Sve je ok osim cendranja o dopu, subu i laganju samog sebe

[licaninsasela]

Ne inspirira me nista nego nemam sta pisati pa eto samo naglas razmisljam o svemu procitanom.
Da ne mislis da se samo tebi obracam ovo vrijedi za sve nas. Da bi rijesio problem ovisnosti moras sebe upoznati onakav kakav jesi a to znaci da ono sta gledas u ogledalu nisi ti vec totalno izokrenita slika. Znaci ujutro kad se pogledas u ogledalu to nisi pravi ti nego upravo suprotno. E da bi covjek sebe upoznao treba puno vremena i truda a sto opet ne mozes sam zato sta mi o sebi imamo potpuno krivo misljenje a gradit zdrave temelje na krivom misljenju vodi opet u recidiv. U svakom slucaju to sam covjek ne moze nego treba nekog da ga uputi tko je on ustvari. Kad covjek ciste glave shvati tko je on ustvari onda dolazi faza neprihvacanja i otpora jer sve ono sta smo gradili godinama odjednom pada u vodu. Takoder ne mogu se svi ni nositi sa svojim novim " ja" pa se onda uglavnom svjesno opet vracaju u ovisnost jer kad je covjek ovisan ima uglavnom samo jedan problem na grbaci a to je da budes sreden a ovako kad je covjek cist ima problema ko govana i ne znas jednostavno od kuda poceti jer pocne te udarati sa svih strana.
Ono sta sam primjetio je da se povlaci pitanje tko se i od kada se i sa cime se sve bombardiro. Uopce nije bitan nacin ulaska u ovisnost i supstanca na koju si navucen. Dok god ljudi sebe tjese na nacin da su bili manji ovisnici od drugih tu nece biti kruha. Zasto to ljudi rade? Zato sta u svojim ocima ne zele priznati sami sebi da imaju big problem i jednostavno se drze za tu slamku jer je lakse razmisljati o drugim ljudima i njihovim sranjima nego o svojim sa kojima se svako od nas mora boriti. Otud i veliki interes za tude price i zivote.
Dosta puta sam govorio o tome zasto ljudi ulete u problem ovisnosti, govorio sam moje probleme i razloge. Do njih nisam dosa preko noci i sam nego srecom sam ima hrabrost otic u komunu i suocit sa sa samim sobom. Nikome ne zelim sugerirati da ide ili ne ide u komunu. Ima i drugih nacina pobijediti ovisnost. Prvenstveno treba pokusati biti iskren prema sebi pa cak i kad zapne ne padati dole nego dici glavu i boriti se. Da li je moj nacin ispravan sada vrijeme ce pokazati. Tako i svi drugi ovdje. Od sebe ne mozes pobjeci ma di bija ili sta mislio o sebi. Upoznati sebe sa svim svojim manama i vrlinama i prihvatiti se takvog je ono nesto najteze u cijeloj prici i tko to uspije taj je na dobrom putu da dugorocno ostane ok.
Ovo nije cendranje nego nasa realnost s kojom se svako od nas mora suociti i boriti na pravi nacin. Dal ce to biti preko zdravih prijatelja, komuna, preko psihijatara i psihologa do obitelji neznam jer svako bira sta zeli. Znam da su rijetki koji su se izvukli sami bez pomoci sa strane mada je i to moguce ali takve mozes izbrojati na prste medu tisucama onih koji su pokusali.

[licaninsasela]

I da. Krenuvsi od sebe. Mi smo svi ovdje anonimni i samim time nas onda nista ovdi ne bi trebalo dirati ali na dira i ponekad izgubimo glavu cak i ovdje. Znaci ovdje di smo svi anonimusi i di bi svako s lakocom mogo pricat o sebi i svojim problemima bez da ga prozivaju poznanici i rodbina, izrazito je tesko. Zasto? Upravo zato sto sami sebi ne zelimo priznati neke svoje probleme a na koje ti anonimusi ukazuju. E sad kad je ovdje tesko pricat o svojim problemima di te niko ne zna onda samo treba zamisliti kako to tesko ide vani, doma, komuni ili kod doktora. Takoder svakome su njegovi problemi najtezi i ono sta je meni problem veliki nekome nije i obratno. Sto ljudi sto cudi.
Gledam kako se neko nevrijeme sprema a sto mene nece sprijeciti da se spustim popodne na terasu i gledam ljepsi spol kako se brcka i kako kvalitetne sise skakucu i lijepe guze mijesaju u kupacim kostimima. Da, to je pravi nacin za ispuniti popodne.

