Jeca wrote:
Pocne da mi zuji u usima, tresu mi se ruke, pocrvenim ko rak, pa cesto pocnem i da mucam po malo, ustvari, ne mogu od toliko negativnog uzbugjenja da sastavim recenicu normalno. I treba mi dosta vremena da se smirim.
Potpuno te razumem. I ja se osecam bas tako kako si opisala kada sretnem komshinicu Stamenu u onim njenim ultra dekoltiranim haljinicama koje rado nosi...
Jedino sto na simptome koje si vec opisala mogu dodati i kolutanje ochiju
Potpuno te razumem. I ja se osecam bas tako kako si opisala kada sretnem komshinicu Stamenu u onim njenim ultra dekoltiranim haljinicama koje rado nosi...
Jedino sto na simptome koje si vec opisala mogu dodati i kolutanje ochiju Very Happy
:smt044 :smt023
Jeco kad se sve to izdesavalo, pa pricale smo sinoc sve je bilo ok....bas je mogao on malo da ti dahce na telefon pa da bude obostrano zadovoljstvo ovako ebiga uvalio ti neki ribu njegovu...vidim da imas dobre prijetelje tu i cuvaj ih...
NEKO TO OD GORE VIDI SVE! Juce je istorija
Sutra je misterija
Ali danas je dar!!!
Trebala si po kratkom postupku poklopiti i ako te opet zove iskljuci telefon. Bilo bi bolje da i promijenis broj da te imbecil ne moze ni dobiti. Sta ce ti uopce ta osoba? Ne treba ti njegov pristup u tvoj zivot sto si ga tesko i mukotrpno izgradila. Odjebi to! Sve i svatko koji te moze ugroziti i skoditi, rezi i mici ca od sebe.
Te osjecaje sto si opisala, upravo o tome sam i ja pisala. Bijes, ljutnja, zelja za udariti, razbiti, no kod mene ne doje glad za dopom, sto je dobro. No, Jeco, emocije su normalna stvar, dobre, lose, ljutnja, tuga, sve nas to ceka kad stanemo s metadonom. Ja razmisljam da je sve to dio normalnog zivota i s time moram izaci na kraj, pa je bolje da sad naucim kako da ne bude kasnije sok i da se pogubim. Pojacaj malo metadon no ne treba ti mozda nista za emocije. Razmisli i pricaj s mamom, nisam ja doktor, samo ti kazem kako je meni i sto ja mislim. Sad kad imam metadon u sebi mogu nauciti izaci na kraj s stanjima normalne osobe da bi mi kasnije bilo lakse i vec poznati teren. No, svatko od nas zna sta je za njega the best
Kad bih barem znala tko sam zapravo, prestala bi se ponasati kao ona za koju se smatram da jesam, a kad bih se prestala ponasati kao ona za koju se smatram znala bih tko sam.
nisi jedina Jeco... I ja imam isti problem. Bilo je gore....sad sam vec naucila kako da ih kontrolisem i izbacim iz sebe, a ne suzbijem necim...
I dan danas...cim se sjebem-al ono bas budem povrijedena-prva misao je-droga. Treba vremena....takodje, ne smijes dozvoliti svakoj budali da ima toliki uticaj na tebe. Samo se upitaj-ma ko mi je on? niko i nista....moras biti sebicna. jebi ga tako je.
u svakom slucaju svaka cast ....mozda ti mislis da to i nije nesto-ali ja znam da jeste. izdrzala si. to je najbitnije.
u najgorem slucaju...kad ti dodje da uzmesh(znaci sjebana si, ljuta sta god)-uzmesh flashu(praznu)...bilo kakvu...i razbijesh je od zid. mnogo efikasna metoda
Sace neki na mene-da pijem i to-ma neee....nepovezano je. No-emocije moramo izbaciti...nekako....
" You must be the change you wish to see in the world." M. Gandhi
Ljudi pomagajte mi.
Kazite mi za neki lek koji ubija emocij, barem da pomaze u tome.
Ja vise ne mogu ovako.
Ali stvarno ne mogu a ne zelim da napravim recidiv i da se nedaj boze tome vratim.Ubija me ovo.
Koji lek mi moze pomoci a da nije bensedin, bromazepam, diazepam i slicno...
Iskreno molim za pomoc
moguce da sam upala u tesku depresiju, pa izmedju svaga ostalog i jesam.
Te moje emocije i to, ma sta bi drugo moglo biti.
Ima li neka "pilula srece", kao npr ovaj Prozak ali da nije taj lek nego nesto sto ima kod nas da se kupi?
Stvarno mi je jaaaako tesko i lose i moram da pijem jos neki lek jer ponavljam-ne zelim da se vratim dopu.
