a part of my soul

[zvoncica]

"..Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih tjelesa pjeni se bučno život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Ta mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još u bilu krvi moje. S čega‚se mudračeve oči mute i svetačke usne blijede?
Ženo, što ne možemo da te jasno vidimo kao pračovjek ženku na suncu, nego si postala strašna vizija i otrov krvi naše, pa bježimo pred tobom, i dok mislimo da si daleko, ti bdiješ u našim mislima, i dok hoćemo da te u radu zaboravimo - gle! - na svim našim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Šta znači talasava linija vašeg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam, naizmjenice, ili zadaje bol ili se pretvara u gorčinu?
Žene, u očima vašim sja ulomak jednog ljepšeg neba koje je sjalo nad srećnijim stvorovima no što smo mi i za neke strahovite kataklizme prsto u parčad. "
ex ponto

[zvoncica]

secas li se one noci ?! reci, secas li se... bilo je toplo, i padala je kisa... ja se secam svega, svakog trena..ne samo tog dana, te veceri.. svake sekunde provedene sa tobom, svih tih godina...
i mogu sve da zaboravim, ali nikada tvoj pogled i tu mrznju u tvojim recima te septembarske noci... dao bi zivot kazes, ali ja sam ta koja te ubila.. ja?! jedina koja je bila tu, uvek, koja te volela trpela podrzavala... jedina koja te razumela.. ja sam kriva sto si ti dotakao dno.. ja sam te gurnula u sve to?! sve moze da se zaborav i oprosti,ali reci ostavljaju najgore rane..one neizlecive.. zar si tako brzo zaboravio koliko sam se trudila, promenila... koliko sam te molila,plakala?! zaboravio si sve moje besane noci, moju bol.. samo sebe vidis, i uvek je tako bilo..kao da je samo tebe bolelo, kao da si samo ti bez mene ostao.. zapitas li se ponekad kako sam se ja osecala gledajuci tebe i sve te devojke..voleo si samo mene kazes....a one? samo usputne stanice, trenutak slabosti...smesno je...sebi uvek nadjes neki izgovor, opravdanje...ja sam kriva,da...naravno...mislio si da cu ceo zivot samo gledati,plakati, cekati....gledati tebe "povredjenog", njih kako te "lece", i plakati sama.... i onda sam ja kriva sto se nasao neko posle toliko godina, da bude tu, da mi pomogne... ja sam tebe povredila jer sam upoznala njega...cujes li ti kako to zvuci... pogledas li ikad svet mojim ocima...samo kukavice mogu tako nesto da kazu... ja sam kriva zbog tvojih suza, tvoje slabosti sto nisi znao kako ispraviit gresku pa si pronasao bas TAj nacin?! ja sam kriva sto si ti upao u to drustvo,poceo da pijes....naravno...zasto ja to isto nisam uradila kad mi je bilo tako lose?! ja sam kriva za tvoje greske, to sto ne znas i ne mozes da se izlecis..ja?! znas li koliko su to teske optuzbe, znas li koliko boli.. a zivot sam ti dala..samo sto si ti to prekasno shvatio..kad vise ni svoj nisi moga da sacuvas... e andjele moj... andjeo slomljenog srca... tuzno zvuci, veruj mi.. znajuci kakav si pre bio... ne mogu vratiti vreme, ne mogu promeniti sebe, ni tebe... ni Bog ne moze promeniti svet,znas i sam...davno si me izbacio iz svog sveta...nije me on odneo, ti si me gurnuo...samo se trebas s tim pomiriti...
volim ga,da volim ga...ali se svake veceri pomolim za tebe, sve moje zelje upucene su tebi... da budes srecan...

[dete svemira]

hm....

zvoncice sory.....

[zvoncica]

oprosti mi za sve ledene dodire,
za sve lose navike...
oprosti mi za hladne reci izgovorene,
i one tople precutane...
oprosti mi za sve lazne poglede,
za dodire u mraku skrivene...
oprosti mi za sve suze zbog njega isplakane,
za sve pesme preslusane...
oprosti mi za sve sto sam od tebe sakrila,
za ono malo ljubavi sto sam trazila...
oprosti za sve lazi izgovorene,
za sve noci tebi ukradene
oprosti mi sto sam bila glupa, naivna i nezrela
sto ranije nisam shvatila....

tvoj dah izaziva vrelinu mojih obraza,
tvoj dodir drhtaj mojih kukova..
tvoj poljubac nemir u grudima,
tvoj rec haos medju mislima..
ti si taj koji moj svet okrece,
sve dobro u meni pokrece...
tvoj lik sanjam nocima,
za tobom ceznem jutrima...

i necu ti reci "volim te"
mozda prodju jos godine,
ali znas da tvoja sam..
da jedva cekam svaki novi dan..
da ne mogu docekati dapogled tvoj,
u dubini duse zarobi moj..
i kad zagrlis me,
jos uvek osetim leptirice...
necu reci ti "volim te"
ali ti to znas zbog nacina na koji gledam te,
u tami ljubim te, od drugih cuvam te...


i hvala ti,
za sve trenutke strpljive,
za sve reci nezne i uporne,
za sve sto si zbog mene prosao....
i na vrata mog srca dosao...
hvala ti, jedini
na sudbini...
onoj koju si zbog mene promenio,
i ljubav koju si mi poklonio...