VRISAK I ZVER

[cokapeace]

I čije ime noćas da vrisnem?!
Eho-u noći ,nem,
zaledjene reči i pogled-izgubljen
u daljinama,prokletim daljinama bola.
Noćas su andjeli pali,
snovi usnuli snom grešnih..
Večna reka..slike našeg sna...
Umornog,zavejanog
smetovima naših grešaka..
..naša kazna..
Umor na usnama,
pakao u grudima,
prazne reči,prazni snovi,
prazan jastuk na mojim grudima,
praznina spava kraj mene
svake neme noći,u krevetu praznine...
Umorne su noći,
umorne oči,
suze-presahle,pobegle,
..Bol je prejak za ovo ptičije srce.
Duša bez tela,srce bez krvi,
KAZNA..mrcine po putu..saplićem se..
Zauvek zajedno,
srce bez duše,
snovi bez sna,..
Umorno koračam noćas..
Zauvek zajedno-zauvek razdvojeni...
Koračam..,
srce mi se lomi pod stopalima,
dok Mesec i ove noći,
do kraja svog sjaja,
sija SAMO ZA NAS...umorno....
Dok će se trava,u mračnim noćima,
voleti nad grobovima naše ljubavi...

[cokapeace]

...dok odgovor aveti u noći bije:
"Ne tražite u meni zver,
jer zveri previše ima na ovom svetu,
i,hladne čeljusti ugriz,na svojim grudima,
ko Sizifov kamen,nećete nositi.
Moje je krzno slabo,i davno slepljeno
krvlju iz tudjih vena;
I hladnoća u moje pore hrli,hladi me,...
I pušta da penušam od gladi.
Ne tražite u meni plam!
Moje su sveće davno zgasle;
U blatu i inju,dušu ste moju skrili,
pustili da mre,dok nebo u sunovrat pada.
I zato,ne tražite da verujem,
Pokvarenim vašim rečima,
Za svoja uverenja-vašim gluvim ušima;
Za svoje snove-vašim bednim glavama!
Ni vaši lokoti,ni ledene šipke ispunjene besom,
u pokušaju bega,napaćenih i grešnih,
NEĆE zver u meni probuditi!
ONA JE DAVNO BUDNA!
I tad,kad vaše čelične ruke
odvedu moje srce,
sakriju moje drage oči,
prkosno će moje telo-nastaviti dalje.
Do duše prazno-ali jako!
Sve zversko u meni,imaćete-vi,
Ali,ljubav moju i plamen nade,
imaće samo-ON!Moja "pitoma"zver...

[cokapeace]

IRONIJA


Noći bez sna,
još jedan prolom:
tamo gde brodovi odlaze sami
nošeni vetrom i bolom.

Oduvek je svet micao,
stopama gladnih hodočasnika hodao,
i ja sam tu negde,
oko tebe,koji si i dušu svoju Djavolu prodao.

Molitva i nemi vrisak
u mutnim vodama misli;
želja i strasti gaze,...
bežimo od suza da ne bi kisli.

Nadamo se,a svestni smo ironije
što iz reči pulsira i davi,
jer zemlja je poslala glasnika
da samrtni čas javi.

Ginemo rado,svojom voljom.
U sumraku jutra
kidamo parčiće sebe
i mislimo na bolje sutra.

Nadamo se,lažno,
da istinu govore slavni
iz lažljivih,obojenih, kutija
u taj čas javni.

[cokapeace]

Daj mi nade!
Svoj čaroban osmeh
zagnjuri u moje grudi,
i sanjaj....
Nauči i mene,uz put,
da hodam uzdignute glave
i brojim zvezde
na tvom toplom nebu.
Šapći mi nežne reči
u moje gluve uši
i nauči me da maštam
i ponovo lebdim.
Daj mi nade!
Ruke mi ,nežne,
upleti u kosu,
i ,...smej se...
U moju praznu dušu
useli svoje uzdrhtalo srce,
i pusti ga da trepti,
i mesto mog kuca.
Daj mi nade!
Oteraj tudje zlokobne usne
od mojih nemih.
Oteraj tudje hladne ruke
od mog umornog tela,
i rasprši njihove požudne,
ružne snove u kojima hodam.
Daj mi nade!
Uzmi me uz sebe,
i ne daj me..
Neka govore,
neka vrište,
tudje ,pokvarene usne
- TI ME GRLI!
U svoje tople grudi
zagnjuri moje umorno lice,
zapleti mi ruke u kosu,
- I VOLI ME!


11.2001......posvećeno,nekada davno,mojoj zlotinji...