VOLIM......

[dete svemira]

fali mi legadema jako.....

[MAKI]

I meeniiii ... Javi se, broj znaš..!!!

[dete svemira]

http://www.youtube.com/watch?v=0-C2lfUZ ... re=related

[dete svemira]

Simpaticno...
Ta užasno mlada žena ključ svoje sreće noćima traži.... Traži ga sa upornošću maloumnika, negde u podsvesti bolno svesna da je ključ sama bacila, opijena povređenom sujetom i prividnim uspehom, zakopala ga u pokušaju da ga više nikad ne nadje, da je ne pokoleba, ne zadržava, ne mami, ne podseća.


Veče nakon toga je u njegovom zagrljaju. Nikada je nisu pitali zašto je napustila sve. Bar ne oni koji ih poznaju. Znali su da su da su oboje dodirnuli središte svoje tuge.

O njemu. Oči koje su pričale da suviše dobro krije ono što se iza njih odvija. O ćutnji koju je doveo na nivo umetnosti. O tome koliko mu je bitno da je priča iskrena i duša čista. O tome da će je izneveriti i izdati pre nego što će prodati sebe. O tome da ga ne zanima odakle dolazi i koliko zna, ukoliko je spremna da ga prati i da uči.

O tome da je nikada neće poniziti tako što će je javno podržavati i braniti.

O tome da voli samo rukama i pogledom, nikad rečima.O tome kako je od njega učila da ne bude snob, da ne mrzi i da ne prezire. I o tome koliko je lep, u onim trenucima kad se smeje.

Naročito joj je besmisleno da o tome priča sad, posle svega, kada se te priče niko sem nje i ne seća. Sputava je i to što suviše dobro zna koliko bi on mrzeo što je priča. Deli kao jeftine ukrase. Obesmišljava.... Patetiše...Banalizuje.....

To je priča koja se čuva...jer potseća na
" prečišćenu, kristalizovanu, bezuslovnu ljubav"

neke priče treba zapečatiti, ali neke priče se pretvaraju u beskrajnu priču
možda nekada i pronađe ključ, ako se veruje u čuda, čuda se i dešavaju

bogat je onaj ko proživi priču, zato i postaje beskrajna priča

Neverovatno....
Ono sto trazis,to i dobijes...
Mozda zaista treba da obratim paznju na to sta pozelim i zelim...

[dete svemira]

Trazili su od mene da budem normalna.
Da nepričam o heroinu,da naučim da je to prošlost,sa kojom živim,ali da ga-izbacim iz svog života.
Prvo vreme,dok sam kuckala ovde,bilo je pritiska-zažto kuckam?
Onda,Bože moj,imam ljude oko sebe,šta će mi narkomani?
Stavili su me u ulogu normalne cure,i sami zaboravili trenutak kad sam se vratila.
Zaboravili ruke,zaboravili ožiljke.Zaboravili ..Svašta su zaboravili...A zaboravila sam i ja...
Tek po nekad,bi se setila scena iz prošlosti...Ali samo scena...Malih detalja...
Možda i netrebam da se sećam.Možda trebam.
Zadnje vreme sam pokušavala da dođem na silu do nekih odgovora,i bilo je poprilično bolno..
Ali...ne znam kuda koračam...Ne znam gde je put...
Jesam čista,jesam jaka.Znam.
Ali,nisam sretna.Ne znam šta dalje...
Ne mogu sedeti i čekati...A opet-na silu-nemože...

[dete svemira]

Stavljena je jos jedna tacka-ovaj put na alkohol.
Nema ni alkohola.
28.12.2009.

[Guta_Retas]

Stavljena je jos jedna tacka-ovaj put na alkohol.
Nema ni alkohola.
28.10.2009.

svaka cast, zaista... ja na to treba da stavim tacku takodje...ne moze vise ovako..heheheh i na cigarete bih takodje trebao staviti tacku

[dete svemira]

I?sta bi?
Pocela ja da koracam sve sigurnije...
Jos malkice,pa cu da duvam svecice...

[dete svemira]

...jezivo se plasim smrti,i na jedan kretenski nacin,ne znam da reagujem kad se suocavam sa tim.
Zadnje tri godine,em sto su moji dragi pomrli-ili ne;em sto mi se ovakve scene sa pretnjama desavaju na nesrecu cesto.
Ako sam nesto usavrsila jos od samog pocetka,to su bili recidivi ljudi koji su totalno egocentricni,koji gledaju samo i isljkucivo na sebe-ALI KOJE JA VOLIM.
Neki ne zele da progledaju.Ja sam danas plakala,pa sam se histericno smejala,pa sam opet plakala.Ali,to je moj pojam bola dok cekam detinjastog magarca da dodje i kaze gde ste rajo?
Plasim se gubitka,ali jako se plasim gubitka.
Sad ako postavim pitanje:gde je Heroina,rajouno,Zvrki,Maki,Choco,Heroinapg,Mark Renton,puno ljudi koji su ziveli ovde?
Gde ?
JBG....Mozda su se samo sklonili,mozda su morali da pobegnu.Tri godine,sedis,pratis,upijas..Tri godine odrzavas samog sebe na misice.
sad,sam ja-ja.
Sad imam put i shvatam,da sam uhvatila svoj voz kojim zelim da se vozam jos jako dugo.
Simpaticne su mi bile one moje pesmice o koracanju..Tako sam zelela da koracam...a puzala sam...vikala sam upomoc u sebi,a tako sam zelela...mir..
Sad cu da idem mojim vozom,i znam da nemam cega da se plasim.

[dete svemira]

jbg...
nerealno je...