Forum za podršku u oporavku

penusavo ludilo se sliva
iz case prepune gorcine
pelina
crnih misli
i pesimistickih eseja, skoro sopenhauerovskih
koje povremeno se probijaju
ali istom brzinom su vraceni u kazan
u kojem se kuvamo u ovom zemaljskom Paklu.
jedino je umirujuca, skoro umirujuca
cinjenica da su djavoli slicni nama
i da smo im slicni;
da smo bolji
zasluzili bi ljudskije djavole.

poludeli svi
pravimo se vazni
prodajemo sve sto imamo
a narocito ono sto nam ne pripada
po imaginarnim cenama
i od dobiti gradimo cardake ni na nebu ni na zemlji
svako misli da je on spasitelj
svega zemaljskog
i veruje (ludaci veruju do ludila)
da je bas on vlasnik kljuca
za gordijev cvor.

s borbenim pesmama
odgajamo decu
jer sami nismo sposobni
da okoncamo ni jedan boj
tako nase ambicije projektujemo u naslednike.
na ovaj nacin umnozava se ludilo
zlo, nesposobnost...
ludilo raste naocigled
a mi (ludi, zaista ludi)
grejemo ga kraj srca
cuvamo za potomstvo
u neznanju da ostavimo
u nasledje
nesto vrednije.

daleko, zaista je daleko dan zaborava
brisanja, pranja danasnje pameti
kao sto se ves pere
da bi, kada ujutru otvorimo oci
videli jasno
da bi nam bilo jasno
sta nam se zaista desava

Doci ce
jednom
oprostiti
gresnom detetu
na bludnim mislima
Uzece njegovu krv
u svoje sake
Piti
Popiti svu morbidnost ljudskog postojanja
Uhvatiti
odbegli dah
I zauvek ga smestiti u svoja usta
Ostavice trag
na jadnoj ljusturi
Obuci ce je u belo
i odneti negde gore...
Bez gresaka...
Bez napora...
Bez suza....Pobedice jos jednom.

Jede.
Kasapi.
Gazi .
sve pred sobom.
Recima prostim
izlece se
nepaznjom
neobzirnoscu.
Ne volim
kada gubim,
kada me gutaju
zvacu
svare.
Ne borim se
mislim da ne vredi
trebati nesto
sto ne mozes.
Ne znam kako.
Glava mi puna budalastina
Osecam
kako
topim se
trulim
i nestajem.......

tuzno je jutro
posle pola 4
tuzan je pogled uzavrele krvi
tuzno je zuto
jer nije prirodno
tuzan je zivot
posle kise
Smesni su ljudu koji placu
Jos smesniji su oni koji placu bez razloga
Tuzno je to sto smo mi toliko smesni
kada pokusavamo da licimo jedni na druge
kada placemo
Ja za svojoj "ljubavlju"
Ti za svojom
Mozda ce mi zatrebati samo tvoja maramica.
Nista vise.

sta se to desava sa nasim zivotima?
Glave gubimo,
Reci poricemo,
Suze gusimo,
Smeh uskracujemo,
Disanje usporavamo, Srce lomimo....
Sebi.
Gde li su se izgubile nase misli?
U snegovima?
U snovima?
U hiljaduijednoj brazdi naseg korteksa?
U hiljaduijednoj noci bez poljupca?
U hiljaduijednom dahu bez istine?

Tragicarka je opet stupila na scenu
Muzej vostanih figura i moj mozak
Idem, Ne znam nista, ali trazim.
Juri me, bezim,za petama mi je,
Vristim i urlicem,
bljuje vatru
ne mogu pobeci.

U usima
zeleni vetar i vreme
tragedija me ubija
ponos i odvratnost nade
u kojoj zivim
iz dana u dan
bezdan je veci.

Dva zuta oka
kraj kapije
Upadam u zamku sopstvenih iluzijaTrazim u sebi licnost....
Oko mene
muzej vostanih figura
U meni
moj mozak
Tragedija me ubija.

Hodala sam vec ovim stazama
I vec mi je mrak misli zapleo
Zasto na istom losem putu
opet se zaplicem, zastajem>
I cvrsto drzim to
sto cini da padam....
Ja ipak drzim sve to,
tu negde
uvek blizu.
I stezem grudi
jer bez tog cini se sada ne mogu
a isto to srce mi slama
dusu ujeda....

