EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Ovo je mjesto na kojem možete slobodno otvoriti svoju dušu i podijeliti svoje emocije s nama.

Moderator: sanela

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Tue Sep 27, 2016 11:55 pm

Postavi prioritete.
Šta možeš da menjaš?

Mirno doneta odluka.Stomak mi je miran.Nemam strah.
Uradila sam ispravne stvari.Nisam uradila ništa što se kosi sa mojim uverenjima.
Da sam znala bolje,verovatno bi uradila bolje.
Zaključno sa današnjim danom-znam mislim osećam i verujem da mogu da stanem iza same sebe i rečenice-uradila sam sve-za ovaj trenutak života.Nije išlo kako sam želela ali je išlo baš tako kako je trebalo biti.I zahvalna jesam.
Idem na put i nosim moje peskirce,moj ključ,moje kamenčiće.Nosim i moju veliku enciklopediju cveća.
Nosim moje dete i moje prijatelje u srcu i duši.
Matrix?Mozda i jeste ali oni su uvek tu negde....
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Tue Jan 10, 2017 2:41 am

10 godina.
Da cestitam vama na postojanju ili sebi?
Znam samo...da vise nije bitno.
Ja nisam rec.Ja nisam situacija i nisam "ljud"

Zahvaljujuci "njemu" postala sam to sto me je on naucio-postala sam svoje postojanje.Bio je dobar ucitelj.Zapravo i dalje je.I ostace zauvek.Dokle god postoji iluzija Ljubavi i Slobode,Strpljenja i Razumevanja,Prihvatanja...
Ali se pitam...koja je sledeća igra?
Sa kim cu se igrati i na kom igralistu?
Tako bi igrala neku komediju...smejala bi se i "sprdala" sa zivotom...smeje mi se...umorna sam i preumorna od svih drama i svog teskog sranja svih ovih godina....
10 godinica...proslo je...
Idem da spavam...a sutra cu da se bacim na scenario "komendije" sto bi "reko" Balasevic u pop Ćiri i pop Spiri :) :) :)
E ti veliki vrabac....
:) :)
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Thu Jan 12, 2017 2:08 am

Neposlato pismo...

