i da hate ujes sebe.....shmrc...
Savet je: ?

[ziki]

Nisam ja bas adekvatan da dajem neke savete.
Cinjenica je da se nije bas lako vratiti u neki normalan zivot posle svega..
Ono sto sam rekao za instant ljubav…nisam mislio da covek treba da ostane sam, vec da se ne treba osloniti na jednu osobu kao na spas.
Ljubav jeste najveci motiv, ali prava ljubav koju gradis ceo zivot.
U tim nekim teskim trenucima covek se ponekad hvata za slamku, pokusava da olaksa sebi i mozda ne gleda objektivno na sve to.
Normalno da je lakse ako imas nekoga pored sebe, i ako si emotivno ispunjen.
Pogotovo ako te ta osoba voli i prihvata takvog kakav si, i kad si u depresiji i u svim tim nekim fazama.
Ali da bi nekoga voleo i da bi neko voleo tebe, prvo moras sam sebe da volis.
I ti trebas nekome da budes podrska i oslonac.
Ono sto mozes, to je da stalno radis na sebi.
Treba da razgovaras o problemu, da sve ono sto vidis kao problem pokusas da resis i primenis u praksi u svakodnevnom zivotu.
Svi mi otprilike znamo kakvi treba da budemo, ali nam je tesko da to sprovedemo u delo i uvek nam treba neko da nam to potvrdi.
Zato je vazno da razgovaras o problemu stalno dokle god on postoji.
Vecina nas se oseca kao da je dotakla samo dno zivota.
Kad se nadjes na dnu onda vise nemas gde da tones, mozes samo da krenes na gore.
Normalno je da trebas da nadjes i ljubav, i da radis posao koji volis i da uzivas u raznim stvarima, sve ti je otvoreno i sve zavisi od tebe.
Najgore je biti statican i ne pomerati se mrtve tacke.
Moras da budes aktivan, moras da zivis, da radis, da podizes sebe stalno..
I kad pravis greske u zivotu ni to nije strasno, ono sto mozes ispravis i teras dalje..
Ja ovo pricam uopsteno, ne kazem konkretno tebi Hemfri da ti trebas ovo ili ono..
Ti najbolje poznajes svoju situaciju.
Ono sto znam sigurno da nama treba i da je korisno, to je da o problemu uvek razgovaramo i da pokusavamo da ga resimo.
Problem ne mozes da resis samo onda kad odustanes od njega.
Dokle god pricas o problemu ti ga na neki nacin vec i resavas.