Mene je neko prevario.Mene je neko obmanuo.Ja sam ponizena.Mene su ucili da su svi ljudi dobri, da ljudi mare jedni za druge, da se zelje ostvaruju, daje Istina jedina.
A onda su me obmanuli, odbacili.Izgrebali svojim dugim, krvavim noktima, osakatili, prepolovili, unistili.Polako i sigurno, deo po deo, ostavljajuci da boli i umire polagano.Onda su me ispraznili, kao kantu prevrnuli, istresli, vene mi u cvor zavezali, oci mi zamazali.
A meni je neko pricao da ima Istine, da ima Lepote.
Gde je Istina i gde je Lepota?
Ona je u krvi sto lipti od zabitih klinova, ona je u bledom slanom tragu na obrazu sto prolazi, ona je u krvi bez kiseonika, u nadanju bez ostvarenja, u smrti bez zivota. Gurnuli ste me u rupu, zatrpali zemljom, a ja se gusila, roptala, razmazivala blato po licu, krvnicki grebala, penjala se, uspevala pa padala...., a zarad cega?
Zar radi vaseg prezira i vase oholosti?
Dobro ste me prevarili.Dobro nasamarili.
Naivnost kao moju tesko je pronaci. Tesko je pronaci onoga koji veruje u dobro, u lepotu, Istinu i predskazanja!Tako je, samo gazite!Gurajte mi blato u usta, davite me, lomite, cupajte mi kosu, ispustajte krv!
Ubijte me jer sam to zasluzila!
Ja-nevernica u laz, mrznju i oholost!
Ja-gresnica dobra, lepote...!
Dotucite me vasim oholim maljem!
Ne! Nemojte maljem, to vise ne boli.
Ubijte me recju.
Ja ovde ne pripadam. Ja sam promasila i zivot i tlo, i verovatno ovde zalutah Bozjom voljom (samo on zna zasto)
Molim vas, pustite me da odem.
Dajte mi slobodu i nebo i ja cu otici.
Valjda ce svima biti lakse.

Crveno, belo, crno, crno, zuto, crveno belo, belo....
Od jednolicne hrane se dobija skorbut.
A tada pocinju da ti se lome nokti...
A kako ces grepsti uz strminu?
I da ti opadaju zubi, kao jesenje lisce...
A kako ces gristi?
Plavo, zeleno, zuto, crveno....
Kap po kap-puna casa
Pazi da se ne prolije.Ostace neizbrisive mrlje, koje ces morati opseci, napraviti rupe...
A kroz rupu neko moze da provori
I otkrije Tajnu
A moze i voda da udje u usi, i da ne cujes vise
A prisluskivanje je u modi.
Ljubicasto, sivo, slomljeno, posrnulo...
Od vetra, od kise, od preterane ljubavne strasti cvece izgubi miris i lepotu
Latice se izleprsaju, nestaju, istrule.
Kao zensko telo od razvrata.
Sex i pornografija ce uskoro dobiti infarkt.
Previse su se ugojili hranjeni uvoznim koncetratom.
Crno, belo...belicasto...prozracno...
Prosto.
Treba sve uprostiti, prostituisati.
I cvece.
Crveno, zuto, modro...
Modro od modrica, od modernog, od mora...
Od mora, od more.
More, zaustavi more, da ne umara mornare morem mora.
Preobrazi se u cvet,i udji u kucu bluda
neotkrivajuci odakle donosis neizvetrive mirise..
Pohvali domacici odbacenu haljinu, ali ne pitaj je da li su joj nausnice zlatne ili samo imitacija.
Podari joj paunovu perusku za uspomenu
i ne pokusavaj da tragas dalje, vec idi.
Bludno cvece je odavno usnulo.

Upalila sam cigaretu
i cekala
da mi se ohladi kafa
Ionako nemam sta da radim.

Hocu pistolj
da ispalim 14 metaka u sat
zato sto se ne mrda.

Zasto se ne bih sada obula
i otisla do grada?

Ipak, sescu i napisacu pismo,
otprilike ovako:
Dragi Svete,
glup si, ruzan, odvratan,dosadan,
idiotski dosadan
Nabijem te na kurac
S postovanjem

Zesce sranje,a?
(vulgarnost mi nikada nije bila porok, naravno)

Znam da ces se nasmejati i reci
da je to simpaticno
ili slatko
ili vec nesto u tom smislu
zato sto volis moje idiotske
napade nihilizma
kao uostalom i ja tvoje
a to nije lako.

Lako je
glumiti par
iz kretenskih venecuelanskih sapunica
i koristiti VOLIM TE
kao wc papir

Mi smo
Ipak
Malo vise sizofreni
Bili bismo jako los par
u venecuelanskim sapunicama.