[licaninsasela]

https://youtu.be/Bczg0XVdrzs

[StopBup]

Imam Liko podršku porodice, i nije moja porodica ni malo zatucana, kao ni moje selo. Nikakva prepreka mi nije porodica, to hoću da kažem. Mnogi u selu znaju da sam bio duvadžija, i da sam uzimao još po nešto, ali da sam bio navučen na bup, zna samo troje ljudi od velikog poverenja u selu. Ja ranije nisam ni krio svoje duvanje u selu. Nisam nikad imao neki problem diskriminacije, jer sam se prosto koliko se to može reći normalno ponašao. Čak šta više, u selu sam cenjen kao pošten i dobar momak. Dok sam bio davno u poslu sa drogom, to naravno nisam radio u selu, jer me od toga Bog ne bi oprao da se pročulo. Inače nikad nisam pravio probleme, da sam krao varao i slično. Nikad se nisam zaduživao, niti sam ikada prodao bilo šta od stvari da bih Imao za drogu.
Svestan sam ja i te kako mnogih svojih problema, samo mi se sad ne piše, ni o njima, ni generalno. Evo pokušavam ovim postom da prekinem ovo glupo razglabanje o meni, a ja ću se raspisati uskoro, kad osetim potrebu, i kad se stabilišem još malo.
Zadnjih dana prilično razbijam neku monotoniju u koju sam bio zapao, ubacujem razne sadržaje u život, i počeo sam da se krećem po malo u zdravim sredinama sem svoje porodice. Nikakav probelm ne bio za moju porodicu da ja sad krenem na psihoterapije, ali meni prosto nije sad do toga, ali ne kažem evo stoti put da neću ići. Nije ona fora, ne daj Bože, da je mojoj porodici blam da im se član leči od droge, ako si na to mislio, nego ja trenutno imam potrebnu pomoć i podršku, pa mi ne treba neka stručna pomoć. Eto toliko, a ja ću se raspisati uskoro. Sve vas ovde volim, bez obzira na neprijatne razgovore, i vratiću se uskoro sa nekom konkretnijom pričom, sad stvarno mislim da je vreme da malo odmorim od foruma. Ponavljam, volim vas ovde sve, a zna se koga najviše, hahaha. Ona mi je favorit ovde još od početka pisanja na forumu.
P.s. Ja sam veći deo života proveo u gradu, ali sam uvek bio prisutan i u selu, jer tu imam rodbinu, prijatelje, dvorišta, kuće, njive... Nije moje selo zatucano, pa da sad dobiješ neki žig zbog droge. Ima nekoliko izlečenih narkomana, koji su bili na dopu, i baš zaglibili, ali sad su već duže vreme sasvim ok, i nemaju nikakvih problema sa diskriminacijom. Ima jedan na bupu, i ja, ali se za mene u opšte ne zna da sam bio dublje zaglibio u to, jer sam svo vreme na bupu, normalno živeo, normalno radio, družio se isključivo sa normalnima, znači za vreme svog najintenzivnijeg drogiranja, i jedine prave adikcije, ja sam živeo prilično normalno, nikakve probleme nisam pravio... Eto toliko za sad o meni. Javlja se kad se još sredim, sad nema ponavljam više smisla da pišem.

[xxxana]

Da, red je da se prekine prica, jer smisla nema,kada procitam nesto prosto ne verujem kako covek kaze suprotno od onoga sto je vec rekao,ako se dobro secam mama ti nije prihvatila lecenje kao opciju, a podrska nije kada neko ne prihvata problem..
Deo gde te Bog ne bi oprao da se proculo govori samo za sebe..
Vidim da ti je tesko i necu vise, a i ono stp ti se kaze gubi smisao u tvom slucaju..

Loki nije lose, nema pomaka bar ove nedelje, od ponedeljka imam problema sa spavanjem namucim se da zaspim i spavam po 2-3 sata ne znam zasto,onako odjednom i malo me je iscrpelo,pa se ne osecam bas najbolje..Ti?

