CISTIM SVOJ ZIVOT
"Čistim svoj život, kao ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari
Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?Čistim svoj život, petkom odvoze smeće
kada se nada budi, i kad je blago veče
Čistim svoj život od onih šupljih ljudi,
kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.
Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme,
malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme
Čistim svoj život od prividnog svijeta,
od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta
Čistim svoj život, to hrđa je i tmina,
i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina... "
* * *
Čovjek je nerazuman, nelogičan i sebičan
NIJE VAŽNO. VOLI GA!
Ako činiš dobro, pripisat će to tvojim sebičnim ciljevima
NIJE VAŽNO. ČINI DOBRO!
Ako ostvariš ciljeve svoje, naći ćeš lažne prijatelje i iskrene neprijatelje
NIJE VAŽNO. OSTVARUJ CILJEVE SVOJE!
Dobro koje činiš sutra će biti zaboravljeno
NIJE VAŽNO. ČINI DOBRO!
Poštenje i iskrenost učinit će te ranjivim
NIJE VAŽNO. BUDI ISKREN I POŠTEN!
Ono što si godinama stvarao u času bi moglo razrušeno biti
NIJE VAŽNO. STVARAJ!
Ako pomažeš ljudima, možeš loše proći
NIJE VAŽNO. POMAŽI IM!
Daješ svijetu najbolje od sebe, a on će ti uzvratiti udarcima
NIJE VAŽNO. DAJ NAJBOLJE OD SEBE!
...
Cistim svoj zivot...i ostalo
Moderator: sanela
Cistim svoj zivot...i ostalo
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
evo malo Andrića...
Žene..., ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Ta mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje. S čega‚se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Šta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad.
Ivo Andrić
(1891-1976)
Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve bilježi i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i velikim poljima nesanice. Ali tu se i sve rješava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao rijeka ponornica ili sagori bez traga i spomena.
Između nas je uvjek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svijetu i kao da će dovjeka i bez promjene biti tu.
Ivo Andric
Jelena, žena koje nema
Žene..., ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Ta mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje. S čega‚se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Šta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad.
Ivo Andrić
(1891-1976)
Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve bilježi i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i velikim poljima nesanice. Ali tu se i sve rješava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao rijeka ponornica ili sagori bez traga i spomena.
Između nas je uvjek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svijetu i kao da će dovjeka i bez promjene biti tu.
Ivo Andric
Jelena, žena koje nema
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
'Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bih ovo vreme najbolje kako znam.
Verovatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cenio bih stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrednosti.
Spavao bih malo, više bih sanjao - znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svetla.
Hodao bih kad se drugi zaustave, budio bih se kad drugi spavaju.
Kad bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bih se jednostavno, okrenuo se ka Suncu, otkrivajući ne samo svoje telo, već i svoju dušu.
Uveravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti...
Ne znaju da stare baš zato što izbegavaju ljubav!
Deci bih napravio krila, ali uzeo bih im ih dok se ne nauče leteti.
Starijim osobama bih kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću.
Toliko stvari bih se naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da svi žele živeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo gledati na drugoga odozgo samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo...
... Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti.
Govori uvek šta osećaš, a čini što misliš!
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim pospanu, snažno bih te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvoj anđeo čuvar.
Kad bih znao da su to poslednje minute što te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš.
Uvek ima nekakvo sutra, i život nam daje mogućnost učiniti dobro delo, ali danas sve što mi ostaje -
hteo bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nikome nije garantovano - niti mladima, niti starima.
Možda danas poslednji put vidiš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žalićeš za danom u kojem ti je nedostajalo vreme za jedan osmeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im preneo poslednje želje.
Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš, i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im 'žao mi je', 'oprosti', 'molim te', 'hvala' i sve ostale reči ljubavi koje poznaješ.
Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli!
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti. Pokaži svojim prijateljima i bližnjima
kako su ti veoma potrebni.
Gabriel Garcia Marquez, istaknuti kolumbijski pisac i nobelovac u 'Posvecenom pismu' koje je poslao svojim prijateljima kada je saznao da boluje od raka.
Verovatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cenio bih stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrednosti.
Spavao bih malo, više bih sanjao - znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svetla.
Hodao bih kad se drugi zaustave, budio bih se kad drugi spavaju.
Kad bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bih se jednostavno, okrenuo se ka Suncu, otkrivajući ne samo svoje telo, već i svoju dušu.
Uveravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti...
Ne znaju da stare baš zato što izbegavaju ljubav!
Deci bih napravio krila, ali uzeo bih im ih dok se ne nauče leteti.
Starijim osobama bih kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću.
Toliko stvari bih se naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da svi žele živeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo gledati na drugoga odozgo samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo...
... Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti.
Govori uvek šta osećaš, a čini što misliš!
Kad bih znao da te danas poslednji put vidim pospanu, snažno bih te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvoj anđeo čuvar.
Kad bih znao da su to poslednje minute što te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš.
Uvek ima nekakvo sutra, i život nam daje mogućnost učiniti dobro delo, ali danas sve što mi ostaje -
hteo bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nikome nije garantovano - niti mladima, niti starima.
Možda danas poslednji put vidiš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žalićeš za danom u kojem ti je nedostajalo vreme za jedan osmeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im preneo poslednje želje.
Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš, i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im 'žao mi je', 'oprosti', 'molim te', 'hvala' i sve ostale reči ljubavi koje poznaješ.
Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli!
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti. Pokaži svojim prijateljima i bližnjima
kako su ti veoma potrebni.
