Page 1 of 1

Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Fri Jan 27, 2017 7:52 pm
by noel
Zato ako je tko u Kristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade. (2. Korinćanima 5, 17)

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Sat Apr 07, 2018 12:01 pm
by Nesa_neske_01
noel wrote:Zato ako je tko u Kristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade. (2. Korinćanima 5, 17)
Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, učite se od mene jer sam krotka i ponizna srca i naći ćete spokoj dušama svojim. Uistinu, jaram je moj sladak i breme moje lako. (Mt 11, 28-30)

Nekoliko misli o današnjem odlomku iz Svetog pisma:

Vladavina dolazećeg spasitelja-kralja neće donijeti samo sigurnost i prihvatiti svaku osobu koja se osjeća izgubljenom i napuštenom.

Isusovo kraljevstvo obećava, također, oslobođenje i potporu onima koji osjećaju da je život postao pretežak za njih.

Isus razumije svakoga od nas bolje nego mi razumijemo sami sebe. Njegovo srce - blago i ponizno - dolazi k nama.

Ovaj "odmor" - osjećaj da si prihvaćen - otklanja umor i obnavlja nam snagu.

Ovdje nema iznenađenja: sam Spasitelj Gospod jest naša snaga.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Mon Apr 30, 2018 6:41 pm
by Nesa_neske_01
" Jer se navikoh biti zadovoljan sa onim u čemu sam. Umem da živim u poniženju, a umem da živim i u izobilju. U svemu, i svuda, navikoh se i nasititi i gladovati, i izobilovati i oskudevati. Sve mogu po onome koji mi moć daje". Poslanica Filipljanima 4:11-13

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Tue May 08, 2018 10:21 pm
by Nesa_neske_01
Po Mateju glava 10.
Stihovi:
16. Eto, ja vas šaljem kao ovce medju vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
26. Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.
28. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.
39. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
42. I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Sun May 20, 2018 10:38 pm
by Nesa_neske_01
Jakovljeva Poslanica, glava 3, stihovi:

2. Jer svi pogrješujemo mnogo puta. Ali ko u riječi ne pogrješuje, onaj je savršen čovjek, može zauzdati i sve tijelo.

6. I jezik je vatra, svijet pun nepravde. Tako i jezik živi među našijem udima, poganeći sve tijelo, i paleći vrijeme života našega, i zapaljujući se od pakla.

7. Jer sav rod zvjerinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovječijemu;

8. A jezika niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno ijeda smrtonosnoga.

14. Ako li imate grku zavist i svađu u srcima svojijem, ne hvalite se, ni lažite na istinu.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Sun Jun 17, 2018 4:35 pm
by Nesa_neske_01
Nisam došao da donesem mir

Isus i apostoli.
Nisam došao da donesem mir nego mač je Isusova izreka koja se nalazi u kanonskim jevanđeljima po Mateju i Luki, kao i nekanonskom jevanđelju po Tomi.

Ove Isusove reči su upućene njegovim učenicima, apostolima, koje on šalje na propoved. Isus učenike upozorava da će ih rastaviti od roditelja, i da donosi razdor u porodice onih koji pođu za njim.

Evanđelje po Mateju prenosi sledeće Isusove reči:

„Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene: I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.“

Evanđelje po Luki prenosi sledeće Isusove reči:

„Mislite li da sam došao da donesem mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor. Jer će od sad pet njih u jednoj kući biti razdeljeni; podeliće se troje protiv dvoje i dvoje protiv troje, otac protiv sina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrva protiv svoje snahe i snaha protiv svekrve.“

Evanđelje po Tomi navodi sledeće Isusove reči:

„Ljudi možda misle da sam došao svijetu donijeti mir. Ne znaju da sam zemlji došao donijeti neslogu, vatru, mač, rat. Jer petoro će ih biti u kući: troje će biti protiv dvoje i dvoje će biti protiv troje, otac protiv sina i sin protiv oca. I svako će tu biti sam.“

Tumačenja
Prema tumačenju, kada kaže "nisam došao da donesem mir nego mač“, Hristos misli na pobunu protiv ovoga sveta, na duhovnu pobunu dobra protiv zla.

