EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Ovo je mjesto na kojem možete slobodno otvoriti svoju dušu i podijeliti svoje emocije s nama.

Moderator: sanela

dete svemira
Posts: 919
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Sat Sep 16, 2017 11:50 pm

Danas tatin rodjendan.

Majka,sin i ja isli na koncert jednog narodnjaka. :) :)
Za mene mali Bog narodne muzike.

Da...to sam ja.
Mora biti Ljubav,mora biti radost i mora biti ususkano.Ako nije ususkano onda jos nije prihvaceno i gotovo.
Opet Bogu zahvalna na jos jednoj potvrdi da "od mene zavisi" kako cu biti i da je zivotna odgovirnost prema Sebi ono najvaznije.

Do sad je zivot terao u tugu.
Ne znam sta ce biti dalje-ali je na meni odluka da zelim mir i komediju...imam zelju da se smejem i preumorna sam od umornosti zivota i drama sjebanosti.
Karmicki se cela porodica vuce kroz tugu i vezanost za ljude tuge.
Zelim da to stane.
Realna tuga je 10sekundi.Ova godina me opasno tera da brojim sekunde jer sekunde koje "posvetim" emociji su ono sto Ja dajem moc.
Dati moc tugici i besu-za mene je to destrukcija.Samounistenje.
No...
Ziveo narodnjak i to sto sam na ledjima drzala sina koji je puckao prstima dok sam ja cupkala i igrala...
Nista nije tesko u zivotu...i sve je ok.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 919
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Wed Nov 08, 2017 11:29 pm

Danas sam čula ubedljivo najbolji fazon-pa valjda od kad znam za sebe toliko da moram da ga zapisem ovde i da mi ostane za uspomenu.

Moj dragi komsija je dosao do zakljucka da sam se ja UDALA :lol: :lol: :lol:

Koliko meni to smesno zvuci i sama pomisao
-ja se udala

Strasno.
:lol:

Najgore sto se to ogovaranje desava u zgradi i nisu videli moju majku koja usput cuje svo to suskanje :lol: :lol: :lol:

Koliko sam ja daleko od tog "mi"..
Nemam ni ideju ni iluziju cak ni samu sebe da lazem :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

Ja i udaja...e živote...sa velikim Ž.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 919
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Wed Jan 03, 2018 1:23 am

I deda mi je umro-za kraj godine.

Danas je drugi januar 2018-iscrpljena sam kao iskuvana magicna krpa.Da me je neko zvakao-bilo bi lakse.

Super sam iznela celu proslu godinu.
Kad pogledam sta se sve desilo....za 5godina-meni Bog dao iskustvo u jednoj godinici...
Vrat me ubija-a osecam da je to od mog jbnog optimizma-mogu ja jos da izdrzim-al...pun mi je q svega...
Sa malo sarkazma-hvala Bogu na svim sranjima i usranim situacijama koje mi je dao.Posebno za samoubice i ljude sa tumorom.Al Boze...odjebi malo od mene,molim te.
Umorna sam da pisem dalje ali i to je dosta-za uspomenu.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 919
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Sat Jan 20, 2018 1:32 am

Posle ovih 8 da ne kazem 11 godina...
Ultra cudan proces.Ali full cudan proces.
Svaki proces je bio cudan za sebe.Valjda nove emocije,pa nove stvari u zivotu,nova energija ljudi,nov nacin zivljenja.Nisam bila svesna procesa.Jesam.Svest i mozda ...ne znam...5 stepenika dubine podsvesti.Ali ako sad gledam svaki proces u lancu karika-nadogradnje...fijuuuuuu...vrhunski.
Neka bude da je sad neka 15-20 karika dubine-ali sve zajedno spojeno...dolazim do tog "ja-iz postojanja" a zato sad i pisem jer me boli a opet-sam zahvalna.
Osecam kraj jednog dela sebe.
Kraj moranja.Kraj teranja.Kraj trpljenja.
Prava codica.To mi je zao.Zao sto sam 8godina bila tvrdoglava da budem NA-i motivi zbog kojih sam to radila.
Cudan je osecaj kad se ostane "sam".
Ostali smo Bog i ja-ruku pod ruku.
Naravno da sam Ja Najpametnija ali Bog i Zivot me samo lagano spuste na zemlju.Srecom pa mi vise niko ne poliva kantu vode na krila i ne zakucavam se kao avion sa ogromne visine.

