Forum za podršku u oporavku

Kupatilo je najmanja prostorija u stanu. Tacna mera iznosi dva kvadratna metra. To je ipak, dovoljno da otac, majka, cerka, macka i macor, svakodnevno, po nekoliko puta, tu obavljaju svoje fizioloske potrebe. Takodje, pruza mogucnost neogranicenog kupanja, umivanja, cesljanja, gledanja u ogledalo, pranja vesa u ves masini, sminkanja, razmisljanja dok se vrsi velika nuzda, tihog razgovora sa samim sobom. Pruza utisak zasticenosti, skrovista, odvojenosti od prometnog sveta predsoblja. Kupatilo je cudan spoj skucenosti i slobode.
Kada je nesto skuceno izaziva potrebu za stvaranjem iluzije.
Tako je otac dosao na ideju da zid u kupatilu prekreci plavom bojom. S njim se slozila cerka, dok je majka bila sumnjicava prema efektu te vrste. Ipak, zid i plafon vise nisu beli. Stvorena je iluzija nebeskog prostranstva.
Sta je potrebno da bi iluzija postojala?
Zasto je otac i cerka imaju? Zasto im je majka ipak dopusta?
Potrebna je plava boja, krec, cetka za mazanje, merdevine. Zatim, potrebna je volja, masta, upornost, verovanje u iluziju.
Ako postoji svest da je iluzija samo iluzija ona time gubi svoju caroliju, dosadna je, nebitna.
Ako pak, sednem na WC solju i gledajuci u plavi zid imam utisak da pisam pod vedrim nebom, onda je moja iluzija pravi uzitak. Majka mi kaze da su to sve same gluposti kojima su skloni oni koji se suvise dosadjuju.
Ipak, mislim da ni ona ne moze da odoli plavom zidu, kada ugleda svoga muza, posle X godina braka, kako se zaljubljeno naslanja na nebo, kada vidi da samo u njemom kupatilu macke grebu vasionu, kada shvati da je njena porodica rasuta po svemiru i na okupu, istovremeno.

Da li si nasao sebe u zvezdama?
Kosa ti puna svetlucave prasine
sigurno si dugo na zalu, sred talasa,
crtao svoje krugove......
Povlacio linije...
Ili si, otkrivsi pravu prirodu coveka,
zidao nebosezne kule od peska?
Ali evo sumraka,
Ti hodis u nebo upravljenim ocima
Iza oluja i oblaka,
reci mi,
Da li nalazis sebe u zvezdama?

:nod:

Danas sam se, posle dugo vremena zaustavila.
Najzad smo stali, Vreme i Ja.
I ON - Opasni Ljubljeni Gospodin i Ja.
Bar u pokusaju.
Prerano izmucena, a ipak bez price.
Prazna devojka, setnog pogleda, ispucalih usana.
Nerodjena, ali ubijena.
Hocu igru sa Tobom,
Budi dete, ne opasnost, jos jednom, za mene.
Zasto si tako opasan i zasto te tako volim,I dalje?
Zasto unistis sve sto pomislis?a kamoli sto dotaknes?
Ipak, Pridji mi, grubo me zgrabi, poljubi kako Ti samo znas...
Na korak od sna...Ni gore ni dole...Hajde samo uzmi me...
Zagrizi...Nestrpljiva sam osetiti te opet.
Hajde da se volimo, hajde da se setimo...
Samo jos ovaj put....
i nikad vise
Samo jos ovaj put...
I...

oci boje meda wrote: Zasto si tako opasan i zasto te tako volim,I dalje?
Zasto unistis sve sto pomislis?a kamoli sto dotaknes?
Ipak, Pridji mi, grubo me zgrabi, poljubi kako Ti samo znas...
Na korak od sna...Ni gore ni dole...Hajde samo uzmi me...
Zagrizi...Nestrpljiva sam osetiti te opet.
Hajde da se volimo, hajde da se setimo...
Samo jos ovaj put....
i nikad vise
Samo jos ovaj put...
I...

hocu.hocu.hajde. :tonqe: 8)

Egocentrik
Buđenje uz dalijevsku misao:
kako je uzvišeno i dobro biti Ja.

Više nema liste suludih ambicija.
Biti neki novi Buk.
Biti neki novi Džimi.
Biti neka nova Dženis.
Biti neki novi Palah.
Biti neki novi Če.
Biti neki novi Staljin.

Više nema liste suludih ambicija.
Juče sam bio Korto Malteze.
Od danas želim da budem Ja,
vrišteći krvavo crven
u svetu, sivo-crnom
kao sa starih međuratnih fotografija.
pozdrav OBM-T.