Teofilakt Ohridski tumači ove Hristove reči ovako: "Pod ocem i majkom i svekrvom razumi sve staro, a pod sinom i ćerkom i snahom sve novo. Gospod dakle želi, da bi njegove nove i božanske zapovesti i učenja pobedila sve naše stare grehovne navike i običaje".

Nikolaj Velimirović tumači da Isus nije došao da miri "istinu i laž, mudrost i glupost, dobro i zlo, pravdu i nasilje, skotstvo i čovečnost, nevinost i razvrat, Boga i mamona", nego je doneo duhovni mač da raseče i odvoji jedno od drugoga, da se ne mešaju. Velimirović objašnjava da "ako sin pođe za Hristom a otac ostane u mraku laži, istina Hristova rastaviće ih". Takođe, ako je ćerka hrišćanka, a majka nije, tu ne može biti zajednice. Jer je "istina milija od oca", a "Hristos slađi od majke". Velimirović napominje da onaj ko zavoli Hrista ne mora biti telesno odeljen od svojih srodnika; dovoljno je dušom biti razdvojen, i ne primati "neverničke misli i dela". Nikolaj zaključuje da između donošenja mira i donošenja mača nema protivrečnosti, jer Hrist "daje svoj nebeski mir onima koji iskreno veruju u njega. Ali nije došao da stvori mir između sinova svetlosti i sinova mraka".

Elejn Pejgels podseća da je Isus zahtevao od onih koji ga slede da ostave sve — porodicu, kuću, decu, posao, bogatstvo — da bi mu se pridružili. A sam on, kao prototip, bio je beskućnik koji je odbacio sopstvenu porodicu, izbegao brak i porodičan život, tajanstveni lutalica koji je zahtevao istinu, po svaku cenu, čak i po cenu sopstvenog života.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Sun Jul 22, 2018 12:33 pm
by Jajajajaisamoja
Bože ćuvaj, i
kako ga dozivate;
a vamo, smak svijetova dozivate.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Thu Sep 27, 2018 10:39 am
by Nesa_neske_01
Jajajajaisamoja wrote: ...
Šta ćeš tako je, kako je.
Sveto Pismo nas upozorava, daje uputstva. Nije lepo videti sebe i svet oko sebe kakav jeste. Slažem se.

Može i bolje.

- Не примај туђе помисли.
- Не везуј се за материјално. Као да не постоји.
- Не разговарај са својим мислима и сликама.
- Не ратуј ни са ким мисаоно.
- Не напињи своје мисли.

Re: Misli, stihovi, izreke, citati...

Posted: Sun Oct 21, 2018 1:00 am
by Nesa_neske_01
О ДВЕМА ВОЉАМА У ЧОВЕКУ И БОРБИ ИЗМЕЂУ ЊИХ

У духовном рату војују мећу собом две воље које живе у нама; једна припада разумном
делу душе и зато се назива разумном, вишом вољом, а друга припада нашој нижој, чулној
природи и назива се чулном, нижом, телесном, страсном вољом. Виша воља тежи добру, а
нижа злу. То долази само по себи, те нам се добра жеља не урачунава у врлину ни зла у грех.
Урачунавање зависи од нашег слободног опредељења: када се опредељујемо за зло,
урачунава нам се у зло. А добра и рђава жеља иду заједно - кад се појави једна, одмах се
после ње јавља и друга. Ми се можемо слободно определити и за добро и за зло. У томе се и
састоји наша невидљива духовна борба. Циљ је те борбе да се никако не дозволи себи
повођење за жељама ниже, телесне и страсне воље, него да се увек иде за вишом, јер је она
воља Божја. Основни закон нашег постојања је да се њој покоравамо: Бога се бој, и
заповијести његове држи, јер то је све човјеку (Књ. Проп. 12,13). И једна и друга жеља
вуче вољу и жели да је потчини себи. Осудиш ли нижу и определиш ли се за вишу - победа је
с тобом; изабереш ли нижу и презреш ли вишу - бићеш побеђен. Св. Павле пише да се у нама
води борба: Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. Јер
имам радост у закону Божијем по унутрашњему човјеку; али видим други закон у
удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом
грјеховнијем који је у удима мојима (Рим. 7:21-23). Исти апостол свима прописује за
правило: По духу ходите, и жеља тјелеснијех не извршујте (Гал. 5,16). А то се без борбе с
телом не може постићи.

Особито велики подвиг морају у почетку улагати они који су, пре но што су одлучили да
отпочну богоугодни живот, честим задовољавањем жеља своје телесне и страсне воље
стекли рђаве навике. Код њих, с једне стране стоје жеље разумне воље, а с друге још увек
драге жеље телесне и страсне воље. Ове се последње боре против првих. Вуку човека на
своју страну као кад се вуче везана животиња, те само благодат може помоћи да човек остане
при доброј намери. Борба слаби моћ телесних жеља али се оне не прекраћују.

Нека се зато нико не вара да ће постићи право хришћанско расположење душе и
истински служити Богу ако не буде приморавао себе да одбаци све страсне жеље које је
навикао радо да задовољава и то не само велике него и мале. Управо зато што човек неће да
приморава себе да се одлучно одрече свега, тако мало људи и достиже хришћанско
савршенство. Ако човек, пошто је победио велике страсне склоности, неће да савлађује и
мале које су, премда изгледају безначајне, уствари плод и израз великих, он, задовољавајући
мале, храни тиме и велике које на тај начин продужују да живе, иако се не показују у већим
размерама. Зато срце и остаје страсно и нечисто, и, што је главно, нимало се није одрекло
угађања себи, што служењу Богу даје карактер служења себи.

На пример, има људи који не присвајају туђе, али превише воле оно што је њихово,
много се уздају у своје благо и тврди су кад треба нешто дати. Исто тако, има људи који не
желе да дођу до почасти на неприличан начин, праве се да не рачунају почасти ни у шта, па
ипак их желе, само под условом да се ко други постара да их добију, тобож против њихове
воље. Неки опет држе дуге постове, али се ипак не одричу да задовоље жељу да довољно и
слатко поједу, чиме се потпуно ништи достојанство поста. Има опет особа које живе чедно,
али не прекидају односе са лицима која им се свиђају и наслађују се тиме, не знајући да на
тај начин постављају препреку савршенству.

Овамо спада и необраћање пажње на природне недостатке карактера. Иако ти недостаци
не зависе потпуно од човекове воље, ипак му служе на осуду, ако се не стара да их, помоћу
благодати Божје, искорени, што може постићи ако хоће. Ти су недостаци: ћудљивост,
пргавост, осетљивост и, као последица свега тога, пренагљеност у речима и делима,
суровост, тврдоглавост, свадљивост и слично. Све те природне недостатке требало би
исправљати одузимањем сувишног, додавањем онога у чему се оскудева и преобраћањем у
одговарајуће добре особине. Јер се ништа урођено, ма како силно било, не може одржати кад
човекова воља, наоружана Божјом благодаћу, свом снагом устане против тога.
Кад човек не обраћа пажњу на недостатке у карактеру, он може чинити добра дела, али
она остају несавршена и проткана похотама које царују у свету (ср. I Јов. 2,16).

Отуда ти људи не успевају нимало на путу спасења, него се врте на једном месту, а често се враћају
натраг и падају у раније грехе.
Из тога се опет види да нису у почетку у потпуности заволели
живот у Христу, испунили се осећањем благодарности према Богу и са савршеном
одлучношћу решили да служе једино Њему. Отуда долази и то да такви увек остају
необучени у добру и слепи те не виде опасност у којој се налазе, мислећи да је њихов
положај сигуран и да им не прети никаква опасност.

Зато, драги у Христу брате, ако не желиш да будеш побеђен, мораш заволети тешкоће и
муке које неминовно прате духовну борбу. То саветује и премудри Сирах кад каже: Не
омрзни тешки труд (7,15). У овој борби све стоји на томе темељу. Уколико више заволиш
труд и подвиге, утолико ћеш брже и потпуније однети победу над собом и над оним што се у
теби против добра бори. Испунићеш се сваком врлином и мир Божји уселиће се у тебе.