Gabriel Garcia Marquez, istaknuti kolumbijski pisac i nobelovac u 'Posvecenom pismu' koje je poslao svojim prijateljima kada je saznao da boluje od raka.
Potpis.
-
simon_says
- Posts: 566
- Joined: Thu Aug 21, 2008 12:14 am
- Location: Beograd
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
- Razgovor - Samtal
Blizanci u materici razgovaraju:
- Verujes li u zivot posle rodjenja?
- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja.
Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.
- To je glupost. Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao?
- Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i
jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati. I jesti svojim ustima.
Pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti: posle rodjenja nema zivota.
- Pupcana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja.
Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada.
- Ali niko se nije vratio od tamo. Zivot se posle rodjenja zavrsava.
Osim toga zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.
- Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u svakom
slucaju sresti nasu mamu.
Ona ce zatim brinuti za nas.
- Mama?!? Ti verujes u mamu?! Pa gde bi po tvome ta mama bila?
- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste
postojali.
- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
- Da. Moguce. Ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako peva i
miluje nas svet.
Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja zapravo tek zapocinje...!
pozdrav Ana :drinkers:
Blizanci u materici razgovaraju:
- Verujes li u zivot posle rodjenja?
- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja.
Mozda smo ovde bas zato da se pripremimo na zivot posle rodjenja.
- To je glupost. Nema zivota posle rodjenja. Kako bi taj zivot uopste izgledao?
- Ne znam tacno, ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i
jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati. I jesti svojim ustima.
Pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti: posle rodjenja nema zivota.
- Pupcana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja.
Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada.
- Ali niko se nije vratio od tamo. Zivot se posle rodjenja zavrsava.
Osim toga zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.
- Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja, ali cemo u svakom
slucaju sresti nasu mamu.
Ona ce zatim brinuti za nas.
- Mama?!? Ti verujes u mamu?! Pa gde bi po tvome ta mama bila?
- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopste
postojali.
- Ne verujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
- Da. Moguce. Ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako peva i
miluje nas svet.
Znas, uveren sam da zivot posle rodjenja zapravo tek zapocinje...!
pozdrav Ana :drinkers:
ANONYMOUS does not forgive
-
Sagitarius
- Posts: 1189
- Joined: Mon Dec 26, 2005 2:07 pm
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
Jako lijepo,simon,baš me dirnula asocijacija
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
"Ona mi namiruje izgubljeno i dobijam vise nego sto sam zelio da imam. Moje zelje su bile maglovite i rasute, sad su skupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepsem od maste. Njoj priznajem sve sto ja nisam, a opet nista ne gubim, odricuci se. Nemocan pred ljudima i slab pred svijetom, znacajan sam pred svojom tvorevinom, vrijednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnoscu svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba pretvorena u osjecanje. Ljubav je zrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Stvorio sam je kao divljak svog kumira, da mu stoji iznad pecinske vatre, zastita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi...da trazi od njega obicne stvari, da zahtijeva i nemoguce, da osjeca odusevljenje ali i ogorcenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek sjestan da bi mu bez njega, strahovi bili preteski, nade bez korijena, radosti bez trajanja".
"Svijet se sastoji od nesavrsenih ljudi. Sve drugo je laz. Ili smrt. Savrseni ljudi su u grobu. Pa i to vise nisu ljudi".
"Niko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko covijek sam sebi".
M.Selimovic-Tvrdava
"Svijet se sastoji od nesavrsenih ljudi. Sve drugo je laz. Ili smrt. Savrseni ljudi su u grobu. Pa i to vise nisu ljudi".
"Niko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko covijek sam sebi".
M.Selimovic-Tvrdava
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
"Bez potrebe je mucio i sebe i nju - trebalo je da nadje zenu s kojom se nikada nece rastati. Ili da zivi sam. Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otici.
- Ti bi otisla?
- Otisla bih.
- Zato sto me ne volis?
- Zato sto te volim. "
M. Selimovic "Tvrđava"
- Ti bi otisla?
- Otisla bih.
- Zato sto me ne volis?
- Zato sto te volim. "
M. Selimovic "Tvrđava"
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
On dršće.prvo je gleda kao da očekuje da će progovoriti,ali ona ne govori.tada se ni on ne miče,ne svlači je,kaže da je voli do ludila,kaže to posve tiho.ona mu ne odgovara.mogla bi mu odgovoriti da ga ne voli,ne kaže ništa.
odjednom zna,tu,u tom trenutku,zna da je on ne poznaje,da je nikad neće upoznati,da on nije kadar spoznati toliku izopačenost.
Marguerite Duras - Ljubavnik
odjednom zna,tu,u tom trenutku,zna da je on ne poznaje,da je nikad neće upoznati,da on nije kadar spoznati toliku izopačenost.
Marguerite Duras - Ljubavnik
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
"Iskustvo me naucilo da ono što se ne moze objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe mozeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjecanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bjezi u omaglicu, u opijenost koja ne trazi smisao. Drugome je neophodna tacna rijec, zato je i traziš, osjecaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tudjem licu, u tudjem pogledu, kad pocne da shvata."
M.Selimovic- Tvrdava
M.Selimovic- Tvrdava
Potpis.
Re: Cistim svoj zivot...i ostalo
Možeš me pretvoriti u ništa, ali mi slobodu ne možeš uzeti. Trebam li umrijeti iz straha pred patnjom života? Trebam li dopustiti patnji da me porazi?-Ne, trpjet ću je!Patnja će se skrhati na mom ponosu!
Schiller-Razbojnici
Schiller-Razbojnici
Potpis.