Mnogo ste vi veliki sanjari
Ljubav??? Sanse za takvom srecom u zivotu su vrlo male, male a da se to kasnije ne nazove navikom, obavezom...
Ipak, postoji verovatnoca da se prava ljubav desi, ne kazem da ne postoji, ali to je samo mali broj slucajeva. Nije retko da neko nekoga voli, ali je zaista retko da sve to prodje kako treba...
Nekad sam bio bas emotivno bice, kasnije sam naucio da ne budem takav, vec da se potrudim da budem obazriv i promisljen...
Postoji nekoliko vecih veza u mom zivotu...
1. Period krajem srednje skole... Bas vreme mog zestokog drogiranja... vreme kad sam mislio da je ceo svet moj i da je glavna svrha postojanja zemaljske kugle podredjena mojoj velikoj licnosti
Bio sam strasno excentrican, a i dobro situiran za jednog klinca, pa sam mogao da se blesavim do mile volje. Verujem da se upravo u tu moju excentricnost zaljubila jedna slatka devojchica. Stvarno je bila prelepa... ali, ni ona nije bila bas normalna. Polazili smo, raskidali, mirili se, plakali, jurili jedno drugo, varali jedno drugo... uz sve nedace, stvarno sam voleo samo nju i ona je iskreno volela samo mene. Uz kojekakve incidentne situacije smo se nas dvoje vukli dve godine. Vise se ne secam ni kako smo se definitivno rastali...
Strasno mi je zao... ona je jako lose prosla u zivotu. Pazim da ne nadje moj broj telefona, javim joj se na ulici... zao mi je sto je tako prosla, a nije prosla dobro. Njena sudbina je zapecacena, na moju iskrenu i veliku zalost. Osvetila joj se je svojeglavost i narkomanija. Bila je jedna od mojih najvecih ljubavi i jedna od najlepsih cura sa kojima sam bio, a bio sam sa puno cura, obicno lepih... Pamticu te dve godine sa njom, deo su moga zivota...
2. Dugo godina kasnije, otprilike 97-98 (dakle skroz cist), upadam u sledecu klopku
Upoznao sam je... eh... na mestu vezanom za moj posao. Ustvari, znao sam je ja od ranije, posto sam 95-te bio sa njom u nekoj brzopoteznoj kres shemici. Tada je samnom varala svog momka i krila od mene da ima momka. Ja sam to znao i pravio se lud 8) Dakle, negde 97-98-e je srecem opet. Prvo sto mi je palo na pamet je kako bih mogao dobro da se zabavim i malkice nahranim svoju izgladnelu sujetu
Tada sam znao da je verena i to za onog lika kog je varala samnom, ali sam se opet pravio lud
Uvalio se u "kratkotrajnu shemu" i potvrdio sebi jos jednom da uvek kada se kurchim, izigravam frajera, macho man-a ird, za kratko vreme dobijem po pichci
Naime, noci uz miris indijskih stapica, travu i orgijanje su ucinile da se dobri stari Dracula zaljubi do ushiju. Lepo stoji u knjizi "Mali Princ" to da se "samo srcem dobro vidi", ali srcem, a ne k*r*em!!!
Dakle, nas dvoje orgijasha smo dosli do zakljucka da bi super bilo da se ona ,umesto za svog verenika, uda za mene. I tako je i bilo... Raskinula je veridbu i nas dvoje smo zakazali venchanje. Mogao sam da biram, ili venchanje, ili ostajem bez nje. Kad se samo setim kako sam samo bio srecan! Zaljubljen do ushiju, a i mislio sam da sam problem kvalitetnog k*r*nja dozivotno reshio
Kako sam samo bio glup i naivan
:smt102 Odose jos dve godine mog zivota na pogresnu vezu. Totalni fijasko. Svi moji prijatelji su je otvoreno i zasluzeno mrzeli, moje kolege takodje, posvetio sam svo svoje vreme i energiju iskljucivo njoj i sve zapostavio. Ona je bila moja velika greska, a verovatno i ja njena. Bila je prepuna komplexa. Pokusavala je da radi posao nalik mom po svaku cenu, a nije joj nikako islo od ruke. Verovatno da nije islo upravo zato sto je to pokusavala po svaku cenu i sto je to bilo skroz isforsirano. Na kraju sam shvatio i to da je ona u mene zaljubljena pre svega u moju profesionalnu stranu koju je pokusavala da stigne. Uzas! Najvise mi je smetao njen takmicarski duh kada sam ja u pitanju i dugotrajna i iscrpna objasnjavanja zasto ja ne radim sa njom, vec sa nekim drugim... Njeni roditelji me nikako i nikada nisu prihvatili. Oni su mislili da je za nju pre neki konzervativniji lik. Neki pekar-lekar-apotekar, ili tako nesto... Agonija je trajala dve godine. Kada se napokon ta zlosrecna veza-brak zavrsila, bio sam najnesrecniji na svetu. Nisam ni znao da je dan njenog odlaska trebalo ustvari da slavim...
3. Moja doskorasnja veza... preko 4 godine.. Zamalo da uspe
Jedno normalno, plemenito i divno bice, profesorka po zanimanju, 6 godina mladja od mene. Izgleda odlicno. Dobra i nenametljiva osoba. Sta sad nije u redu? Pa naravno da nesto ne valja
Ona je staromodno i konzervativno vaspitana i ne dolazi u obzir da pred roditelje izvede svog izabranika koji je razveden, bivsi narkoman, nije pekar-lekar-apotekar... A verujem da i ona prizeljkuje nekog "normalnijeg". Postoje shabloni u kojima ona zivi i ja se tu ne uklapam... O.K.... nemam sta da zamerim u sustini... Samo to nije od juce... Nas dvoje od skoro 4 i po godina 3 i po ostavljamo jedno drugo. A, evo, jos uvek je situacija takva kakva jeste. Ne zabavljamo se, ali se vidjamo, nismo zajedno, ali kao da smo zajedno... Znam da me ona "voli", ali to nije dovoljno, a i moje i njeno poimanje ljubavi nije isto. Imao sam par vezica pored nje i ona je o tome uredno obavestena. Posto nismo zajedno, niko nema nikakvu obavezu, a sto se nje tice, tu sigurno nece doci ni do kakvog napretka i to vise i ne ocekujem, cekam dan kad ce da mi kaze da se udaje za nekog birokratu, ili tako nesto... O.K., ako je to cini srecnom, neka tako i uradi...
Kao i u mnogim drugim stvarima, zivot sam resi obicno i pitanje ljubavi, ali... ne treba biti razocharan ako ga ne resi onako kako bismo mi voleli. Ja sam trenutno vrlo svestan da sam daleko od bilo kakvog zaljubljivanja i sasvim su mi o.k. i prolazne varijante. Ne kukam mnogo, nemam ni potrebe, a i ne zelim da dajem svoje poverenje nekome u koga nisam siguran 98%. U mednjuvremenu sam se opametio i ne zalicem se vishe, dosta je bilo
, a za svojih 35 godina zivota sam dobro nauchio gde se nalaze ti "ludi kamenchici" i dobro pazim da ne nagazim na neki od njih, cak, postao sam pravi expert u zaobilazenju istih
, ono, stvar dogovora. 