[xxxana]

Ne inspirira me nista nego nemam sta pisati pa eto samo naglas razmisljam o svemu procitanom.
Da ne mislis da se samo tebi obracam ovo vrijedi za sve nas. Da bi rijesio problem ovisnosti moras sebe upoznati onakav kakav jesi a to znaci da ono sta gledas u ogledalu nisi ti vec totalno izokrenita slika. Znaci ujutro kad se pogledas u ogledalu to nisi pravi ti nego upravo suprotno. E da bi covjek sebe upoznao treba puno vremena i truda a sto opet ne mozes sam zato sta mi o sebi imamo potpuno krivo misljenje a gradit zdrave temelje na krivom misljenju vodi opet u recidiv. U svakom slucaju to sam covjek ne moze nego treba nekog da ga uputi tko je on ustvari. Kad covjek ciste glave shvati tko je on ustvari onda dolazi faza neprihvacanja i otpora jer sve ono sta smo gradili godinama odjednom pada u vodu. Takoder ne mogu se svi ni nositi sa svojim novim " ja" pa se onda uglavnom svjesno opet vracaju u ovisnost jer kad je covjek ovisan ima uglavnom samo jedan problem na grbaci a to je da budes sreden a ovako kad je covjek cist ima problema ko govana i ne znas jednostavno od kuda poceti jer pocne te udarati sa svih strana.
Ono sta sam primjetio je da se povlaci pitanje tko se i od kada se i sa cime se sve bombardiro. Uopce nije bitan nacin ulaska u ovisnost i supstanca na koju si navucen. Dok god ljudi sebe tjese na nacin da su bili manji ovisnici od drugih tu nece biti kruha. Zasto to ljudi rade? Zato sta u svojim ocima ne zele priznati sami sebi da imaju big problem i jednostavno se drze za tu slamku jer je lakse razmisljati o drugim ljudima i njihovim sranjima nego o svojim sa kojima se svako od nas mora boriti. Otud i veliki interes za tude price i zivote.
Dosta puta sam govorio o tome zasto ljudi ulete u problem ovisnosti, govorio sam moje probleme i razloge. Do njih nisam dosa preko noci i sam nego srecom sam ima hrabrost otic u komunu i suocit sa sa samim sobom. Nikome ne zelim sugerirati da ide ili ne ide u komunu. Ima i drugih nacina pobijediti ovisnost. Prvenstveno treba pokusati biti iskren prema sebi pa cak i kad zapne ne padati dole nego dici glavu i boriti se. Da li je moj nacin ispravan sada vrijeme ce pokazati. Tako i svi drugi ovdje. Od sebe ne mozes pobjeci ma di bija ili sta mislio o sebi. Upoznati sebe sa svim svojim manama i vrlinama i prihvatiti se takvog je ono nesto najteze u cijeloj prici i tko to uspije taj je na dobrom putu da dugorocno ostane ok.
Ovo nije cendranje nego nasa realnost s kojom se svako od nas mora suociti i boriti na pravi nacin. Dal ce to biti preko zdravih prijatelja, komuna, preko psihijatara i psihologa do obitelji neznam jer svako bira sta zeli. Znam da su rijetki koji su se izvukli sami bez pomoci sa strane mada je i to moguce ali takve mozes izbrojati na prste medu tisucama onih koji su pokusali.

Lepo objasnjeno

[StopBup]

Da, red je da se prekine prica, jer smisla nema,kada procitam nesto prosto ne verujem kako covek kaze suprotno od onoga sto je vec rekao,ako se dobro secam mama ti nije prihvatila lecenje kao opciju, a podrska nije kada neko ne prihvata problem..
Deo gde te Bog ne bi oprao da se proculo govori samo za sebe..
Vidim da ti je tesko i necu vise, a i ono stp ti se kaze gubi smisao u tvom slucaju..

Ne, mama se samo čudila zimus zašto sam pominjao psihoterapije, inače sam vrlo brzo dobio podršku i od nje što se toga tiče. Posle mi je čak prigovarala zašto sam odustao od toga kad sam već tako hteo to, i otišao tamo na neki prvi razgovor, započeo to, pa odustao.

Nikakav ja problem ne bih imao sa mojima kad bih ja krekuo sa tim, već samo podršku.

Nije da mi je teško, a nije mi ni lako, baš onaj međuprostor što juče pomenuh. Ja sam sada u psihičkoj krizi, sa kojom se borim. Najvažnije mi je to što imam organizovano vreme, što ispunjavam dnevne obaveze, što ne posežem za drogom za rešavanje problema, već prihvatam sebe, život i probleme bez nekih pogurivača. Navikavam se na novi, već duže vreme zaboravljeni režim funkcionisanja, režim čistog mozga, i bez bilo kakvog plana za nekim ošutavanjem.

Rekoh, mogao bih ja evo iz ovih stopa da krenem na neke seanse, moji bi me samo podržali, ali ja sad za tim ne osećam potrebu, i evo stoti put kažem, ne kažem da neću ići, samo sad nije vreme za to.

Meni je sad dovoljno sasvim razumevanje za moje stanje, a ne neka pomoć. Zato mi se gubi trenutno smisao forumašenja, kad na forumu nemam razumevanje. Inače jako volim ovaj forum, i navikao sam se na njega, pa mi je teško da se maknem sada sa njega, ali ću morati...

P.s. Nije moja mama neki duduk, već izuzetno inteligentna, pametna i odgovorna osoba, samo nikad nije imala nikakvih problema sa bilo kakvom zavisnošću, pa nije to baš najbolje kapirala, a i dodatak tome zašto se samo začudila zimus kad sam pomenuo psihoterapije je taj, što se ja nisam nikad baš tako bolesno ponašao, i nisam pravio neke Bog zna kakve probleme. Pre jedno mesec dana, kad smo svi za stolom pričali o mom problemu, ona je čak predložila hoću li da krenem na psihoterapije, a ja sam rekao da sada neću.

[StopBup]

Još ovo. Ovo je za mene sad neko novo stanje, stanje u kome sagledavam polako sebe, borim se svaki dan nešto da pomerim, stanje u kom sam ukinuo i travu, koja je skoro uvek bila prisutna u mom životu, stanje u kom se ni malo ne opijam alkoholom, nikad, stanje u kome sam i cigare smanjio do 15 dnevno. Stanje u kom vrlo često otkrijem nešto novo o sebi... Tako da polako se stvari sležu i dolaze na svoje mesto. Opet ja kao papagaj, apsolutno ne isključujem psihologa/psihijatra, ili nekog duhovnika koji se bavi zavisnošću, čak kažem da ću najverovatnije ići, samo sad smatram da nije vreme za to.
Bilo je situacija i sad dosta, gde sam nešto radio pri čemu sam ranije obavezno bio "pokriven", pa sam izgurao to čist, bilo je i dva sasvim slučajna bliska susreta sa dopom, pa nisam pao. Ne kažem da sam jak naravno, samo sada imam neki svoj cilj i plan od koga ne odustajem i koga se držim. Eto.

[xxxana]

Kakvu podrsku imas? Tvoja majka ne zna sa cim se susrece, shvati to i inteligencija veze nema sa tim,samo iskustvo, treba ti strucno lice i tebi i tvojoj mami kao saradnicima u tvom lecenju..
Daj sebi malo vremena, zavrteo si se fino, posao i sve sto navodis ti pretrpava put da se ne bi drogirao, a to nije prihvatanje..

[Loki]

Loki nije lose, nema pomaka bar ove nedelje, od ponedeljka imam problema sa spavanjem namucim se da zaspim i spavam po 2-3 sata ne znam zasto,onako odjednom i malo me je iscrpelo,pa se ne osecam bas najbolje..Ti?

Ako me nešto bude ubilo u životu to će biti upravo insomnija. Ja ne znam da li to kod nas ima veze sa Bupom ili je problem psihološke prirode. Moram pitati psihijatra u ponedeljak šta on misli o tome.
Apsolutno mi se isto dešava kao i tebi. Spavam 5 dana kao beba i onda me opere 3-4 dana nesanica ničim izazvana. Još ajde da kažeš da lencarim u toku dana kao što sam na početku pa da se ne istrošim i da zato ne mogu da spavam. Ja svaki dan na poslu minimum 8 sati aktivno koristim mozak i rešavam probleme vezano za posao. Držim u glavi i baratam sa mali milion cifara i naziva na nemačkom, plus pređem sigurno minimalno 5km gore dole po gradilištu. Dođem mrtav i ispijen kući i ne mogu da spavam. Da je to konstantno uzeo bih ja neku terapiju od doktora i čekao da proradi taj AD, ali ovako ne znam gde bi. U suštini više dana lepo spavam nego što me muči nesanica. Ali opet je prisutna periodično i baš me ubija u pojam. Onda sutradan mi nastane haos u glavi a i u telu jer navijam sebi stres jer ne mogu da mislim i rasuđujem u fulu.
Koliko ja god bežao od lekova izgleda da mi ne ginu na kraju. Još ću neko vreme stisnuti zube, a ako nastavi da se pojavljuje onda nemam izbor nego da pitam za neke AD. Ja se čoveče baš zbog toga sad u fulu zdravo hranim, biram i planiram detaljno šta da jedem i od voća i od povrća. Meso skoro da uopšte ne jedem i opet 5 dana super, 3 dana nema spavanja. Lepo nisam više pametan.

Piješ li ti šta od lekova i ako piješ pomažu li uopšte? Znam da si pila Remeron, a on meni nije nikad legao iako sam probao u 3 navrata da ga pijem terapijski. Mada je sva 3 puta bilo uz Bup pa možda zato nije legao.