I jos jedan hladan dodir, na vratu

I jos jedan dan, trazim noc

Igram se sa kapljicama kise,na prozoru

Prsti mi trnu,ostajem nem

Glas mi puca,nestaje u glasovima drugih

Tisina nestaje,ostajem sam

Samoca pojacava bol,lomi me

Razbijam se,poput stakla pod kamenom

Skupljam slomnjene delove,razbijam ih vise

Gazim samog sebe,nestajem pod djonovima

I opet noc,trazim tisinu

I jos jedna iluzija poljubca,za laku noc...

Bol je samo igra koji igramo manje ili vise dobro,imaginaran fizichki bol se ne moze porediti sa onim sto nas kida iznutra i lomi nas,gazi nas dok kupimo polomnjene delove,ubija i poslednju nadu da ponovo postanemo celi...

Hm.... bol izvlaci najbolje iz nas... potreban je... za kreativnost, originalnost, duhovno uzdignuce...

Rukama hvatam malo tvoje paznje,

borim se sa samim sobom,

borim se i pokusavam da poletim,

ali,

krila me bole,

i taj lazni sjaj krvi u tvom oku,

i ta praznina koju vidim unutra,

gledas tako bledo,prazno,

moje oci su tuzne i traze sjaj,

ali,

bol je nenadmasan,

opet trazim mrak da se sakrijem,

i odmorim oci,

i odmorim um,

trazim mesto iza zatvorenih vrata,

ali,

mozda se i vrata otvore,

samo malo mraka i tisine,

zar trazim previse?

sve me boli,krila su mi umorna,

samo malo odmora,

samo malo tisine...

Crveno nebo
Obala puna sljunka
Koracima utabana
Talasi donose zaboravljeno
Ujednacenim ritmom slike se vracaju
Dolaze
Odlaze
Bol se uvija
Privlaci unesrecenu dusu
Ona se prepusta iz navike
Iskreno se nada
Ne trazi nista
Samo ga grli
I srce joj ponovo kuca
Slepilo je ne napusta
Vise ga nikada nece pustiti
Jaka je zelja
Naga silueta
Pokreti iluzije
Vreme je okrutno
Oseca da se kida na komade
Vapaj.
Vise nista nije vazno
Hrani se njegovim udisajima
Daje se.
Oni su jedno
Zajedno do kraja
Uvek i zauvek.

Mamice, a ko ce pobrisati uzas iz ove glave?!
Mamice, a ko ce izleciti neizlecivo?!
Mamice, a ko ce kupiti gumice, olovke, flomastere?!
Mamice, a ko ce pobrisati uzas iz ove glave?!
Mamice, meni nije dobro. Mamice, bolesna sam, umirem. Evo vidi, opipaj mi puls. Jedva disem, tresem se, gusi me nesto u grlu, u plucima, svuda. Cas mi je hladno, cas umirem od vrucine, neka groznica, pa me boli glava, povraca mi se i mislim da imam rak na levom kaziprstu. Ne mogu ja, kako cu takva igde i ista, kako cu ja jadna? Mislim da cujem glasove, jeste, jeste, mislim da ih cujem, da zapravo sam sasvim sigurna da ih cujem!Jeste, evo tu su, sve su blizi, mama!Treba mi nesto za smirenje mama, diazepam i malo kodeina mama, znas da sam nestabilna.
A sta ce ko i ko ce kome i ko ce sta, ako necu ja, a kako cu ja kada ne znam cak ni sta?!
MamiceeeeeeeeEEEEE!!!!!!!!!
I ko ce kome i ko ce meni, ako ne On svojoj zeni, ali kako ce i On kada mora sve po mom, a kako cu ja kada stvarno ne znam sta!Kada sam sve zasrala! I njega, i nju, i njih, sve odjednom....i ode sve u kurac. Ponovo. I opet za tren.
Da li je (su) u stanju prihvatiti, razumeti, oprostiti i zaboraviti sve?!
Najteze mi je prihvatiti cinjenicu kolika je kolicina zrtve potrosena uzalud. Najezim se kada vidim na sta su sve spremni stvoritelji svoje dece, kako nesebicno i bez predaje daju sebe za plodove svoje utrobe, za smece koje je izaslo iz njih.
Majko, smece sam tvoje utrobe!
I nemam se ja sta pravdati psihijatrijskim dijagnozama. Ja sam lenjo, neodgovorno, egocentricno, egoisticno, razmazeno deriste!
I? I sta sad? Ha? Sta cu sad kada sam stigla do kraja?! Poslednja stanica!Sta saD?
Skociti sa najviseg solitera u gradu?, baciti se pod voz?, ionako volim vozove!..pojesti otrrovnu jabuku?nacina je mnogo, sebicna nezahvalna curo, uradi nesto, al ne seri vise! Mozda je nabolje najteze resenje, ustani, i bori se!

SIMON pa gde si Ti covece? ne das se videti niti cuti...pojavi se negde il na forumu, ali bih ja vise volela tamo....znas gde....
poz