Godinama-valjda ceo zivot sam provela u tome-zovi ljude na kafu i druzi se.
Prosila sam ih za vreme,prosila sam ih za Ljubav.Prosila sam ih za slusanje.
Program me nije lecio.Program je hranio moju bolest.
Sa svima.I sa sponzorima i sa sponzijima.Program je bio hrana za moj bolesni ego.I ne napredak...mogu reci da sam otisla u 3pm za ovih 8godina.
Super su bili moji procesi-oni koje sam mogla da prilagodim situaciji-a nisam mogla-jer je to skroz suprotno od onog sto mi je trebalo.

PROGRAM je najsavrsenija stvar koja moze da postoji-cela moja sadasnja prica ne govori da program nije ok.Tek sad mi je vrhunski-samo to nije moj deo.

Bila sam ljuta.Bila sam tuzna.Imala sam prevelika ocekivanja.Kako od grupe tako od porodice.
Zaboravila sam kljucnu stvar koju je moja majka rekla pre 30-35 godina-na silu se ne moze voleti
Ne moze.

Blagoslov istine je u realnosti cinjenica.
Matematika je raj za dusu.
Jebes svo pisanje.
Sve je u matematici.Ceo zivot je broj.Broj kao cista cinjenica.
Rekla bi da je i sam Bog broj.Cinjenica.Malo matrix cinjenica ali cinjenica.
Svaki ziv covek nosi broj 1 iznad glave.Jedan-kao ziv.
Jedan kao-ja disem.
Jedan kao ja postojim.Jedan kao odgovornost.Jedan kao razmisljam.Jedan kao verujem.Jedan kao nadam se.Jedan kao sve.
Isto tako ima ljudi sa:jedan kao nema smisla.Jedan kao-zivecu kao parazit.Jedan kao-ja jadan ja.Jedan kao ubicu se.Jedan kao prevaricu.
Blagoslov-ako gledam osobu kao broj-cak i to bilo moje dete,roditelj,partner-ko sam ja da uzmem gumicu i brisem tu jedinicu???Ljudi su toliko savrseno sjebani nesavrseni...
Jako puno godina mi je trebalo.
Jednu curu sam terala x meseci da pise sta voli i na cemu je zahvalna.
Zadatak je prosao kao posledica mojih pitanja i njenih odgovora-ne znam.
Meni je zvonilo u glavi-moras da znas koji puding volis inace ces zivot provesti spremajuci puding koji ne volis-usput-puding od cokolade i generalno cokoladu ne volim a godinama su me maltretirali da jedem i jos gore ja sam jela da ne bi povredila
E q cu da jedem sta ne volim.
I tako su procesi isli iz besa.Necu.Necu.Necu.
Onda dodje momenat i kazem -hocu ovo.
Gde je krug zatvoren?
U ne znam i u cutanju.
Sad sam ja u poziciji da cutim i kazem ne znam
Ne zato sto ne znam-vec zato sto nije bitno.
Ziveo Kastanjeda i sve bitnosti :) :) :) :) :)
Taj predivan osecaj dolazi iz odjebi.Odjebi sama sa sobom i pusti druge da grade svoje puteve.
I tek sad je blagoslov-sta mislis da li ja to mogu??
Daaaaaaaaaaaa....naravno da mozes.
Energija je vrhunska.Mozes sve sto pozelis.
Sta covek ne moze?Samo ono sto nece da moze.

Zlatnim slovima ispisano u odrazu ogledala-
KAD SE PROBUDIS ZA 20GODINA I POGLEDAS TO JUTRO U OGLEDALO-DA LI CES STOJATI IZA ODLUKA KOJE SI DONELA DANAS?

Od svih ljudi...zahvalna sam dobrim ljudima.
Ali sam najvise zahvalna...svom ocu.
Zahvalna-jer SMEM da pogledam u ogledalo.
Zahvalna-jer posle njega-ne postoji muskarac kojem ne bi iscupala srce ako bi povisio ton.
Zahvalna-jer sam iz inata izvukla njega iz sebe.
Zahvalna-jer nikad vise ne moram da trpim.
Bio je mnogo tezak ucitelj.Bio je sjeban igrac.Bio je...bolestan.
Ne mogu da kazem da sam srecna zbog njega...njegova smrt nije bila fizicki "prijatna"
Ali... sam Bog zna sta je on ziveo u sebi zadnjih 40godina...ja zaista verujem...da je on sad dobro.
Isto tako...on je bio broj 1.Samo jedan broj jedan.Pojedinac.
Moj blagoslov...otkrice novog kontinenta je-radi sta mislis da je ok sto se tice licno tvog zivota.
I...naravno....sa puno Ljubavi-odjebi od mene.
:)
Misli koje misliš
su život koji živiš.


Return to “INSPIRATIVNE MISLI, STIHOVI I IZREKE”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest