Lyrics

[Vlado_M]

Ako imas s kim i gde (Block Out)

Svice
sam dim i prasina
eto sta je ostalo od krika pobednika
tuzna jutra su bez ptica
kao da je neko iskljucio ton
nasa prica nema kraja
jednostavno tece kao mrtva reka
samo tesko bolestan sebe vidi ko coveka

ako imas s kim i gde ti se nastani
nemoj da ti kao meni prodju dani
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem

trudni naftas krsti popa
godisnji je odmor pa trenutno nema boga
curi znoj to zove obnova
sa pet kraka a sa cetri slova
ispred tuge cuci sumnja
zagrizi je i preseci
ordenje na mrtva tela jel to mora ti mi reci

ako imas s kim i gde ti se nastani
nemoj da ti kao meni prodju dani
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem

preko glave leti sacma heroje nebesa zovu
pogled cedio kroz prste sedeo sam sam na krovu
novi dan i novi loto
svaka nagrada je pepeo i prah
ne kockaj se sa zivotom gaji ljubav postuj strah

ako imas s kim i gde ti se nastani
nemoj da ti kao meni prodju dani
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem da ti kazem ko sam
ja ne umem

[PsyTechGirl]

Aj moja konobar'ceeee
naspi nesto u te cas'ceeee
da mi bude bolje,da zaboravim na sveee,
ma daj da platim sutra molim teeee....
VATROGASCI

Strava

[Zona Sumraka]

Da li sam svuda gde su mi tragovi


Da li sam svuda gde su mi tragovi,

Ko zna s cim sam se spajao,

A nisam ga ni takao?



Mozda sam boravio i u svom zivotu,

Mozda postoje izvesni znaci,

Ali kao da je neko stran.



Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno.

Sa mnom je opasno ici, ja se nikad ne umaram.



Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe

Sve cesce mi se cini

Da nisam nikakav oblik

Vec da slobodno jedrim

Kroz sopstveno pijanstvo -

Prepusten suncevom vetru

Odlivam se i dolivam.



Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno,

Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.



Neiskvareni iskustvom, poseban slucaj samoce.

Ponekad izmislim sadasnjost,

Da imam gde da prenocim.

I suvise sam video, da bih smeo da tvrdim,

Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.



Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno,

Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.



Pokusavam da shvatim učenja koja mene shvataju.

Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.

Tesko je biti okovan u moju vrstu slobode.

Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.



Ali ipak uz mene se moze, mada je neobicno.

Sa mnom je cudno cak i umreti, jer ja se ne zavrsavam.

[olena]

mislila sam da niko ne zna ovu pjesmu

[Vlado_M]

C. B.

Neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom štiklom,
pošto si psovala kad piješ,
kosa ti je opadala a ti
htela da ekslodiraš od onog
što te mučilo:
od trulih uspomena na
trulu
prošlost, i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostaviviši me sa
trulom sadašnjicom;
mrtva si već
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg
života;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno se žderale
zbog
besmislica

Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek
sanja."

[Vlado_M]

PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE


Mi imamo sve i mi nemamo ništa

A neki ljudi to rade u crkvi

A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola

A neki ljudi to rade u Palm Springsu

Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama

"Kadilaci" i leptiri

ništa i sve

to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u

Korpus Kristiju

Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…



Nešto u 8 izjutra

Nešto u biblioteci

Nešto u reci

Sve i ništaa

U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki

I ti ga njišeš

Jedan

Dva

Tri

I onda ga imaš

Mrtvo meso u vrednosti od 200$

Njegove kosti uz tvoje kosti

Nešto i ništa

Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno

Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori

A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra

Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…

Oni ti ništa ne govore

Mi imamo sve i nemamo ništa

Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom

Rečne mahovine

Gorim od onog od govana

Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i

Protiv pokreta

Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi

Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima

Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem

Putem na kome neki ludak sedi čekajući

Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže

I nagutanim ljuskavog sivila

Dani vina i vikanja

Tuča po sokacima

Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva

Pokopanih u jaucima

Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata

Koji urlaju od bola

Majko Kapri!

Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš

Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale

Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari

Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz

Svoja tela

Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i

Osećaju, i trče gore-dole

Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i

Bubama-nalik-uverenja

Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi

Sa zaključanim vratima

Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge

Isuviše duge

Dani posmatranja žive ograde…

I ništa, i nista

Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim

Stopalima

Ljudi koji liče na žabe, hijene

Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena

Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i

Profitirati

Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje

Koju treba izbušiti ili se njome razmetati

Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih

Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi

I onda to opravdali jer je takav zakon

Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne

Vide

Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta

A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći

Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik

Puževima balavcima

I još gori

I ništa

Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici

Aviona,

U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi

Želeo

Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,

Slomljene glave

Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka

Mi imamo sve i nemamo ništa

Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju

Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak

Odgovarajuće ishrane

Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi

Automobili ili kičma slomljena na skijanju u

Švajcarskoj

Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne

Promene i raspadanje

Čovek koga si do juše poznavao

S kojim si zajedno rasturio 10. turu

Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut

Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom

Kako samo odlaze

Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći

Dani kao ovaj

Kao tvoj tadašnji dan

Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije

Do tebe?

Šta vidis danas?

Šta je to?

Gde se nalaziš?

Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,

A nekad čak i oni poslednji

Prazni komadi zemlje nisu loši

Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše

Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj

Najboljoj sterilnosti nisu loši

Užasni su ali nisu loši

Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru

I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš

Da ti je jezik još uvek tu

Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni

I pokušavaju da budu ružičasti

I pokušavaju da budu germanijumi

Nije čudo da žene ponekad plaču

Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo

Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za

Cigaretom?

Još jedan dobar dan

Jedan njegov mali deo

I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim

Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka

Neke od njih žele kakao i novine

Neke od njih žele topao tuš

Neke od njih žele muškarca

Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju

Dovoljno i nedovoljno

Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat

Anti-tela, kutije s maramicama…



U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog

Dima iz urni

I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona

I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora

Pronaći ćeš prljavštinu

Možda čak i zemlju

A ako pogledaš koz prozor

Biće opet neki dan

I kako stariš i dalje ćeš gledati

I gledati

Usisavajući pomalo svoj jezik

Aaa-aaa

Nee-nee

Možda

Neki to rade prirodno

Neki opcesno

SVUDA.

[Vlado_M]

Plava ptica

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj ,ostani unutra,necu da te bilo ko vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja je nalivam viskijem i udisem
dim od cigareta
tako da kurve i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj
miruj,jel' hoces nesto da zabrljas?
Hoces da zajebes stvar?
Hosec da mi urnises prodaju knjiga u Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam pametan covjek,pustim je napolje
samo ponekad nocu
kad svi zivi spavaju
kazem joj,znam da si tu
i zato ne budi tuzna.
Onda je vratim nazad
ali ona pomalo pjevusi unutra,
nisam je bas pustio da umre
i onda tako spavamo
zajedno,
sa nasim
tajnim paktom
i sve je dovoljno lijepo da
bi covjek mogao
da zaplace,ali ja ne placem,
a vi?

[Vlado_M]

Raskorak - Block Out


Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.

I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.

Teško je preći tu crtu,
izgrižene usne
brane se ćutanjem.

A ako ostanem,
moraću dalje...

Nehajni građanin
posluje s toliko volje.

Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.

Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.

A ako ostanem,
moraću dalje...

[Guta_Retas]

Stariji

Nekad sam bio Sunce
oko kojeg cijeli svijet se okrece
a danas sam samo Mjesec
koji vec do jutra nestace

Svaki dan k'o da novi je pocetak
shvatam da vise nisam izuzetak
svaki dan sve je blizi kraj

Moje je srce kuca
u koju ljudi ulaze i izlaze
nadju sto im treba
i bez pozdrava nekud odlaze

Dusa zna kome stvarno pripada
tijelo zna da polako propada
sam Bog zna, kol'ko jos ima vremena

Ref.
Sto sam stariji sve vise dijete postajem
malim stvarima se opet radujem
ucim se kajati, ucim se prastati
ucim se zivjeti, jer moram umrijeti

[malibogublatu]

ako se setim onog koji bejah,nekog drugog sebe vidim
a proslost je sadasnjost u secanju
onaj koji bejah to je neko koga volim
ali samo u snu.
a ako mi duh razdire neki zal
to ne zalim ja za sobom niti za prosloscu vidjenom.
vec za onim koji obitava
iza mojih slepih ociju.
nista sem trenutka, ne poznaje me
i secanje moje nista je,a ovaj
sadasnji i onaj bivsi ja,
samo su dva razlicita sna.



dogod me zivot ne umori,pustam
da zivot kroz mene protice.
a ja da se ne promenim.

sta mari onaj koga se nista vise ne tice
sta jedan gubi a drugi pobedjuje
ako zora uvek svice.

ako se svake godine s prolecem
pojavi novo lisce,
a s jeseni nestaje.

a ostalo,sve ono sto smrtnici
zivotu pridodaju
cime mi dusu obogacuje?

nicim sem zelje za ravnodusnoscu
i mlaki poverenjem
u cas koji izmice.

Fernando Pesoa