Zdravo bate...
Evo i deseta godina...
Prvo bi ti rekla da si seronja.
Seronja zato sto nisi tu da vidis ovog malog decaka...
Znas...zaljubio bi se u njega...10x "gori" nego sto smo ja i ti ikad bili. :D Mozes da zamislis to...ne mozes...
Tako ga gledam-nemam misao -da ti je tata ili deda tu-ali cesto mama i ja komentarisemo-da ti je ujka tu...ne bi vam bilo kraja :) :) :) :)
Pored mene to dete ima "slobodu"-a ne mogu da zamislim sta bi tek ti radio da si tu...
Mislim da bi ga spakovao u ranac,na ledja i vodio svuda sa sobom. :) :) :)
Ne mogu da zamislim igre koje bi igrali i ples koji bi plesali-njihali biste se ko palme :) :) :)
Ne boli me sto nisi tu...naucila sam da prihvatim da je tudja volja ipak tudja i da nemam pravo da trazim da bude -po mojoj volji-postujem tvoju volju...Bio ziv ili ne...a verujem da si ipak-ziv-eto...to me boli...Boli me sto ne mozes da ga vidis.
Zao mi je-zao mi je sto nisam znala bolje.Zao mi je sto oboje nismo znali bolje.Ali...radili smo najbolje sto smo mogli.Da smo znali za bolje-verovatno da bi bolje uradili.
Sadasnjost...
Zao mi je sto ne mogu da te zagrlim.
Zao mi je...sto ne znam da li si gladan i da li ti je toplo.
Zelim da verujem da si sad na nekom toplom mestu gde njisu grane i gde ti neka maleskinja pravi dredove...Zelim da verujem da negde ljuljas dete i gledas ga kako spava...mozda imas devojcicu poput mene i mozda razmisljas kao i ja veceras-sta bi ti ona lujka radila sa kosom i garderobom..
imas li dece...pitam se...koliko...volela bi da imas puno dece...ah to bi jako volela...ovde imam prijatelja koji je postao tata-i negde sam sigurna da bi ti bio takav tata-doduse on je malo ustogljeniji od tebe ali je tako "opusteeeen" :) :) :)
Seronja si...bas si seronja...a mozda i nisi...mozda je sve ovako moralo i trebalo biti...
Nasla sam carobne stvari u zivotu-rec ODJEBI.
Nasla sam i puno Ljubavi.
Najvaznije...nasla sam sebe...
Nadam se da si nasao svoj pasvord za mail i nadam se da si nasao svoju bazu radosti,slobode i mira...Nadam se ustvari ...to se mozda i najvise nadam-da si shvatio da je to sve u tebi-posebno "pasvord"
Toliko si pricao o tome-ali mi nikad nije bilo jasno-valjda zato sto sam ocekivala da je duh i carobna lampa,sloboda i mir-Ljubav-uvek negde napolje...nisam mogla da razumem...ali kao sto vidis...tvojoj sestri je trebalo 10godina da shvati...Oprosticu sebi nesavrsenstvo... :) :) :)
Ne mogu da shvatim jos uvek oni brojevi i slova sta znace...niko jos nije uspeo da rastumaci...
Ne bi me cudilo da na tim papirima stoji tacno mesto gde si...ali...sklop 10 slova i brojeva...to je 100 000 kombinacija x 100 sifri...pretera ga bate...Tu priznajem poraz...Glupava sam...baaas...priznajem...tvoja omiljena igra i ja ni posle 10 godina ne mogu da skapiram.
Ne mogu da shvatim ni velika slova koja si obelezio na pesmama.
Cudan osecaj...kao da si mi ispred nosa i da nesto trebam da uradim da bi "videla" ali je to lavirint...ne vidim sta...
Pisem ti u vremenu "bilo"...sad samo kroz pisanje je ostalo to "bilo"...
Nikad za ovih 10 godina nisam imala hrabrost da ti pisem.Pokusavala sam...ali bi stala...Bio me je strah...strah od emocija i tuge,krivice,moje omiljene drame-jadna ja...danas...
sustina svega...
Hvala ti sto si postojao.
Ljudi kazu-ne leci svoje frustracije iz detinjstva.
Ja sam ti zahvalna.Zahvalna sto si bio tu uz moje rame u najtezim trenucima detinjstva.Bio si tu da placemo zajedno kao mali.Bio si tu da me utesis kad smo malo porasli.Bio si tu da me zastitis-koliko si mogao.
Zao mi je sto sam se plasila i sto nisam bolje mogla i tebe i sebe da zastitim.Zao mi je sto je mama vise slusala mene nego tebe.Zao mi je sto sam te povredila.Ali znaj..
da se ne ljutim na tebe...Nisi mogao bolje...dali smo sve od sebe...jesmo bate...
Oko frustracija...ispeglala sam ih...prevazisla i nasla puno stvari kao sto su odgovornost,samostalnost-postovanje.
Pretvorila sam lose u dobro,nasla sam korisno i iskoristila lose da bi dosla do svega sto jesam i jeste.
Tako da...nasa "borba"nije bila uzaludna.Gledajuci moje dete danas-srecna sam i zahvalna za sav bol i radost koje smo imali...Nije bilo uzalud...
Moje dete je "voljen i ljubljen" kao zagrljaj i poljubac.
To je negde moja misija od cele sustine-Ljubav i Prihvatanje-Strpljenje i Razumevanje.Oprastanje kroz prihvatanje nesavrsenstva i razumevanje za ljudsku glupost i ogranicenost.
Zagrljaj...volela bi da mogu...volela bi da mogu da te lociram na jednoj tacki i da te dusom zagrlim..
ali ne osecam te...i zato me je strah da li ti je hladno i da li imas prijatan "dom"...boli me sto ne znam...
Ali...i ne brini...jedan covek me je naucio da zamislim...
Saljem ti jedno vodeno srce sa valovima-tirkizno plavo-providno...Nadam se....da si dobro...tamo daleko...i da nisi gladan,zedan i da ti nije hladno...
Meni je puno srce...nisam tuzna a nisam ni srecna...to je valjda postojanje "tvog pasvorda"
Nek je Sila sa tobom i nek te cuvaju anđeli sveta-gde god bio...
Misli koje misliš
su život koji živiš.

User avatar
noel
Posts: 321
Joined: Wed Apr 08, 2015 9:51 pm

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby noel » Thu Jan 12, 2017 9:32 am

<3
MasacreEnElDiscoBar wrote:sad vishe neznam di sam...samo mjenjam droge...uff...koje sranje ochu se rjeshit te ovisnosti a, molim Boga da mi ostavi neshto....

User avatar
sanela
Posts: 3696
Joined: Mon Apr 11, 2005 11:01 am
Location: Sarajevo

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby sanela » Thu Jan 12, 2017 5:38 pm

<3
:-*

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Thu Jan 12, 2017 7:36 pm

E noel...
Dajes svoj stav a ne pitas me...prestala sam da pisem ako me neko ne pita.

Moje licno iskustvo...
Bog je ostavio dovoljno-zrno peska-da ostanem ziva...svaki put sam imala to zrno peska a ocekivala sam planinu.
Danas u toj planini peska-nalazim to jedno zrno koje me uvek negde podseca upravo to-kojim supstancama je bio vodjen moj zivot i to da je moje zrno peska-svaki minut i sekunda zivota kad vise NE MORAM da uzmem ni jednu kap alkohola,ni jednu jedinu supstancu.
Ne moram-nikad vise.I ne moram nista vise.A mogu sve sto hocu.
Svako dobro i poz.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Mon Feb 06, 2017 11:39 am

Moj najveci strah i moja jedina rezervacija-bolest.
Suocavanje sa istom.
Godinama unazad-to je moja najveca obmana i poricanje-nije mi nista,zdrava sam.I kad sam bolesna-vicem Zdrava sam.I kad sam bila operisana-posle 3dana sam podigla sto u visini ruku i radila.JA NE SMEM DA BUDEM BOLESNA.Sad...idem kod lekara.Nemoc.Mrzim nemoc.Mrzim lekare i mrzim lekove.Mrzim bolest i jebenu nemoc.
Volim moj zivot...jako volim zivot...volim da zivim..
Necu da budem bolesna...placem.Necu...tuzna.sam...jako sam tuzna...jebeno nemocna...udarilo me na pluca...
Mozda...mozda ipak nije strasno...
Prezivecu i doktore i lekove-samo da mogu da disem,radim i nastavim da budem ja-ja.

Svi rezultati dobri.
Ne drami...
Last edited by dete svemira on Thu Mar 23, 2017 9:27 pm, edited 1 time in total.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Thu Mar 23, 2017 8:36 pm

Danas sam sahranila oca.
Uradila sam celu sahranu,jednostavno i lepo .Mirno.Samo-ne usamljeno.
Posle svih ovih godina...ceo zivot,pisanje koraka,sve sto sam prosla...dobilo je ogroman smisao...
Hodala sam sa kovcegom sama.Sama sa Bogom prosla kroz proces,zahvalna za blagoslov i iskustvo situacije i trenutka.

Ako me pitate da li sam se napila kad sam cula?Jesam.
I to mi je ok.Da li sam morala?Mozda i nisam.
Bio me je strah kako cu ga naci.
Jbg...



Trebala sam da odrzim govor.
Rekla sam:ja ne mogu i ne zelim da odrzim govor ali bi vas zamolila da se sad,svako u sebi-pomolite za njega.

Na kraju svega...popila sam 2 pelinkovca i jbg..nije bas poruka oporavka,nije ...nije nista.Ali mi je trebalo...
Bog i ja znamo kroz sta sam prosla i samo Bog cuva moju glavu...neka je cuva i dalje...
Pocinje novo brojanje.Neka pocne ...drugacije.
Moja molitva je samo da je on miran i dobro...
Nadam se da postoji u beskonacnosti mira i neznosti...ako je moj osecaj tacan...on je dobro...i verujem da jeste...
Tezak dan i teski dani...tezak zivot sa teskom prosloscu...
Nadam se...zaista se nadam-da njegov zivot i njegova smrt nece biti uzaludna i da cu zaista uspeti da izvucem najbolje za sebe i svoje dete...
Eto...tako...idemo dalje....
Misli koje misliš
su život koji živiš.

dete svemira
Posts: 914
Joined: Thu Oct 04, 2007 12:05 pm
Contact:

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby dete svemira » Sat Jun 10, 2017 4:36 am

Moja omiljena reč-ODGOVORNOST.
Druga omiljena reč-Ljubav.

Danas me je zena gledala sa pogledom-neodgovornosti i sa recima-ti sebe ne volis.

U isto vreme bila sam i srecna i tuzna.
Srecna-jer volim sebe i tuzna...jer ne vredi da objasnjavam a nisam imala kratak odgovor da bi mogla da objasnim u 3recenice.
I pustila sam da ostane na tome da "ona zna da ja sebe ne volim".
Koliko je strasno kad neko usađuje te misli...
Po meni je to najgori oblik agresije i kontrole.To nije ok.

Razmisljam i o svojim procesima danas...
Koliko je svaki minut zivota blagoslov...
Razmisljam o majci i detetu-koliko smo svo troje zajedno prosli...zadnjih 5-8godina...
Odgovornost...dala sam sve za to dete,zivotni prostor,pa i samu majku.
Gledam svog oca koji se ubio...
Gledam sebe koja sam gradila i kucila i bila ODGOVORNA zadnjih 5 godina...izazli smo iz tatine kuce sa po dva ranca brat i ja i po dve kese.
Secam se sakupljanja 5 po 5€ da kupim kuhinju i pvc prozore...
Telo,dusa i nos mi je ostao na poslu.I nisam odustala.
Gledajuci svoje detinstvo...moje dete je jedno srecno dete...on je zaista srecno dete.I ja sam zaista srecna mama.Gledam majku zadnjih 20godina i gledam sad zadnjih godina...mada generalno...koliko i jesam pravila sranja...ja bi na njenom mestu bila srecna,zadovoljna i zahvalna.

Samo nek je mir...tisina je...to za cime sam tragala svih ovih godina...mir i tisina.Mogucnost da disem i da.uzivam.
Misli koje misliš
su život koji živiš.

User avatar
Caty
Posts: 319
Joined: Thu Apr 20, 2017 8:54 pm

Re: EMOCIJA JEDNOG TRENUTKA

Postby Caty » Wed Jul 12, 2017 2:29 pm

'Samo nek je mir...tisina je...to za cime sam tragala svih ovih godina...mir i tisina.Mogucnost da disem i da.uzivam'

To!


Return to “INSPIRATIVNE MISLI, STIHOVI I IZREKE”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest